НАПОМЕНЕ
1. Статистички годишњак 1940, Београд, Општа државна статистика, 1941.
2. О рељефу види: Енциклопедија Југославије, Загреб, Лексикографски завод СФРЈ, књ. 1, 688; књ. 2, 354-5; књ, 3, 634-5; књ. 5, 582; Ст. Станојевић, Народна енциклопедија српско-хрватоко-словеначка, IV књига, Загреб, Библиографски завод Д.Д., 1929, 614; др Јован Марковић. Физичкогеографски приказ околине Шапца, Шабац у шрошлости 1? Шабац 1970, 11-33.
3. О водама види: Енциклопедија Југославије, књ. 3, 23, 89; књ. 4,
425; књ. 7, 144-145; др Ј. Марковић, н,д. 24, 25, 27; др Мирослав Д. Милојевић, Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина, Београд 1962, 8; А. Алексић, Мачва, Гласиик Срггског ученог друштва 72, Београд 1891, 2, 3, 4, 5, 7.
4. Др Ј. Марковић, н. д. 28-29; др М. Д. Милојевић, н. д. 9.
5. Производне снаге НР Србије, Београд, Економски институт Србије, 1953, 111, 112, 113; др Ј. Марковић, н,д. 21-24; др М. Д. Милојевић, н.д. 5-7.
6е Тихомир Р. Ђорђевић, Насеља и порекло становништва, Београд —Земун, СКА, Српски етнографски зборник 22, 1926, 347 и другде.
7. То је број становика израчунат на 0)СН0ву пописа од 31. марта 1931. године (в. Статистички годишњак 1940) и прираштаја становништва у десетогодишњем периоду од 11,7% (в. Производне снаге НР Србије, 74).
8. Станоје Филиповић, Делатност и злочини фолксдојчера у Шапцу,
Подриње (часопис), 7/1957, 36.
9.
С.
Филиповић,
Логори у Шапцу,
Нови Сад 1967, 135-6. —
На
основу пописа становништва 1931. године
статистичка служба
Краљевине
Југославије оредила је податке за веће
градове
о становништву рођеном у Југославији по
бановинама,
из
којих се не
могу
извести закључци о
националној припадности. Становника
рођених у иностранству по државама било је
у Шапцу: Русија 191, Мађарока 99, Чехословачка
31, Италија 19, Аустрија 14, Румунија
12, Албанија
9, Грчка 5, остале земље 75, овега 455. —
Статистички годишњак 1940,
38-39. — У новембру 1941. године било је у Шапцу
укупно 164 становниЈка руског порекла. —
Списак Белих Руса у Шапцу
од 1. 11. 1941, АВИИ, ВИА Праг, Ф. 9, сн. 126-132.
10. Статистички годишњак 1940.
11. Годишњак о народном здрављу... 1939, Београд 1940.
12. Бнциклопедија Југославије I, 281, 631,
13. У ратовима 1912—1918. године становништво Подриња осетео је смањено: 1910. годиее у Подрињу је било 240.420 становеика или 70 становника на км2; 1920. године Подриње је имало свега 182.627 стаповника или 53 на к:м2. Шабац је 1910. године имао 10.564 стаеовеика, а 1921. само 9.231. Богатић је 1910. године имао 5.116 становника, док је 1921. имао само 3.883. У Бановом Пољу било је 1910. године 2.037, а 1921. свега 1.503 становника. — Становништво НР Србије од 1834—1953. св. I, Завод за статистику и евидеецију НР Србије, 1953; Енциклопедија Југославије I, 343, 631.
14. Из Ноћаја, мачваеског села средње величине, око 150 војника је црешло гцреко Албаније са српсшом војском на Крф; одмах после рата било је у Ноћају 115 носилаца Албанске споменице. — По сећању Јована Пармаковића, записао аутор. — Из омањег села Шеварица у ратовима 1912—1918. г. потинуло је 134 ратника, а у село се вратило 86 нооилаца Албаноке спомееице. — Драгослав Пармаковић, Шеварице се одужују, Глас Подриња, 15.10.1970.
|
По 1 шк.еа Учитеља стј
|
|
јадрански 21 60 19 60 35 2.408 3.261 60 3 54 мачвански 30 35 32 75 26 1.981 4.942 70 2 71 поцерски 13 38 2,2 61 20 1Ј979 3.441 61 3 56 |
|
Народно јединство 1932 (алманах), 182 и 187. — Густиеа мреже основних школа у Југославији била је тада у просеку: једна школа |
15.
Доња
табела показује стање осеовних школа у
шабачком округу 1931/32, школоке године:
на 32 км2
и на 1.550 становника. Исто, 190. ВидиЈ још и стр.
195, 196 и 199.
16. Народио јединство, (лист), 3. 7. 1937.
17. Народно јединство 1932, 529, 530, 532, 534.
18. Годишњак о народном здрављу..Београд 1940, 122, 123.
19. Др Богољуб Константиновић, Начин целисходне здравствене службе и делатности на селу, Београд 1936, 4.
20. Исто.
21. Годишњак о народном здрављу..., 390, 391.
22. Пољопривредна годишња статистика 1937, Београд 1938.
23. А. Алексић, Мачва, Гласник Српског ученог друштва, књ. 72, Београд 1891, 1. — „Кад изречемо име Мачва, — писао је Анта Алексић 1882, годиее — свагда омо ради да иокажемо узгред, да је то најбогатији, најсрећнији део Орбије са својом обилатом производњом ране и других производа, Али није еве онако сјајно и красно, како се обично представља. Када човек пропутује Мачвом преко и унакрст, види с једне стране имућне људе. Има таквих који по 500 и више плугова земље притјажавају, но њихов број је мален. Огроман је напротив број оних бескућника и убога и сиротнмх".
24. Пољопривредна годишња статистика 1937.
25. Инж. Милан Љ. Вукић, Најактуелнија питања нашег аграра,
Народно јединотво (лист), 7. 8. 1940. — На 100 хектара обрадиве површине било је пољопривредних стаеовника: у Србији 126, у Мачви 97, у Поцерини 92, у Војводини 66, у орезу Сремска Митровица 55. — Производне снаге НР Србије, 85.
26. Др М. Д. Милојевић, к.д. 33, 35.
27. Др М. Д. Милојевић н.д. 35. — Колико су приноси пшенице и кукуруза били ниски у периоду 1928—1937. године показује ова табела:
|
|
1928 — |
1937. |
1967. |
|
|
пшеница |
кукуруз |
пшеница |
кукуруз |
|
|
Југославија |
11,4 |
10,1 |
— |
— |
|
Дринска бановина |
9,6 |
14,5 |
— |
— |
|
Мачва |
8,2 |
15,3 |
33,1 |
36,5 |
|
Јадар |
8,0 |
16,8 |
23,5 |
23,5 |
|
Поцерина |
8,7 |
14,9 |
28,7 |
34,2 |
У периоду 0!д 1934—1938. г. просечан принос гапенице по хектару био је у Данској 30,4 мц, у Холандији 30,3 мц, у Белгији 27,3 мц.
— Пољопривредна годишња статистика 1937; Статистички приручник, Шабац 1968.
28. Др М. Д. Милојевић, н.д, 65.
29. Статистика шума и шумске привреде за 1938. годину, Београд 1940.
30. Статистика индустрије Краљевине Југославије, Београд, фебруар 1941.
31. Производне снаге НР Србије, 416.
32. Исто, 378; види и 439.
33. Др М. Д. Милојевић, н.д. 70.
34. Предузеће „Мачва" у Бањи Ковиљачи „(намерава да изгради електрични далековод високог напона у дуљини од 19.300 од своје електричне цеетрале у Бањи Ковиљачи до села Козлук и града Зворника." Дривредна банка а.д, у Шапцу подиже на свом имању у Јеленчи „индустријско предузеће за прераду ланене и кудељне трске." Циглана „Браћа Отојановић" из Лешнице, на место тадашњих пољских пећи, подиже кружну пећ са високим зиданим димњаком и поставља постројења за машинску израду цигле и црепа... Народно јединство, 26. 4, 21. 8, 8. 11, 26. 8. и 17. 7. 1940.
35. Службене новине Краљевине Југославије, 22. 8. 1939.
36. Производне снаге НР Србије, 338-340. — Приликом повлачења Немци су нанели велике штете рудницима антимона и у Подрињу. Топионичке инсталације биле су већим делом упропашћеее, а јаме зарушеее и потопљене. — Исто, 340.
37. Привредни адресар Краљевине Југославије, Београд, 1932.
38. Производне снаге НР Србије, 562.
39. Др М. Д. Милојевић, н.д. 77, 81.
40. Краљева реч о жртвама Шапца, Народно јединство, 6. јун 1934.
— За узрок кризе Краљ је огласио велико страдање Шапца у првом светском рату; за утеху — поклонио је шабачкој сиротињи 30.000 дин., а осталим Шапчанима охрабрење: ,,..ви сте јунаци, који ће и те препреке савладати". — Исто.
41. Списак чланова Удружења занатлија за град Шабац.. од 25.
новембра 1941. упућен Крајскомандантури у Шапцу. АВИИ, ВИА Праг, Ф 9, сн. 200-230.
42. Народно јединство (лист), 30. 6. 1937, 14. 8. 1937, 12, 8. 1939; Производне снаге НР Србије, 608, 609, 614, 615, 616.
43. Статистички годишњак 1940, 216.
44. М. Ст. Стефановић, Железнице округа Подринског, Народно јединство, 13. 1. 1940.
45. Сто година железница Југославије 1849 — 1949, зборник чланака, Београд 1951. — Све до 1934. године за саобраћај нреко Саве служила је скела, а само је повремено подизан понтонски мост. Грађење моста, „ове важне трговачке артерије", од које „Шабац и околина очекују много", почело је 1923. и трајало 11 година. — Бор. Јосимовић, Мост преко Саве код Шапца, Народно јединство 1932, 266-7.
46. Производне снаге НР Србије, 614-616.
47. М. Ст. Стефановић, н.ч.
48. Извод стварних прихода и расхода Дирекције железница Дринске бановине у Шапцу од 27. 10. 1941 упућен Крајскомандантури у Шапцу, АВИИ, ВИА Праг, Ф 9, сн. 135.
49. Народна банка Краљевине Југославије 1933 (споменица), Београд 1934 122.
50. Новчани заводи у Дринској бановмни, Народно јединство 1932, 407-410. — Списак банака по годинама оонивања: 1881 — Шабачка штедионица; 1888 — Шабачка задруга за међусобно помагање и штедњу; 1898 — Шабачка банка и Шабачка трговачка банка; 1907 — Подринска баека у Шапцу; 1909 — Шабачка окружна банка; 1920 — Шабачка извозеа баека и Мачвански кредитни завод у Шапцу; 1922 — Лозеичка трговачка баека; 1923 — Подринска земљорадничка банка у Лозеици; 1926 — Привредеа баека а.д. у Шапцу и 1929 — Подринска продуктна банка у Шапцу. — Исто.
51. Према казивању Будимира Ерчића, Митра Јовановића и Војислава Нинковића, предратеих банкароких чиновника у Шапцу, записао аутор.
52. На збору Савеза земљорадника у Шапцу (из говора Воје Лазића, Политика, 4. 9. 1927.
53. Драгутин Андрић, Глас из Азбуковице, Шабачки гласник, 30. и 31. март 1932,
54. Закон о Привилегованој Аграрној Банци, Службене новине Краљевине СХС, 22. 4. 1929.
55. Др Адам П. Лазаревић, О раздужењу земљорадника, Шабачки
глаоник, 17. и 18. децембар 1932.
56. Др Фердо Чулииовић, Слом старе Југославије, Београд 1958, 47 и 48.
57. Види нап. 55.
58. Др Ф. Чулиновић. н.д. 51.
59. Објава Шабачке банке од 30. јуна 1935. године, Народно јединство, 10. 8. 1935.
60. Види нап. 58.
61. Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова (изјава председника владе М. Стој адиновића и чланак др Богдана Марковића, председника Управног одбора ПАБ), Време, 26. 9. 1936.
62. В. нап. 51.
63. О буржоаским политичким отранкама види: Слободан Јовановић, Иера Тодоровић, Политичке и правне расправе, Сабрана дела 2, Београд 1932 ; Јован Марјановић, Политичке партије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (192:1—1929); Из историје Југославије, зборшж предавања, Београд 1958; др Фердо Чулиновић, Државпоправна хисторија југословенских земаља XIX и XX вијека II, Загреб 1959.
64. Ставови Радикалне странке о „Великој Србији" изграђени су још за време првог оветског рата. Неколико карактеријстичних изјава Николе Пашића илуструју те ставове, које ће Радикална странка упорно заступати и у изградњи нове државе југословенских народа. У Меморандуму савезницима о националним захтевима Србије стоји: „... стварање прекомерне велике Бугарске на штету српског народа, дајући Бугарокој Стару Србију (у новије време названу Македонија)", а мало даље: „Српски троимени народ, Срби, Хрвати и Словенци..У писму помоћнику министра иностраних дела М. Јовановићу Н. Пашић пише: „... српски народ насељава обалу Далматинску на дужини више од 500 км". У говору на састанку српске Народне скупштине на Крфу Н. Пашић је, између осталог, иопричао свој разговор са једним Немцем, док је био ђак у Швајцарокој: „...он ме је питао који су то Кривошијани? Ја сам му одговорио да су они Срби. Он ме затим узнемирено запита: који су то Херцеговци? ја му опет кажем: Срби. Он ме пита који су то: Босанци, Бокези, Моетенегринери? ја му опет кажем: Срби. Он пита који су то „Хорбати". Ја му кажем да су и то: Срби. „Па како то, ја сам аустро-угароки ђак, па не знам да су све то Орби." Ја му оеда објасним, да је то аустријска политика... од српоко-хрватско-словеначког народа који је један исти, она је направила толико унрава у својој земљи, дала им толико имена, и никад иије хтела да српски народ зове једним његовим именом". Из оваквих схватања изведен је закључак, како је Н. Папшћ рекао британском дипломати В. Стиду, да Србија има „искључиво право да ослободи аустро-угарске Југословене". У изјави листу „Манчестер Гардијан" Н. Пашић се изјаонио о стварном значењу тог „права": „... исто тако ће Хрвати и Словенци бити ослобођени аустријског гооподства, да створе с нама скупа велико-српску државу... Лига (народа) ће осигурати, да буде Србија уједињена са Србима из Аустрије и то као слободна нација..." — Др Драгослав Јанковић и др Богдан Кризман (приредили), Грађа о стварању југословенске државе (1. I — 20. XII 1918), Београд 1964, 32, 157, 177, 346, 367.
65. У периоду од 1920. до 1929. године посланици Радикалне странке у шабачком округу били су: Милорад Вујичић, министар унутрашњих дела, биран 1920. и 1923. г; др Нинко Перић, министар социјалне политике, биран 1920, 1923, 1925. и 1927. г. Нинко Мартинвоић, земљорадник из Богатића, 1925. г. Живојин Димитријевић — „Жика Купус", земљорадник из Козјака, биран 1923, 1925. и 1927. г. и Бранко Лазић, директор Мачваноке водне задруге, 1927. г.
66. В нап. 51.
67. Доња табела приказује процентуални преглед гласача на изборима народних посланика у шабачком округу, по странкама:
Од укупног броја гласача гласало за:
|
|
срез |
укупно |
радикали |
демократе |
земљор |
либерали |
самост.
демокр |
републик |
комунисти |
социјалисти |
|
28. XI |
Јадар |
61 |
39 |
19 |
21 |
4 |
— |
— |
17 |
— |
|
1920. |
Мачва |
61 |
26,6 |
13 |
24 |
10 |
— |
— |
26,5 |
— |
|
|
Поцерина |
59 |
32 |
14 |
27 |
3 |
— |
— |
22 |
— |
|
|
Свега: |
60 |
33 |
15 |
24 |
6 |
— |
— |
22 |
— |
|
18. III |
Јадар |
84 |
58 |
28 |
6 |
2 |
— |
2 |
1 |
1 |
|
1923. |
Мачва |
81 |
45 |
29 |
20 |
2 |
— |
1 |
1 |
1 |
|
|
Поцерина |
78 |
52 |
18 |
24 |
1 |
— |
1 |
3 |
9 |
|
|
Свега: |
81 |
52 |
25 |
17 |
2 |
— |
1 |
|
1 |
|
8. II |
Јадар |
85 |
60 |
26 |
4 |
— |
7 |
2 |
— |
— |
|
1925. |
Мачва |
84 |
41 |
23 |
21 |
— |
10 |
4 |
— |
— |
|
|
Поцерина |
79 |
51 |
17 |
20 |
— |
9 |
3 |
— |
— |
|
|
Свега: |
83 |
50 |
22 |
15 |
— |
9 |
3 |
— |
— |
|
11. IX |
Јадар |
81 |
56 |
31 |
5 |
— |
4 |
5 |
0,4 |
— |
|
1927. |
Мачва |
80 |
37 |
25 |
14 |
— |
12 |
9 |
0,5 |
— |
|
|
Поцерина |
79 |
42 |
21 |
19 |
— |
10 |
6 |
1,6 |
— |
|
|
Свега: |
80 |
45 |
26 |
13 |
— |
8 |
6 |
0,8 |
— |
О изборима у Краљевини СХС и у шабачком округу види: Статистички преглед избора иародних посланика за Уставотворну скупштину Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, извршених на дан 28. новембра 1920. године, Беотрад 1921, непагинирано; Статистика избора народних посланика Краљевине СХС одржаних 18. марта 1923. године, израдио Лаза М. Костић, Београд 1924; Резултат избора народних посланика у округу Подринском 1920. и 1923. г., Шабачки гласник, 25. 3. 1923; Статистика избора народних посланика Краљевине СХС одржаних 8. фебруара 1925. године, Београд 1926; Резултат о избору народних посланика 8. фебруара 1925. године у Подринокој области, Радикал, Шабац, 15. 2. 1925; Коначни резултати по окрузима, Политика, 13. 9. 1927; Резултати избора у Србији и Црној Гори, Политика, 17. 8. 1926.
68. Посланик Демократске отра;нке 1925. и 1927. г. био је Милан Љубичић, председник општине у Богатићу.
69. Милош Московљевић, професор из Београда, родом из Варне, биран је за посланика 1920, 1923. и 1925. г. Воја Лазић, првак ЗС био је носилац окружне лиоте 1927. г., али није добио мандат. Године 1920. изабрани су за посланике на листи ЗС Јанко Митрић, земљорадник из Липолиста и Милан П. Бошковић, из М. Врашске, општиноки деловођа у Мипшру. Јанко Недић, земљорадник из Десића, био је кандидат ЗС 1923, посланик и председник Обласне скупштине подринеке области.
70. У наведеном говору Јаша Продановић је оштро напао тадашњег регента Александра због начрша на који је извршио уједињење ј угословенских народа: „Кад се вршило уједињење нашег народа Народна Већа су... увек наглашавала, да се жели уједињена држава Срба, Хрвата и Словенаца... да нико нема права, да говори у име народа, ире но што народ на слободним изборима не избере Конституанту, која ће решити какав ће облик држава имати... свуда се каже држава Срба, Хрвата и Словенаца. Тако говоре Преетолонаеледнику представници Народног Већа, а он њима одговара, да је проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у јединствено Краљевство СХС". Стенографске белешке Привременог народног представништва IV (75. редовни састанак), Загреб 1921.
71. У целој земљи РпС је добила 5.907 гласова, у изборном округу подриноком 2.294 гласа или 39%, у шабачком округу 1.763 гласа или скоро 30%, а у самој Мачви 1.083 или преко 18°/« од укугвног броја републиканских гласача у землвои.
72. По речима Дратћа Муцића, посланика Земљорадничке странке, све владе су „представљале само разне групе банака". — Исто.
73. Радикалски посланик Пуниша Рачић пуцао је из револвера у Народној скупштини и убио двојицу, а ранио тројицу посланика Хрватске сељачке странке, међу њима и председника странке Стјепана Радића, који је после 2 месеца умро.
74. По одредбама тога закона, краљ је носилац све власти у земљи, заповедник војне силе, ои представља државу у свим њеним односима са туђим државама, он оглашује рат и закључује мир, он именује председника и чланове министарског савета „који стоје непосредно под краљем и раде по његовом овлашћењу", он одређује и број министарстава. Краљ и престолонаследник су пунолетнзи кад наврше 18 година (три годиие пре својих „поданика"). Цивилна листа краљева одређује се законом (а тај закон „прописује и проглашује" краљ својим указом). Поред свега, краљева личност је неприкооновена, краљу се не може ништа у одговорност ставити, нити краљ може бити тужен. — Закон о Краљевској власти и о Врховној Државној Управи, Службене новине Краљевине СХС, 11. јануар 1929.
75. Закон о заштити јавне безбедкоети и поретка у држави, Службене новине Кр. СХС, 11. I 1929. — И поред тога што су завођењем диктатуре укинуте све политичке слободе, што су политичке странке забрањене, њихове архиве запечаћене а имовина секвестрирана, и поред безобзирних напада краља Александра на буржоаске странке и политичаре, због којих је била „угрожена национална и државна целина", многи функционери политичких странака су активно суделовали у шестој ануа/рском режиму. У владу Петра Живковића су ушли: председник Радикалне странке Никола Узуновић и радикалоки прваци Божа Максимовић и Милан Сршкић; председник Словенске људске странке Антон Корошец; из фракције Демократске странке (Воје Маринковића) Коста Кумануди и Лаза Радивојевић, и други. Са шестојануарским режимом су сарађивали социјалисти Живка Топаловића и неки дисиденти хсс.
76. Закон о уиутрашњој управи (ЗУУ), Службене новине Кр. СХС, 21., 6. 1929. — У надлежности МУП-а било је организовање, руково-
ђење и надзор над управном власти, усклађивање рада свих министарстава (МУП даје претходно мишљење о њиховим прописима и упутствима), па чак и „припремање законских предлога".
г
77. Др Ф. Чулиновић, Шестојануарска диктатура и октроирани устав, Из историје Југославије, зборник предавања, Београд 1958, 241.
— Члан! 16. Устава дао је краљу овлашћење да у случају „ ... нереда и побуне који би довели у питање јавни поредак и сигурност државе, или кад су до те мере уопште угрожени јавни интереси", може да заведе ванредне мере „независно од уставних и законских прописа". — Наведено према: др Ф. Чулиновић, Државноправна хисторија, 299-300.
78. Да би Касациони суд одобрио земаљску кандидатску листу, она је морала да има кандидата у сваком срезу у држави и по 60 потписа бирача из оваког среза. Среском кандидату је требало 200 потписа из одговарајућег среза и уверење носиоца земаљске листе да га прима на овоју листу.
79. Статистика избора народних посланика за прву југословенску Народну скупштину, одржаних 8. новембра 1931. год. Израдио Милоје М. Сокић, Београд 1935.
80. Тодор Стојков, Грађанска опозиција и скупштински избори од
8. новембра 1931. године, Иоторија XX века, зборник радова, Београд 1962, 252.
81. Кандидати су били: у Јадру 3 — Милутин Ал. Јевтић, учитељ из Лознице, (бивши демократ), Живојин Димитријевић и Обрен Вучићевић; у Мачви 4 — Миливој Ђ. Исаковић, учитељ из Шапца, др Младен Милошевић, лекар из Богатића, Драги М. Пузић, трговац из Богатића и Живојин Шобић из Липолиста, предратни и ратни посланик; у Поцерини 1 кандидат — др Нинко Перић, председник Државног савета. За посланике су изабрани: Милутин Јевтић, Миливој Ђ. Исаковић и др Нинко Перић.
82. Извештај с организацији нове политичке странке Југословенске радикално-сељачке демократије у вароши Шапцу и срезу по~ церском, Шабачки гласник, 17. и 18. IX 1932.
83. Мсто. У градоком и среском одбору било је: 10 трговаца, 5 адвоката, 5 занатлија, 4 земљорадника, 2 учитеља, 2 лекара (државни службеници), 1 директор банке, 1 кафеџија. За председника Управног одбора изабран је Драгомир Дража Петровић, а за потпредседнике Ђока М. Јовановић и Петар Гроздић, трговац и председник шабачке општине; за секретара Живојин Васиљевић, адвокат и за благај|ника Бошко Радошевић, трговац.
84. Подрински веоник, 7, 5. 1935. — Посланик др Нинко Перић одржао је „веома успео збор нове политичко-партијоке групације ЈРСД."
85. Др Ф. Чулиновић, Државеоправна хисторија..., 315. — Подела посланичких мандата, по изборном закону, вршила се тако, да она земаљска листа која добије већину гласова у земљи, добија две трећине мандата. Све остале листе деле остатак. У подели не учествују листе са мање гласова од потребног броја предлагача. — Мсто, 297-8.
86. Мачвански бирачи су се борили и јетким хумором против режимских кандидата. На једном збору владин кандидат министар Јанковић је великодушно делио обећања, владина и своја лична. Завршивши говор, он рече: — Браћо, ако неко има од вас нешто да каже, да пита... ако имате неку жељу ... слободно... — Имам ја! — истаче се из позадине један сељак. — Били ти мого, гос'н министре, да нама пошаљеш један вагон српова? — Шта ће вам?
— Да се поштројимо, кад нисмо могли сами да направимо једног кандидата, већ си моро ти да нам дођеш чак из...
87. Резултати избора од 11. 12. 1938, Шабачки гласник, 17. 12. 1938.
— За посланике су изабрани: Живојим Димитријевић, Драгутин Јанковић и Миливој Ђ. Исаковић.
88. Половином 1937. године, после дугих разговора министра унутрашњих послова Милана Аћимовића са Рајхсфирером Химлером и другим функционерима нацистичке полициј е, постигнут је споразум о сарадњи краљевоке југословенске полиције и Гестапоа на сузбијању комунистичке активности. — С. Одић и С. Комарица, Завера против устанка, Вечерње новости, 7. 12. 1970. — Посету Балдура фон Шираха, омладинског државног вође, узвраћају министри физичког васпитања и јавних радова. У априлу 1.938. године у Немачкој је боравио Ђура Јанковић, главни организатор и шеф пропаганде ЈРЗ. Био је представљен Хитлеру, водио дуге разговоре са Гебелсом, посетио је концентрациони логор Оранијенбург. Д. Бибер. н.ч. 42.
89. Душан Бибер, О паду Стојадиновићеве владе, Историја XX века, зборник радова VIII, Београд 1966, 42. — Министар социјалнеполитике у Стој адиновићевој влади Драгиша Цветковић разбија и гони синдикате, а 1936. године ствара фашистичку радничку организацију — Југословеноки раднички савез (Југорас). Чланови студентског клуба ЈРЗ издали су 1937. године брошуру у којој су величали фашизам. По угледу на Хитлера, Стојадиновић ствара униформисане формације ЈРЗ — „плаве кошуље" и омладинске формације — „зелене кошуље", са моторизованим и наоружаним одељењима. — Исто.
90. „Плаве" и „зелене кошуље" пратиле су Стој адиновића по зборовима, обављале редарствену службу, поздрављале га фатнистичким поздравом и одушевљено му скандирале: Вођа, вођа... У поворкама ЈРЗ ношене су велике Стојадиновићеве фотографије и транопаренти са паролама: Живео Вођа др Стојадиновић, За Вођу
— здраво, Зна Милан шта ради, Он није Милан — него Срећко.
— Д. Бибер, н.д.
91. Фердо Чулиновић, Слом старе Југославије, Загреб 1958, 88. Споразум су потписали: Аца Станојевић (Радикална странка), Љуба Давидовић (Демократска странка), Јован М. Јовановић (Земљорадничка странка), др Владимир Мачек (ХСС) и Адам Прибићевић (СДС).
92. Др Ф. Чулиновић, Државноправна хисторија... 315.
93. Резултати избора од 11. 12. 1938, Шабачки гласник, 17. 12. 1938.
— Поред кандидата ЈРЗ на владину листу примљени су и кандидат-и неколико мањих политичких група: Воје Ђорђевића, председника Главног савеза ерпских земљорадничких задруга, који је поцепао Земљораднинку странку и ностао министар у Стојадиновићевој влади; Светислава Хођере („борбаши"); и кандидати групе која се одвојила од ЈНС после стварања УО.
94. Надимак „Купус" добио је, наводно, зато што је једном у скупштинској дебати о државном буџету изјавио, да порез не представља !никакво оптерећење за сељака: „Мој срез — рекао је — може да плати порез купусом." Лично се лознавао са немачким амбасадором фон Хереном, а 1939. г. примио је једно високо нацистичко одликовање. — По причању Петра Божића аутору.
95. У једном селу слаткоречивог Млађу Милошевића дочекао је необичан призор: одрпан сељак вукао је на узици расходовано плехано фурунче, из сулундарчића је сукљао дим, позади су тандркали избушени лонци, шерпе и сијасет друге гвожђурије. —< Шта је то? — упита зачуђени кандидат. — Ово је, гос'н Млађо, она твоја железница кроз Мачву, што си нам је обећао кад си агитовао за владу, — одговори сељак. Долазак А. Дачића на зборове најавлзивала је ругалица: „Иде Дачић, носи џачић".
96. В. нап. 93.
97. Резултат општинских избора 8. октобра 1933. године, Подрински веоник, 14. 10. 1933. — Званични резултати општинских избора у Дринској бановини, Време, 10. 11. 1936. — На основу података из другог новинског извештаја урађена је табела са бројем гласова по странкама и бројем општина у којима су поједине странке имале већину (у неколико општина избори су поништени).
|
Јадар Мачва Поцерина Свега
|
98. Још у марту 1934. годизне министар унутрашњих послова Живојин Лазић изјавио је пред сенатом: „Није више никаква тајна да се у иностранству... налазе прави логори тобожњих усташа, у ствари одбеглих наших деликвената и покупљених радника из неких наших крајева који су у ово доба тешке економске кризе у иностранству остали без посла. Отуда се шаљу у земљу атентатори или се опремају за упаде у групама." — Народно јединство, 28. 3. 1924.
99. Истог дана кад је отворена дебата у Народној скупштини, 3.2. 1939. г., увече су поднели оотавке: Мехмед Спахо, Драгиша Цветковић, Миха Крек, Фран Сној и Џафер Куленовић. Сутрадан је Милан Стојадиновић поднео оставку владе. — Политика, 5. 2. 1939.
100. Д. Бибер, н.ч. 32.
101. Нова влада: народног споразума, Народно јединство, 30. 8. 1939.
102. У надлежност Бавовине Хрватске пренети су послови унутрашње управе, правде и просвете, пољопривреде, трговине, индустрије, шума, рудника, грађевина, социјалне политике и народног здравља, и физичког ваопитања. Органи Бановже — сабор, бан и банска управа — били су независни од народног представништва и владе Југославије; бан је био одговоран само краљу и сабору. Краљ је остао заједнички врховни орган власти у држави. Др. Ф. Чулиновић, Државноправна хисторија, 302-306.
103. Из Прогласа ЦК КПЈ поводом Првог маја 1940. године. Наведено према: Јосип Броз Тито, Политички извјештај, V конгрес КПЈ, извештаји и реферати, „Култура", 1948, 53-4.
104. Према: Д. Бибер, н.ч. 32.
105. Изјава председника владе г. Драгише Цветковића претставницима италијанске штампе, Политика, 1. 7. 1940.
106. Чланак „Југословенског радника", Политика, 6. 7. 1940. — Јав-
ности је упућена претећа порука фашистичких елемената: „Овој реформи мора да претходи једна велика екипа идејних и бескомпромионих националиста, организованих и међусобно повезаних на живот и смрт, под једним јединим вођством, уверена и решена да иде напред по оваку це1ну...". Исто.
107. Љубљански „Словенец" о корпоративном уређењу радних од-
нсса и корпоративној организацији народне привреде, Политика, 7. 7. 1940.
108. Шта је фашизам? (Изјава Мусолинија американским новинарима), Политика, 13.8. 1926. Биди и: Фашизам, Енциклонедија Лексикографског завода 2, Загреб, 1967, 350.
109. В. нап. 106.
110. Др Мирко М. Косић, Корпоратмвна и планска привреда, Политика, 14. 7. 1940.
111. В. нап. 107.
112. Уредба о измени и допуни Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави, Службене новине Краљевине Југославије, 20. 12. 1939. — „Управно-полицијске власти првог степена могу упутити на боравак у које друго место лица која ремете ред и мир... Првостепена управна власт места где ова лица буду упућена, одредиће им где ће становати под надзором власти." Исто.
113. За пример како је држава дириговала привредом у корист капиталиста може добро да послужи рад Привилегованог акционарског друштва за извоз земаљских производа (Призада). Међу најуносније послове, у то време, опадао је извоз житарица, нарочито пшенице. Немачка је куповала све количине које су југословенски произвођачи могли да понуде. Извоз је предат у руке Призаду, коекуренција је искључена и успех обезбеђен. Владинмм уредбама Призад је добио „прече право куповине свих вишкова пшенице и кукуруза." Средства потребна за откуп вишкова Призаду је стављао на располагање министар финансија. Власти су биле дужне да помогну Призаду у откупу, а јавна и приватна складишта обавезна да му ставе на раополагање слободне просторије за смештај. Одређен је минимум за исхрану и резерву до нове жетве по члану домаћинетва. Количине пшенице и кукуруза преко тог минимума —| вишкови, обавезно се пријављују Призаду. Свако отуђење вишкова морало се пријавити Призаду истог дана препорученим писмом. Утврђене су цене пшенице и кукуруза. За неизвршење Уредбе предвиђене су казне: до шест месеци затвора и од 50.000 до 500.000 д. Уредба о максимирању цене и откупу пшенице и кукуруза, Службене новине, 6. 7. 1940.
114. Уредба о мерама које се односе на Јевреје у погледу обављања радња са предметима људске исхране, и Уредба о упису лица јеврејског порекла за ученике универзитета, високих школа у рангу универзитета, виших, средњих, учитељских и других стручних школа, Службене новине, 5. 10. 1940.
115. Статистички годишњак 1940, 234-5. — Табела показује пад југосл. спољне трговине са демократским земљама (Белгија, Енглеока, Француска, Холандија и САД заједно) и пораст трговине са фашистичким земљама (Немачка, Италија и Чешко-Моравски протекторат заједно):
|
ЗЕМЉЕ |
1935. |
1936. |
1937. |
1938. |
1939. |
|
Извоз по вредности — °/о |
|||||
|
Демократске |
16,17 |
23,39 |
28,21 |
25,00 |
22,45 |
|
Фашистичке |
35,35 |
26,88 |
31,06 |
42,36 |
56,41 |
|
Увоз по вредноети — °/о |
|||||
|
Демократске |
24,24 |
21,52 |
18,47 |
19,67 |
14,92 |
|
Фашистичке |
26,58 |
29,08 |
40,59 |
41,46 |
65,88 |
116. Преглед извоза и увоза неких важнијих предмета 1939. године, на основу нодатака из Статистичког годишњака 1940, 236-248 (земље осовине: Немачка, Италија и Чешко-Моравски протекторат):
|
ИЗВОЗ УВОЗ
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
117. Мзјава Франца Нојхаузена од 17. 4. 1949. дата југоел. иследницима ВИИ, фонд Војни судови. Наведено према: Јован Марјановић, Економска политика немачких нацистичких окупатора у Југославији 1941. — 1945. Југословеноки историјски часопис, 4/1963, 73.
118. Статистички годишњак 1940, 310-313.
119. Изјава Министра финансија Д-ра Шутеја преко београдског радиа о стању наших финансија, Народно јединство, 18. 1. 1941.
120. Значајан говор председника Краљевске владе Драгише Цветковића на седници већа Општрше града Београда од 5. 12. 1940, Народно јединство, 7. 12. 1940.
121. Жив. Поповић, Љубомир М. Давидовић, Шабачки гласник, 24. 2. 1940.
122. Види: Јосип Броз Тито, Политички извјештај и Моша Пијаде, О Пројекту програма КГО, V конгрес КПЈ, „Култура", 1948, 55 и 500.
123. Павле М. Јосић, Раднички покрет у Подрињу (1903—1914), Го-
дишњак Историјског архива III, Шабац 1966, 141-143 и 159-160. —
Изборни успех ОСДС у толико је већи, што бирачко право нису имали они грађани који су плаћали мање од 15 динара непосредног пореза. Исто, 175. — Сеоске организације ССДС, по реду оснивања, биле су: у Мачви — Салаш Ноћајски, Причиновић, Ноћај, Белотић, Петловача, Прњавор, Петковица, Рибари, Дреновац, Глушци, Засавица, Раденковић, Клење, Узвеће и Шеварице, свега 16; у Поцерини — Добрић, Варна, Маови, Румока, Метлић, Бојић, Заблаће, Грушић и Десић, свега 9; у Јадру — Чокешина, Доњи Добрић и Јадранска Лешница, свега 3. Исто, 143-4.
124. Милован Батановић, Револуционарна прошлост Подриња, Глас Подриња, 23. 4. 1959.
125. Јосип Броз Тито, н.д. 21.
126. М. Пијаде, н.д. 494-5.
127. Јосип Броз Тито, н.д. 21, 22.
128. В. иап. 67.
129. Наведено према: др Ф. Чулиновић, Слом старе Југославије, 32-34.
130. Јосип Броз Тито, н.д. 32.
130. Јосип Броз Тито, н.д. 33.
131. Ј. Марјановић, Политичке партије..., 207. — „Класни раднички синдикални покрет био је прогањан, поцијепан од реформистичких социјалдемократских и синдикалних вођа типа Топаловића, Крекића, Белића и других. Данас је доказано да су неки од тих вођа, као што је издајник Топаловић и други, били обични агенти полиције и режима. Они су денунцирали најбоље радничке борце и свим средствима кочили борбу радничке класе за побољшање услова рада и плата" Јосип Броз Тито, н.д. 29.
132. М. Батановић, н.д.
133. Кандидатске листе за избор посланика 18. марта 1923. г., Шабачки гласник, 25. 2. 1923.
134. В. нап. 67.
135. М. Пијаде, н.д. 497-8.
136. В. нап. 67.
137. О радничком покрету и КПЈ у шабачком округу у овом периоду види: М. Батановић, н.ч. и Живан Димитријевић Гија, Западна Србија (рукопис).
138. Извештај Дринеког жандармеријског пука о илегалној комунистичкој акцији, АБИХ, пов. ДЗ 227/35.
139. Јосип Броз Тито, н.д. 45.
140. Прилози материји за историју Партије у Подрињу од 1929. до 1941. године, ИАШ, МГ. 1.
141. О Миодрагу Мики Митровићу види: Зборник народних хероја Југославије, Београд, 1957; Мома Марковић, Миодраг Митровић — Мика Јарац, Ликови револуције књ. 3; Станоје Филиповић, Митровић Миодраг — Мика Јарац, Хероји Подриња, Шабац 1958, 57.
142. В. нап. 140.
143. Светозар Вукмановић Темпо, Револуција која тече, мемоари, Београд 1971, 102.
144. Душан Рашковић, Сећања, записао аутор 28. 9. 1971. — О истом: Сећања Десанке Полић — Јанковић, Светислава Дакића и Милана Радовановића.
145. Правилник о допунском болесничком осигурању, Политика, 4. 5. 1939.
146. Момчило Пајевић, О радничком покрету у Зајачи 1941. год.,
ИАШ, МГ 484.
347. Однос надница и трошкова живота моћи ће делимично да илуструју следећи подаци о просечним ценама на мало за годину дана, у динарима, у 1939. г.:
|
|
ПРЕДМЕТ |
Београд |
Н. Сад |
Шабац |
|
|
|
|
1939 |
1940. |
|
I |
кг. пшен. брашна (црно) |
2,9 |
2,2 |
— |
|
1 |
кг. кукурузног брашна |
2,0 |
1,8 |
— |
|
1 |
кг. црног хлеба |
3,0 |
2,3 |
3 |
|
1 |
кг. белог хлеба |
3,5 |
2,6 |
4 |
|
1 |
кг. кромпира |
1,7 |
1,2 |
— |
|
1 |
кг. пасуља |
5,5 |
4,0 |
4-5 |
|
X |
кг. говедине |
11,9 |
11,2 |
10 |
|
1 |
кг. телетине |
— |
— |
14 |
|
1 |
кг. овчетине |
11,2 |
6,8 |
— |
|
1 |
кг. јагњетине |
— |
— |
15 |
|
1 |
кг. свињетине |
14,8 |
14,2 |
14 |
|
1 |
кг. свињске масти |
16,9 |
15,5 |
|
|
1 |
кг домаћег оира |
11,6 |
5,4 |
|
|
1 |
лит. млека |
2,9 |
2,5 |
|
|
1 |
комад јаја |
0,9 |
0,8 |
|
|
1 |
м3 дрва за огрев |
144,2 |
157,1 |
|
(Пошто није било података за Шабац, узети су подаци из најближих прадова и неколико података из Шапца у 1940. г.) Око Уредбе о минималиим иадницама, Народно јединство, 10. 8. 1940;
Цене на мало у градовима, Статистички годишњак 1940; Максимални ценовник за срез поцерски, Шабачки гласник, 17. 8. 1940.
148. Изгледа да приступање баш Демократској странци, иако формално, није било случајно. Види се да је Жика Поповић ценио моралне квалитете, па и неке лолитичке ставове Љубе Давидовића. Поводом смрти Љ. Давидовића Жика Поповић је о њему написао врло патетичан чланак. Ту је Љ. Давидовић „несаломљиви борац за слободу и најчистији заточник демократије и права човека... његово велико завештање које остаје као национални и политички теотамент превасходне вредиости, као путоказ за нараштаје који ће следити стопама животног дела великог трибуна и изразите моралне величине, стопама Љубомира Давидовића. Његово дело, његова жртва, то је узор који ће вечно зрачити. ,." У чланку се, затим, истиче Давидовићев „ ... одлучан противнички и бескомпромиши став према шестој ануарском режиму...", рад на приближењу Радићевој странци, па чак и то, да је био против Видовданоког устава. — Жив. Поповић, н.ч. Шабачки гласник, 24. 2. 1940. — Неколико месеци пре тога, београдски листови донели су вест са састанка Главног одбора Демократоке странке „да је г. Живорад Поповић, проф. у пензији из Шапца, изабран за шефа Централног секретаријата Демократске странке". Шабачки гласник додаје: „Г. Поповић ће, како сазнајемо, ићи у Београд". Шабачки гласник, 2.1. 10. 1939. — Писац монографије о Жики Поповићу, Станоје Филиповић, не упуштајући се у разјашњење овог избора, само констатује, да „Жика никада није „устоличен" на том месту". С. Филиповић, Жика Поповић, Шабац 1961, 55.
149. С. Филиповић, н.д., 53.
150. Шабачки гласвик, 12. 11. 1938.
151. О предизборној кампањи 1938. г. види: Изјава Ваее Микића, ИАШ, МГ 403 и Изјава Жарка Бошковића, ИАШ, МГ 408.
152. Стихови наведвни по сећању аутора. — Ова песма представља знатно измењену верзију једне старе политичке песме настале у доба стварања Радикалне отранке и њене борбе против Обреновића и бирократије, а гласила је: „Цротив бога и владара, — Против попа 1и олтара, — Против 1круне и скиптара, — И трговца каишара, — За радника, за ратара, — Боримо се ми. — Устај, сељоустај роде, — Да се спаоеш од господе. — Чиновнике, бирократе, ћифтарију, зеленаше, — Цилиндраше и сабљаше, — Који газе право наше — Газићемо сви. — Устај сељо, устај роде — Да се браниш од господе." Наведено према: Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, Сабрана дела, књ. 7, Београд 1934, 447-8.
153. Радован Коњевић, Примедбе.
154. Радосављевић Стевана Добросав, ИАБ, 1УО, 177/22 — А.
155. Исто.
156. Радосављевић Добривоје „Народ" (треба: Добросав — Нап. ДП), ИАБ, IV О, 71/9.
157. Р. Беловуковић — Т. Ароеновић, Душан Остојић, Годишњак Иоториј|скот архива VI, Шабац 1968, 401.
158. Белешка Отаноја Филиповића о разговору са М. Бајалицом, ИАШ, МГ 486.
159. Симеуновић Зорка, ИАБ, IV О, 370/112.
160. Нада Чалић, Изјава, ИАШ, МГ 399.
161. В. нап. 154.
162. „ .. И Фридрмх Емил, кога оу Немци за време рата са породицом пребацили у Аустрију где се и сада налази". — Грађа за историју, Подриње, 1/1953, 12.
163. В. нап. 120.
164. В. Народно јединетво и Службене новине од септембра 1939. до краја 1940. г.
165. Наређење Министра војске и морнарице, армијског генерала Нет. Пешића, Народно јединство, 22. 1. 1941.
166. Др Ф. Чулиновић, Слом старе Југославије, 164-166.
167. Глиша Бабовић, Шабац под окупацијом, Глас Подриња, 8. 2. 1962.
168. Исто.
169. Г. Бабовић, н.д., 15. 2. 1962.
170. Немачке, италијанске, бугарске и мађареке снаге на територији Југославије у току народнсослободилачког рата (1941. година), Вој-
но-историоки гласник, 2/1952, 78.
171. Ернест Висхаупт (ААаеббћаир!), Борбе против устаничког покрета у југословенском простору, АВИИ, На, К. 70-А/^1, ф. 1, д. 2. —
Е. Висхаупт је био капетан немачке војоке т виши архивски саветник команде Југоистока. Обраду под горњим насловом урадио је на еснову архивске лрађе немачких команди 1942. године, с тим да каоније нослужи за писање иоторије. У то време свака немачка јединица, од армије до чете, имала је свог „историчара".
172. Петар Вишњић, Немачки окупациони систем у Србији 1941,
Историјски глаоник, 3-4/1956, 84.
173. Обавештење Начелства среза поцерског од 18. 5. 1941, ИАШ, фонд Шабачка болница, фасц. 37, бр. 1023.
174. Обавештење испоставе Дринске бановине од 27. 5. 1941, ИАШ,
фонзд Шабачка болница, фасц, 37, бр. 1112.
175. С. Одић и С. Комарица, Завера против устанка, Вечерње новооти, 7. 12. 1970.
176. Петиаестодневни извештај Команде жандармерије од 13. 7. 1941.
177. Извештај Управе града Београда од 20. 5. 1941. Мин. ун. послова о картотеци евидентираних комуииста, ИАБ, IV О, 260/А. — У наведеном описку осуђиваних комуниста евидентирани су са територије шабачког округа: Гавриловић Стојан, обућарски радник из Лознице, осуђиван на 1 год. робије због комунизма; Митровић Миодраг, студент медицине, оптуживан Државном суду за заштиту државе ... и сада се налази у бекству; Радовановић Милан, дреерски радник, осуђиван на 18 месеци строгог затвора. У списку комуниста који се налазе у Београду уписан је и Срнић Драгутин, графички радник, рођен у Шапцу, „осуђиван у току ове године на 4 месеца затвора".
178. В. нап. 175.
179. ИАБ, IV О, 260/А.
180. Забелешка од 15. 5. 1941. о разговору и договору Команданта Србије са фелд и крајскомандантима о хапшењу бивших југословенских офмцира и сумњивих елемената, АВИИ, НАВ-Н-Т-501, 251/641-43.
181.. Г. Бабовић, н.д. 1. 3. 1962.
182. Заповест команданта немачке II армије од 28. 4. 1941, 36. 1/1, 329.
183. АВИИ, НАВ-Н-Т-312, 454/8 039 144.
184. Г. Бабовић, н.д. 8. 3. 1962.
185. АВИИ, Нда, К. 1, бр. рег. 4/2-1.
186. Г. Бабовић, н.д., 15. 3. 1962.
187. Списак ухапшених комуниста среза поцерског од 2. 7. 1941,
ИАБ, IV О, 260/А.
188. Саопштења о злочинима окупатора и њихових помагача у Војводини 1941—1944, књ. 1, Бачка и Барања, Нови Сад 1946.
189. Г. Бабовић, н.ч. 1. 3. 1962.
190. Извештај нем. команданта Србије од 11. 7. 1941. о протеривању Срба нреко Дрине, АВИИ, К. 44 — X, ф. 1, д. 5/80.
191. Срета Савић, Борбе у Срему, Београд 1963.
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |