НАПОМЕНЕ 1   36. 1/1, 535. 2   36. 1/1, 537 (Подвучено у оригиналу). 3   Исто, 538. 4   Исто. (Подвучено у оригиналу). 5   Исто. (Подвучено у оригиналу). 6   Раније делимично наведен. В. наат. 136, гл. VII. 7   Депеша 342. пд. од 18. 10. 1941. ген. Бемеу, АВИИ, мф. Минхен, 415-416 и 405-414; види и: Попиеник филмова, Т-315, 2125/439 и 457. 8   Наређења ген. Бемеа од 20. и 21. 10. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 246/553-4, 572, и Т-501, 250/1266. 9   Наређеље ген. Бемеа од 22. 10. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 250/1254; Наређење Штаба 342. пд. од 22. 10. 1941, Т-2125/306. 10   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 246/595-6 и 631-2. 11   Г. Бабовић, н.д. Види и Извештај Д. Милановића и Списак чланова „Збора", ИАШ, Д. 108 и 131. 12   ИАШ, Д. 110. 13   36. 1/1, 564. 14   Исто. 15   Извештаји нем. војног заповедника у Србији од 20. и 30, 10. 1941, 36. 1/1, 546 и 571. 16    В. нап. 7, гл. V. 17    Сећање Радована Вуковића из Дреновца, зап. аутор. 18   АВИИ, На, К. 18/Н, ф. 1, док. 13. 19  В. нап. 98, гл. II. 20   Сећање Милосава Божјаковића и Драгослава Сретеновића, зап. аутор 6. 11. 1966; В. нап. 99, гл. II. 21   В. нап. 39, гл. II 22   Р. Ненезић, н.с. 23   В. нап. 28, гл, VI. 24   В. нап. 171. Увод. 25  В. нап. 15 гл. III. 26   Извод из ратног дневника 342. пд. — 1ц, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2130/602. 27   Исто, 2130/605. 28   В. нап. 15 и 35, гл. III; Извештај 342. пд. ©д 24. 10. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2125/227. 29   В. нап. 36, гл. III. 30   АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2125/225. (Захтев 342. пд. опуном, команд. генералу за наређење да се рашени војници из болнице у Лозници превезу камионима и тенковима преко Београда у Ваљево). 31   Исто, 2125/226. 32   В. нап. 29. 33   Стојан Гавриловић, Изјава, зап. С. Филиповић 28. 4. 1960, ИАШ, МГ. 194. 34   АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2130/626. 35   Извештај 3. бат. 697. пп. од 26. 10. и од 2. 11. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-591, 246/584-5 и 631-2; Извештај ген. Бемеа од 10. 11 1941, 36. 1/1, 591. 36   Заповест ген. Бемеа од 1. 11. 1941. за уништење устаника јужно од Шапца, АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 250/1257-60; Заповест ген. Бемеа од 1. 11.1941. за уништење устаника југоисточно од Шапца, Т-315, 2126/506-509. 37   Извештај 3. бат. 697. пп. од 1. 11. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-3125№ 425/8037115. 38   Марко Опачић је епровео заробљеног добровољца из Јадранске Лешнице у Столице, а Селе Јовановић је записао да је заробљеник: доведен у Столице 2. еовембра. Н.д., 28. 39   В. нап. 106, гл. I. 40   Извештај 750. пп. од 7. 11. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 250/179. 41   В. нап. 106, гл. I. 42   В. нап. 15, гл. V. 43   В. нап. 51, гл. VII. 44   В. нап. 106, гл. I. 45   У једној патроли, која је ишла у Прњавор, био је и Миленко* Симеуновић из Прњавора. Свратили су његовој кући, која је била* на крају села, усамљена и у њој затекли Миленкову мајку и две? сестре. „Кад су нас угледале, — пише Бранко Остојић — сестре су се склопиле око брата, а мајка је као укопана стајала без речи у једном углу собе. Неколико тренутака уплашено нас је посматра— ла и кад се мало прибрала оштро иас је погледала и наредила да се што пре губимо из куће, јер ће се сваког часа вратити из Петковице патрола љотићеваца, која у повратку обавезно свраћа у њену кућу, јер зна да је њен син у партизанима... Не чекајући да бар нешто кажемо зграбила је са стола велики комад хлеба и: парче сланине и стављајући нам у руке захтевала да одмах бежимо из куће. Девојчице су држале брата за руку и нису се о>д— вајале од њега. Миленко је наредио матери да одмах оде до цен— тра села, да извиди колико има Немаца, да ли има какве мотори— зације, а ми ћемо је чекати преко пута у неким кукурузима. Безречи је старица зграбила некакву торбицу, ставила неколико комада јаја у њу и отишла према центру села". Неколико минута после њиховог изласка из куће, наишла је од Петковице група од. петнаестак Љотићевих добровољаца са једиим поручником. Двоји— ца су свратили у кућу, завиривали по собама и отишли за колоном. Убрзо је стигла и старица и испричала им шта је видела али је ,5од страха много више напричала и непријатељске снаге увеличала"^ В. нап. 19, гл. IV. 46  В. нап. 106, гл. I и нап. 19, гл. IV. 47   В. нап. 51, гл. VII. 48   48. В. нап. 106, гл. I. Селе Јовановић је записао 7. новембра у Чокешини: „— Сазнали смо о издајству четника. Опремамо се за покрет: 2 чете крећу у ноћи 7. новембра по лепој месечици". Н.д., 31.- 49   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 246/635-6, 643-4 и 645; Извештај Об. одсека СДК, ИАШ, Д. 111. 49   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 250/161 и 171. 50    АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2130/607; Т-315, 2126/243-4; 36. 1/1, 591 и 593. 51    После 20. октобра мајор Пантелић и капетан Рачић послали су на Равну гору: потпуковника Светислава Крејаковића, Георгија Бојића Циџу и Саву Шпановића, обавештајног официра Церског одреда, који су Дражу Михаиловића обавестили о ситуацији у Подрињу. 52    Извод из ратног дневника Об. одељења (1ц) 342. пд. за 27 — 30. 10. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2130/605. 53    У штаб ДМ су дошли: британски капетан Хадсон (Биапе ТуггеП НиЉоп) и мајори краљ. југосл. војске Захарије Остојић и Мирко -Лалатовић. Јакша Ђелевић, Из првих месеца, Књига о Дражи I, 185. — Кап. Хадсон зв. „Марко", „живео је код нас дуги низ година у Крупњу, као инжењер у руднику са женом белогардејком". Одлично је говорио српскохрватски, а чим је дошао код ДМ обукао је шумадијско одело. Владимир Дедијер, Дража Михаиловић у мрежи великих сила, Политика Експрес, 22. и 24. 1. 1972. 54    Цит. према: Ј. Марјаеовић, Устанак, 307. <56 Др Ј. Марјановић, Устанак, 320 и 336. — ДМ је одбио Титове иредлоге: о стварању заједничког оперативног штаба и заједничким 0'перацијама против Немаца и Недићевих одреда, о заједничкој опреми и исхрани бораца, о организацији привремене власти и о добровољној мобилизацији бораца — дакле, о битним питањима ослободилачке борбе. Споразум је постигнут: да обе команде и да-ље мобилишу на исти начин, да се избегавају сукоби, а акције координирају, да седиште Врховног штаба остане у Ужицу, а да седиште штаба ДМ буде у Пожеги, да се плеи дели заједнички, да транопорт трупа и материјала буде слободан, да се створе мешовити ратни судови за суђење пљачкашима и др. непр. народа, да се штабу ДМ да из фабрике оружја 1.200 пушака и муниције, да се од 55 милиона динара из Ужичке банке сваком штабу додели Т10 5 милиона, а остатак да се да за помоћ избеглицама. Исто, 315, и 319. Види и 36. 1/1, 244. 57    „Пуштени су на слободу сви четници који су из разних разлота били оправдано хапшени од стране партизанских војних власти; Иожеги је уступљеио 5.000 кгр. жита, и ако је Ужице било у несташици; штабу четнмка на Равној гори иопоручено је 500 пушака ж 24.000 пушчаних метака..." 36. 1/1, 244. 58    В. нап. 110, гл. II. 59    Записник о саслушању Г. Бојића Џиџе. 60   Марковић Андрије Рајко, ИАБ, IV О, 71. 61   Драгојло Дудић је погрешно разумео Зечевићево писмо, па је записао: „Дало би се закључити као да см,о ми направили неки споразум с њима по овом поповом писму". Н.д., 266. 62   Рачићу су пришли: рез. капетан I класе Михаило Поповић, председник соколске општине (Рађ. Ставе), рез. потиоручирж Пинтарић, учитељ и акт. наредник Спајић. Влада Зечевић, И то да се зна, Загреб 1968, 37. 63   В. иап. 117, гл. VI. 64   Д. Дудић, н.д,, 229, 238, 239, 241. 65   Д. Дудић, н.д., 238. 66   В. нап. 62, гл. VIII и Д. Дудић, н.д., 238 и 245. 67   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 246/641. 68   В. нап. 35 и 36, гл. III. 69   Д. Дудић, н.д., 244; 36. 1/1, 242. 70   36. 1/1, 242—246. 71   36. 1/1, 256. — Изводи из извештаја четничког команданта поручника Звонимира Вучковића о вероломном нападу на партизане у Горњем Милановцу: „... решили су да ја одем у Брајиће и лично обавестим потпуковика Павловића (начелника горског штаба) да Је његово наређење сада немогуђе извршити, јер није код војника створено потребно расположење, јер смо баш тих дана у Миланозцу успели да успоставимо релативно добре односе. Потпуковник Павловић одбио је све моје разлоге и наредио да ми у Милановцу поступимо одмах по издатом наређењу... Са Ракићем (партизанским командантом батаљона) сам после кратког споразумевања успео... одред капетана Стојановића и остали официри могли су се вратити у Милановац... Све ово коштало ме је часне речи да нећу комунисте напасти, које је од мене тражио Ракић као гаранцију. Одмах сутрадан донео сам одлуку да нападнем комунисте, но с тим да се ја привремено склоним како бих одржао часну реч у коју су комунисти чврсто веровали Заробљени комунисти спроведени су у Брајиће..." Издајник, 424. — Изводи из изјаве Радослава Ђурића, сведока на суђењу ДМ, а 1941. г. мајора и четничког команданта код Краљева: Наређење Драже Михаиловића од 2. новембра „да се скине опсада са Краљева, да се нападну партизани и заузме Чачак" — „није се могло извршити одмах када смо водили једну велику борбу са окупатором, где су биле и заједничке колоне, и заједничке амбуланте, и заједнички лекари, и измешане јединице... сазнао сам да је Милутин Јанковић (четнички командант) убио (партизанског) команданта јуришког одреда... да је ухапшен и разоружан командант партизански Моле Радосављевић". Издајник, 407—409. 72   Исто. 73   В. нап. 117, гл. VI. 74   Извештај „Борбе" од 18. 11. 1941. о злочину четника код Косјерића, 36. 1/1, 264. 75   36. 1/1, 256. 76   Чедомир Миндеровић, За Титом, Београд 1959. 77   „Борба" 1941, Историјски архив КПЈ, 1/1, 286. 78   36. 1/2, 223. 79   Цит. према: Војмир Кљаковић, В. Британија, СОСР и устанак у Југославији, Војноисторијаски гласник, 2 1970, 69. 80   Исто. 81   Др Ј. Марјановић, Устанак, 353-4 и Четничко-немачки прегово- ри 1941. у селу Дивци, Зборник филозофскот факултета, св. X, Београд 1968. 82   У Африци су се британске трупе повлачиле, а на истоку су нем. дивизије дошле близу Москве (у Београду је већ био штампан плакат са саопштењем о нападу Мооскве). Ј Марјановић, Четничко-немачки преговори. 83   В. нап. 171, Увод. 84   П. Мешковић, Отац и син, Књига о Дражи, 175. 85   Исто, 176. 86   Псводом још једног спсразума, Борба, 23. 11. 1941, 36. 1/1, 278. 87   Цит. према: др Ј. Марјановић, Устанак, 360. 88   В. нап. 79. 89   Дражиновци разбијени код Прањана, „Борба", 20. 11. 1941, 36. 1/1, 266. 90   Извештај „Борбе" од 18, 20. и 27. 11. 1941, 36. 1/1, 264, 269 и 284; Поводом још једног споразума, „Борба", 22. 11. 1941, 36. 1/1, 277; Д. Дудић, н.д., 244. 91   Види: Др Ј. Марјановић, Устанак 362-3, и В. Кљаковић, н.ч. 92   Владимир Дедијер, Јосип Броз Тито, прилози за биографију, Београд 1955, 332. 93   36. 1/1, 274-5. Преговоре су водили и споразум потписали: Александар Ранковић и Петар Стамболић, представници ВШ НОПОЈ, мајори Радослав Ђурић и Мирко Лалатовић, представници четника. Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић иред судом, 411 и 412. 94   „Борба", 22, 11. 1941, 36. 1/1, 277—279. 95   Хронологија, 161. — Ал. Јевтић пише: „На дан 11. и 12. новембра послате су четири партизанске чете које су успеле после дводневних борби да заузму Љубовију, док су четници побегли долином Дрине". Ваљевски партизански сдред, рукопис. 96   Датуми који се односе на Љубичићеву чету изведени су на основу казивања Богосава Митровића Шумара (нап. 62, гл. VIII) упоређивањем са дневником Села Јовановића и немачким изворима. 97   В. нап. 106, гл. I. 98   В. нап. 19, гл. IV. 99   Извештај помоћника начелника округа шабачког од 20. 7. 1942, АВИИ, НА, К. 21, 36/3-1. 100   В. нап. 111, гл. II, нап. 35, тл. III и нап. 140, гл. VII. 101   Заиисник о саслушању Г. Бојића Џиџе. 102   В. иап. 113, гл. II. 103   Влада Зечевић, И то да се зна, 42—45. 104   В. нап. 100. 105   В. нап. 62, гл. VIII. 106   О нападу на четнике у Лозници види: напомене 103, 106 — I, 3 — II, 113 — II, 35 — III, 19 — IV, 140 — VII, 158 — VII, 62 — — VIII; Добра Јанковић, Изјава, зап. аутор 28. 10. 1966; Д. Ловчевић, н.с,; Влада Зечевић, У ноћи сусрет, Београд 1963. и И то да се зна, 45—49. 107  В. нап. 158, гл. VII. 108  В. нап. 66, гл. IV. 109  В. нап. 19, гл. IV. 110  В. нап. 39, гл. II. 111  В. нап. 15, гл. V. 112   В. еап. 158, (гл. VII. 113  У заповести Штаба 342. пд. од 9. 11. 1941. год. 3. батаљон 697 пп. за прочешљавање терена Шабац — Лозница, стоји: „За акцију против партизана даће помоћ четници из Лознице". АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2126/243-244. 114   В. нап. 171, Увод. 115  В. нап. 62, гл. VIII. 116   Г. Бабовић, н.д. 117   36. 1/1, 605. 118  Селе Јовановић н.д., 36. В. и стр. 30 и 33. — Командир женске радионице Љубица Петровић-Павловић. 119   Аврам Росић, Изјава, ИАШ, Мг. 136. В. и нап. 14, гл. I. 120   Здравко Чупић, Сећања, зап. аутор. 121   Димитрије Бајалица Баја. 122   Властимир Пантелић Уча, чета Лале Станковића. (Неки су и Ж. Витомировића звали Уча, али је био познатији као Галама). 123   Селе Јовановић, н.д., 32—40. 124   В. нап. 140, гл. VII. 125  По сећању М. Цикоте (нап. 106, гл. I). 126   Љубица Батановић, Њихова имена нису нигде забележена, Глас Подриња, 16. 3. 1967. 127   Извештај штаба 3. бат. 697. пп. од 18. 9. 1941, 36. 1/1, 602. 128  Исто. 129   В. нап. 60. 130   Влада Зечевић, Народ српски тражи јединствс, Борба, 27. 11~ 1941, Историјски архив КПЈ, 1/1, 363. 131   В. нап. 60. 132      Извод из дневних јзвештаја ген. Бемеа за 17. 11. 1941, АВИИ*. На, К. 44-Х, 7/1. 133   В. нап. 127. — Четници тада нмсу држали Љубовију (в. нап. 95). Они су грдно лагали и у погледу јачине партизанских снага код Љубовије. Преувеличавањем броја партизана хтели су да истакну свој значај, да би их Немци што пре „легализовали" и дали им оружја и муниције за борбу против партизана. 134   В. нап. 127. 135   В. нап. 19, гл. IV. 136   С. Јовановић, н.д., 35. 137   Раденковаче нема на карти. Нап. Д. П. 138  В. нап. 21, гл. II. 139   В. нап. 140, гл. VII. — Љубица Делић је чула у Лозници да је у тој борби погинуо један виши ием. официр. В. нап. 126. 140   В. нап. 132. 141   В. нап. 127. 142   Извештај нем. војног заповедника у Србији од 19. 11. 1941, 36. 1/1, 604. 143   С. Јовановић, н.д., 35. 144   „Борба", 25. 11. 1941, Историјски архив КПЈ, 1/1, 339. 145  В. нап. 127. 146  Исто. — На оригиналу је -поред „талаца" руком дописано: „комуниста". 147  В. нап. 19, гл. IV. 148  В. нап. 106, гл. I. 149  В. нап. 19, гл. IV. :150 В. нап. 106, гл. I. 151   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 246/660-663. 152    Прилог опер. дневнику штаба 18. арм. корпуса, 36. 1/1, 629. 153    АВИИ, На, К. 27/И, ф. 2, док. 13. 154   В. иа:п. 171, Увод. 155   Међу остале припреме спада, сигурно, и смењивање дотадашњег команданта 342. див. генерала Хингхофера, зато што је — према Висхаупту — „поступао исувише хумано (!) и требало му је исувише дуго времена да среди прилике". В. нап. 171, Увод. 156   Г. Бабовић, н.д. 157   Исто. 158   В. нап. 12, гл. III. 159   Г. Бабовић, н.д. 160   АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2126/1326 — 1324. 161   В. нап. 144, гл. II. 162   Хронологија, 147. 163   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 250/511. — Као и обично, податак о 25 мртвих партизана је измишљен. То показује и податак о плену. 164   Хронологија, 163; А. Јевтић, н.д. 165   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 250/508, 509 и 510. 166   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 250/501. 167   С. Јовановић, н.д., 40. 168   В. нап. 166. 169   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 25(^/494. 170   В. нап. 140, гл. VII. — Д. Бакић, вероватно, мисли на Велизара Бату Стевановића, који је тада био пол. ком. Бајаличине чете. 171   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 25(^486. — Горња мала је заселак Костајника, а Кикановићи заселак Дворске. — У мемоарској грађи нема података о партизанским губицима. У то време ни цео партизански вод није имао 40 људи. 172  Светомир Несторовић, Изјава, зап. С. Филиповић 19. 4. 1961, ИАШ, МГ 349. 173   Исто. 174   И. Ковачевић и С. Ковић (нап. 15, гл. V). 175   В. нап. 15, гл. V. 176   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 250/485. 177   В. нап. 174. 178   Према казивању Богосава. Митровића Шумара, пре ових борби — код Црвене јабуке и Турског гроба — формиран је „Ударни батаљси" од Љубичићеве и Вукове чете. За команданта је постављеи Живорад Ђокић, „бивши наредник", из Рађевског батаљона ВПО. Кад се непријатељ повукао у с. Планину, наставља Б. Митровић. „ја сам тражио да их нападнемо... Команданта батаљона није било. Нисмо могли да се споразумемо са Мачванима (ППО)... већ смо одлучили да са четом кренемо... да потражимо свој одред". В. нап. 62, гл. VIII. 179   Ово је други од свега три оригинална документа из архиве Мачванског (Подринског) НОПО 1941-42. год. за које се до сада зна, не рачунајући преписку ОК КПЈ (о првом види нап. 12, гл. V, о трећем — касније). Налази се у Војном музеју ЈНх\ у Београду, неретистрован. На док. нема датума, али из текста се види да је писан 28. новембра 1941. године. То потврђује и Данило Бакић, који је о истом наређењу причао, не знајући да је сачувано. В. нап. 140, гл. VII. 180   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 250/483, 484, 482, 458, 452, и 453. 181   АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 250/445. 182   Писмо ЦК КНЈ од 1. 1. 1942. год. ЦК-у КП Слевеније, 36, П/2, 150. 183   Др Ј. Марјаеовић, Устанак, 383, 384. 184   О прикупљању и сређивању на Рожњу и о снагама ППО и Рађевског бат. види: напомене 108 — I, 51 — II, 144 — II, 19 — IV, 35 — III, 62 — VIII, 51 — VII, Селе Јовановић, н.д., 41; Момчило Јовановић, Сећања, записао аутор 24. 7. 1968. 185   Извештај инструктора ОК КПЈ за Ваљево од 20. 5. 1942. г. ПК-у КМЈ за Србију о раду партијске организације и Ваљевског НОПО од августа 1941. до маја 1942, г., ЗБ 1/3, 212. — О закључцима састанка од 1. 12, у извештају пише само толико, да „кису ни у чему одступали од доцнијег децембарског писма ЦК-а и директива ПК-а о „задацима парт. организација у партизанским одредима". 186   В. нап. 35, гл. III. 187   В. нап. 51, гл. II. 188   В. нап. 184. 189   В. нап. 62, гл. VIII. 190   В. еап. 185. — „Ови закључци одговарали су доцнијим директивама ЦК-а и ПК-а". 191   По сећашу аутора, ту су сигурно били: Миле Ивковић, Добросав Радосављевић, Милорад Петровић и Здравко Шестић. Душко Остојић, заменик пол. комесара Одреда и Лала Станковић, командир чете, чланови ОК, били су са Одредом. Пошто је Вера Благојевић била серкетар ОК Скоја, обично се сматра да је била и члад ОК Партије. Према једном запису С. Јовановића од 7. 12. („Ја, Ш. и В.Б. разговарали смо о... његовом односу према нама као одговорним по извесној ствари") изгледа да је Здравко Шестић био одговоран ОК-у за рад Скоја. Н.д., 46. 192   С. Јовановић, н.д., 44 и 45. 193  Ваљевски одред имао је око 1.000, Подрински око 400, а Тамнавски батаљон еешто преко 200 бораца. Ал. Јевтић, н.д. 194  В. нап. 185. 195   Ал. Јевтић, н.д. 196   Реферат (концепт усменог реферата) друга „Црног" (М. Минића) на састанку свих војних, сполитичких и партијских руководилаца одржаног 4. XII 1941. г. у селу Драгодолу (Пецка) поводом губитка слободне територије, АИРПС, бр. рег. 8434. 197    „У фабрици оружја и муниције у Ужицу (сада: Титово Ужице), смештено у трезорима Народне банке, агенти окупатора изазвали експлозију од које је изгубило животе око 200 лица". Хронологија, 162. — Том приликом погиеуло је неколико бораца ППО, који су у октобру и новембру упзгћени тамо на рад, и курир Штаба Одреда Радован Вешић. 198   В. нап. 10. гл. III. 199   Извештај 3. бат. 697. пп. од 10. 12. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2129/644. — У извештају стоји: „Белогардисти су одбили и партизански напад на Столице 8. 12, 1941." — „Партизан", лист ваљевских и подринских партизана, донео је вест: „8. децембра... у борби изгубили смо друга Вука". АИРПС, ОКВ. 200   О учешћу Вукове и Шумареве чете у нападу види нап. 106 — I, 19 — IV, 62 — VIII и друго. 201   В. нап. 35, гл. III. 202   В. нап. 19, гл. IV. 203   Драга Беатовић, Примедбе, ИАШ, 456/60, 10. 2. 1962. 204   В. нап. 106, гл. I. 205   Цикота мисли да је то био Фића Кљајић. Међутим, Фића Кљајић, рањен пол. иовембра, евакуисан је из болнице у Рогачици у Ужице, одатле за Санџак. Приликом формирања 1. пролетерске бригаде 22, 12. 1941. постављен је за политичког комесара бригаде. 206   И овде Цикота греши. Чета Лале Станковића, према сећању бораца те чете, учествовала је са четама Рађевског батаљона у борбама против белогардејаца код Грујине баре 9. и 10. децембра. 207   О нападу еа Столице види још и Изјаве Стевана Бубала, Богољуба Јовановића и Живорада Пановића, ИАШ, МГ. 353, 358 и 249. 208   В. нап. 106, гл. I. 209    У извештају 3. бат. 697. пп од 10. 12. 1941. г. стоји: „Белогардејски батаљон из Крупња нападнут од групе од око 500 партизана код Толисавца". АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2129/644. — Борци ППО и рађевског батаљона говоре о борбама са белогардејцима на Грујиној бари, које нема на карти. Тако се у том крају зове предео око једног извора на путу Крупањ — Шљивова, између Богоштице, Толисавца и Шљивове, а најближи је Толисавцу (Мраморје). 210   Слободан Ристановић, Устаничка Рађевина, Шабац 1971, 180. 211   Селе Јовановић, н.д., 46, 47. 212   Исто, 48. 213   В. нап. 10, гл. III и нап. 34, гл. V. 214   С. Јовановић, н.д., 47—51. 215   То су били: Војин Поповић и Нешко Недић, Вучко Игњатовић и Милош Глишић, Манојло Кораћ, Никола Калабић, Војислав Пантелић и други. П. Мешковић, Отац и син, Књига о Дражи. — У извештају команданта колубарске групе Недићевих одреда пише: „Сутра, 18. еовембра цео мој одред од 150 људи и 300 Равногораца... продужује гоњење разбијених комуниста..." АВИИ, Нда, К. 53, 3/48. 216   Четници, (The Chetniks, поверљиви приручник за потребе британске војске, урађен 1944. г.), цит. према: В. Кљаковић, н.ч. 217   Цит. према: Др Ј. Марјановић, Устанак, 370. 218   Исто, 373. 219   Исто, 374 и 375. 220   Издајник, 66—69. 221   Проф. Бил Дикин, Британија и устанак у Србији 1941, САНУ, Београд 1971, 18. 222   В. нап. 171, Увод. 223   Др Јован Марјановић, Дража Михаиловић и Британци 1941. гедине, САНУ, Београд 1971, 16. 224   В. нап. 117, гл. VI . 225   Став према Рачићу, АИРПС, ОКВ. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument