НАПАД НА ПРЊАВОР У дане кад је 342. дивизија довршавала чишћење Мачве и почела да се спрема за нов подухват, партизанске снаге под руководством Филипа Кљајића приводиле су крају припреме за одбрану слободне територије. „Тих дана, прича Данило Бакић, често су код нас долазили политички руководиоци из Мачванског одреда. Неколико пута је долазио Данило Лекић Шпанац. Он је пружао инфо^рмације о току затишја, о непријатељским намерама и о нашем положају. Посебно је тада говорио о еитуацији на источном фронту".140 На основу прикупљених обавештења да су немачке снаге у Прњавору малобројне,ш Филип Кљајић је одлучио да партизанске и четничке чете заједно изведу напад на немачке јединице у Прњавору, Петковици и Бадбвинцима, да их протерају из ових места, а затим и из целе Мачве. Могуће је да је на доношење овакве одлуке утицало и то што Немци, после поседања Мачве, неколико дана нису вршили нападе, што су се после извиђачке акције од 6. октобра повукли у Прњавор и што следећих дана нису вршили испаде према устаничким положајима. Релативно мировање непријатеља подстакло је предузимљивог и динамичног Филипа Кљајића, да покрене и ангажује устаничке снаге, да не седе и не чекају, већ да офанзивним акцијама ометају и з^знемиравају непријатеља. Међутим, ни Филип Кљајић ни Штаб Подринског партизанског одреда нису знали за припреме 342. дивизије да настави операције и да ће Немци, исте ноћи, привући у Прњавор целу пуковску групу с главнином тенкова и моторизације. По наређењу Филипа Кљајића Штаб Подринског партизанског одреда разрадио је план напада, који је саопштен командном саставу на састанку, одржаном ноћу у једној колиби на Видојевици, где је био смештен заједнички партизанско-четнички штаб. Данило Бакић прича: „Том састанку, којим је руководио Филип Кљајић, присуствовали су, поред руководилаца партизанских чета и четнички командант батаљона капетан Чупић, командант церских четника Рачић и други. На састанку био је израђен генерални план заједничке акције свих снага, партизана и четника, у циљу протеривања. непријатеља из Мачве".ш Утврђено је, сећа се даље Бакић, да у нападу учествује тринаест партизанских и четничких чета: пет чета Подринског одреда — Вукова, Лалина, Бајаличина, Лозничка и Пионирска, три чете Ваљевског одреда и пет четничких чета — делови батаљона капетана Чупића и Јадранског четничког одреда мајора Пантелића.143 По општој замисли и распореду твораца плана, требало је да четничке јединице крену од Новог Села десном обалом Дрике према Бадовинцима и да нападну и протерају Немце из села; да чете Подринског и Ваљевског партизанског одреда са четама Церског четничког одреда нападну са три стране на Немце у Прњавору и да заузму Прњавор; да остале четничке јединице опколе и униште мању немачку јединицу у Петковици, одсечену од Прњавора; да једна чета Подринског одреда обезбеди извршење задатка постављањем заседе према Шапцу, код рибарског гробља. Међутим, од целог плана извршен је само напад на Прњавор, а најуспешније обавила је задатак чета на обезбеђењу код рибарског гробља. Штаб Одреда послао је четама писмено наређење за напад. Општи задатак Подринског одреда, писало је у наређењу, јесте: да пређе у офанзиву, да сиђе у Мачву и да гони Немце. То је изазвало „неописиво одушевљење код бораца — нико није хтео да остане, да пази на коње и слично". По четама су одржани партијски и скојевски састанци, извршена је попуна муниције, борци су добили резервну храну. Свакој чети је додељен по неки борац из Прњавора за водича.1'1'1 Напад на Прњавор је извршен ноћу 9/10. октобра.145 Распоред јединица за напад био је следећи: с југа, путем Чокешина — Прњавор, нападају чета Вука Цвијановића и један вод чете Димитрија Бајалице. Са запада, десном страном иута Ново Село — Прњавор, напада Лозничка, десно од ње Пионирска чета и Вукошићка чета Церског четничког одреда. Ове чете су добиле задатак да продру у центар села, да опколе црквено двориште и да нападну Немце у том, најјачем, упоришту. Левом страном пута Ново Село — Прњавор напада 4. колубарска чета, за задатком да у садејству са левим крилом Лозничке чете потисне Немце из упоришта у најужем центру села. Са севера, путем Бадовинци — Прњавор, напада чета Димитрија Бајалице и један вод чете Лале Станковића, са задатком да с обе стране пута и улице продру до железничке пруге и центра села, да нападну немачко упориште у Живковића дворишту и код Општине, а истовремено да спрече евентуално повлачење Немаца ка Бадовинцима. Источно од Прњавора, на друму за Шабац, постављена су у заседу два вода чете Лале Станковића, са задатком да онемогуће пристизање појачања из Шапца, а у случају повлачења Немаца из Прњавора ка Шапцу да их дочекају и разбију. Капетан Рачић је и овом приликом издејствовао да се почетак напада огласи пуцањем четничког топа са Кумовца. ' Формирана је бомбашка група од 4 бомбаша-добровољца, са задатком да се од Чокешине спусти у Прњавор, неприметно привуче до црквеног дворишта и да ту нападне на немачке тенкове. О извршењу задатка бомбашке групе, који је претходио нападу осталих јединица, Драгиша Вулетић, један од четворице бомбаша, прича: „Добили смо по једну-две бомбе и по флашу бензина, да их бацимо на тенкове. Ишли смо одозго од Чокешине, дошли до Прњавора и ушли у село. Никог живог није било. Осећао се смрад паљевине. Тенкови су били негде око цркве. Пошли смо према цркви. Двојица су ишли напред, 10 — 15 метара иза њих нас двојица. Привлачили смо се уз тарабу, чучали, пузали и дошли до близу цркве. Један од оне двојице бомбаша који су ишли напред креснуо је шибицу, упалио кудељу на флаши са бензином и бацио је, али она није дејствовала. Чим је осветлио шибицом, Немци су отворили ватру. Један од бомбаша је погинуо, други је био рањен. Нас двојица привукли смо се до њих и извукли рањеног бомбаша".146 Милан Цикота, тада десетар у Вуковој чети, сећа се „да је те ноћи опаљено неколико топовских граната из оруђа четника. Зрна су експлодирала у непосредној близини наше чете. Вук није имао обичај да псује, али овога пута гадно их је псовао".147 О даљем току напада Вукове чете Цикота пише: „Трпели смо јаку митраљеску ватру. Нарочито жесток отпор пружао је непријатељ из цркве, коју смо опколили. Би~ ло је тешко даље продирати. Остали смо на томе простору, повремено отварајући ватру, а непријатељ нам је одговарао дугачким митраљеским рафалима. Вук је обилазио борце, говорећи им да остану на месту... Око 3 часа наређено је повлачење у правцу Цера".148 Наоружана половина Пионирске чете била је пре напада смештена на ивици једне шуме, на обронцима Видојевице. Ноћу 8/9. октобра чета се примакла Прњавору, у поље између Прњавора и Новог Села. Провели су цео дан, сунчан и топао, у кукурузима, нису смели да се крећу, а нису се били обезбедили водом — нико је није имао. Кад је пала ноћ саопштено им је да су се Немци сместили у Прњавор и да ће се извести напад на њих. Око поноћи, прича Драги Ловчевић, чета, је кренула према цркви у Прњавору. „Кад смо дошли сасвим близу села, на око 100 метара, Немци су нас први опазили и отворили јаку митраљеску ватру. Онда је са свих страна почела пуцњава, кратка, 5 — 10 минута. Ми смо застали крај једне ограде. Док смо пуцали, на нас су налетели поједини партизани. Причали су да су били дошли сасвим близу, на домак немачких положаја, али су их Немци открили. Пуцњава је почела да јењава. Јављено је да се повучемо. У Пионирској чети није било губитака",149 Лозничка чета је прошла кроз Ново Село и кроз Прњавор до близу центра. „Све је то било напуштено, прича Данило Бакић, људи су побегли, а у сваком дворишту нашли смо џакове пшенице, брашна и осталог материјала. Људи су све то изнели из амбара и зграда, јер су знали да ће Немци палити у првом налету. Пуштали смо коње из штала, дрешили говеда и ослобађали сву стоку из затворених просторија. Тако смо дошли до центра Прњавора, где нас је затекло свануће".150 Стојша Гавриловић, борац Лозничке чете, прича: „Продрли смо у Прњавор од Лешнице и дошли скоро до Живковића куће, у којој су били Немци. Немци су нас раније приметили и тукли из митраљеза и другог аутоматског оружја. Светлећом муницијом и ракетама осветљавали су веома добро терен... То нам је онемогућавало напредовање. Кад смо били близу Живковића куће, онда су се наше старешине нешто договориле и донеле одлуку да не нападамо. Повукли смо се на Видојевицу, на наш стари положај". Група, коју су сачињавали чета Димитрија Бајалице и један вод чете Лале Станковића, примила је задатак код Манастира Чокешине, ноћу се пребацила преко друма и железничке пруге код прњаворског гробља (на источном крају села) и избила на пут из Бадовинаца, код првих прњаворских кућа. „Крећемо колоном левом и десном страном улице, пише Бранко Остојић, поново се приближавамо железничкој прузи која пресеца улицу, пребацујемо се један до два од дрвета до дрвета. Врата на свим двориштима су отворена, у сваком догорева по једна или две зграде, село не даје знаке живота, само повремено се руше нагореле греде запаљених кућа и осталих зграда. Нарочити задах осећа се од запаљене пшенице, брашна и кукуруза. Продужујемо у највећој тишини ка центру села... Шапатом се преноси команда: „Напред до железничке пруге, ни за живу главу ватру не отварати први!" — Центар села је пред нама на 200 метара, непријатељ се на центру утврдио.151 Марко Опачић, који је био курир командира чете Димитрија Бајалице, каже да „није било неког нашег успеха". Његова прича је кратка: „Немачка ватра је била жестока, а ми смо само мало припуцавали и у току ноћи се повукли на Џајевац".152 Наређење за повлачење није пренето 4. колубарској чети. Она је, према сећању бораца из те чете, „остала одсечена и у свануће, користећи наеип пруге Лозница — Шабац извукла се из окружења које су јој Немци већ били припремили". Чета је имала губитака: погинула су два, а рањен један борац.153 Чете Подринског одреда су се успешно привукле у близину непријатеља, али до јачег напада није дошло. Драгиша Вулетић, када се извукао од цркве, био је касније целе ноћи на одржавању курирске везе између Данила Лекића Шпанца и Димитрија Бајалице. О нападу на Прњавор он каже: „Никако није могао да се изведе општи напад, јер везе нису биле похватане, нарочито с четницима, који, изгледа, нису ни долазили".154 Свака јединица била је спремна да појединачно изврши најтежи задатак, да се смело упусти у борбу са далеко надмоћнијим непријатељем. Међутим, недостајало је знање и искуство за акције већег обима, за садејство, за истовремено наступање и ударе у чврстој сарадњи са суседним јединицама. Најбољи пример пружила је те ноћи чета Лале Станковића, односно вод те чете, којим је командовао Јосип Антоловић Хрват. Вод је поставио заседу на друму Прњавор — Шабац са јужне стране, преко пута Рибарског гробља. „Митраљез је био поред самог пута на камену", сећа се Никола Барошевић, а борци, већина из раније Ударне чете, прилегли су иза заклона непосредно уз друм... Хрват је рекао да Немце чекамо док не дођу близу нас, па онда почнемо тући. Хрват је био у средини, а Лала лево од њега. Немци су ишли полако и у строју (ишли су слободно, не надајући се заседи). Хрват је рекао да пуцамо и ми смо почели тући. Они су се разбежали на све стране".155 И Јосип Антоловић Хрват описао је ток ове борбе: „У даљини се чула борба. После се све утишало. Ноћ. Одједном се путем зачуо бат корака. Немци су наступали тихо. Да не би правили велику буку, ишли су пешке и испред себе гурали аутомобил. Када су нам се сасвим приближили осули смо брзу паљбу... На цести је завладала ужасна паника. Чуо се јаук. Тукли смо док смо имали муниције. Митраљезац Емил Шулентић потрошио је „шарцем" сигурно 100 метака. Осули смо бомбама. Кад је сасвим понестало муниције, повукли смо се неопажено кроз шљивике до оближњег брдашца. Заседа је успела".156 По немачким изворима такође се види да је напад на Прњавор био слаб и да су га немачке јединице схватиле као извиђачку активност. Рано ујутру 10. октобра Штаб 699. пука обавестио је дивизију: „Непријатељска извиђачка одељења синоћ опколила Прњавор". У извештају 342. дивизије стоји: „После одбијања јаког непријатељског извиђачког одељења, код Прњавора мирно. Извршен препад на моторна возила 3. пионирске чете на путу Рибари — Прњавор".157 Неуспеху код Прњавора ипак су у највећој мери допринели четници. По сећању свих учесника у нападу, четничке чете нису се ни појавиле на полазним положајима и уопште нису учествовале у нападу. То је у многоме пореметило цео план напада. Настале су празнине у распореду између партизанских чета, поремећене везе није било лако похватати, протицало је време у очекивању да и четници пристигну. Данило Бакић каже: „ ... ни једна четничка јединица није ни пошла на извршавање задатка".158 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument