| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
НАПОМЕНЕ 1 В. нап. 3, гл. II. — М. Самарџић пише да је 24. 9. у његову чету дошао М. Бибић. Заклони су иско-пани иза једне „обале" (живица између љива). 2 В. нап. 77, гл. III. 3 Милан Живановић, Сећаша, зап. Р. М. Беловуковић. 4 Богољуб Пенић, н.с. — Душко Остојић је саопштио 26. 9. Пенићу да дође на курс. 5 С. Јанковић је контузован 24. 9, али је остао на дужности др 27. 9. Тада је позван у Штаб батаљона и више се није вратио у чету — отишао је кући, у Салаш Црнобарски, на опоравак. В. нап. 106 гл. I. и нап. 10, гл. II. 6 В. нап. 28, гл. VI. 7 „У току овога дана три делегата морала су напзустити седницу због новонастале ситуације на фронту". Д. Дудић, н.д., 154. 8 Ослободилачки рат народа Југославије 1941 — 1945, књ. I, Београд 1963, 110; В. нап. 61, гл. VI. 9 Ратко Стевановић Босанац, Примедбе, 1968. 10 Према сећањима В. Мацурића, М. Јефтића, Д. Јанковића, и аутора. 11 Извештај штаба 342. нд. од 25. 9. 1941, 36. 1/1, 463. 12 В. нап. 28, гл. VI. 13 36. 1/1, 459. — Беме је, као и Хитлер, био Аустријанац официр аустроугарске војске и учесник у првом светском рату, у походима против Србије. Ни њему није недостајао „антисрпски комплекс". За нацистичко вођство то је била најважнија квалификација „одличног познаваоца прилика на Балкану" и најбоља гаранција да ће устанак у Србији бити угушен „енергичним мерама". 14 Момчило Бабић, Примедбе, ИАШ, 456/34, 8. 12. 1962. 15 Исто. В. и сећања Р. Качавендића и Ж. Новаковића. 16 В. нап. 106, гл. I. — М. Цикота описује „интересантан детаљ" из ове борбе: „Када сам задржавао своју десетину на положају и наредио отварање ватре, супротставио ми се један друг из села Прњавора, човек четрдесетих година, крупна људина, али кад сам му рекао да се позади нас одмарају наши другови и да би они могли страдати, он се без речи покорио, обрнуо се у правцу града, прекрстио се и хладнокрвно гађао непријатеља... Када сам му тосле рекао да смо уопели, он ми је одговорио: — Па јест, добро смо урадили!" 17 В. нап. 28, гл. VI. 18 В. нап. 9, гл. V 19 Штука (скраћено од бћигткашрШибгеи^), лаки бомбардер за обрушавање јункерс Ју-87, израђен за тактичку подршку копненој војсци, намењен за врло мале и за покретне циљеве. Носио је једну до две бомбе укупне тежине до 500 кгр. на око 400 — 500 км. Имао је ваздушне кочнице, прецизне нишанске справе, уређај за избацивање бомби и за извлачење из обрушавања. „Нишанске сораве кснструисане су тако да се нишанило целим авионом, што је повећавало тачност гађања". Ватрено наоружање: један до два не~ покретна митраљеза, којима је пилот дејствовао у правцу лета за време обрушавања ради дезорганизације у блиској околини циља. Војна енциклопедија. 20 В. нап. 28, гл. VI. — Чаоови су овде дати према немачким извештајима и по њиховом рачунању времена. 21 Драгић Сокић, Изјава, 14. 11. 1960, ИАШ, МГ 374. 22 В. нап. 51, гл. II. 23 В. нап. 3, гл. II 24 Исто. 25 В. нап. 107, гл. VI. 26 Пописник филмова АВИИ НАВ — Н, серија Т, ролна 2129. 27 В. нап. 35, гл. II. 28 В. нап. 99, гл. II. 29 Милорад Мића Гавриловић, Сећаша, зап. аутор 13. 9. 19&8. 30 В. нап. 117, гл. VI. 31 Никола Бабић, Сећања, зап. аутор 12. 9. 1968. 32 Слободан Живојиновић, Хроника села Поцерског Добрића, ИАП1, Х-1. 33 ИАШ, Х-27. 34 В. нап. 26 (стр. 85). 35 В. нап. 119, гл. VI. 36 В. нап. 32. — С. Живојиновић пише: Милорад Кућански, активни ооручник бивше војске, погинуо 29. 9; у „Протоколу умрлих" стоји: Курћански Милорад, чиновник грунтовнице, погинуо у Богосавцу 28. септембра 1941. 37 Групу семберијских бораца предводио је Тендо Софренић. У борби је потинуо Перо Симић, рањен је Ђорђе Ребрић. Борику Станчића је „захватио сноп из њемачког пушкомитраљеза или машинке и покидао му сву дугмад на војничкој блузи, па чак и оно дугме испод врата, али за чудо и његову велику срећу, није нигдје ни огребан". В. нап. 143, гл. II. 38 В. нап. 7, гл. V, и Милосав Вулетић Чука, Изјава, зап. Т. Арсеновић, ИАШ, МГ 170. — Погинули су: водник Андрија Рујовић, пушкомЈитраљезац Степан Клибан и „један младић из Глоговца". Рањени су: Растко Врачарић и „један младић — радник из Дреновца". Према сећању Драје Бркића, Степан Клибан је остао сам на положају кад се чета повукла и ту задржао Немце све до вечери. 40 Према ратном дневнику 342. пд., из Глушаца је 1. тенк. бат. уопоставио везу са 697. пуком у 17 часова. В. нап. 28, гл. VI. 41 В, нап. 91, гл. V. 42 В. нап. 72, гл. IV. 43 В. нап. 72, гл II. 44 В. нап. 72, гл. V. 45 Стеван Бубало, Изјава, зап. С. Филиповић 6. 4. 1961, ИАШ, МГ 353. 46 В. нап. 15. гл. V. 47 В. нап. 26. 48 Извештај Штаба 342. пд. од 30. 9. 1941, 36 1/1, 472. 49 В. нап. 26. 50 В. нап. 136, гл. III. 51 Јово Михаиловић, Сећања, зап. аутор. 2. 10. и 28. 12. 1968. 52 Светозар Хорватовић, Изјава, зап. 23. 6. 1959, ИАШ, МГ. 132. 53 Оо причашу Велизара и Ненада Стевановића, зап. аутор 2. 10. 1968. — Овај препад можда би се могао довести у везу са једним извештајем 342. пд., где се о губицима дивизије каже: „Непријатељ стрељао 24 човека". В. нап. 48. 54 В. нап. 19, гл. IV. 55 По сећању аутора. 56 В. нагг. 15, гл. V. 57 В. нап. 19, гл. IV. 58 В. нап. 106, гл. I. 59 В. нап. 21, гл. IV. 60 Састанак Мачванске групе, ст. бел., АИРПС, М. ОКШ. 45. 61 В. нап. 99, гл. II; Душан Антић, Сећања, зап. аутор 26. 10. 1966. 62 „Крајем септембра 1941. године, са Цера је један вод партизана упућен у Мачву, да испита стање на терену. У том воду био је Милорад Мањенчић из Шеварица, члан СКОЈ-а. Он је ускоро ухваћен и стрељан у шабачком логору". Миодраг Шестић, Изјава, зап. С. Филиповић 9. 2. 1960, ИАШ, МГ 69. 63 Душан Антић је послао Милована Радонића у Глушце на уговорену везу са Светомиром Алимпићем, али су истог дана обадвојица откривени, ухваћени и на лицу места стрељани. Душан Антић и Сава Сретеновић заједно су се крили у околини Ноћаја. 64 В. нап. 106, гл. I. 65 По причању Велизара Стевановића аутору, 2. 10. 1968. 66 В. нап. 106, гл. I. — На основу сећања неких учесника до сада се могло установити да су били присутни: Добросав Радосављевић Народ, Душан Остојић, Небојша Јерковић, Александар Лала Станковић, Димитрије Бајалица, Милан Перић, Марко Опачић, Ненад Стевановић, Велизар Бата Стевановић, Вита Враштановић, Милан Цикота и Милош Делић. 67 Већина учесника се слаже да је то било неколико дана после повлачења из Мачве, а пре борбе код Новог Села, дакле између 1. и 6. октобра. Нико такође не спомиње учешће у извршењу или присуство самом чину реорганизације неког од представника ВШ НОПОЈ или ГШ НОПО Србије, нити присуство Лозничке партизанске чете. По томе, реорганизација је извршена до 3. октобра. Милан Цикота пише: „Следећег дана (после одржавања партијског састанка), мислим да је то било 1. октобра, извршена је реорганизација Одреда". В. нап. 106, гл. I. — Пажљиво пратећи ранија излагања и описе догађаја у сећањима М. Цикоте, запажа се да је он погрешио у записивању датума и пропустио да означи један дан, који је иначе описао. По томе, реорганизација Одреда је извршена 2. октобра. Ненад Стевановић и Јова Михаиловић такође сматрају да је то највероватнији податак. 68 В. нап. 65. 69 В. нап. 106, гл. I. — И Драгиша Вулетић прича да је на Кумовцу наређен збор, чете постројене у две врсте и да је командант Одреда Н. Јерковић рекао: „Ко хоће да се бори нека пређе ка ову страну, а ко неће — нека иде слободно куд хоће, неће бити према њему никаквих репресалија, само да преда оружје". 70 Оваквој одлуци успротивио се Пера Савић. Он није хтео да се помири са том „деградацијом". У сећању бораца, нарочито из његове чете, остало је уверење да је он непрекидно био командир, све до своје погибије. Тако Милош Делић прича: „Кад је била нека реорганизација на Кумовцу распоређен сам у чету Пере Савића". Сећања, зап. аутор 28. 10. 1966. — Раде Црнобрнић, водник у чети Пере Савића, прича, да је командант Одреда једном донео одлуку да смени Перу Савића и за командира чете послао Вука Цвијановића, али се чета није сложила с том променом, није хтела да прими Вука за командира и он се вратио. Сећања, зап. аутор. — Миленко Самарџић пише да су он и Пера Савић од реорганизације на Церу били водници у чети Вука Цвијановића. В. нап. 3, гл. II. 71 В. нап. 106, гл. I. 72 О евакуацији до Милине види: нап. 66 и 72, гл. II; нац. 19 и 57, гл. IV; Љубомир Кондић, Сећања, зап. аутор 20. 10. 1966; Љубица Батановић, Жене Мачве у устанку, Глас Подриња, 21. 2. 1958. 73 Аврам Росић, Изјава, ИАШ, МГ 136. 74 Неколико учесника НОР прича о томе како је он откривен. Док је група заробљеника седела на Церу, у шиховој близини налазио се Мирко Штрајтенбергер Штука, добар зналац немачког језика.. Немачки официр није то знао, па је пред њим отворено наговарао војнике да беже. 75 В. нап. 91, гл. V. 76 Љ. Батановић, н.ч. (нап. 72). 77 В. нап. 136, гл. III. 78 Подрински партизански народноослободилачки одред. — Селимир Селе Јовановић, Дневиик, Провинција, 6/1971, 16. 79 В. нап. 35, гл. III. 80 Д. Дудић, н.д., 172 и 173. 81 Исто. 82 Историјат IV колубарске чете, АИРПС, М. ОКВ. 70; Стеван Алфировић, Изводи из записа по сећању, 1. 9. 1970. 83 В. нап. 113, гл. II. 84
В. нап. 72. 85
В. нап. 113, гл.
II. — О помоћи Ваљевског НОП одреда наша
историјска литература из НОР је забележила
неке нетачне податке. У
„Ослободилачком рату народа Југославије
1941 — 1945", књига I, стр.
111, стоји: „Под притиском надмоћних
непЈријатељских снага, Мачвански одред се
ноћу 29/30. септембра повукао на северне
огранке Цера. Сутрадан
су пристигли Колубарски и Рађевски батаљон
Ваљевског одреда..." — У чланку „Преглед немачких
операција у северозападној Србији" Петар М.
Вишњић пише; „Тридесетог септембра на Цер
су приспели Колубарски и Рађевски батаљон
Ваљевског партизанског одреда с Филипом
Кљајићем, чланом Главеог штаба НОП одреда
за Србију..." В. нап. — У студији „Устанак и
народноослободилачки покрет у Србији
1941", др. Јован
Марјановић такође убраја у партизанске
снаге на Церу, поред Подринског одреда и „Рађевски
и Колубароки батаљон Ваљевског одреда".
Он не наводи датум доласка тих батаљона на
Цер, већ каже да су „под командом члана
Главног штаба за Србију Филипа Кљајића у заједници с четничким
онагама, са Цера покушали 4. октобра поново да продру у
Мачву и освоје Прњавор". Стр. 251. — Извор
ових тврдњи вероватно су биле стенографске
белешке са излагања Данила Бакића на
састанку „Мачванске групе" који каже: „Јединице
које су дошле по наређењу Врховног штаба
стајале су под командом друга Фиће Кљајића.
То су биле: Батаљон Колубараца и батаљон Рађеваца из састава Ваљевског одреда... Нарочито су Ко- лубарци дошли са добрим наоружањем, митраљезима и једним ма- лим брдским топом, који је био смештен у Бачића виноградима на сектору Видојевице..ИАШ, МГ 21. — Ослањајући се само на ово Бакићево погрешно сећање, и ја сам у чланку „Од Мачве до Про- слспа" написао да је „Врховни штаб послао на овај сектор два ба- таљона Ваљевског партизанског одреда, Колубарски и Рађевски". Уствари, 5/1959, 100. — Међутим, у то време Ваљевски НОП одред је, сем два поменута батаљона, имао још само Подгорски батаљон, али са свега две чете, а водио је жестоке окршаје око Ваљева са немачким ојачаним 125. пеш. пуком и јединицама 704. посадне ди- визије. Упутити Рађевски и Колубарски батаљон ка Мачви, значи- ло би одвојити главнину Одреда од Ваљева. 86 Ранко Шешић, Поцерска чета Подринског партизанског одреда, Устанак народа Југославије 1941, књ. 3, Београд 1964, 791. 87 Према казивању Мирослава Дабића аутору. 88 В. нап. 26. 89 Н.д., 176. 90 Исто, 177. 91 Опширније о томе види: Чедомир Миндеровић, За Титом, Бео- град 1959; Милосав Бојић, Посавски партизански одред, Устанак народа Југоелавије, књ. 3, 1963, 9; Милив-оје М. Јеличић, Са 3. ба- таљоном Посавског одреда, Устанак народа Југославије, књ. 6, 1964, 749; Јован Пенчић, Посавина у НОБ (рукопмс). 92 Н.д., 172 и 173. 93 В. нап. 86. 94 В. нап. 139, гл. II. 95 Проглас је рађен у штампарији, уоквирен српском тробојком. На њему нема датума. Из немачких извора се зна да се Пантелић између 16. септембра и 2. октобра потписивао као командант Под- ринског четничког одреда. Примерак је у приватном власништву. 96 Извештај кап. Матла од 5. 10: „Источни део Цера (Бобија, Радо- вашница, Десић, Милошевац) Рачићеви четници. Штаб у манастиру Радовашница. Тамо је допремљено 10 топова, 5 муницијских кола; командант четничке артиљерије капетан Милан Савић". У об. из- вештају 342. пд. од 7. 10. процењује се да четници у ист. делу Цера имају 5 топова. Извод из опер. дневника штаба 18. арм. корпуса, АВИИ, На, К. 44-Х, ф. 1, док. 7. 97 Извештај 699. пп. од 2. 10. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2129/387. 98 В. нап. 175, Увод. 99 Исто. 100 Исто. 101 Исто. В, и Извод из ратног днекника 1ц 342. пд. за 4. 10. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2130/593-4. 102 Извештај 342. пд. од 6. 10. 1941. ген Бемеу, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2130/519. 103 Извод из ратног дневника 1ц 342. пд. за 7. и 8. 10. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2130/595. В. и нап. 175, Увод. 104 В. нап. 97. 105 В. нап. 26. 106 Извештај команданта 1. бат. 699. пп. од 7. 10. 1941. о борби код Новог Села, АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2129/220 — 221. — Име сељака није записано. 107 Исто. 108 Исто. 109 По сећању партизана, учеоника у борби. 110 По сећању Ратка Стевановића Босанца и Драгот Ловчевића. 111 В. нап. 106. — Подвучено у оригиналу, оловком. 112 Према сећању учесника, матичним књигама умрлих и сличној грађи, погинули су: Вукашин Пајкановић, Буки Кабиљо, Брана Гаврић, Брана Јакшић, Стеван Јоковић и Јаков Стокић, из Сем- беријске чете; Антон Редњак и Љубиша Томић из Лозничке чете; Драгутин Раца Дражић, Борисав Вујанић и Цветин Бркић, и два борца из 4. колубарске чете. Рањени су: Светозар Ж. Стефановић, Живан Вулетић Пата, Степан С, Бујуклић, Јован Редњак и Драго Кулезић, из Подринског одреда; Властимир Петровић, Данило То- мић, Стеван Алфировић, мали Петровић звани Мустафа, Момчило, каменорезац из села Планине и чича, металски радник из Београ- да, из 4. колубарске чете. Данило Бакић, Изјава, записао Т. Арсе- новић октобра 1967, ИАШ, МГ, нерегистровано; Стојша Гавриловић, Изјава, ИАШ, МГ 195; в. нап. 82, и нап. 143, гл. II. 113 В. нап. 106 и 112. 114 Извод из ратног дневника штаба 18. арм. корпуса, АВИИ, На, К. 44-Х, ф. 1, док. 7/70. 115 В. нап. 28, гл. VI. 116 Извештај нем. Војног заповедника у Србији од 9. X. 1941, 36. 1/1, 494. 117 Извод из саслушања генерала Бемеа у Нирнбергу 1947. године, 36. 1/1, 684, 685, 686, 689. 118 Исто, стр. 693. 119 36. 1/1, 482. 120 Извештај штаба 699. пп. од 29. 9. 1941. В. нап. 26. 121 Сећања Ангелине Рунић—Карас, зап. Рад. М. Беловуковић. 122 По причању Војислава Паунића Бадовинчани су му, после рата, из захвалности подигли кућу у селу. Изјава, зап. 10. 7. 1959, ИАШ, МГ. 373. 123 В. нап. 116. 124 Архива Окружног повереништва Комисије за утврђивање рат- них злочина окупатора и његових помагача, ИАШ, К. 125 Саопштење агенције ДНБ од 29. 8. 1941. год. поводом образова- ња Недићеве владе, 36. 1/2, 330. 126 В. нап. 26. 127 Опширније о злочинима окупатора у Подрињу види: Станоје Филиповић, Две хиљаде за дан, Београд 1952, Подриње у крви и пламену, Шабац 1964, Злочини скупатора у Подрињу, Шабац 1969. и Логори у Шапцу, Нови Сад 1967. 128 Пријава Комисији за утврђивање ратних злочина, ИАШ, К. 2225. 129 С. Филиповић, Подриње у крви и пламеиу, 79, 80. 130 Томислав Јеротић, Ђука Углешић глушачка легенда. Глас Подиња, 23. 11. 1967. 131 Пријава Комисији за утврђивање ратних злочина, ИАШ, К. 4562; В. Паунић, Изјава, ИАШ, МГ. 373. 132 В, нап. 48. 133 Пријаве Комисији за утврђивање ратних злочина, ИАШ, К. 832 и 328. 134 36. 1/1, 483. 135 С. Филиповић, Логори у Шапцу, 64. 136 Извештај Данила Милановића од 16. 10. 1941, ИАШ, Д. 107. 137 В. нап. 135. 138 36. 1/1, 502. 139 В. нап. 28, гл. VI. — Имена официра 342. дивизије, заслужних за ово „нарочито признање" ген. Бемеа, који су на челу јединица 342. пд. показали „храброст": командант дивизије — генераллајтнант др Валтер Хингхофер; начелник штаба — фон Крог, први помоћ- ник — поручник Рихард Текстер, обавештајни официр — капетан Карл Тернус, официр за снабдевање — капетан Курт Шустер, ађу- тант — капетан Волфганг Делбрик. Команданти пукова: 697 — пу- ковеик Шрајбер, од октобра пуковник Рот. 698 — потпуковник Штраус, 699 — пуковник Дирауф, 342, арт. пука — пуковник Триштет; команданти батаљона: СА оберштурмфирер мајор барон фон Гол, потпуковник Безеибергер, капетан Херберт, капетан Гер- ке, капетан Шулц, потпуковник Тендеринг, мајор Бандер (оклоп. лов. бат.), капетан др Цогбаум (пионир. бат.), капетан Килен, (1. бат. 697. пп.), мајор Јонке (1. бат. 698. пп.), мајор Милер (1. бат. 699. пп.); див. ветеринар др Рајнхолд; др Гретхер; капетан Бергман (ађ. 699. пука; командир у 1. тенк. бат. — поручник Штајгер, командир 3. чете 698. пп. поручник Соул. .. 140 Изјава, зап. Т. Арсеновић октобра 1967, ИАШ, нерегистровано. 141 Записник о саслушању Драгомира Николиша, ИАБ, IV О, 54-1. 142 В. нап. 140. 143 Подаци о 13 чета и из којих одреда — нису поуздани. У Извеш- тају јадарске групе пише да је било> „око 13 четничких чета". В. нап. 35, гл. III. — У Излагању друга Бакића 7. 2. 1951. године стоји: „Све партизанске чете којих је било 13...", ИАШ, МГ 21. — У Из- јави Данила Бакића од октобра 1967. године пише: „ ... Тринаест партизанско-четничких чета". ИАШ, нерегистровано. — Сматрам да је последњи податак највероватнији. 144 В. нап. 82, нап. 19, гл. IV, Сећање Драгог Ловчевића (зап. ау- тор) и Изјаву Светозара Хорватовића, ИАШ, МГ 132. 145 Податак је из немачких извора. Сећања учесника су врло раз- личита и — нетачна. У Историјату јадарске групе чак се изричито тврди: „Тачно је било уговорено да 4. октобра 1941. године у 23 чаоа почне тај генерални напад". (У раду „јадарске групе" учест- вовали су, од бивших бораца Лозничке чете: Данило Бакић, Ботдан Шербеџија, Раде Елез, Милош Тадић, Александар Ћирков-ић и Ра- досав Качавендић. С. Алфировић сматра да је то било око 7. ок- тобра. По сећању Милана Цикоте напад на Прњавор је изведен н-оћу 4/5. октобра, а по Бранку Остојићу још раније. В. нап. 106, гл. I и 19 гл. IV. Међутим, сви наведени учесници НОР и многи други добро се сећају и хронолошки тачно излажу, да је, непо- средно после напада на Прњавор, рано ујутру следећег дана, усле- дио напад на партизанске положаје, „офанзива", продор немачких јединица и повлачење Подринског и Ваљевског НОП одреда. Тај дан — зна се тачно — био је 10. октобар. Записник о саслушању Николиш Драгомира, ИАБ, IV О 54,1; Изјаве (ИАШ, МГ) Никице Барошевића (12,1), Стојше Гавриловића (195), Добросава Јанковића (158 и 635), Светозара Хорватовића (132); Сећања (зап. аутор) Дра- гише Вулетића, Љубомира Кондића, Драгог Ловчевића, Радојице Ненезића, Марка Опачића и Јове Михаиловића. В. и нап. 82. 146 Сећања, зап. аутор 7. 7. 1968. — Потпуно истоветно описује ак- цију и Јован Михаиловић, Сећања, зап. аутор 2. 10. и 28. 12. 1968. 147 В. нап. 106, гл. I. И Бранко Остојић пише: „Док су се чете привлачиле Прњавору, сећам се да су две топовске гранате пале са Цера у непосредну близину наших колона. Овим топом руковали су четници... можда су намерно на нас пуцали". В. нап. 19, гл. IV. 148 В. нап. 106, гл. I. 149 Сећања, зап. аутор 7. 7. 1968. 150 В. нап. 140. 151 В. нап. 19, гл. IV. 152 В. нап. 66, гл. IV. 153 Рањен је Аца Ускоковић из Ракара. В. нап. 82. 154 В. нап. 145. 155 Изјава, ИАШ, МГ 121. 156 В. нап. 39, гл. II. 157 АВИИ, НАВ-Н-Т-315, 2130/499. 158 Данило Бакић, Излагање на састанку мачванске групе, ст. бел 7.
2. 1951, ИАШ, МГ 21. В. и нап. 141.
|