| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
ЧЕТНИЦИ ПРЕДАЈУ ЛОЗНИЦУ Моторизована колона ојачаног 699. пука надирала је од Липничког Шора ка Лозници „на чијим прилазима се појављује у суботу, 11. октобра по подне". Пут је био разминиран н отворен. Претходног дана, у Лешници, склопљен је споразум између немачке команде и четничких представника Лознице о предаји варошице. После борбе код Новог Села, 6. октобра, мајор Пантелић повукао је главнину Јадранског четничког одреда у Лозницу и у њену ужу околину. Бегунци са фронта заразили су градић страхом, паником, малодушношћу, издајством. Мисао о споразуму са командавтима казнене експедиције није напуштала функционере Горског штаба, Команду места и иетакнуте припаднике четничке организације у Лозници. Иницијативу за преговоре мајор Панлетић је препустио поручнику Мики Комарчевићу, под чијом је командом била једна јединица Јадранског четничког одреда, такозвана Црна легија. По налогу поручника Комарчевића, на преговоре с Немцима кренули су Бора Радовановић, адвокат и председник лозничке општине од окупације, др Милан Мићић и Милинко Ђорђић, чиновник „Монтаније", као тумач. Пребачени су преко Дрине у Шепак, где су их прихватиле усташке јединице и спровеле у Јању. По одобрењу команданта трупа НДХ из Осијека, командант Јање је спровео лозничке преговараче у Лешницу. У часу кад су их усташе превозиле преко Дрине на ушћу Јадра, немачке јединице су избиле на Јадар и водиле борбу са партизанима. У Лешници су се четнички изасланици састали са Миланом Миличићем и Рафаилом Крнићем. Миличића је Недићева влада била поставила, за срееког начелника у Лозници. Рафаило Крнић је био председник општине у Лешници од окупације, а на почетку устанка је побегао у Шабац, Сада су њих двојица дошли са казненом експедицијом да преузму своје функције. Са таквим појачањем лознички преговарачи су ступили у преговоре са немачким командантом у Лешници. У први мах Немци су одбили понуду о предаји Лознице и Црне легије, а увече је немачки командант дао реч да казнена експедиција неће никог убити у Лозници под условом, боље речено претњом, да ће место бити потпуно уништено ако и један хитац буде испаљен на, немачке војнике. Преговарачи су се вратили у Лозницу истим путем.55 Пре поласка делегације на преговоре, четници су ослободили заробљене немачке војнике и официре, који су били на лечењу у лозничкој болници. Потом су се из Лознице повукли мајор Пантелић, Георгије Бојић и други четнички функционери са већим делом Јадранског одреда, а у Лозници је остао поручник Комарчевић са Црном легијом. И поред споразума, Немци су наступали опрезно. Били су обавештени да у Лозници има неколико хиљада четника, који имају и један противколски топ. О њиховом уласку у Лозницу Живојин Перишић пише: Док су се у Лозничком Пољу чули крици стрељаних љу~ ди, а у ближој и даљој околини избијао пожар за пожаром, пред немачке тенкове је на улазу у место изишао Милинко Ђорђић са белом марамом и објавио предају места без борбе. Узет је у кола уз напомену, да ће први пуцањ устаника значити његову смрт. Он је тек пре једног дана пуштен из хапса — био је затворен од четника. Немци, ослобођени од четника, посебним знацима од креча обележили еу на цести своје присуство те авиони, који су надлетади, нису бацали бомбе. Народ се повукао у куће очекујући стрељање и паљевину, неки су се разбегли у брда, а повећа група наоружаних четника стајала је у строју на Великој луци — с одложеним оружјем. Пред њима су се појавили немачки командант и Ђорђић, који је уверавао, да су то на силу мобилисани људи, да су увидели своју грешку, те добровољно одлажу оружје. Позвао се на Немце, бивше заробљенике, неки су још били у болници. Командант је наредио да се грађанство прикупи у центар града... Авиони су престали да круже. Завладао је као неки мир, прекидан усамљеним пуцњевима — убијено је шест људи. На кућу Драгољуба Поповића бачене су две бомбе, погинула му је мајка".56 Грађанство се искупило пред хотелом „Европа". Преко Ђорђића немачки командант је позвао на мир, ред и поштовање немачке оружане силе. Објавио је да ће сваки отпор бити кажњен смрћу и да Немци не дозвољавају постојање других српских оружаних снага осим Недићевих. Немци су између грађана одвојили педесетак талаца, завели полицијски час и контролу кретања. Једна група Лозничана отерана је у Шабац на принудни рад, али је убрзо враћена. Према извештају 342. дивизије, у Лозници је задобијен „велики плен". Заплењено је „веће муницијско складиште" са 45 граната 105 мм, 30 противтенковских граната, 40 немачких сандука муниције, 5.000 м штапина, 45 кг експлозивног пуњења, 130 кг црног барута, 1.100 упаљача за минирање мостова.57 Четници су тако доказивали своју лојалност према немачком Вермахту. После уласка у Лозницу 699. пук је одмах послао своје јединице да поседну Крст. Ову узвишицу на друму Лозница — Завлака (кота 221) немачка команда је сматрала веома значајном, због доминантног положаја и због раскрснице пута према Столицама и Крупњу. По избијању на Крст немачка јединица је одмах упутила јачу моторизовану извидницу у Тршић. Запаливши успут неколико зграда, извидница се вратила на Крст иетог дана. Ни 11. октобра увече обруч казнене експедиције око Цера и Иверка није био потпуно затворен. У
току 12. октобра58 батаљони 697. пука врше
чишћење у Милошевцу и околини, док 699. и 698.
пук настоје да учврсте своје истурене
положаје у Лозници, код Крста, код Малог
Градца и у Горњој Бадањи, Стога одатле шаљу
јаке извиђачке патроле у правцу Ковиљаче,
Зајаче, Троноше, Завлаке, Доње Бадање и
Иверка, а јединице на Крсту и код Малог
Градца настоје да на том делу друма
обезбеде међусобно саобраћање. Пошто Ковиљача и Зајача имају већи значај и за немачку привреду, 699. пук шаље тамо јаче јединице, да та места поседну и да се у њима задрже. Приликом продора у Ковиљачу немачке трупе су ослободиле 10 немачких војника, од којих 9 рањених. По
изјави једног Немца — заробљеника „да се
централно руководство четника и комуниста
налази или се налазило у манастиру Троноши",
где је овај заробљеник лично био четири
недеље, „зна све и може водити немачке
трупе", генерал Хингхофер је наредио 699.
пуку да одмах заузме и спали Троношу. Увече
је Штаб пука известио да је манастир
Троноша спаљен.59 Пук је био обавештен
да и у Троноши има заробљених немачких
војника, али није знао да су они раније
спроведени у Крупањ.
|