| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
ОСНИВАЊЕ МАЧВАНСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА По Владимиру Госпавићу Цветин Бркић је поручио равњанским партизанима да у идући уторак, 15 јула увече, буду на Бубањи. Пошто нису познавали Госпавића, одлучили су се да његову причу провере и сутрадан, 14. јула, послали су Милутина Андрића Тулу код Цветина Бркића. Увече тог дана Мулутин Андрић се вратио — порука је била тачна. У први мрак 15. јула из Равња је кренула група партизана: Милан Беловуковић Дева, Александар Станковић Лала, Александар Ацомир Ивић, Марко Јовановић, Миленко Самарџић, Глиша Малетић и Владимир Госпавић. Понели су 7 пушака и пушкомитраљез, по 350 метака и по 2 бомбе. На улазу у Глушце сачекао их је Тихомир Алимпић и крај села одвео до Бубање. Стигли су пред зору. Кад су кренули почела је да пада киша, која их је пратила целим путем. Група шабачких партизана кренула је из Штитара ноћу 15/16. јула. На улазу у Глушце дочекао их је Здравко Шестић и довео до Бркића куће, а одатле их је Цвеја Бркић одвео на Бубању. У тој групи су били: Драган Срнић, Драгољуб Јеличић, Пера Савић, Бошко Стојковић, Ратко Стевановић и Станимир Косијер. На месту састанка већ су били Небојша Јерковић и Мика Митровић. Нешто касније стигао је и Добросав Радосављевић, секретар Окружног комитета. На дан 16. јула око 9,00 часова сви су се окупили на састанак, који је отворио и њиме руководио Добросав Радосављевић.78 Основан је Мачвански партизански одред. Окружни комитет је исправно поступио, одлучивши да на оснивање одреда и у његов састав позове само оне другове који су већ били у илегалности и друго, само оне од њих, који су били наоружани. Требало је имати малу али чврсту јединицу, добро наоружану, која ће остати законспирисана све док не зада први ударац непријатељу. Да би тај ударац био снажан и ефектан и био добро примљен у народу, да би се Одред и после тога одржао и развијао, требало је да сви комунисти, који то могу, у прво време остану на својим местима ради извршења неопходних припрема за акцију, прикупљање оружја, хране, санитетског материјала, одеће, новца и стварања шире политичке базе Одреду. За команданта Одреда изабран је Небојша Јерковић, за политичког комесара Миодраг Мика Митровић и за заменика команданта Миленко Самарџић. Иако је одред у том тренутку био малобројан, рачунајући на његово нарастање до чете, изабрани су и десетари: Александар Лала Станковић, Драган Срнић и Петар Савић. После оснивања Одреда секретар ОК се вратио у Шабац. Оснивању Одреда су присуствовали и Цветин, Илија и Драгомир Бркић. Они нису остали у Одреду, јер су добили задатак да Одред снабдевају храном, да га обавештавају о кретању непријатеља, да прихватају нове борце и да одржавају везу између Одреда и Окружног комитета. На Бубањи је уређен партизански бивак, са организованим политичким радом и војном обуком: расклапање, склапање и чишћење оружја, нишањење, стражарска служба и друго. Ту је Одред остао осам дана.79 После неког времена чланови Партије из Глушаца почели су опажати да се жандармеријске патроле појављују на Бубањи и да се њихова путања примиче партизанском биваку. Команди одреда је то постало сумњиво и доведено је у везу са необичним држањем Владимира Лаце Госпавића. Сиромашан коларски радник, кандидат за члана КПЈ, Госпавић је, после једног сукоба са општинским деловођом у Ноћају почетком јула 1941. године, затражио везу да оде у Одред, јер је знао да почињу да се окупљају први илегалци. Од Драгослава Пармаковића добио је везу у Глушцима код Драје Бркића. Тако је Госпавић доспео у Равње. На Бубањи се Госпавић понашао веома чудно и крајње сумњиво. Загледао би се у Небојшу Јерковића или неког другог и оштро питао: „Ко си ти? Шта си? Одакле си? Што си дошао?" и слршно. Одлазио је без питања из логора и једном се вратио са новим цокулама на ногама и врло неуверљиво објашњавао, да је ишао код неког познаника и тамо их набавио. Чак је и стражарско место напуштао и кришом се извлачио из логора. Урезивао је на дрвећу правац куда је одлазио и враћао се. За време једног изласка примећени су у околини жандарми. Донета је одлука да Одред промени место биваковања. Здравко Шестић је добио задатак да пронађе ново погодно место и он ноћу 24/25. јула одведе Одред у једну шуму код Шеварица, у близини колибе Андрије Дрмановића. Било је, са Здравком Шестићем, свега шеснаест партизана. Пре одласка у Шеварице образован је војни суд Одреда од три члана: Небојша Јерковић, Мика Митровић и Лала Станковић. Суд је претресао држање Владимира Лаце Госпавића и осудио га на смрт стрељањем, Пресуда је извршена у логору код Шеварица.80 Код Шеварица је уређен први војнички логор: од пет шаторских крила, која је набавио Драган Станковић, а на Бубању их донела равњанска група, направљен је један дугачак шатор „на једну воду", под којим су спавали сви партизани Мачванског одреда. Дани су били испуњени организованим радом, као и на Бубањи. Појединци су често одлазили по одређеним задацима и враћали се. У часовима културно-просветног рада и одмора Милић Шестић, који још није био у Одреду, али је сваки дан долазио, учио је партизане да певају борбене и револуционарне песме. Уз помоћ још неких другова испевао је нове, актуелне стихове за предратну познату песму „Устај сељо, устај роде..." која се певала. на једну врло популарну народну мелодију. Тако измењена песма гласила је: Усгај
сељо, устај роде, Куцнуо
је час слободе. Устај
сада ил' никада, Јер
твој народ љуто страда. Земља
твоја сад робује, Фашизам
јој господује. Многе
синке он ти поби, А
многе ти и зароби, Па сад
пиште у
туђини, Окрећу
се домовини. Фашистичке
хорде гадне У народу
зло ти раде. Сви народни
издајници Посташе
им савезници. Сви
заједно борбу воде Да од
сеље роба створе. Зато
устај, сељо, роде, Комунисти сад те воде.81 Исхрану Одреда обезбеђивали су првих дана Здравко и Милић Шестић и Андрија Дрмановић. Касније је укључена цела партијска организација82 У околини Шеварица Одред је остао до уторка, 5. августа увече, и за то време је ојачао за још неколико бораца. Исте ноћи кад и Одред, дошли су у партизански логор Војислав Радосављевић, Војислав Копрић, Васа Богларски, Светислав Ђукић и Благоје Радовановић, активни инжењерски поднаредник БЈВ, сви из Салаша Ноћајског.83 Преко везе у Глушцима, односно Драје и Цвеје Бркића, дошао је 2. августа Миодраг Девечерски Зука, а истог дана и Живко Жића Трнинић, ученик гимназије.84 Из Клења је Душко Остојић послао у Одред Душка Слијепчевића, Николу Барошевића, Милутина Караса и Бранка Ристића, избеглице настањене у Клењу.85 Са Ратком Стевановићем Босанцем, којега је Штаб Одреда послао у Шабац, кренули су из Шапца 4. августа увече и стигли у Одред 5. августа у зору Сима Костић и Петар Тасић Луне, радници, чланови Скоја. С њима је дошао и члан ОК Добривоје Жунић (по обављеном послу он се вратио у Шабац). Сваки је из Шапца понео по пушку и нешто муниције, а понели су и кутију лекова и инструмената, добијену од др Борислава Тирића86 Тога дана увече из Шапца дошли су у Одред Станимир Јанковић и Момчило Моша Бабић, радник, члан Скоја. Са Одредом, кад је пошао из шеваричке шуме, кренуо је и Милић Шестић, а у току 5. и 6. августа ступили су у Одред још и Витомир Враштановић и Душан Којић, радници из Шапца, Миодраг и Сава Јовановић из Штитара и Гојко Ковачевић, земљорадник из Равња. До зоре 7. августа Мачвански партизански одред сабрао је 37 наоружаних бораца.87
|