ГЛАВНИНА ОДРЕДА ЈЕ РАСПУШТЕНА Главнина одреда и већи део Штаба, без једне чете, заменика команданта одреда и неких чланова ОК, налазила се одређеног дана на заказаном месту. Руководство које је са успехом довело Мачвански батаљон и прикупило још две чете Поцерског, од тада почиње да прави несхватљиве и судбоносне грешке, повинујући се драгодолским одлукама. У колиби на Грабовцу Штаб Одреда и Штаб Мачванског <батал>она одржали су саветовање са командирима и политичким комесарима чета, водницима и политичким делегатима водова и секретарима четних партијских ћелија. Одлучено је да све чете исте вечери крену на извршење задатака утврђених иа Прослопу. На саветовању је командир Милан Јововић тражио да буде смењен, јер се не осећа способним да у датој ситуацији води чету и што је његовом кривицом дошло до пораза у Милошевцу. Јововић је смењен. а за командира 3. чете Поцерског батаљона постављен је Никола Сокић, активни поручник и до недавно командир чете у Рачргћевом Церском четничком одреду. Када се Никола. Сокић предао партизанима на путу Церског четничког одреда из чачанског у ваљевски крај, упућен је Штабу Подринског одреда, „где је тражио да се бори као борац, каже Данило Бакић. Штаб га је држао на вези да види шта може од њега бити и после месец дана поставља га за командира чете, верујући да у њему има доброг борца. који ће умети да руководи".68 Од Прослопа Никола Сокић је ишао са Штабом Одреда и Штабом Мачванског батаљона до Цера. Том приликом (на састанку на Церу), пише Ранко Шешић, за командира је одређен Никола Сокић, који је пре тога био четник... па нас је то чудило".69 После саветовања пред колибом су постројени по четама сви присутни борци Подринског одреда. Говорили су им командант одреда Небојша Јерковић и командант Мачванског батаљона Данило Бакић. Рекли су отприлике ово: Налазимо се у тешкој ситуацији. Нема више слободне територије. Непријатеља је много. Ми од сада морамо да живимо такорећи „хајдучким" животом. Зато, ко није, како каже народна песма, „кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати", нека слободно напусти Одред, јер нећемо моћи да водимо рачуна о болесним и изнемоглим. Ко оде, нећемо га сматрати дезертером. Нека гледа да се сачува до пролећа, а онда ћемо поново у борбу. Да би се одржали можда ћемо се морати поделити на десетине, па чак и на тројке, одржавати везу међу собом, да би се на пролеће опет састали. Морамо избегавати теже сукобе с непријатељем, јер немамо муниције.70 Том приликом свега двојица бораца су напустили одред.71 Пошто 1. чета Поцерског батаљона није стигла на Цер у току дана, није се могло даље чекати, јер је постојала опасност опкољавања чета на Церу. На саветовању је одлучено да исте вечери чете крену на терен који им је одређен и то: Галамина чета Узвеће — Глушци — Ноћај — Раденковић; Максићева чета Штитар — Причиновић — Шеварице — Табановић — Дреновац; Сокићева чета Слепчевић — Дуваниште — Липолист; Марковићева чета Бела Река и горња Поцерина, а Лозничка чета да се врати у Јадар.72 Свих пет чета Подринског одреда кренуле су са Цера 21. децембра увече у одређеним правцима. Чета Жике Витомировића Галаме спустила се у Петковицу. Ту је преноћила и преданила, а ноћу између 22. и 23. децембра покушала да пређе речицу Јерез и пут Шабац — Лозница код Рибара. У колони по један чета је ишла низ Јерез у правцу једне колибе, код које се налазио мостић, а који је чувало мање одељење непријатељских војника. Кад је чета дошла сасвим близу колибе из ње је отворена јака митраљеска и пушчана ватра и избачено неколико бомби. После краћег пушкарања Галама је повукао чету у једну шуму у близини. Ту се чета средила, а потом се удаљила од места сукоба. Ту је Владислав Синђић, десетар у првом воду, а бивши четник, предложио команди чете да оде у Мачву, да, тобож, извиди каква је ситуација, да се врати и извести чету. Отишао је и ступио у четнички одред војводе Братића.73 Присуство и намера чете били су откривени, а прелазак преко Јереза и друма онемогућен. Могло се очекивати да ће непријатељ брзо реаговати, следити чету и напасти је, Муниције је било мало, требало је избетавати сукобе. Чета се упутила око Липолиста са јужне стране да покуша са преласком код Слепчевића, али се и од тога одустало. Успут еу се командир и политички комесар чете у два маха договарали са водницима, политичким делегатима водова и члановима КПЈ о томе шта даље да се предузме. Одсуство чврсте и јасне одлуке, јединственог става и одлучности да се он спроведе, било је очигледно и преносило се на чету. Командир чете, у целом Одреду омиљени Галама, познат по храбрости, одличан војник, хтео је да изврши наређење, а увиђао је да је то немогуће, па се неодлучно распињао између наређења и жеље да чету вратрт, да би је сачувао. Политички комесар чете инсистирао је да се чета одржи као целина, а то је значило бар привремено одустати од одласка у Мачву и вратити се на Цер. Секретар партијске ћелије у чети Станимир Косијер био је најодлучнији и најодређенији са својим ставом: задатак да се иде у Мачву не може се извршити и због тога. не треба га спровести по цену уништења чете; чету треба сачувати, а то значи вратити се натраг и по потреби прећи у Босну.74 У току ноћи чета је стигла у Белу Реку и у једној соби сиротињске куће на јужном крају села стиснула се ради одмора, грејања, еушења и припремања оброка. Остатак ноћи и цело пре подне прошли су у миру. Хватао се први сумрак кад се од Петковице и Липолиста зачула јака пушчана и митраљеска ватра. Извиђач са брда више куће јавио је да се непријатељ приближава. Чета се журно удаљила према Цуљковићу. Заклоњена иза живице на путељку преко једне косе, пропустила је стрељачки строј добровољаца, који су од Цуљковића ишли према Белој Реци. Дошавши у Цуљковић, чета се по водовима сместила у двема кућама једног домаћинства, недалеко од места где су били смештени добровољци. Око 3 часа ујутру чета је кренула према Радовашници. До тог часа команда чете је два пута покушала да успостави везу са Штабом Одреда, али су се обадве патроле вратиле не нашавши Штаб. Осипање чете почело је већ од неуспелог прелаза код мостића на Јерезу, а у Цуљковићу се од чете одвојила група од десетак бораца из северне Мачве са једним пушкомитраљезом. У Радовашници је одржан састанак партијске ћелије. Закључено је да је дошао час када чета мора да се раздвоји на мање групе. Одлука је саопштена борцима, који су је тешка срца примили. Групишући се сами међу собом, углавном из истог или околних села, борци су кренули на разне стране, према. Мачви, Поцерини, Јадру... ,75 Никола Сокић је послао испред чете коначаре у Липолист. У селу није било непријатељских војника. Цела чета се спустила у Липолист 22. децембра и удобно разместила у већим кућама имућнијих сељака на јужном крају села, Ту се чета осећала прилично комотно. Разаслате су патроле по селу да прикупљају храну и оно што могу да нађу од војне одеће и обуће, а кренуле су и групе агитатора на разговоре са људима. Прикупљено је доста хране. Дан је прошао мирно. Ноћу 22/23. децембра двојица сељака из Липолиста отишли су у Шабац и обавестили Немце о доласку чете. Сутрадан око 11 часова у Липолист су дошли Немци на 12 камиона, а чета се, после мањег отпора, повукла према Белој Реци. У току ноћи чета се поново спустила у равницу источно од Липолиста и у неким колибама на простору између Липолиста и Добрића остала две ноћи и један дан. Друге ноћи, 24/25. децембра, стигао је у чету курир Штаба Одреда и саопштио да је командант одреда Небојша Јерковић наредио да се чета подели на мање групе и тако крене даље. Курир је предао Николи Сокићу новац додељен овој чети. После тога Сокић је распустио чету и сам се удаљио према Слепчевићу. Подељени по групама борци су кренули на разне стране.76 У покрету за Поцерину чета Драгића Марковића Вргоње је прве ноћи стигла у Радовашницу. У чети је био и др Жика Јанковић. Крајем новембра др Јанковић је био у Липолисту. На повратку, почетком децембра, он и његови пратиоци су наишли на Георгија Бојића Џиџу, који се крио у манастиру Радовашници, и ту остали заједно до повратка Подринског одреда на Цер. Кад је др Жика Јанковић стигао са Вргоњином четом до манастира, Бојић им се јавио. „Пре растанка — изјавио је Џиџа после рата на саслушању — ја сам партизанима дао четничке објаве са потписом Драже Михаиловића које сам имао, да би се лакше крили и да, у случају хватања, не би били сматрани као партизани, који су сви од реда убијани, већ као четници, према којима није био толико оштар поступак. При поласку ја сам тим партизанима дао једно писмо за команданта Небојшу и у писму рекао да ћу са њима и даље одржавати везу из Босне, и послати и њима везу да и они пређу".77 На маршу од Грабовца до Радовашнице и у току дана (22. децембра) Вргоњина чета се скоро расула. Људство је видело да је команда чете неодлучна, да не зна шта даље да ради, јер је оценила да се у Мачви и Поцерини не може одржати, а натраг није смела. Знајући да сигурно предстоји наговештено цепање чете на ситне делове, Мачвани су журили да се одвоје од чете пре но што се још више удаљи, да би лакше дошли до својих села непримећени и сакрили се. Вероватно под утицајем разговора са Џиџом и његове поруке Небојши Јерковићу, команда чете је одлучила да са остатком чете — свега 12 бораца — пређе у Босну. Пошто су у том остатку чете били др Жика Јанковић и Миодраг Сировица из Црне Баре, решили су да пређу Дрину из Мачве. У току ноћи су се успешио пробили поред Чокешине и Новог Села, и прешли преко друма. Цео дан, 23. децембра, мирно су провели у једној колиби између Прњавора и Бадовинаца, а власник колибе им је донео хране. Ноћу су се пребацили у другу колибу крај Дрине. Међутим, четници војводе Братића, добровољци и Немци већ су били обавештени о њиховом кретању. Добровољачка посада из Прњавора, која је била најближа, напала их је у зору. Партизани су одбили овај напад и повукли се преко једног рукавца Дрине. Кад су приспели Братићеви четници и Немци, поново су напали на партизане и разбили их. Драгић Марковић, Драгутин Цуцић, Др Жика Јанковић и Илија Вујиновић напливају на други рукавац. Др Јанковић буде рањен и удави се, а она тројица препливају и разиђу се. Од осталих партизана 8 је заробљено (Бата и Неша Стевановић, Влада Лаушевић, Миодраг Сировица...), а неколицина успе да умакне. Драгић Марковић је ухваћен сутрадан у једној колиби, док је Цуцићу пошло за руком да се извуче и удаљи из тог краја.78 Само једна чета је као целина прешла у Мачву. Командир Исаило Максић, комесар Душко Слијепчевић Доктор, водници Васа Туфегџић и Раде Црнобрнић, затим Рада Кулезић и други, кренули су са Грабовца без колебања, прошли кроз Липолист, у зору стигли у једну шуму, источно од села, и ту преданили. Идуће ноћи прешли су друм тик до Мајура. Први дан у Мачви (23. децембар) провели су у једној штитарској колибиу у потесу између Штитара и Табановића. Одатле су се, ноћу, пребацили на Травнице, поље између Шапца, Мајура, Табановића и Саве. Ту су се сместили у колиби Миливоја Живановића Ушћанског, удаљеној око 4 км од Шапца. У њој и у околним колибама остали су три дана и три ноћи, а да их непријатељ није открио и нико их није пријавио. Међутим, посумњали су да их је пријавио неко из Штитара и да ће непријатељ поћи њиховим трагом. Око поноћи између 26. и 27. децембра преместили су се на Толић, поље између Табановића, Причиновића и Саве. Команда чете и Рада Кулезић разместили су чету на три места: око 30 бораца са Командом сместило се у „вили Толић", на „салашу" Деспота Јовичића из Причиновића, где су становали Деспотов син и кћи и дечак — избеглица Јанко Манојловић; 10 бораца је одвео Рада Кулезић својој колиби, а исто толико у једну од суседних колиба. „Дошли су око 1 сат, — прича Манојловић — прегазили Јерез, мокри до појаса, смрзнуто све на њима; гладни, жедни. Имали су ужичке пушке, бомбе партизанске производње и понеку немачку „хандгранату", једну „збројовку" и један „холандез". Наложили су ватре и око њих натрпали обућу да се суши. Месили су погаче и јели чим се мало угреју, напола печене".79 Команда чете је намеравала да се на Толићу предани, а увече да преведе чету у Посавље, да од Мијатовића колибе пренесе чамце до Саве и да се пребаци у Срем. Међутим, те ноћи је стигао у Причиновић Марко Јовановић Зељов са групом четника. Он и командир сеоске страже, жандармеријски поднаредник Новак Канкарош, послали су две патроле сеоских стражара колибама Кулезића и Јовичића да извиде има ли партизана. Око 4 часа ујутру чуло се неколико пуцњева из пушке. Сељаци нису желели да се сукобе с партизанима, па су испалили неколико хитаца да их упозоре. Пред стражаре су изашли Миле Јовичић и Јанко Манојловић и рекли да у кући нема никог. „Миле, рекао им је један, иду четници. Нас су натерали напред. Ако има неког, нека бежи". Патрола се врати натраг, а све три групе партизана се, према ранијем договору, повуку и састану код Широке баре. Кад су партизани отишли, наишао је Зељов са два четника и сеоским стражаром. Наваљивао је на Јовичића и Манојловића да кажу где су отишли партизани; малом Јанку је гурао бомбу у уста и боцкао га камом по врату. Затим је послао поруку Бати Дукићу у Дреновац „да одмах пошаље своју војску према причиновачким колибама". Штаб 697. пука у Шапцу обавештен је тек око 15 часова ида се у рејону Крсмановача, 4 км северно од Шапца појавила партизанска група у јачини 160 — 200 људи". Одмах су „предузете мере": у помоћ четницима нослата су два камиона Немаца и аутобус пун добровољаца. Према вечерњем извештају 697. пука „у рејону Травнице — Магазиновача — Кремановача дошло је по подне до борбе са једном партизанском групом". Партизанска чета се повлачила, стално под борбом, према путу Шабац — Табановић, пребацила се преко пута и задржала се на Белајевцу, пољу између Шапца, Табановића и Штитара. Кад је пао мрак, Немци, добровољци и четници су се повукли, а Максићева чета је остала на Белајевцу. „Касно увече одржан је састанак чете, на коме је решено да се разбију у мале групе и да се те групе или појединци базирају код своје родбине и пријатеља до пролећа, а да се у пролеће поново сви окупе".80 До 28. децембра све четири чете Подринског одреда, упућене са Грабовца у Мачву и Поцерину, биле су распуштене. И док се Максићева чета још држала, људство осталих било је већ похватано или се предало непријатељу. Лозничка чета је са Грабовца такође сишла у Петковицу и остала дан и ноћ, а онда се опет вратила на Цер. Група Мачвана, додељена Лозничкој чети на Прослопу, на Церу се одвојила од чете да би се вратила у Мачву. Чета је остала на Церу 2-3 дана и за то време имала две тешке борбе с четницима Лозничког одреда, који се већ био прикупио и са три стране наступао према Кумовцу. Пошто је с муком одбила четнике, Лозничка партизанска чета се упутила венцем Цера према Текеришу, где је оставила Веру Благојевић, код неких њених рођака. Чета је сишла у Доњу Бадању и ту заноћила. Сутрадан је кренула према реци Јадру и избила код гвозденог моста (код Гајића стене). На око 200 метара од моста стајао је камион са белогардејцима који су чували мост. Вероватно изненађени и не знајући колико има партизана, белогардејци их пусте да пређу преко моста и да се удаље, не испаливши ни један метак. Партизани се зауставе и преноће у Дворској, па се пребаце у Троношу. Ту је донета одлука да се чета раздвоји да би се лакше одржала. Један део чете са командиром Луком 'Бурићем оде одатле у доњи Јадар и убрзо се растури услед сталних потера. Други део чете повели су Вуја Матић и Раде Елез према Доњој Трешњици и Амајићу. Вуја Матић је намеравао да се у Трешњици склони код својих рођака, а Раде Елез да пређе у Босну. Међутим, 28. децембра је разбијена цела група.81 Од Подринског партизанског одреда остала је само још једна чета. Прва чета Поцерског батаљона кренула је последња из Драгодола. „Данас смо ујутро пошли из Драгодола после 3 дана чекања, — бележи 19. децембра Селе Јовановић. — Пецка, Гуњаци, Бастав, Белотић, Бела Црква, Равнаја".82 Команди колоне није се много журило према Церу. За дан се чета померала само од села до села. Прешавши Јадар код Комирића стигла је 21. децембра у Коњушу, а 22. у Горњу Сипуљу. Сутрадан је послата патрола у Милину да ухвати везу са Вргоњином четом и Мачванским батаљоном, али тамо није било никога 83 Ипак је решено да на Кумовац, на заказани састанак, пођу Данило Лекић, Добросав Радосављевић, Стјепан Филиповић и три курира (Миодраг Шестић, Миле Берић и Душан Квачановић). Кад је требало донети одлуку шта чета даље да ради, поново су избила неслагања започета у Драгодолу и на Прослопу, сада у још оштријем виду. Миле Ивковић и Милорад Петровић Ујак тражили су да чета одмах пође у Поцерину и да тамо остане, док су Данило Лекић и Добросав Радосављевић дали друкчија упутства команди чете и партијској ћелији. „Затим сам им наредио да се, у случају јачих непријатељских навала, повлаче према Рађевини", пише Данило Лекић.84 А Добросав Радосављевић је саопштио секретару четне партијске ћелије Радојици Ненезићу: „Ваш је задатак да се Миле, Ујка и други политички радници допрате до терена, до првих села Поцерине, да се они откаче и оду".86 О покушају да се из Горње Сипуље успостави веза са Штабом Одреда Данило Лекић каже: „Ја сам, пак, из Горње Сипуље заједно са секретаром ОК, командантом батаљона и још три курира уопио да заобиђем четнички логор и да се 25. децембра 1941. год. нађем на Церу. Никаквих гласова од наших јединица није било, изузев крв у снијегу, што је свједочило да је при борби у Милини чета имала жртава. Међутим, када смо се приближавали Кумовцу били смо дочекани ватром — једна непријатељска колона спуштала се к нама од Кумовца. Пошли смо назад, али тада смо примијетили да се налазимо у средини непријатељских колона (друга је ишла од Петковице преко Грабовца, трећа од Милине и четврта од Текериша и Радовашнице)" 86 Изненађени четничким нападом, партизани се раздвоје и побегну на три стране: Добросав Радосављевић и Миле Берић умакну према Белој Реци и после дан-два лутања саетану се са Штабом Одреда и Мачванског батаљона; Миодраг Шестић се провуче до Липолиста, где наиђе на Сокићеву чету; Данило Лекић, Стјелан Филиповић и Душко Квачановић пођу натраг према Милини и Сипуљи. Избегавајући путеве и стазе, дуго су лутали преко јаруга и потока и, кад је пала ноћ, стигли до Трбосиља. Преморени и прозебли решили су да уђу у прву кућу на коју су наишли, привучени светлом. Стјепан Филиповић напред и за њим Квачановић ушли су у кућу и упали међу четнике, који су их одмах склептали. Данило Лекић је ишао последњи, за трен је схватио шта се збило, врднуо у мрак и умакао од опасности. Кријући се и пробијајући се сам, стигао је после неколико дана у Дратодол.87 За четама које су пошле у Мачву Штаб Одреда и Штаб батаљона сишли су са Цера у Белу Реку. Ту их је нашао и придружио им се 25. децембра увече и секретар ОК Добросав Радосављевић, Народ. У групи их је тада било девет: Добросав Радосављевић, Небојша Јерковић, Радован Вуковић, Данило Бакић, Лала Станковић, Мика Граор, Моша Срнић и курири Штаба Одреда Миленко Берић и Алекса Андрић. Група је преко ноћи била у кући Божидара Радојчића, која је на крају села према Церу, а дању је излазила из куће у шуму или неку колибу. Око подне 27. децембра донели су одлуку да се поделе: да Радован Вуковић и Данило Бакић крену у Јадар, да Бакић остане у Јадранској Каменици ради везе са групом која остаје у Белој Реци, а да Радован Вуковић покуша да се пробије кроз Јадар и Рађевину до Драгодола. Тога дана, када је група која је остала у Белој Реци изишла из Радојчића куће и дошла у колибу, приметили су да нема курира Андрића. Кад су се увече вратили у кућу, ту су га затекли. После им је жена Боже Радојчића причала. да је Андрић, кад је заостао у кући, тражио од ње Божино одело (Божа је тада био у шабачком конц. лотору), негде отишао и у сумрак се вратио. Сви су се изненадили. Небојша Јерковић се љутио, грдио и претио, а онда је за казну одредио Андрића да целу ноћ чува стражу. Добросав Радосављевић и курир Миленко Берић отишли су кући једног сељака, који је тога дана био у Петковици, да се распитају каква је тамо била борба, пошто се тога дана чуло пушкарање у Петковици. Исте вечери је из Цуљковића у Белу Реку дошла патрола добровољаца. Стигли су око 20 часова, свратили у школу, ту седели до 23 часа и онда, са још двојицом сељака, отишли до пгумара Душана Тадића, који је те вечери партизанима дао нешто хране. Пошто су мало поразговарали с њим, кренули су право кући Божидара Радојчића. Вођа патроле поднаредник Ковачевић упао је у кућу, у прво одељење, где је поред шпорета спавао курир Андрић, разоружао га и „натерао да уђе у трећу собу", где су остали спавали. Андрић је покупио њихове пушке и изнео, „сем Граорове". Из средње собе Ковачевић је испалио један метак у собу у којој су партизани спавали, излетео напоље, а онда је цела патрола осула паљбу у прозоре и после краћег времена побегла. У соби су се чула још два револверска пуцња и један из пушке. Добросав Радосављевић Народ и Миленко Берић пошли су натраг Радојчића кући и кад су се примакли, чули су пуцњаву. Кад је паљба престала пришли су кући са задње стране и ушли унутра. Четири партизана били су већ мртви. Небојша је револверским метком разнео грло, Лала Станковић је лежао до њега са раном на слепоочници, поред кревета са пушком испод браде и раном на темену лежао је Граор, а на кревету према вратима, погођен у стомак првим метком добровољачког поднаредника, лежао је Моша Срнић. Добросав Радосављевић Народ узео је торбу и револвер Небојше Јерковића и после тога отишао у Поцерски Добрић.88 Данило Бакић и Радован Вуковић су се растали у Јадранској Каменици. Радован Вуковић је отишао за Рађевину, успут је негде неетао и ништа се више о њему не зна. Пошто није био познат у овом крају, није имао никаквих исправа код себе, а у Одреду био познат под именом Љуба Поповић, није ни утврђено кад, где и од кога је погинуо.89 Док се главнина Подринског НОП одреда — четири чете — тетурала по јужној Мачви и северним брежуљцима Цера тражећи излаз на погрешној страни, дробила и нестајала, а пета чета — Лозничка — с муком пртила сметове према Јадру, последња целовита чета, позната као „Хрватова", задржала се 23. и 24. децембра у Горњој Сипуљи. „Сељаци су нас лепо примили — пише Селе Јовановић — овде се осећамо као у Мачви: лепи лебови — лепа храна". Али, истог дана се и ту дешавало нешто што није било лепо: неко (чије име Селе Јовановић није записао, само „Н") одговарао је пред двојицом партијских руководилаца што је, наводно, недозвољено говорио у име КПЈ. „Ово што се дешава врло је симптоматично... Шта ће бити? П(артијска) криза је очита? Она се мора решити и она ће се решити! Зар је морало све ово бити? — Чир је пукао — рекао ми је Н. доцније". завршио је Селе Јовановић белешку о непријатним догађајима 23. децембра.90 Заобишавши Цер с десне стране, између Букора и Текериша, па поред Криваје, чета је 25. децембра дошла у Метлић. „Све смо дубље у Поцерини и ближе Мачви", констатује Селе Јовановић. Ноћу 25/26. децембра чета се померила још мало на север, али се пребацила на западну страну шабачког друма, у Волујац. „Имали смо успеха у Волујцу. Народ нас је лепо дочекао, дао хлеба, све што је имао, а ми за узврат обавестили га о догађајима, о којима су, изгледа, они знали нешто више... Радим са омладинцима из села", пише Селе Јовановић.91 Даље кретање Хрватове чете није се наставило дубље у Поцерину и ближе Мачви, већ према гребену Цера. У Дворишту је чета провела 3 дана — 28, 29. и 30. децембар.92 Из неког од ових села команда чете је послала јаку патролу — целу десетину са пушкомитраљезом, под руководством водника Жиће Новаковића — према Мачви, са задатком да ухвати везу са неком од чета, уколико се налазе тамо. Иако за цело то време чета „није срела ни једног партизана", до ње су већ допирале узнемирујуће вести: да је погинуо Станко Трифуновић, рањен Бошко Стојковић Точкоња, заробљен Радивоје Лолић, о тешком сукобу партизана са љотићевцима код Липолиста. . 93 Патрола је морала да савлада огромне тешкоће у маршу. Због избегавања сусрета с непријатељем морала је да се креће ноћу, да заобилази села, да избегава путеве, да изналази погодак правац кретања, да сама себи крчи стазе, газећи дубоке снежне сметове и трпећи јаку хладноћу. „Снег је био врло велики а мраз убитачан — пише Селе Јовановић — због снежних сметова не може се скоро ићи... Стражаримо у страховитој зими: ветар одбија уши и стопала..."94 Ипак је патрола успела да се пробије без додира с непријатељем све до Рибара. У одласку и повратку патрола је од људи на искрајцима села, до којих се прикрадала, сазнала многе појединости о распадању партизанских чета, о заробљавању, погибијрх и предаји партизана, о непријатељским хајкама и потерама, о сеоским стражама, о великом страху у народу... Поред осталог, патрола је тачно сазнала и о погибији команданта одреда Небојше Јерковића и другова у Белој Реци. По доласку у чету, која је била у селу Дворишту, патрола је о свему поднела детаљан извештај команди чете 30. децембра 1941. године.95 Пре повратка ове патроле, из Дворишта је упућена још једна патрола према Белој Реци, да успостави везу са Штабом Одреда. Селе Јовановић је записао: „Једна патрола ноћу 28. XII није извршила свој задатак: морала се после хода од 2 км. вратити назад, снег им је, који је и уз пут сипао као из митраљеза, долазио до појаса, . . а требали су успоставити везу".96 Бракислав Чолић, од Прослопа борац у Хрватовој чети (он каже: у Бајаличиној) прича да га је командир послао да успостави везу и да донесе извештај. Са још два друга дошао је у Белу Реку. Чуо је да је ухваћен Селе Јефтић, да је погинуо Небојша Јерковић. Кад је о томе известио Митра Бајалицу, овај га је вратио да све то провери. Задатак је извршен.97 Између партијских руководилаца, чланова ОК Миодрага Мила Ивковића и Милорада Петровића Ујака, с једне и политичког комесара батаљона Митра Бајалице, командира Јосипа Антоловића Хрвата и Радојице Ненезића, политичког комесара чете, с друге стране, поново су избили сукоби око даљег кретања чете. Димитрије Бајалица, који ову чету назива „Трећа чета Поцерског батаљона", пише: „Команда треће чете није прихватила предлог Ујке и Мила да се иде у Мачву где су, према мишљењу ове двојице, преостале чете већ успеле да се пробију и да чисте Мачву од непријатеља. Она је, на основу података које је имала, сматрала да би то значило уништење и последње организоване јединице одреда. Прихватала је да њих двојицу пребаци до базе и омогући им прелазак у илегалност, али је заузела став да се чета врати на терен Ваљевског одреда".98 Последњег дана 1941. године направљен је дужи марш у правцу Цера, по дубоком снегу, који је и даље падао. Затим је учињен нагли заокрет према Румској. Појединци и мање групе напуштају чету. „Међу њима је био и познати првоборац и политички радник Милан Ђаковић са своја два сина. Сви су они рачунали да ће се пробити до својих села и тамо прикрити до пролећа", пише Митар Бајалица.99 У Румској је Миле Ивковић захтевао од Радојице Ненезића да чета мора да иде у Мачву. Знајући ситуацију у Мачви и ослањајући се на директиву секретара ОК Ненезић је одговорио: „не може!" Одржан је партијски састанак, да би комунисти одлучили о том спору. Миле Ивковић је први говорио, изнео повод сазивања састанка и рекао да Радојица Ненезић неће да изврши задатак. Ненезић је изнео ситуацију у Мачви по извештају патроле, у којој су били и чланови КПЈ Живадин Новаковић и Никола Барошевић, присутни на састанку. Рекао је и какав је задатак добио од секретара ОК. Гласањем, партијска организација је одлучила да се чета врати према Драгодолу.100 О одлуци чланова партије Димитрије Бајалица каже: „Овакав закључак је донет на основу проучене ситуације на том терену, да су тачне вести о погибији штаба одреда и о разбијању остатка јединица и заробљавању великог дела бораца Мачванског партизанског одреда, као и да је непријатељ све своје снаге сконцентрисао у правцу опкољавања и уништавања ове чете"101 Већина чете била је смештена на једној коси у кући Поповића, а мањи делови у још неколико кућа. Команда чете је послала патролу у село. Падао је мрак, а патрола се није враћала, иако је „на челу патроле био храбар борац из неког Славонског села". Укућани су изгледали узнемирени. Ти сумњиви знаци убрзали су поделу вечере. Још су партизани били „онако у кућама размештени при вечери" кад је са друге косе отворена пушчана и митраљеска ватра. Партизане је изненада напала чета Каменичког четничког одреда под командом Љубише Зечевића, смештена у Бухору, она иста која је Јововићеву чету изненадила и разбила 19. децембра у Милошевцу. На кратком договору комесара батаљона са командом чете одлучено је да се изврши „пробој само на ону страну одакле је била најжешћа ватра", одакле су четници и дошли, да не би на другој страни, где је друм за Шабац, упали у клопку.102 Пробој је успео. „Летимо ка оружју — пише Селе Јовановић. — Већ смо потпуно спремни изашли напоље (оставили ствари, књиге, хлеб). — Другови, хватајте оно брдо. Први вод, напред! — чуо се озбиљан глас Јоке, а кад то долази од њега, онда треба знати да тако мора и бити. И ми смо пошли. Меци и даље зује, сељаци, од којих нас је неки и потказао букорској банди, кукају и пролећу поред амбарева и хватају заклоне... Полако, сви искупљени, одлазили смо."103 У освит првог дана 1942. године Хрватова чета је стигла у Помијачу. У кућама на јужном крају села борци су одмах заспали. На доминантно брдо постављена је стража. Око подне партизани су из кућа угледали како стражар бежи низ падину. Истог часа непријатељ је отворио ватру. На супротној коси, иза леђа, видело се како се четници пребацују да затворе правац повлачења. Била је то иста четничка чета из Букора која је по трагу и обавештењима сељака следила и опкољавала партизанску чету. Селе Јовановић описује и овај напад: „Под много неповољнијим околностима по нас. око подне су нас напали исти јучерашњи бандити. Сад су ближе. Пуцњи нас затичу у кући. Са нама је Јока. Митраљез туче право на врата наше куће: значи, опет нас је неко потказао. Излазимо, а меци дум-дум експлодирају око нас. Спуштамо се. Кад врзамо прелаз преко једног плота, меци учесталије швршају око нас, изнад наших глава: ту су нас једино опазили. Опет смо се повукли у целости."104 Са Јосипом Антоловићем и Радојицом Ненезићем на челу, а Митром Бајалицом и митрал»есцем Николом Барошевићем на зачељу, чега се извукла. Један старац провео ју је потом до Горње Сипуље у коју су избили предвече. После краћег предаха наставшш су марш и „вечерали у селу изнад Јадра" (вероватно у Комирићу). Преко реке Јадра, између свих заседа, чету је повео један шверцер дувана. „Тражио је да се порције и кожице умотају у крпе и да се обезбеди апсолутна тишина", пише Митар Бајалица.105 Стигли су у Рађевски Белотић и ту заноћили. У освит 2. јануара, испраћена четничком пуцњавом, Хрватова чета је извршила покрет до Андрића кућа у Драгодолу. Ту су још биле болница, интендантура и радионице Подринског НОП одреда. Ту се налазио и замекик команданта одреда Данило Лекић Шпанац. Чланови Главног штаба НОП одреда за Србију, који су се налазили са групом партизанских одреда у западној Србији, примили су 15. јануара 1942. године наређење Врховног команданта НОП одреда Југославије друга Тита од 8. јануара 1942. године: „У погледу груписања снага овако ћете поступити: I. — 1) Подрински одред нека створи упориште у пределу: Цер планина — Влашић планина. Са ове просторије нека дејствује ка Владимирцима, Шапцу, Мачви, Лешници, Лозници и Завлаци".-00 Ово наређење Подрински партизански одред није могао да прими. Њега више није било. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument