ПОКУШАЈ ОДРЕДА ДА СЕ ВРАТИ У МАЧВУ Повлачење немачких трупа из Крупња и Столица било је знак за партизане да су оне овде само у пролазу, те су будно пратили кретање осталих делова, до Лознице. После продора у Зајачу, Немци су сутрадан, 21. октобра, покупили све чиновнике и њихове породице, претежно фолксдојчере и белогардејце, и под заштитом тенкова отишли у Лозницу. За колоном 342. дивизије отишли су у Ваљево и њени делови из Лознице 23. октобра увече. У Зајачи су се предали Немцима „командант четника и његов помоћник" и с њима отишли у Лозницу, пише Цветко Мунић, не наводећи имена, па се не зна да ли се ради о команданту Зајаче или о неком другом од четничких функционера.25 Капетан Матл и његови повереници појачали су тих дана активност у Лозници и у насељима јужно од ње, до Малог Зворника и Љубовије. Да не би тај простор потпуно препустили партизанима, настојали су да придобију припаднике четничких одреда на страну „четника верних влади" и председнике неких општина и да организују такозвану самозаштиту, која ће, у сарадњи са фелджандармеријом и добровољачким одредом из Шапца, да осигурава пругу и пут Шабац — Лозница, да брани Лозницу и села од партизана. Тако је капетан Матл још 22. октобра послао извештај о извиђању у Горњој Борини, где су „домаћи сељаци образовали сопствену заштиту, која еваког бунтовника смакне".26 Матлов повереник Колич јавио је о формирању самозаштите од 130 људи у Лозници.27 То је била она група четника која је, под командом Мике Комарчевића, дочекала Немце у Лозници, 11. октобра, такозвана Црна легија, „група разузданих мангупа са кићанкама на шубарама". Чете Подринског одреда су већ 22. октобра заузеле Зајачу, 23. октобра увече, око 21 час, ушле у Лозницу и разоружале стражаре „Црне легије", а 24. октобра поселе друм код Драгинца, срушиле дрвени мост на Јадру и нападима осујетиле покушаје немачких одељења да се пробију у Лозницу.28 Група угледних лозничких грађана, осетљива на присуетво партизана, обратила се 24. октобра заменику команданта Подринског ореда Данилу Лекићу Шпанцу, изразивши бојазан да не дође до борби у граду. „Данило Лекић им објасни да партизани не мисле да држе Лозницу, него да испразне немачке магацине, да однесу материјал и храну. Општинска управа је растурена".29 Команди Лозничке партизанске чете Данило Лекић је објаснио да за Одред није важно да држи Лозницу, већ је „битно да се извезе што више хране према Столицама". Лозничка партизанска чета је упутила у Столице веће количине хране из лозничких магацина. Патрола Лозничке партизанске чете, на челу са водником Радом Елезом, која је прва ушла у Лозницу, ухватила је на железничкој станици три фолксдојчера „у цивилу", са кукастим крстовима на рукавима, и од њих дознала да је у Ковиљачу отишла група немачких војника да из стругаре извлачи дрвену грађу возом за Шабац. Пошто су Немци поставили митраљезе око стругаре и добро се обезбедили, команда Лозничке чете је одлучила да их не нападне ту, већ да удари из заседе на воз, кад крене из Ковиљаче. У лозничкој болници била је смештена група немачких војника, рањених у борбама тих дана у долини Јадра.30 Били су ту припадници јединица које су палиле и убијале недужно становништво у Јадру и Крупњу. Партизани нису хтели да се оптерећују заробљавањем и евакуацијом рањених војника. Рањени немачки војници су остављени на миру у лозничкој болници. Нико од учесника НОР-а их чак и не помиње у казивању о догађајима у Лозници. Примивши извештај да су партизани пресекли везу Ваљево — Лозница код Драгинца и да је у Лозници „наводно, противник", Штаб 342. дивизије наредио је 24. октобра 3. батаљону да из Шапца крене са 2 тенка и камионима и да рањенике из лозничке болнице превезе преко Шапца и Београда у Ваљево.31 Двадесет петог октобра пре подне стигла је возом из Шапца једна група наоружаних фолксдојчера, који су на железничкој станици у Лозници похватани, разоружани и спроведени за Столице. Изјавили су да су дошли у Лозницу мислећи да су у њој немачке јединице, да су упућени „у вези посла са рудником антимона" и да би „вукли жито за НДХ". Кад је из Ковиљаче кренула композиција вагона натоварењих даском и дебелим балванима, вод Рада Елеза је „осуо рафалима и плотунима по њој. Немци су имали губитака, али је композиција успела да продужи за Шабац".32 После подне, док су партизани извлачили храну, друмом од Лешнице изненада су упали у Лозницу немачки тенкови. Отворили су ватру; погинуло је 7 грађана у Лозници и у селу Крајишницима. Лозничка партизанска чета се повукла у Зајачу. Потом је у лозничку железничку станицу ушао воз из којег је изашла јединица недићевско-љотићевског добровољачког одреда са заставом и музиком. Вод Рада Елеза, који је са периферије посматрао шта се у Лозници догађа, први пут је видео такву непријатељску војску, у униформама бивше југословенске војске и са српском заставом. Партизан Здравко Брод упућен је у Лозницу у извиђање и донео је обавештење каква је то војска, да су дошли само да прикупе „добровољце" и да су се вратили у Шабац.33 Четничка „самозаштита" у Лозници поново је гарантовала чување Лознице, пруге, мостова на Јадру и на друму за Шабац. „По одласку поеледњих немачких трупа Лозницу су поново поеели бандити — записано је 1. новембра у ратни дневник обавештајног одељења (1ц) 342. дивизије. — То је био повод за постављање једне мале, пушкама наоружане самозаштитне групе".34 Немачка команда је била немоћна да интервенише према Лозници и Крупњу. Казнена експедиција се окренула против Посавског партизанског одреда. Делови 342. дивизије кренули су 26. октобра из Ваљева „према истоку". Ојачани 3. батаљон €97. пука предузео је 26. октобра насилно извиђање из Шапца према Добрави. После тродневних борби код Орида, у правцу Миокуса и Предворице, и у Заблаћу, успео је да потисне са Добраве чете Посавског одреда и четнички одред Мирослава Дабића, а 31. октобра је „вршио самосталне акције чишћења на освојеном простору југоисточно од Шапца". Сем тога, овај батаљон је још увек имао поела на чишћењу Мачве.35 Пошто немачка јединица у Лешници није била довољна за обезбеђење Мачве и комуникације Шабац — Лозница од партизанских напада, немачка команда је упутила једну чету ЈБотићевог добровољачког одреда у Прњавор, а мање делове у Слепчевић и Лешницу. Мостове на друму јужно од Страже и железнички мост на Јадру код Козјака чувале су четничке страже. Немци су одобрили Баји Ђурковићу да у Дубљу формира четничку чету од око 30 људи, наоружали је и додали јој неколико немачких војника (фолксдојчера). По наређењу генерала Бемеа од 1. новембра, 342. дивизија је 4. новембра кренула у „акцију према Шапцу".36 Сви њени пукови предузели су концентричне нападе од Ваљева, Лајковца и Уба на батаљоне Посавског одреда који су се налазили западно од пута Обреновац — Ваљево, све до пута Шабац — Дрниљево. На основу процене нове еитуације, настале после проласка казнене експедиције, Штаб Подринског партизанског одреда и Окружни комитет КПЈ за шабачки округ, уз учешће Филипа Кљајића, донели су одлуку да се одред врати у Мачву. Сутрадан после саветовања у Столицама, 31. октобра, партизанске чете су кренуле према Церу и Видојевици. Само је Лозничка чета остала код Лознице. Свака чета је добила посебан правац кретања, а циљеви покрета су се завршавали на путу Шабац — Лозница, на прилично широком фронту од Лешнице до Рибара. На левом крилу наступале су чета Пере Савића, која је избила у Горњи Добрић, и чета Димитрија Бајалице, којој се прва етапа марша завршила у Јадранској Лешници. У току 1. новембра ове чете су се сукобиле са извиђачким одељењима, патролама и заседама непријатеља, Немаца и добровољаца из Лешнице. Изведен је и напад на мост на Јадру код Страже, који су чували немачки војници. Напад је одбијен, 1 немачки војник је рањен.1'7 Код Јадранске Лешнице партизанека патрола је заробила једног добровољца, који је, због густе магле, набасао на партизанску патролу.38 Непријатељ је напустио Лешницу и повукао се у Прњавор. После тога, обадве партизанске чете су дошле у Чокешину. Том приликом дошло је, 5. новембра, до краће борбе са извртђачким одељењем немачког 3. батаљона.39 Вукова чета, пошавши из Костајника, преко Корените, Недељица, Великог Села, Иверка, Јошеве и Кумовца, стигла је до Ракића колибе. „На овој релацији пређено је око 40 км пута — сећа се Милан Цикота. — Сви борци одлично су издржали овај марш, весело очекујући поновни сусрет са Мачвом. Приметно је било велико расположење командира Вука. Оно је заразно деловало на целу чету. Вук је дивно певао и са чела колоне чуле су се наше борбене песме и песме руских револупионара".40 После проласка казнене експедиције, то је била прва партизанска колона која је пролазила кроз ова села. „Радозналрх погледи сељака, пише Цикота, пратили су наше кретање и са неверицом посматрали нас. Добијао се утисак да не верују да су то партизани. Касније смо сазнали да је непријатељска пропаганда навелико трубила да су нас Немци уништили". По доласку на падине Цера, чета је послала групу бораца у Петковицу. У селу није било непријатеља. Борци су донели у чету нешто хране. Сутрадан је чета кренула са Цера у Мачву, ради испитивања ситуације и извиђања непријатеља, прокрстарила правцем Петковица — Рибари — Липолист и вратила се на Цер. Чета Лале Станковића кренула је према Мачви из Рађевских Става. Једну ноћ је провела у Милини, у кући председника општине постављеног од јединица казнене експедиције. Ту Зе ушла у састав чете десетина која ее вратила из Мачве. Тада је Радојица Ненезић постављен за политичког комесара чете, Јосип Антоловић за водника, а Радован Смиљанић Меле за политичког делегата вода. Потом је чета дошла на Мајдан. На прилазима Мачви партизански руководиоци су одлучно и оштро реаговали на прве појаве недисциплине у погледу прибављања хране. Десила су се два прекршаја строгих партизанских правила. Једна жена из Горњег Добрића оптужила је Богољуба Госпавића, борца у чети Пере Савића, да ју је натерао да му испече петла. Имао је још две грешке: украо је дуван од друга и навио чаеовник тако да је био један сат мање на стражи. На четној конференцији политички комесар Одреда Стјепан Филиповић, не казујући о коме је реч, питао је чету како би осудили лопова. — На смрт!, сложно су одговорили борци. Војни суд у саставу Стјепан Филиповић, Пера Савић и водник Васа Туфегџић донео је исту пресуду. Кад је саопштена, жена је плакала и са још неколико сељака молила да се Гоепавић не казни тако строго, али казна је извршена.41 Други прекршај догодио се у чети Лале Станковића, за време њеног боравка у Милини, у кући председника општине. Ујутру, кад је чета доручковала и постројила се за покрет, председникова жена је открила да је једна кошница празна и закукала из свег глаеа. Утврђено је да су мед узели Јоца Ћурковић, Перица Миловановић и неки Јовић. Одмах еу разоружани, па је чета извршила покрет до Мајдана. Ту је образован четни суд од 3 члана, који их је осудио на смрт. Међутим, борци ове чете, сматрајући да је мед узет од немачког сарадника, а јели су га и носили у порцијама и многи други, које она тројица нису хтели одати, били су енергично против стрељања и тако су кривци спашени.4- Штаб Одреда је прикупио све чете у селу и манастиру Чокешини, код Ракића колибе и на Мајдану. Небојша Јерковић, Стјепан Филиповић и Душан Остојић одржали су 3. новембра у Ракића колиби саветовање са војним, политичким и партијским руководиоцима чета.43 На саветовању је прво разматрано питање борбене способности чета, због појачаног дезертирања из Одреда у данима кад је Одред приепео на ивицу Мачве и закорачио у њена села. Разлога за дезертерство је било више: вести из Мачве поразно су деловале на неке људе, неки су били боси, други у дотрајалој одећи; исхрана није била као што се очекивало, а напори велики — чете су ноћу ишле у акције, стално су биле у покрету, а одмора је било мало, изван насеља, у тескобним колибама и наслонима, некад и под отвореним настрешницама, око ватре; одмор у топлим просторијама узнемиравале су вашке. Појава није била узела маха, али су неки учесници били веома забринути за борбену способност својих чета. Вук ЦвиЈановић, из чије чете су дезертирала два борца, сматрао је да то не треба да забрињава. Таквих случајева биће још наредних дана, кад се тешкоће партизанског живота повећају, а чете се ослобођавају оних, који не могу да их издрже. Борци осуђују дезертере и борбена способност није умањена. Командант Одреда се сагласио са овим ставом. Друго питање на дневном реду саветовања било је: односи са четницима. Командант је нагласио да су ти односи слаби, да се све више заоштравају сукоби и да према четницима треба бити крајње будан и опрезан. Штаб Подринског одреда још није био обавештен о нападу четника Драже Михаиловића на Ужице, али је имао довољно разлога да верује да ће четници ускоро напасти на партизане. Ноћу 3/4. новембра чете Пере Савића и Димитрија Бајалице су се вратиле на Бубањ и у Тршић, а чете Лале Станковића и Вука Цвијановића су упућене у Мачву. Вукова чета се опет спустила у Петковицу, а потом у Ри~ баре. Задатак јој је био да прокопа пут између Рибара и Петловаче. Кад је пут једне ноћи прокопан, чета је пребачена у Чокешину. Одатле је слала извиђачке патроле према Прњавору и Новом Селу.44 Једне ноћи чета се приближила Новом Селу, са задатком да избије на железничку пругу, да је шта више оштети и да исече стубове покрај ње. Преданила је у једној шуми недалеко од села и за то време, преко патрола, прикупила тестере за сечење стубова, али за рушење пруге није могла да набави никакав алат. Увече је чета изашла на ПРУГУ> исекла стубове, а један део колосека, заједно са праговима, помоћу дрвених полуга одвојила и бацила са насипа. Затим се повукла на Церића брдо, изнад манастира Чокешине.45 Чета Лале Станковића је сишла са Цера у Мачву подељена по водовима. Вод Јосипа Антоловића Хрвата, са политичким комесаром чете Радојицом Ненезићем, заноћио је једне ноћи у колибама између Косовца и Беле Реке, затим је прошао кроз Липолист, избио на друм Лозница — Шабац, прешаа друм и железничку пругу, којом је крстарила немачка патрола на дресини, и сместила се у неке колибе у атару села Дубља. Ту је успостављена веза са становништвом, нарочито са неким избеглицама настањеним у Дубљу (на пример, са Душаном Сурлом, чији је брат Дане био у партизанима). Од њих су добили податке о распореду непријатељских јединица у околини. По њиховим обавештењима у Дубљу се налазио вод добровољаца са једним неисправним пушкомитраљезом. У тим дубљанским колибама вод је провео два-три дана, без сукоба са непријатељем, а затим је добио наређење да се повуче на Видојевицу. Један вод Лалине чете је дошао у атар између Дубља и Змињака и ту се задржао. Грешком патроле вод није сазнаа за повлачење чете на Видојевицу, па је остао у Мачви, али није могао да опстане, већ се растурио. Само један борац се вратио у Одред (Јово Ћоралић), а политички делегат вода Радован Смиљанић Меле успео да се прикрије и као илегалац одржи. Сви остали су похватани.46 Седмог новембра Штаб Одреда је послао четама писмено наређење, које је саопштено целокупном људству, да одмах треба приступити разоружавању четника, зато што су погазили све дотадашње споразуме, напали на партизане и изазвали отворен оружани сукоб. Запретила је опасност да се јадрански, рађевски и азбуковачки четници прикупе и удруже, да заузму Крупањ и Столице, а у сарадњи са немачким и добровољачким јединицама да опколе чете на Церу и Видојевици. Стога је Штаб наредио да се и чета Лале Станковића повуче у Тршић, а Вукова чета да се пребаци у Козјак, разоружа четнике, минира мост на Јадру, постави заседу и да задржи непријатељске снаге да се од Шапца не пробију у Лозницу47 Немачка команда у Шапцу је скоро сваког дана примала обавештења о појављивању партизана, а долазак у околину Дубља оквалификован је као „препад устаника". После упада групе од 10 партизана у Петловачу „извршен је размештај добровољаца и у Змињак (Петловачу) дошло је 30 добровољаца". Деветог новембра Немци су проценили да је јачина устаника у троуглу Сава — Дрина око 300 људи, а (да се у околини Лознице налази група од око 200 устаника.48 До тога дана 342. дивизија је завршила операцију чишћен>а предела у троуглу Ваљево — Обреновац — Шабац. Јединице Посавског и Ваљевског НОП одреда, које су се налазиле на Добрави, на друмовима Шабац — Обреновац, Шабац — Коцељево и Шабац — Црниљево, и јединице Ваљевског НОП одреда, које су држале положаје на друму Ваљево — Шабац, повукле су се под борбом јужно од Ваљева, те су немачке јединице осигурале саобраћај на тим друмовима. За четири дана јединице 342. дивизије, које су надирале с југа и истока, приспеле су у Шабац.49 Обавештајно одељење 342. дивизије примило је 8. новембра извештај из Лознице „о самосталним подухватима четника против комунистичких банди". Сутрадан је издато наређење 3. батаљону 697. пука и 1. чети 202. тенковског пука, додељеној батаљону, да одмах крену у помоћ четницима и да изврше прочешљавање терена од Шапца до Лознице. Истог дана ове јединице су „предузеле марш" из Шапца, а идућет дана пре подне 3. батаљон је већ послао извештај Бемеу: „Делови батаљона прочешљали су земљиште између Шапца и Лешнице. Није било додира са непријатељем. Стрељано је 130 људи као одмазда. Извиђање Добрића и Чокешине". Тада је батаљон добио задатак да се брзо пребаци из Лешнице у Лозницу, ради заштите рудника антимона Зајача. По подне 10. новембра, делови 3. батаљона предузели су извиђање у правцу Лознице.50 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument