БОРБА КОД НОВОГ СЕЛА Кад су јединице 342. дивизије запоселе сва мачванска села, појачале су извиђачку активност да би откриле распоред и јачину устаничких снага. Први батаљои 699. пука, смештен у Прњавору, предузео је 2. октобра извиђачки подухват према Чокешини и ушао у село без борбе.104 Четвртог октобра упућена је извиђачка патрола 9. чете 698. пука из Шапца у правцу Думача — Јеленча. Једна чета 1. батаљона 699. пука, која је обезбеђивала јужну ивицу Јевремовца, усмерила је 4. октобра извиђачку активност према Поцерском Добрићу, Слатини и Горњој Врањској, док су остали делови батаљона упали у Петковицу, Белу Реку и Чокешину, где ни овога пута није било партизана. Сутрадан, 5. октобра, премештен је у Горњу Врањску 1. батаљон 698. пука, ојачан 3. четом 1. тенковског батаљона. Они су одатле извршили неколико извиђачких акција према Поцерском Метковићу, Слатини, Заблаћу, Вукошићу и Лојаницама.105 Приликом новог покушаја продора у Чокешину, 5. октобра, сукобили су се делови 2. батаљона 699. пука и 1. тенковског батаљона са групом од око 20 партизана. У том сукобу је „група 699. одбацила непријатељско извиђачко одељење јужно од Прњавора". Војници 2. батаљона ухватили су тада једног сељака из Новог Села. Тај „ухапшени цивил" дао је немачкој команди „податке о партизанима у рејону Ново Село". Открио је, да се „у шуми 1 км. југозападно од Новог Села налазе 2 чете комуниста, на источној ивици Новог Села око 30 комуниста". На основу тог исказа штаб 699. пука хитно је спремио план за напад на партизане код Новог Села. Напад је изведен 6. октобра 1941. године.106 До тога дана већина снага под командом Штаба Подринског одреда била је распоређена код Новог Села са југозападне, јужне и југоисточне стране. Линија положаја полазила је од места где се укрштају друм и железничка пруга, између Новог Села и Лешнице. Од тог места скоро до улаза у Ново Село ниски и шумовити брежуљци спуштају се готово до самог друма. У блрхзини је мали каменолом, те је тај предео познат под именом Мајдан. На северној страни друма и нешто ближе Новом Селу, у голој равници, налазила се Семберијска партизанска чета. Јужно од друма, између прелаза и Мајдана, била је Лозничка партизанска чета. Источно од ње, такође код Мајдана, био је положај 4. колубарске чете. На њеном десном крилу била је чета Димитрија Бајалице. До ње, наспрам источног дела Новог Села, били су делови чете Лале Станковића, на последњим брежуљцима Џајевца. Полукруг је завршавала Пионирска чета, која се тога дана затекла у непосредној близини села, у равници, у једној њиви кукуруза. У самом Новом Селу било је мањих партизанских група, запослених на извлачењу пшенице и друге хране из складишта у Новом Селу. Партизани се нису тада много служили вештином укопавања и утврђивања на положајима. Користили су природне заклоне, оно што им је земљиште пружало. Срећом, на огранцима Видојевице могли су да користе ровове ископане за време првог светског рата. Иако зарасли травом и жбуњем, били су још употребљиви. За бочно обезбеђење биле су постављене две чете: Вукова чета затварала је правац Прњавор — Чокешина, а на левом боку, од Семберијске чете до Дрине, налазила се Текеришка чета Церског четничког одреда, ради заштите од Дрине и од Бадовинаца. „Комбинована" 11. рађевска чета била је смештена у Јадр. Лешници. По један вод сваке чете обично се налазио иза положаја, у шуми или код неке колибе, у резерви и на одмору. Мала Семберијска чета, свега 20 — 30 људи, била је цела на положају. Треба истаћи још и следеће: Лозничка чета је тек ступала у ватрено крштење, тако исто један вод Бајаличине чете, састављен од бивше сеоске чете из Бадовинаца, која је 3. октобра, ушла у састав чете, и један вод Лалине чете, састављен од партизана из позадинских делова и сеоских чета; половина састава Пионирске чете била је без оружја. Штаб немачког 699. пука ангажовао је за акцију тога дана сва три своја батаљона: 1. батаљон је добио задатак за напад код Новог Села, 2. батаљон је упућен из Прњавора ка Дрини јужно од Бадовинаца, а 3. батаљон је имао да дејствује од Прњавора према Петковици и Белој Реци. За непосредно извођење напада на. партизане код Новог Села одређене су следеће немачке снаге: Штаб 1. батаљона 699. пеш. пука; два вода 2. чете, два вода 3. чете и један вод 4. чете тог батаљона; бициклистички вод 1. батаљона; један вод 342. оклопног ловачког пука; 2. чета 202. тенковског пука и ескадрила штука из Земуна.107 Иако бројно можда слабије од партизанских снага, немачке снаге су биле у великом преимућству по количини и квалитету оружја и муниције. Сваки стрељачки вод имао је по три лака митраљеза и један лаки минобацач, и муниције у изобиљу. Огромна надмоћност немачких снага постигнута је употребом оклопног ловачког вода са четири противтенковска топа и садејством тенкова и авиона. Тачно по плану напада и утврђеној станици, Први батаљон је кренуо из Прњавора у 13. часова, без тенкова и оклопних ловаца, пише у свом извештају о борби код Новог Села командант 1. батаљона, капетан Шулц.108 По њему, планом напада је одређено да батаљон наступа ка Новом Селу и поред њега, преко узвишица 167 (Џајевац) и 180 (Гогино брдо) до око 1000 м испред циља напада, односно, испред Мајдана. Десет минута, од 16,30 до 16,40 часова, одређено је за „напад штука на шуму код прелаза друм — железничка пруга 2 км југозападно од Новог Села". За 5 минута раније одређен је „полазак тенкова из Прњавора у обухват од штука нападнутог противника". Када штуке заврше напад, у 16,40 часова, батаљон наступа „у напад на непријатеља". Следећих 20 минута, до 17 часова, штуке налетима показују циљеве напада без даљег бацања бомби. На челу батаљона кретала се бициклистичка извидница. Кад је стигла у висину положаја чете Лале Станковића, партизани су на њу отворили ватру из тешког митраљеза, јединог у Одреду, који је припадао овој чети.109 Затим немачка 2. и 3. чета, према извештају, нападају на Ново Село, отимају и заробљавају једног рањеног комунисту, а тројицу стрељају. Око 20 — 30 партизана беже на југ, а отприлике исто толико на југоисток у правцу Чокешине. Њих Немци гађају из лаких митраљеза и противтенковских топова. Рањени партизан из немачког извештаја био је Драго Кулезић Бољшевик, политички комесар Пионирске чете. Пионирска чета је претходне ноћи упућена са Цера на Видојевицу, заноћила је у једној шуми, а ујутру је добила наређење да иде у Ново Село ради извлачења пшенице. Пре но што је ушла у село, дошло је до борбе с Немцима. Пионирска чета се зауставила на једној падини, у ретким и ниским кукурузима, иза купињака. Лево и десно од ње повлачиле су се из села групе партизана, пуцајући. За њима су у већим гомилама ишли Немци сипајући густу ватру на партизане. По наређењу командира Пионирске чете Ратка Стевановића Босанца, ненаоружана половина људства повукла се одмах дубље у брда, у шуму, а наоружани су узели заклон и припуцали на Немце, који су већ ишли према њима. После краће борбе дошло је наређење да се Пионирска чета пребацивањем по деловима повуче на ивицу једне велике шуме на огранку Видојевице, и ту је остала до ноћи.110 Од 15 часова „ојачана 2. чета осваја брдовито земљиште јужно од Новог Села, 3. чета улази у јужни део Новог Села". У извештају се, ни овом приликом ни касније, не спомињу узвишице 167 и 180; преко њих немачки војници нису успели да пређу. Док је немачки батаљон иадирао према Мајдану, њетова група за обезбеђење напада задржала се у источном делу Новог Села. У групи је био вод 3. чете, две групе бициклиста и два противтенковска топа. У 15,40 часова — бележи педантни немачки капетан — групу за обезбеђење напали су партизани из правца Чокешине. Топови и бициклистичке групе постављени су за одбрану. „Поручник Вагнер, вођа противоклопног ловачког вода (342.) пада, један бициклист је рањен... уз помоћ једног вода тенкова био је непријатељ одавде отеран. Два оседлана јахаћа коња одавде су као плен дотерана". Својих десет минута ескадрила штука из Земуна је страховито ефикасно искористила. Поменути извештај каже кратко: 16,30 — 16,40. Напад штука, временски и просторно, прецизно изведен". Нешто пре налета штука, Семберијска чета је морала да напусти свој положај, раван, чист и незгодан за борбу и да се пребаци на јужну страну друма, у подножје Видојевице. Текеришка четничка чета напустила је положај још на почетку борбе. Тек што је Семберијска чета прешла друм, налетели су немачки авиони. Партизани су на брзину хватали какве било заклоне. „Сручили смо се и полијегали у један омањи каменолом", пише Радован Радика Илић. „Штуке су летјеле у кругу засипајући наше положаје, као да нас има на хиљаде и као да смо изградили бетонске бункере. Авионске бомбе падале су у непосредној близини, па смо од страховите детонације и завијања сирена, били скоро сви оглувели. Лист са стабла, које нас је злаклањало, потпуно је од треска бомби опао, тако да смо у овој јами били потпуно откривени. Авиони су непрестано летели ниско, спуштајући бомбе на наше положаје. Наша лица била су згрчена и искривљена толико, да се нисмо могли готово ни препознати. Гледајући како се штуке обрушавају на нас, па чак и пилоте који откачују бомбе после пикирања, ми смо били скоро избезумљени... јер смо мислили да свака од тих бомби иде право на наш заклон. Колико је дуго трајало ово бомбардовање не знам, али се оно нама чинило читава вјечност". Сву жестину напада из ваздуха осетиле су и Лозничка и 4. колубарска чета, јер су оне и њихови положаји код Мајдана били главна мета напада. Те три чете претрпеле су у овој борби тешке губитке. Семберијска чета је изгубила 6 другова, међу њима политичког комесара и заменика командира чете. Једно митраљеско одељење Колубарске чете затрпано је бомбама у једној јами каменолома, а више бораца било је засуто земљом, контузовано и израњављено. Погинуло је и рањено неколико бораца Лозничке чете. Кад је почео немачки напад на. Ново Село, Цветин Бркић је отишао ка Мајдану, вероватно ради неког договора. Ту га је затекао напад штука, од којих је и погинуо. Колона од шест тенкова прошла је кроз село и тачно у 16,40 часова придружила се пешадији у нападу, према подножју Видојевице. Штуке су још 20 минута надлетале партизанске положаје (до 17 часова) и само налетима. показив^ле ци~ љеве напада, без бацања бомби. Приковани за земљу и заглушени ураганском грмљавином бомби и авионских мотора, партизани су тенкове опазили тек кад су им пришли сасвим близу. Изненађење је било и због тога што су тенкови сишли са друма на уске сеоске путељке, газили преко њива, пењали се на брежуљке. Ипак је њихово кретање и дејство било ограничено тереном. Пешадија је морала да их остави и без њихове помоћи загази у шуму. Послужимо се опет сведочењем немачког документа: „16,40 — напад 2. вода 2. чете и једног вода 3. чете јужно од друма, Штаб батаљона и два противтенковска топа на друму. Снажна пушкомитраљеска и пушчана ватра непријатеља. Избројано 68 у борби убијених комуниста, губици непријатеља од ватре из авиона, лаких митраљеза и противтенковских топова вероватно још знатно преко тога. Авионским бомбама убијени, нађени су у шуми. У непрегледном шумовитом пределу борба је вођена само из близа. Непријатељ у јачини око чете умакао је на југоисток... Поручник Милер, 2. чета, беше овде рањен. Тенкови укључени у борбу, били су делом засути ручним бомбама, запречени ка западу и југозападу, два су се пробила у Лешницу. 18,00 часова. Прикупљање и почетак покрета за повратак... Око 20,00 часова. Повратак батаљона у Прњавор. Плен: 2 пушкомитраљеза, 25 пушака, 5 тесака, 8 немачких и 23 друге ручне бомбе, 3 немачке кутије за митраљеску муницију, око 3.000 пушчаних метака свих врста, делови различите опреме и униформе. Заробљеници: 3 човека".111 Партизанске чете су се повукле мало дубље у Видојевицу, а. сутрадан су поново запоселе напуштене положаје. Погинули другови су сахрањени у лешничко гробље, а рањени послати у Ковиљачу у болницу. Борба код Новог Села долази у ред најжешћих и најкрвавијих борби Подринског НОП одреда уопште; по броју жртава, са борбом на Битви код Богатића, она је сигурно најтежа. Међутим, податак у немачком извештају је нетачан. Према сећању учесника у борби, тога дана је погинуло око 14 партизана, а око 12 је рањено.112 У немачком извештају о борби код Новог Села, у опису борбе код Мајдана, има још један занимљив податак: „Један комунистички пушкомитраљезац, пошто беше тешко рањен, викаше: Kameraden! Ich bin ein deutscher Arbeiter aus dem Rheinland! (Другови! Немојте ме убити! Ја сам немачки радник из Рајнланда!) Он умре тада. Исправе не беху код њега нађене". У обиљу разноврсних података о борцима Подринског НОП одреда и у записима учесника из других одреда, о томе нема ни помена.113 После вишедневних акција чишћења, када су немачке јединице без отпора улазиле у Чокешину и Ново Село, команде казнене експедиције откриле су да су партизани још ту. „Изненадном акцијом Ударне групе 342. пеш. дивизије установљено је да се код Новог Села још налази јачи непријатељ", уписано је 8. октобра у ратни дневник Бемеовог штаба.114 Борба код Новог Села издвојена је у десетодневном извештају о „подухвату Мачва". Генерал Хингхофер је нагласио, да је тек 6. октобра пружен знатнији отпор,115 а генерал Беме је писао: „Приликом продора ка Љешници 6. X 1941. непријатељ је први пут са већим губицима примио борбу".116 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument