НАПАД НА ЧЕТНИКЕ У ЛОЗНИЦИ Хапшење веће групе партизана истовремено са продором немачких јединица у Лешницу и прикупљање четничких снага у Лозници представљало је јасан знак да се четници припремају да изврше злочин — предају заробљених партизана Немцима, и да ће то бити увод за отворено приступање четника окупатору и почетак оружаних напада на партизане. Стога је Штаб Одреда донео одлуку да се изврши напад на четнике у Лозници и да се заробљени партизани ослободе. Одмах су почеле и припреме за напад. Штаб Одреда је одржао састанак са командама чета, изнео план напада, распоред јединица, одредио почетак напада и дао знаке распознавања. После тога одржани су у свим четама састанци, на којима је борцима саопштена одлука о нападу на четнике у Лозници и дато објашњење о циљу напада — ослобођење заробљених другова и другарица. До вечери 13. новембра чете су груписане на два места, у Грнчари и Тршићу, одакле је требало да крену на полазне ноложаје. Почетак напада је утврђен за ,23 часа, значи распознавања: „смрт — издајицама", а знак за почетак напад — ракета испаљена у Клупцима.106 Распоред партизанских чета, за напад на Лозницу 13/14. новембра био је следећи: Вукова чета напада са североистока, између железничке пруге и болничке улице, са задатком да заузме железничку станицу и болницу и да настави напредовање према центру, према пијаци и Соколском дому, чистећи успут тај део насеља; Лозничка партизанска чета напада са истока, десном страном друма Ваљево — Лозница и улице, према центру, са задатком да очисти тај део насеља и да зазуме „Кантар", зграду на пијаци, у којој се налазио четнички тешки митраљез; вод Добре Јанковића, на десном крилу Лозничке партизанске чете, садеј^ствује воду Душана Блануше из Вукове чете у освајању болнице; Бајаличина чета напада од села Клубаца левом страном друма Ваљево — Лозница и улице, са задатком да избије на реку Штиру у центру варошице, да очисти четнике из утврђених зграда у том делу, затим да продужи напредовање ка центру; Љубичићева чета напада са северозапада, од Лозничког поља и ушћа реке Штире, са задатком да туче непријатељски распоред у леђа и створи утисак опкољавања. Лалина чета и чета Пере Савића одређене су да претходно нападну на четнике у Зајачи, да их изненадним препадом разоружају и обезбеде напад на Лозницу из залеђа, а потом да продуже левом (Лалина чета) и десном (чета Пере Савића) страном друма Зајача — Лозница и да се придруже општем нападу. Ове две чете стављене су под команду Данила Лекића Шпанца. Четници су очекивали напад и извршили су распоред својих снага по најјачим отпорним тачкама на свим правцима. Пристигла им је и помоћ — четници Рајка Марковића. Укупно је у Лозници било око 800 четника. Бројно су били доста надмоћнији од партизана, а имали су и више аутоматског оружја. Најјача упоришта била су им: Соколски дом и зграда „Кантара" на пијаци, на правцу напада Љубичићеве и Лозничке партизанске чете; Болница и иза ње кафана на пијаци; једна кафана на правцу напада Бајаличине чете; зграда Среског начелства и школа на правцу предвиђеном за напад Лалине и Пере Савића чете. Била су размештена у луку истуреном у правцу напада. Показало се да су планери напада били сувише шкрти у прорачуну времена одређеног чети Пере Савића и Лалиној — оне су стигле до Лознице тек пред зору. Остале чете на време су заузеле полазне положаје и у одређени час кренуле у напад. Оне су једновремено, чврсто и одлучно кренуле на извршење задатака. Бројнији и боље наоружани четници нису могли да одолевају смелим налетима партизанских бомбаша, митраљезаца и осталих бораца, огорчених на четнике због вероломства, издаје и подмуклих злочина које су починили широм Србије. Жеља да се једном обрачунају са тим издајницима и подлацима сада је провалила у неодољиви налет партизанских чета. Четници су били присиљени да напуштају упориште по упориште, улицу по улицу, кућу по кућу и да се збијају у ужи центар варошице. Вукова чета је заузела железничку станицу и болницу. Код болнице је један четник убијен, двојица заробљени, али је и Вукова чета имала губитака: погинули су Душан Блануша, водник, „храбри борац и примеран друг" и пушкомитраљезац његовог вода. После тога, Вук је енергично повео Бланушин вод, који је истерао четнике из једне кафане, одакле су четници тукли рафалима пушкомираљеза. И Галамин вод је напредовао ка центру, претресајући кућу по кућу. Вод Миленка Самарџића избио је у близину Соколског дома. Самарџић је одредио групу бомбаша, са вођом групе Миланом Богуновићем, да бацају бомбе у дом. Лозничка партизанска чета потисла је четнике и избила код „Кантара". Бајаличина чета је напредовала левом страном улице, у продужетку друма од Ваљева, све до у висину пијаце и „Кантара", а одатле се померила улево, преко дворишта избила у другу улицу и продужила напредовање. У једној згради било се забарикадирало неколико четника који су пружали отпор. Позив на предају су одбили. Са групом бомбаша командир Димитрије Бајалица се привукао до саме зграде, ударцем кундака отворио врата и убацио бомбу унутра, а за њим су осули бомбама бомбаши. У кући је нађено 5 мртвих четника. Око поноћи борба се водила у самом центру Лознице. У Зајачи је било мало четника. Партизанске чете пришле су Зајачи са две супротне стране и брзо и лако ушле у насеље. Четници су побегли према Лозници, а неки су покушали да се прикрију по кућама. Чете су се дуго задржале у претресу Зајаче. Заробљено је десетак четника, који су одмах спроведени у Тршић. Чета Пере Савића пошла је према Лозници друмом, у колони по један. Били су обавештени да испред њих нема четника до Лознице и да се налазе тек на улазу у Лозницу, у једној зградици. Изненада, на чету је отворена ватра са чела, с лева и с десна. Борци су се распрсли из колоне по мањим групама лево и десно од пута, брзо су се средили и отворили ватру. Један вод се померио улево и отворио жестоку паљбу из пушака и пушкомитраљеза на четнике, који су почели да беже према Лозници. Пошто је већ свитало Пера Савић је наредио да се чета повуче у Зајачу. У овој борби чета Пере Савића је претрпела губитке од два погинула и два рањена борца чета Лале Станковића пошла је са Данилом Лекићем Шпанцем из Зајаче, лево од пута, преко брда и преко Башчелука и Воћњака у рану зору упала у Лозницу. Данило Лекић Шпанац и Лалина чета нису знали до каквог обрта је дошло у Лозници за то време. Повлачење четника пред незадрживим налетом партизанских снага са севера и истока забринуло је четнички штаб у Лозници. Закључили су да ће доживети потпун пораз, када се непосредном нападу на Лозницу прикључе и партизанске чете с југа, испред којих су истурени четнички делови бежали у Лозницу. Одлучили су с тога да још једном одиграју прљаву карту лажи и подвале — да од Штаба Подринског одреда затраже примирје и преговоре. Упутили су писмо попу Влади Зечевићу и молили га да посредује код партизанског штаба. „Сада је настала између четничког одреда и нашег одреда преписка, а ту преписку је успоставио Влада Зечевић у жељи да дође до неког компромиса", пише Данило Бакић.107 Четнички предлог је прихваћен. Штаб Подринског партизанског одреда је послао курире четама са наређењем да обуставе нападе и да се повуку у места из којих су кренуле у напад, и са образложењем да још једном треба покушати да се избегне братоубилачка борба мирним споразумевањем и договарањем. Влада Зечевић је послао четничком штабу у Лозници писмени одговор о прихватању предлога за успостављање примирја и преговора. Око 2 часа после поноћи (14. новембра) из свих кућа и упоришта на која су партизани нападали, четници су почели да вичу: „Примирје, примирје!". Курир Бајаличине чете Марко Опачић прича: „Били смо иза једне куће. Из куће преко пута четници су нам рекли да је Влада Зечевић поручио да борба престане. Бајалица је тражио писмо и четник је донео. Борба је престала, писмо је прочитано, ми смо се повукли".108 За време затишја део Вукове чете ушао је у једну кафаницу код железничке станице. Ту су била два четничка официра. „Стоје код шанка и пију шљивовицу — пише Бранко Остојић, нудећи и нас да пијемо, да ће они платити, говорећи: „Браћо партизани, не треба више да се међусобно бијемо, треба да будемо сложни и да заједнички ударимо на Немце — кад за то време буде погодно, јер је сада узалудно тући се са Немцима".109 Не знајући за примирје, Лалина чета је ушла у Лозницу и напала на четнике. Тишину, која је била овладала, поново су проломили рафали. Заробљено је десетак четника. „Стигли смо до школе у којој су се они били утврдили, сећа се Јосип Антоловић. Припуцасмо. Четници из школе вичу: примирје! Тако су се они отуда извукли."110 Четници су послали Данилу Лекићу преговараче. По сећању Марка Опачића, Данило Лекић се састао са Бајалицом, прочитао писмо и повукао Лалину чету у Тршић, али је чета повела и заробљене четнике. За ово варљиво примирје и неизвесне преговоре Подрински НОП одред је те ноћи поднео исувише велике губитке: у борбама у Лозници погинуло је 3 партизана, а четири рањено. Приликом преношења запрежним колима, на дугом и неравном путу, сва четири рањеника су умрла. Од двојице рањених из чете Пере Савића један је сутрадан умро. Десет погинулих и један рањен! Нема података из четничких извора колики су били њихови губици. Из делимичних података по сећању учесника НОР-а зна се да је шест четника погинуло у борби. У Зајачи и Лозници је заробљено и спроведено у Тршић 25 четника. Сутрадан, 14. новембра, Штаб Подринског партизанског одреда послао је Данила Бакића на преговоре с четницима и писмо у коме је предложио да четници пусте из затвора Веру Благојевић, Богосава Митровића Шумара и остале партизане и сарадиике НОП-а у замену за 23 заробљена четника. Двојица од заробљеника ишли су са Бакићем и носили писмо у Лозницу. Четници су пристали да ослободе већину ухапшених, али нису хтели да пусте Веру Благојевић, Богосава Митровића Шумара и Светозара Дедића. Намеравали су да их предају Немцима. За Веру Благојевић четници су рекли Бакићу: „Не дамо је ни за сто четника, без обзира који су". По сећању Богосава Митровића Шумара четници су на преговорима захтевали да им се преда оружје заплењено разоружавањем Текеришке четничке чете Душана Јеремића. Један од партизана, који су четнике заробљене у Зајачи спровели у Тршић и остали на стражи код куће у којој су ти> четници и остали заробљеници били затворени, Драгиша Вулетић, прича да је Небојша Јерковић тога дана рекао заробљеним четницима: „Ми ћемо вас пустити без обзира да ли ће ваши пустити наше".111 Узалуд проливена крв претходне ноћи, узалуд толике жртве! Требало је поново нападати на четнике. О другом нападу на Лозницу ноћу 14/15. новембра Данило Бакић је испричао: „После тога неуспеха да се постигне споразум, уследио је друге ноћи поновни напад на Лозницу из истих разлога, са истим саставом наших јединица... Кад смо у првом налету већ били заузели пола Лознице и сабили четнике у мали круг, четницима је стигло писмо Владе Зечевића да обуставе ватру и борба је престала. Настало је неко такозвано примирје. Борба се завршила после пола ноћи са приличним губицима по четнике, који су имали 11 мртвих и рањених, док смо ми имали једног мртвог и четири рањена... Наше јединице су поново напустиле Лозницу и повукле се на раније положаје. После другог напада дошао је Влада (Зечевић) да преговара са том четничком групом".112 Података о другом нападу на Лозницу, изузев цитираних^ скоро да и нема. Сви учесници НОР који су као борци Подринског партизанског одреда учествовали у нападу на Лозницу, а који су о томе оставили нека сведочења, описују га углавном као један напад, ма да узгред спомињу да је било два. С тога није искључено, да се понешто од овога што је до сада приказано као борба прве ноћи није догодило друге. Што се тиче измењеног борбеног распореда партизанских чета друге ноћи, могло би се закључити по сећању Миленка Самарџића да је чета Пере Савића нападала од Ковиљаче, десно од ње Лалина, а да је распоред осталих чета остао непромењен. Није познато како су текли преговори до јутра 15. новембра, у периоду примирја, ни да ли су и какви су формални споразуми постигнути. Чињеница је, да четници нису хтели да ослободе из затвора заробљене партизане. Претпоставка да на~ меравају да их предају Немцима, убрзо се показала тачном. Кад је освануло јутро, на видело дана је избила истина о четничким везама са Немцима. Четници су знали за план 3. батаљона 697. пука да се 15. новембра пребаци у Лозницу, па су зато, одмах после доласка Немаца у Лешницу, пожурили да похватају што више партизана и да њиховом предајом окупатору пожеле добродошлицу.113 Немце је веома обрадовала вест о сукобу партизана и четника код Лознице. За њих је то био догађај од прворазредног значаја — раздор и расцеп међу устаницима. Висхаупт пише: „Код Лознице око 13. новембра први пут се распламсала борба између Михаиловићевих одреда и комунистичких банди. Брзо је 3. бат. 697. пеш. пука пребачен из Лешнице у Лозницу ради заштите рудника антимона Зајача".114 Предвиђеног дана, тачно по плану, делови 3. батаљона 697. пука су несметано ушетали у Лозницу; партизани су били заузети нападима на Лозницу и Немце није имао ко да пресретне. Изгинули четници пали су тако за Хитлеров „нови поредак". Сведок ових догађаја, Богосав Митровић Шумар, описује улазак Немаца у Лозницу: „Било је јутро и падала је ситна киша; са улице смо чули звуке мотора. То су дошли Немци: на бициклима око 30 њих, за њима је ишла моторизација од Шапзда. У Лозници је било око 800 четника: попа Џиџе и Влајка Антонића, нека Црна легија и (бивши) четници попа Владе Зечевића... Немци су стали код каване „Европа". Ми смо (затворени партизани) гледали кроз прозор како су се четници грлили и љубили са Немцима. Видео сам Бору Марковића, сина Рајка Марковића. Четници су се између себе свађали и било је неког псовања. Један део четника није се слагао с тим да сачека Немце, већ је отишао пут села Крајишника, на Гучево, док је други део четника, њих око 120 и то Црна легија, постројило се у ходнику ове велике зграде да изврши поздрав немачким командантима и испред собе у којој смо били затворени, непосредно уз четничку команду. У ходнику је био стражар. У моменту гужве, када су Немци стигли доле и немачка моторизација прилазила, а онај други део четника напуштао Лозницу, неко је отворио врата и наредио нам да идемо напред... Кренули смо пут Крајишника, а спроводио нас је Марко Зечевић и још три четника. Убрзавали су нас".115 У Крајишницима су ослобођене партизане четници предали Влади Зечевићу и он их је одвео у Тршић. Штаб Подринског партизанског одреда ослободио је све заробљене четнике. Са Немцима у Лозницу су стигли и делови Љотићевог добровољачког одреда. Поред оних 130 четника „Црне легије", преформираних у Недићеву „Народну заштиту" по немачком одобрењу, у Лозници је остало још 200 четника да се предају Немцима и пријаве у добровољачки одред. Глиша Бабовић је записао да је 15. новембра увече из Лознице возом стигло 340 бивших четника, да обуку униформе „Недићеве војске".116 У десетодневном извештају генерала Бемеа (за период од 10 — 20. новембра) дати су подаци о плену и разоружању четника: „... 207 Михаиловићевих присталица разоружано и спроведено у концентрациони логор у Шапцу. Заплењено је 200 пушака, 5 митраљеза, 3 бацача, 80 ручних бомби и 10.000 пушчаних метака".117 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument