КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА СПРОВОДИ ПЛАНСКО ЧИШЋЕЊЕ МАЧВЕ Напоредо са војним операцијама против устаника. и освајањем ослобођене територије, јединице 342. пеш. дивизије су, од првог наступа, спроводиле и окрутне казнене мере, како би свирепим злочинима, харањем и пустошењем утерале народу страх у кости, приморале га на ропску послушност и понизност, убиле у њему и најмању жељу за слободом и тиме целој непослушној Србији показале пример немачке освете и кажњавања. Цео систем бруталних мера називале су „планско чишћење Мачве", или лука Саве, или лука Сава — Дрина. На саслушањима у Нирнбергу 1947. године генерал Франц Беме се упињао свим силама да докаже како је он избегао да спроведе Кајтелово наређење о мерама одмазде у Србији. Он је чак настојао да себе представи као спасиоца српског становништва, које је било „претежно и апсолутно мирољубиво и настројено против партизана; стењало је под притиском партизана..." И како је крочио у Београд, обузеле су га „мисли и бриге", „дању и ноћу", „како да помогнем мирољубивом становништву да најбрже дође до спокојства и мира?", „Како се могу мере одмазде избећи и обићи?" Тако мозгајући, смислио је „генијалан" оперативни план: „по могућности без борбе, са што мањим сопственим губицима, избегавајући мере за одмазду" — сломити партизане. „Догађаји су потпуно потврдили моје претпоставке", развијао је своју одбрану Беме. „Партизани у Мачви (3 — 4.000) испразнили су је без борбе, бежећи с простора где је наступала. 342 див.... Уз врло мале губитке, изведене операције... довеле су до брзог и потпуног слома банди... Мере за одмазду биле су непотребне".117 На саслушањима Беме није бранио само себе, већ и своје потчињене саучеснике у злочинима. О непосредном извршиоцу његове оперативне замисли, команданту 342. пешадијске дивизије, Беме каже: „342. дивизијом од септембра 1941. до краја новембра 1941. године командовао је генерал др Хингхофер. Ја сам познавао генерала Хингхофера већ од раније. Био је Аустријанац, студирао је права и имао је изразито правно осећање. Знам да је борбу водио коректно".118 Међутим, и генерал Хингхофер испољио је у највећој мери свој антисрпски комплекс, и поред „изразитог правног осећања". Он је, премашујући захтеве Хитлера, Кајтела и Бемеа у десетодневном чишћењу Мачве показао мржњу и бес према целокупном становништву, мушкарцима и женама, деци и старцима, здравим и немоћним. После рата комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача прикупиле су обиман и убедљив материјал о неделима 342. дивизије. Сведочења оштећеног стаковништва, очевидаца, оних који су успели да се избаве од смрти са стрелишта, из пожара, испред хајки, врве страшним подацима о бесу, дивљаштву и нечовештву немачких војника, незамисливом у двадесетом веку. Не мање речито и убедљиво износе сву тежину злочиначке активности нацистичких војника и сами немачки документи својим шкртим, суровим језиком, својим огољеним, непобитним и необоривим чињеницама. И једни и други подаци доказују потпуно супротно од онога што је желео на суђењу да прикаже генерал Беме. Војне операције против устаника у Мачви биле су завршене за један дан — 28. септембра, али је генерал Беме задржао целу дивизију у Мачви још пуних десет дана, са јединим циљем да њену ратоборност демонстрира над голоруким становништвом, да пружи могућност „осветницима" да искале свој бес и мржњу према свима редом и да тако створи „застрашујући пример". Извештаји немачких јединица и команди непрекидно го~ воре о „планском чишћењу". Извршење масовних злочина заиста и није било препуштено случајностима, већ је било у детаље разрађено и испланирано. Две пуковске групе, 697. и 699, имале су задатак да продиру: прва — од Мачванске Митровице до Црне Баре и Глушаца, друга — од Шапца до Петловаче и Липолиста, и да истовремено претресају села на правцу продора; група 698 да само прочешљава поседнуту територију. До 1. октобра цела је Мачва запоседнута, а дивизија се својом главнином окренула претресању, убијању, паљењу, хватању и депортовању мушкараца. За свих тих десет дана у Мачви није било никаквог оружаног отпора немачкрш јединицама.119 У Мачви су биле заостале мање, разбијене групе партизана и појединци, али акција 342. див. није била усмерена само против њих. „Становништво се држи непријатељски и треба га стрељати", закључио је Штаб 699. пука. чим је ступио у Мачву.1'20 Да би што потнуније извршиле своје казнене задатке, немачке јединице су освајале Мачву поступно, по деловима, у току четири дана. За вршење злочина биле су опремљене не само упутствима, већ и средствима. (за изазивање пожара, на пример) или колима и камионима за одвлачење пљачке. Иако иостоје само нека наређења и упутства Штаба дивизије и пуковских штабова, која разрађују општа Кајтелова и Бемеова наређења о казненим мерама и поступцима, није тешко уочити, на основу истоветних поступака, да је и у најмањој јединици био у детаље разрађен план и пренета упутства о поседању села, претресању терена, паљењу кућа и зграда, убијању и хватању становништЕа. При томе је долазила до изражаја. и лична иницијатива и ревност појединих нижих старешина и војника. Првих дана акције (до 1. октобра), иза предњих делова дивизије, који су друмом продирали у насеља, наступале су јединице које су прочешљавале терен. Сваком насељу немачке јединице прилазиле су из два. или више праваца, развијеним стрељачким стројем обухватале насеље, и уз непрекидну ватру у правцу наступања улазиле у баште и дворишта. Претресајући сваку кућу и зграду, прокрстарили би кроз све улице. Палили су куће и друге зграде, убацујући у њих нарочито припремљену запаљиву смесу. Нису се обзирали на то да ли је у кућама било људи, или у стајама стоке; али су из кућа износили и пљачкали ствари од вредности. Становнике, на које су наилазили у првом сусрету, убијали су и у пољу и у селу, и оне који су бежали и оне који су им мирољубиво излазили у сусрет „да се предају". Убијали су и децу и жене и старце, и немоћне и малоумне. Ако су негде затекли групу мушкараца, или су их све пострељали, или су, по неком свом мерилу и кључу, издвајали и убијали појединце, без икаквог испитивања и саслушавања. Стрељања су редовно вршили на лицу места, пред свим окупљеним становницима, често пред породицама, родител^има, децом, браћом и сестрама. Други ланац прикупљао је све становништво и догонио на једно место у селу, обично на главно раскршће, у школско, црквено, општинско или неко друго веће двориште. И ту би извршили нека издвајања и стрељања мушкараца, остале спроводили у одређена сабиралишта, а жене и децу разгонили кућама. Трећа група је крстарила потесима између села, у стрељачком строју, пешаци преко стрњика, ливада и чистина, а коњаници кроз кукурузе, чистећи себи пролаз рафалима из митраљеза и аутомата, бацајући бомбе у шумарке и густише, палећи колибе, стаје, наслоне и гумна. Ужасе које је тада претрпело становништво Мачве овако описује Ангелина Карас, рођена Рунић, из Раденковића: „...И данас ми је најсвежије сећање на погибију мога оца, кога су немачки војници убили у школском дворишту у Раденковићу 28. септембра 1941. године... Немачки војници су с напереним пушкама ишли из дворишта у двориште с повицима „комунист, комунист", и стално пуцајући хапсили и у групама терали испред себе. Заједно са многима у једној групи била сам и ја, мој отац, мајка, браћа и сестре. Док су нас терали, у дворишту нам је све горело. Отац је то некако тужно посматрао, стално се окретао и онако у ходу рече: „Ено, горе куће. Само да нам амбар не изгори, да нешто остане...". Таман је то рекао, улазили смо у школско двориште. Ту су нас дочекала три немачка војника. Уперили су пушке у нас. Отац јсопет покушао да се окрене, али један Немац опали из пушке и отац паде као сноп... Два дана. јележао на месту где је убијен, јер нико није смео да купи побијене и сахрањује. Каскије, кроз село су ишла кола за колима побијених људи. Много кола пуних лешева. Упамтила сам погибију Уроша Дракулића, избеглице из Славоније. Кад су га убили Немци су узели венац лука, обесили мртвом Дракулићу око врата и смејали се око њега... У кући Боже Јанковића из Раденковића немачки војници су нашли једну девојку из Ноћаја. Ту су је убили, а кућу запалили. Наишла сам док је она лежала онако спаљена. Ватра ју је тако захватила, да се сва спекла, па су јој дојке попуцале... Радмила Вазмић, деветнаестогодишња дезојка из Раденковића, затечена је у селу када су наишли немачки војници. Она је била болесна, шлогирана. Немачки војници су је повели у правцу потеса Врбовац. Њена мајка је кукала, а један војник, Немац, рекао јој је: „Водимо ми њу да лечимо. Имамо ми лекара..Ту девојку су Немци убили уз плот, на путу према Врбовцу. Кад је мајка то видела, зајаукала је, а тумач јој је рекао: „Наш лекар је њу прегледао и рекао да јој нема лека. Она не може оздравити, па је боље да је убијемо. Ми и код нас такве убијамо..."ш Похватани мушкарци спровођени су на „заробљеничка сабирна места". Сви мушкарци, без обзира на године старости и физичке способности (старци, дечаци, хроми, малоумни) третирани су као заробљеници. Спроводници колона терали су их убрзаним ходом, руку дигнутих увис, убијали оне који заостају, бајонетима боли и кундацима тукли оне који су ишли са стране; на застанцима их претресали, све им одузимали, нарочито драгоцености и бољу одећу. „Заробљеници" из северне Мачве — Митровице, Засавице, Равња, Салаша Ноћајског, Ноћаја, Раденковића. Банова Поља, Црне Баре и Совљака — спроведени су у Сремску Митровицу и прикупљени ту 28. и 29. септембра. Сабирно место налазило се на такозваној Кудељари. Већ у Мачви, међу немачким војницима који су претресали села и хапсили, и међу спроводницима, било је и усташа, али од моста у Митровици они су преузели иницијативу у злостављању и убијању Мачвана. На улицама Сремске Митровице усташе су организовале окупљање усташки настројеног становништва, које је дочекивало колоне Мачвана најгнуснијим погрдама, псовкама, ШБувањем, бацањем разних предмета на њих. На Кудељари су, крај постројених сељака, пролазиле усташе. Нарочито је предузимљива била неколицина, која је познавала доста сељака из Мачве — дојучерашњи суседи, познаници, пословни сарадници, који су сада наједном постали праве звери. Издвајали су људе из колоне, мучили их нечувеним мукама и на крају убијали. Ноћ су Мачвани провели на отвореној чистини, лежећи лицем ка земљи. Стражари су пуцали преко њих и у њих, залетали се у гомилу, убадали их бајонетима, тукли свим и свачим, надметали се у измишљању грозних начина малтретирања. Радосав М. Беловуковић записао је пр^чање Војислава Коњевића, кројача из Равња, који је преживео ту страшну ноћ; „На Кудељари смо преноћили. Ту су целу ноћ усташе преко нас газиле. Ако неко зајауче, они га одмах убију. Гледао сам како усташа намерно иде и стаје са главе на главу па тобоже посрне и падне и онда устаје и пуца у ту главу, говорећи: —    Гле, мајку му, баш хоће да ја паднем... Пред зору је било страшно хладно, Дошла нека деца и облећу око нас, а усташе их наговарају да нас пале. —    Дајте, донесите кудеље и палите их — говоре деци. Деца донеше кудеље и заложише ватру, али не бацају на нас, већ се греју. Усташе их навратише да узимају жар и да бацају нама на врат..." Ујутру 30. септембра, из колоне су изведени сви они који су претходних дана и ноћи били израњављени и пострељани, а остатак је потеран преко Јарка у Шабац. На путу су усташе извеле лажни напад — припуцале из кукуруза на колону, а кад се колона ускомешала и људи почели да беже — онда је настало дивљачко убијање људи, и оних који су покушали да побегну, и оних који су одмах полегали на земљу. Кад су на крају, тобоже, уредили колону, на цести је остало да лежи 90 убијених. Око 150 је побегло. У току ноћи усташе су „организованом акцијом" већи део бегунаца похватале и побиле. У Узвећу је било заробљеничко сабирно меото за похватане сељаке из Узвећа, Шеварица и Причиновића, у Слепчевићу — за Мајур, Слепчевић и Дуваниште; друга су била у Бадовинцима, Прњавору, Липолисту и Петковици. Ноћ на отвореном простору, батине, издвајања и стрељања, убијања изнемоглих у спроводу — пратили су колоне Мачвана у овим сабирним местима и од њих до Шапца. Из других села Немци су похватане мушкарце директно спроводили у Шабац са обавезним програмом мучења и униш« тавања. Претресања и хапшења настављена су и следећих дана. По свим селима немачке јединице су, преко тумача — фолксдојчера, пронашле међу мештанима људе, на које су се могле ослонити или успоставити неко саобраћање са становништвом. Били су то или фолксдојчери од раније настањени у Мачви, или људи који су знали по неку немачку реч, или људи из бивших општинских управа, и слични. Заслужује да се помене изузетан пример честитог и човечног држања фолксдојчера Андрије Фета „Швабе" из Бадовинаца. Доселио се у Бадовинце око 1930. године и радио обућарски занат. Кад су немачки војници покупили масу Бадо« винчана и затворили у црквено двориште, пронашли су и из* вели из масе Андрију Фета да каже који су мбђу присутнима комунисти. На велико изненађење сељака и Немаца, Андрија је ћутао. „Кад ништа није хтео да каже, немачки командант је потегао на њега пиштољ, претећи да ће га на месту убити. И кад није ништа рекао, Немци су га извели и одвели у лагер". Касније је пуштен из логора и коликогод је могао, помагао је похапшеним Бадовинчанима.122 И преко летака, бацаних из авиона 29. септембра, а и касније, ртановништву је објављено наређење да сваки мушкарац мора да се пријави немачким властима, да би добио објаву. Свако лице које нема објаву сматраће се за одметника. и биће на лицу места стрељано. Престрашене жене пожуриле су у поља, да обавесте своје мужеве, очеве, синове и браћу, који још нису били похватани и нису намеравали да се предају, да их приволе да се сами пријаве немачким јединицама. Сем тога, у сваком селу нашло се и по неколико загрижених непријатеља НОП, који су бесомучно нападали на партизане као узрочнике трагедије и претили свима који се још крију да ће их пријавити као комунисте, учеснике у устанку, одметнике, да ће довести Немце да им попале куће, униште породице, а њих да похватају и побију. Створена је таква психоза да су многи људи, чак и они који су били припадници партизанског одреда, у мањим групама и сами одлазили на „заробљеничка сабирна места". Таквим начинима Немци су успели да до 9. октобра пот купе све мушкарце у Мачви и затворе у концентрациони логор. Мушке главе у домовима представљали су још само престарели, онемоћали људи, и недорасли,' нејаки дечаци. Први концентрациони логор који је уредила 342. дивизија био је у селу Јарку, у Срему. Тамо су били затворени евакуисани Шапчани, а затим и становници северне Мачве. До 30. септембра, по наређењу генерала Бемеа уређен је концентрациони логор у Шапцу, у касарнама на Сењаку. Тога дана из концентрационог логора у Јарку премештени су у овај логор затворени Шапчани, а одмах затим и сељаци из северне Мачве. Мачвани из других сабирних места спроведени су у Шабац, држани најпре у затвору и затворском кругу Окружног суда у Шапцу, а потом су, од 30. септембра, и они и сви накнадно похватани и похапшени, спроведени у логор на Сењаку. Тиме је 342. дивизија завршила прву етапу планског чишћења Мачве. Штаб дивизије у десетодневном извештају генералу Бемеу од 9. октобра сумирао је резултате своје злочиначке активности, а Беме се похвалио фелдмаршалу Листу: „342. пеш. дивизија је завршила чишћење Мачве. Већи је број насељених места спаљен. Непријатељ је имао око 90 погинулих, 1.130 стрељаних, 21.500 ухапшених".123 Земаљска комисија. НР Србије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача утврдила је, на основу појединачних и проверених пријава оштећених грађана, да је немачка казнена експедиција. у Мачви стрељала 1.142 лица, оштетила 4.351 породицу и нанела штету у износу од 407,681.985 динара по вредности од пре другог светског рата.121 Мачва је, заиста, била очишћена. На пријему поводом образовања Недићеве владе, војни заповедник Србије ваздухопловни генерал Данкелман, обраћајући се Недићу и његовим министрима, рекао је: „... Не бих желео да пропустим да вам ставим на срце да своју дужност вршите са строгошћу, правичношћу и витештвом — са та три основна стуба на којима почива држање нас Немаца..."125 Прљави и срамни били су стубови на којима је почивало схватање и вршење дужности немачких војника у Мачви и њихово држање према становништву. У билансу „непријатељских губитака" којим се поносила 342. дивизија, било је и око 40 убијених жена, међу њима и старица од преко 70 година, а једна и стогодишња, а било је и девојчица од 14 до 16 година. Убијали су и децу до 13 година. Убијена је двадесетогодишња мајка Љубица Бељић са дететом од седам дана старости у наручју. У дневном извештају за 28. септембар Штаб 699. пука је писао: „Заробљено: 180 мушкараца, 30 жена и 10 деце".126 По упутствима свог команданта, доктора правних наука са „изразитим правним осећањем", војници 342. дивизије су починили гнусне злочине: у Раденковићу су убили, а потом запалили петнаестогодишњу девојку Радмилу Михајловић. У Засавици су, на тавану своје куће, запаљени и изгорели мајка и син. У Бановом Пољу немачки војници су на једном месту стрељали шест сељака; један од њих, Божидар Јелесић, био је само рањен, запомагао је и тражио воде. Кад је пришла једна жена да му помогне, вратио се немачки војник и рањеника заклао бајонетом. У Богосавцу су немачки војници затворили у кафану четири младића, ту их мучили, боли бајонетима; Боривоја Стојановића и Тихомира Гаврића су извели и стрељали недалеко од кафане, а Перу Срнића и Николу Вишњића запалили у кафани. У Мајуру су Милорад Малетић и Симона Вулешевић изгорели у кући. Стојан Ковачевић из Глоговца је жив бачен у ватру у Срем. Митровици. У Петловачи је старица Живана Секулић жива запаљена и изгорела у кући. Михаила Томића су немачки војници живог бацили у запаљени наслон, а Драгутина Врућикића порили и секли бајонетима. У Петковици су младиће Радована Вееелиновића-Ристића, Младена И. Симића и Будимира Малетића мучили, везали за шљиву, а испод њих запалили ватру, испрљили их, потом стрељали. Светозара Степановића из П. Добрића су заклали, онда му одсекли главу. У ЈГиполисту су убили, а потом бацили у запаљене зграде Милорада Васића, Живка Машића и Драгољуба Милосављевића. Петру Котарлићу из Засавице, после дужег мучења (присиљавања да трчи испред мотоцикла и слично) — одсекли су полни орган. Дамјан Копуновић из Равња, 87-годишњи старац из Равња, убијен је пред својом колибом, која је запаљена, и изгорео с њом. Приликом спровођења за Јарак на Андрији Лаушевићу из Равња усташе су приметиле нове војничке чизме, извеле га из строја, натерале да скине чизме, пуцале у њега из пушака, а затим, док је још давао знаке живота, бациле га у ватру.127 Ђока Јадрански из Салаша Ноћајског, сачекао је немачке трупе^рачунајући да њега, старца од 90 година, неће убити. Немачки војници су га „заробили" и три дана га водили кроз село, из дворишта у двориште. Убили су га 30. септембра. у његовом дворишту. Старац је спокојно седео пред амбаром. Један немачки војник је са улице, клечећи иза тарабе, протурио пушчану цев кроз рупу на тараби, нанишанио, опалио и убио га.128 На Кудељари у Сремској Митровици немачки војници, чувари „заробљеника" у прихватном логору, пренели су своја схватања „правичности и витештва" на своје савезнике — усташе, и заједно с њима извршили низ злочина: „Свештенику Сретену Аврамовићу, који је био на служби у Бановом Пољу, прво су одсекли уши и нос, повадили очи, а онда га заклали. Радована Пантелића, сељака из Црне Баре, убили су зато што је опружио ноге мало више и што је имао добре цокуле... Неодраслог дечака, сина Александра Ђукановића из Црне. Баре, бацили су жива у ватру и злурадо; се церекали док је малишан беспомоћно јаукао позивајући у помоћ своју несрећну мајку. Његову судбину је поделило и неколико других Мачвана... Једну групу израњављених сељака — избодених бајонетима и разбијених глава — бацили су у раку зато што су јаукали, набацали на њих кудељу и то запалили... Једноме су, зато што је био угојен, секли леђа, одвајали „комаде сланине" и показивали несрећном човеку... Умро је у страховитим мукама када је бачен у ватру. Други је доживео још већа страдања. Везане су му ноге и руке, затим камом распорене мошнице..."129 Са „осећањем витештва" немачки војници су из мачванских кућа пљачкали ћилиме, кожне капуте и друге ствари, из торова изгонили говеда, овце и свиње. У Црнобарскон Салашу из масе похапшеног становништва ноћу су извлачили и силовали жене, чак и неке старице. Сходно Бемеовом наређењу немачки војници су у селима јужне Мачве хватали и прикупљали жене и децу и гонили их на Цер, наредивши им, да траже партизане и да их приволе да напусте борбу, врате се кућама и предају немачким властима. Спроводили су у подножје Цера и терали у планину групе из Петловаче, Рибара, Богосавца и Липолиста, а групу из Змињака су спровели према Лешници и натерали је према Видојевици и јадранским селима. Са оперативним јединицама 342. пеш. дивизије у акцији чишћења Мачве учествовао је и 64. резервни полицијски батаљон. Када је, по Бемеовом наређењу, подигнут концентрациони логор у Шапцу 64. батаљон је преузео стражарску службу у овом логору, под управом немачке полиције безбедности. Овај батаљон био је састављен искључиво од фолксдојчера из Баната, који су добро знали српскохрватски језик. Сви сведоци пред Комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача, сви људи који су доживели страхоте казнене експедиције, а чија су сећања забележена, говоре да је међу немачким војницима било много оних који су знали српскохрватски. Од првог дана продора у Мачву и лова на становништво, немачке јединице су преко тих познавалаца језика настојале да пронађу издајнике и потказиваче и да открију ко је активно учествовао у устаничким редовима и у борбама против окупатора. Скоро истовремено са окупљањем становништва на „заробљеничка сабирна места" и одвајањем мушкараца, у рукама немачких официра појављивали су се и спискови „комуниста", „криваца", „бандита". Још на лицу места Немци су покушавали да провере и прошире спискове учесника у устанку, нарочито у селима јужне Мачве (Бадовинци, Змињак, Прњавор, Липолист, Петковица). Све мушкарце са тих спискова немачки војници су побили на сабирним местима и у прихватним логорима. Даљу проверу, издвајање и кажњавање учесника у устанку наставили су у Шапцу одређени органи 342. дивизије (обаЗештајна служба), 64. полицијски батаљон, „Преки суд" дивизије и Гестапо. У Шапцу су прве провере и издвајање криваца почели да врше немачки официри, уз помоћ тумача фолксдојчера, 29. септембра на Зеленој пијаци. Тога дана кроз проверу су прошле похватане групе сељака из Богосавца, Мајура, Слепчевића и Дуваништа. Сутрадан, 30. септембра, проверавани су на Зеленој пијаци „заробљеници" из Штитара, Белотића, Богатића, Дубља, М. Метковића, Клења, Табановића, Узвећа и Шеварица, а 1. октобра сељаци из северно-мачванских села, спроведени из привременог логора у Јарку, као и накнадно прикупљени и дотерани у Шабац возом из Сремске Митровице. Систем провере састојао се од низа мера, које су нримешиване поступно, зачињаване час обећањима, час претњама, смењивањем блажих и строжијих поступака, уз сгално проширивање круга потказивача, са циљем да се провером што више прошири број „национално поузданих елемената" из масе становништва, да се продуби јаз у ранијем јединству маса, посеје раздор међу људима. С друге стране да се што више људи стави на списак криваца и сумњивих за учешће у устанку и њиховом ликвидацијом у корену сасече сваки нови покушај побуне и устанка. На пространој Зеленој пијаци седеле су групе Мачвана. Свако село било је одвојено од осталих. Из сваког села била је издвојена „комисија", коју су сачињавали председници општина, кметови, одборници, деловође и други чиновници општинских управа, жандарми и слични, који су се, на позив Немаца, пријавили. Они сами су, по договору између себе, извукли још понеког „поузданог" сељака, који је желео да на тај начин спасава главу. Њима је прикључивано, затим, и по неколико најбогатијих сељака, који су се одазвали на позив Немаца. У пратњи немачких официра и тумача, и по њиховим инструкцијама, ове комисије су излазиле пред своје сусељане и позивале све који су били уписани у сеоске партизанске чете или на било који други начин учествозали у НОП, да се сами пријаве. Потом, пошто се у први мах обично нико није сам пријављивао, појединци из комисија су се залетали у масу и уз псовке и претње извлачили и гурали пред Немце оне, које су сматрали комунистима. Згрожени таквим поступцима својих сународника, многи су учесници НОП сматрали да је часније да се сами пријаве, него да дочекају да их такви издајници хватају за груди и извлаче пред непријатеља. Свако село изметнуло је по шаку издајничког олоша, али Је свако село дало и такве људе, који су се истакли својим стаменим отпором, чврстом вољом, смелим и чврстим држањем. Светао је пример јуначког жртвовања Спасоја Ђуке Угљешића, из Глушаца. Немци су сазнали да је Ђука био командир сеоске партизанске чете Терали су га да открије остале учеснике, али он није хтео да ода ни једно име са списка своје чете. Кад су окупаторски „иследници" ипак дошли до списка и извели Ђуку пред око 70 његових сељана, партизана његове чете (међу којима је било и таквих који су га оптуживали и теретили), он је изјавио да нико од тих људи није добровољно ступио у партизане, већ их је он све мобилисао. Прегорео је свој живот и заложио га за спас својих другова.130 Достојно поштовања је и држање скромног младића. из Бадовинаца, Богдана Поповића, шеснаестогодишњег ученика „шкораве косе". Кад су га видели у групи издвојених партизана, Немци су упитали: „Шта ће овај малишан?", а њега — да ли је и он комуниста. Одговорио је да јесте. Какав је он комуниста, да ли је учествовао у борбама и да ли је убијао Немце, следила су подругљива питања. На опште изненађење младић је рекао да је био у седам борби и да је убио три немачка војника. Уплашен оваквим одговором, један од бадовиначких потказивача је скочио и дрекнуо на њега: Како си то смео да учиниш? Младић је мирно одговорио: Нисам их убио у немачкој земљи, већ у својој! Отеран је у логорску собу број један и тамо моткама убијен.131 Настављена су саслушања, мучења, притисци и обећања и заседања комисија у току ноћи, те су се спискови криваца повећали, и у свим селима скоро потпуно обухватили све активне учеснике НОП. Таквом провером' издвојене Мачване у току 29. и 30. септембра Немци су одмах у групама водили са Зелене пијаце недалеко одатле, у Бенску бару, и тамо стрељали. У извештају Штаба 342. дивизије од 30. септембра стоји: ?,Од заробљеника могло се издвојити путем саслушања 190 људи који представљају комунистичку групу места Узвеће. Ови људи ће бити данас стрељани".132 У тој несрећној групи било је око 120 мушкараца из малог села Узвећа, остали из Шеварица и Мачванског Причиновића. Оптужио их је Миливоје Лолић, економ Пољопривредне школе из Шапца, који је дошао у Узвеће са јединицама казнене експедиције, „заједно са Немцима купио наше људе и сврставао у колоне и заједно са Немцима спровео у Шабац". За време напада на Шабац ови људи су, као припадници сеоских партизанских чета, по наређењу Штаба батаљона отерали свиње са имања Пољопривредне школе. Лолић је неке од њих познавао.133 Сви су тога дана стрељани „по пресуди преког суда". Тако из немачког полицијског извештаја од 5. октобра 1941. године, који обавештава да је стрељање комунистичке групе од 190 људи извршено, сазнајемо и о постојању преког суда.134 „Правничко осећање" др Хингхофера дошло је до изражаја. Припадници НОП издвојени провером на Зеленој пијаци 1. октобра затворени су у затвор Окружног суда. Остали сељаци и уопште сви „заробљеници" дивизије, који су од тога дана спровођени у Шабац, отпремани су у концентрац^они логор у касарнама на Сењаку. До 9. октобра ту је било затворено око 22.000 људи. Они који су провером издвојени као кривци упућивани су из логора у затвор Окружног суда, подвргавани „специјалним" истрагама и суђењу преког суда 342. пеш. дивизије. Концентрациони логор на Сењаку био је пролазни, привремени логор (Durchgangslager) под управом Извршне групе Полиције безбедности и СД (Гестапоа). Немци су га звали и „Велики логор". Командант логора од оснивања био је есесовац Паул Штаубе, штурмбанфирер. Првих дана у зградама су били смештени само Шапчани, који су први дотераш! у логор, а сви касније приведени проводили су дане и ноћи на отвореном простору у кругу касарне. И овде је свако село било одвојено у засебну групу, уз коју је стајала пободена у земљу табла са називом места. Прелазак из групе у групу био је строго забрањен, ради ефикасније контроле. По већ испробаним методама и додавањем нових, провера је настављена и у овом логору.ш Сарадници окупатора, о којима дивизија у првом налету кроз Шабац и Мачву није водила рачуна, такође су доспели у концентрациони логор. Али, чим су почеле провере, настала је ужурбана акција да се, преко веза са окупационом управом, такви извуку из логора, уз обавезу да и сами помогну у откривању припадника НОП. Нарочито активни у том правцу били су чланови „Збора", који су предузели акцију из Београда. Истакнути функционер „Збора" и један од руководилаца обавештајне службе Љотићеврхх „добровољачких одреда", Зоран Вуковић, довео је у Шабац попа Данила Милановића за вршиоца дужности окружног старешине организације „Збор", тада већ наименованог за. зборашког обавештајца. Истог дана кад су приспели, 1. октобра, издејствовали су да се из конц. логора пусте 12 љотићеваца, са којима је поп и обавештајац Милановић следећих дана пронашао у логору још 30 чланова „Збора" и за њих добио отпуснице.130 Колико су љотићевци у својој издајничкој работи били предузимљиви и ефикасни казује податак, да. су агенти шабачког предстојништва полиције отпуштени из логора тек 5. октобра. Пошто је 342. пеш. дивизија морала да настави операције против устаника на Церу и даље на југ, управу логора и проверу затвореника преузела је Извршна група Полиције безбедности и СД, односно Гестапоа — у Београду. Шеф Извршне групе послао је у Шабац једно одељење Гестапоа под командом есесовца Вили Паула, оберштурмбанфирера. Недићево Министарство унутрашњих послова упутило је у Шабац, као помоћ Гестапоу, групу агената Специјалне полиције под вођством Радана Грујичића. Стигли су у Шабац 6. октобра. Истог дана почеле су да раде комисије за отпуштање из логора. За проверу и отпуштање Шапчана образоване су две комисије — за проверу старијих и омладине — састављене искључиво од љотићеваца и људи које су они предложили.137 Тада је 342. дивизија могла да се „врати својим правим задацима", да продужи са нападима на партизанску територију, јер, како је писао генерал Беме у наређењу од 10. октобра, „брзо и безобзирно угушивање српског устанка представља допринос немачкој коначној победи.. ,"138 Домаћи издајници упињали су се свим снагама. да помогну окупатору, да иза. леђа 342. дивизије успостави „ред, мир и јавну безбедност". Проверавање, кажњавање и отпуштање Шапчана и Мачвана из концентрационог логора у Шапцу трајало је све до децембра 1941. године. На крају једне „операције" и уочи следеће, генерал Беме је 9. октобра упутио заповест 342. дивизији: „Протекле недеље поједине јединице постигле су делимичан успех у борби против комунизма у Србији, успех којим се трупе могу поносити... Губици непријатеља у Мачви износе укупно 1.200 мртвих и 8.000 заробљених. Око 15.000 људи на устаничком подручју похапшено је... Изражавам нарочито признање свим официрима, подофицирима и војницима, који су учествовали у горњим потхватима, за њихову храброст... Досадашњи успех треба да буде подстрек за све трупе које су ми потчињене, за даље уништење устаника чија главнина стоји на истом фронту са нашим непријатељем на истоку".139 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument