ПРИКУПЉАЊЕ И СРЕЂИВАЊЕ ЈЕДИНИЦА ПОДРИНСКОГ НОП ОДРЕДА Штабови батаљона и команде чета са својим јединицама, које су мање или више успеле да се организовано повуку из Мачве, пристизале су 28. септембра по подне и целе следеће ноћи у Петковицу, где се, у Милоша Којића кући, налазио Штаб Одреда. Команданту Одреда Небојши Јерковићу подносили су извештаје о сукобима с непријатељем, о броју бораца које су довели, о губицима, о онима који су остали, одвојили се или били одсечени, затим добијали распоред за одмор и преноћиште и за поседање положаја у току идућег дана. Пашко Ромац пише да је, након повлачења из Богатића и доласка у Петковицу, ту затекао чланове Окружног комитета и Штаба Одреда. Расправљали су о војној и политичкој ситуацији и „закључили да је то офанзива већег стила и да јединице треба и даље повлачити у правцу Цера, Текериша и Крупња, разумије се, уз активну борбу с непријатељем".50 На северним падинама Цера, на простору Бела Река — Петковица — Чокешина — Кумовац, руководство Партије и Одреда је и током 29. и 30. септембра окупљало све људство, које се псвукло из Мачве, а које је желело да и даље, у редовима партизанских јединица, истраје на путу борбе против окупатора и домаћих издајника, без обзира на тешкоће и жртве које су сада биле очигледне. Поред наоружаних припадника сеоских чета, било је ту и одборника народноослободилачких одбора, радника и радница из радионица, активиста који су прикупљали прилоге за Одред и других. Они, који су имали оружје, распоређивани су у најближе јединице; остали, без оружја, прикључени су приштапским и позадинским деловима Одреда или распоређени у Пионирску чету. Неколицина учесника НОР каже да је у Петковици, у ненедељу, 28. септембра, од бораца који су се повлачили формирана чета, којој је командир био Бошко Стојковић Точкоња. Чета је упућена на положај на косе северно од Беле Реке према Липолисту. Опазивши да Немци пале Липолист 29. септембра, чета је сишла у село. Успоравајући напредовање Немаца чета је у повлачењу отварала стаје и оборе и изгонила стоку, јер су Немци палили затворене стаје и стоку у њима. Ова чета је постојала 2 — 3 дана.51 Ноћу 29/30. септембра још су пристизале групе партизана из Мачве. Одмах су упућиване у своје чете. Бадовиначка партизанска чета, по причању Светозара Хорватовића, повукла се из Мачве уочи оног дана када ће у Бадовинце ући Немци, дакле 30. септембра. „Пре тога прикупили смо све што смо имали на располагању и понели собом. По селу су пре тога одређена кола да сав материјал, који се сматрао тековином нашом, понесемо. Из села је упућено преко 10 кола. Живан Бујуклић председник Народноослободилачког одбора, а уједно и политички комесар чете, провео нас је до Цера. Пре поласка он је одржао говор у Бадовинцима, у коме је истакао да се морамо повући за једно време у брда, јер Немци наступају с великом моторизацијом... Није обавезно да сви иду од куће и ко хоће нека се врати. Остало је неколицина, а двојица од тих, Живан Хорватовић и Сретен Миросавић, после неколико дана дошли су у Одред. Кад смо кренули из села била је ноћ. У свануће кренули смо из Прњавора и стигли у Чокешину".52 Једне од тих првих ноћи одступања партизана из Мачве, Велизар Бата Стевановић је окупио групу од око 50 млађих бораца из разних чета, у појединачном и групном повлачењу, и извршио изненадни ноћни препад на мању немачку јединицу, или на, штаб мање јединице са приштапским деловима, у једној кући у Очагама. Погинуло је више немачких војника и официра.53 Од приштапских делова Подринског НОП одреда, по сећању Бранка Остојића, формирана је чета. Један вод ове чете је одређен да спроведе заробљене Немце у Крупањ. Други вод је добио задатак да изврши извиђање правцем Петковица — Рибари. Вод јачине двадесетак бораца спустио се у Петковицу до центра села, а затим ишао и путем за Рибаре. Дознали су да Немци претходног дана нису долазили у село и да су га штуке неколико пута нападале. Из Петковице тај вод је ноћу 29/30. септембра упућен у Милину, где је остао сутрадан до подне. По подне овај вод је враћен на Цер и у први мрак је стигао на Косовац, Ту, на једној коси, на положају, затекао је групу партизана који су на том месту и даље остали, а вод је продужио покрет и у свитање стигао у Белу Реку. Од сељака, који су се из Беле Реке склањали у планину, дознао је да су Немци ушли у Липолист, али да још нису кретали за Белу Реку. Вод је запосео пут Липолист — Бела Река и ту остао до предвече, а онда се повукао правцем Косовац — Петковица — манастир Чокешина.54 Ударна чета, са делом бораца који су се с њом повлачили од Мачванске Митровице, налазила се 29. септембра на положају на брду изнад Којића кућа, у Петковици.55 И делови Богатићке чете који су се повукли у Петковицу остали су, по сећан>у Драгог Ловчевића, уз друге јединице Одреда, више од један дан на брдима и у шумама непосредно изнад Којића кућа у Петковици.56 И Ударна чета је ноћу 29/30. септембра отишла у Милину, а 30. септембра је упућена на положаје на Косовцу57 По сећању Милана Цикоте, 1. чета Мачванског батаљона повукла се испред непријатеља од Слепчевића правцем Липолист — Петковица. На положају између та два села остала је до вечери 28. септембра, а ноћ 28/29. септембра провела је на Косовцу. У рано јутро 29. септембра чета је извршила покрет за Петковицу, где се налазило више делова Одреда, Ту су били и командант Одреда Небојша Јерковић и политички комесар Мачванског батаљона Митар Бајалица. Цикота је, са још два борца, одмах упућен у патролу у правцу Рибара, са задатком да извиђа пут од Рибара и да о евентуалном наступању непријатеља у правцу Петковице обавести Штаб Одреда. Дошли су непосредно до кућа у Рибарима и ту, притајени и неопажени, остали до мрака, а онда се вратили у Петковицу. Командант Мачванског батаљона Лала Станковић послао је 30. септембра десетину Милана Цикоте у Милину са наређењем: „Вратити сваког појединца или групу партизана, који су се без реда повлачили, натраг на Цер. На извршењу тога задатка, пише Цикота, моја десетина остала је цели дан. За то време наишло је неколико група по два-три друга. Ми смо их задржавали и убеђивали да се врате. Веровали смо да ћемо наићи на противљење и отпор, али тога није било. Сви су се они, иако преморени и гладни, враћали на Цер".58 Прикупљене и на брзину сређиване чете Подринског НОП одреда заузимале су положаје на северним косама и огранцима Цера, на линији која пролази кроз или изнад села Чокешина — Петковица — Бела Река. Мање делове — водове, десетине, патроле од 3 до 4 борца — Штаб Одреда је слао у равницу, дуж путева Бела Река — Липолист — Дуваниште, Петковица — Рибари, Петковица — Прњавор, Чокешина — Прњавор, Чокешина — Ново Село. Задатак им је био да прикупљају податке о јачини и распореду непријатеља, да откривају његове евентуалне покрете у правцу партизанских положаја и да, ноћу, врше препаде из заседа на мања непријатељска одељења у покрету. Сви партизани су знали каква је невоља задесила Мачву упадом казнене експедиције. И они који су је напустили првог дана, видели су стравичне последице разорног дејства немачких „штука" и гледали како немачки војници пале куће и убијају сваког на кога наиђу. Још црње вести доносили су они, који су успели да се провуку из Мачве следећих дана: о ужасним злочинима немачких војника, о евакуацији свих мушкараца, о невољама становништва у збеговима, у шумама и ритовима, о страху који је обузео људе. Командант Одреда Небојша Јерковић послао је из Милине 29. септембра Аврама Росића и Раду Шарчевића у Мачву, да провере обавештења о тамошњој ситуацији. Њих двојица су прешли друм Шабац — Лозница у Прњавору и преко Бадовинаца и Клења дошли у Богатић. Ту је Рада Шарчевић остао, а Аврам Росић је продужио за Глушце, одакле се, после кратког боравка, вратио у Богатић, нашао Шарчевића и с њим заједно дошао до Клења. Шарчевић не хтедне даље да иде, већ остане у Клењу, али после неког времена ипак дође у Одред. Аврам Росић стигне сам у Прњавор. Наиђу Немци, а он побегне у Петковицу, где је требало да буде Штаб Одреда. Међутим, Немци су били продрли и у Петковицу. Тражећи Штаб Росић је ишао и у Чокешину, одатле на Дер, и најзад га. нашао у Милини. Он је потврдио да су тачне вести о тешком положају Мачве.59 Штаб Подринског НОП одреда и Окружни комитет КПЈ закључили су, да је потпуно напуштање Мачве у тако тешкој ситуацији штетно за даљи развој народноослободилачког покрета. Донесена је одлука да се у Мачву пошаље неколико мањих група партизана — добровољаца, да својим присуством разбију гласове о уништењу партизана, застраше издајнике и потказиваче и умање њихову активност, да пронађу заостале партизане, да их поново окупе или, у најмању руку, одврате да се не предају окупатору и не погубе главе, и најзад, да одржавају везе са Одредом и да га обавештавају о ситуацији.60 Један од тих партизана, који су се са Цера вратили у Мачву, Душан Антић, командир чете, прича о томе: „На Церу ми је комесар батаљона Димитрије Бајалица рекао како треба неколико тројки са једним командиром да се врати назад у окупирану Мачву да испита какво је тамо стање, да утиче на људе да не иду Немцима. у руке, јер ће их убијати, и да делује на подизање морала. Ја сам се јавио да идем у Мачву... Исто вече пошао сам са неколико тројки и оне су отишле у разним правцима у Мачву".61 Душан Антић наводи четири тројке: једна је отишла за Шеварице и Дреновац; друга, на челу са Светомиром Алимпићем, отишла је у Глушце; трећа, коју је водио Милош Бучић, упутила се према Равњу, а четврта, коју је водио Душан Антић, стигла је у Ноћај. Са Антићем су били Сава Сретеновић Зец и Мило-ван Радонић Парлапан.62 Требало је, како даље прича Антић, да тројке међу собом одржавају везу преко курира и сарадника, Антићева тројка пронашла је у Ноћају, у атару поред р. Засавице, једну групу бораца Ноћајске партизанске чете, који су имали намеру да се не предају непријатељу, али су после петнаестак дана, под притиском родбине, отишли у општину и предали се. Ове партизанске групе нису успеле да изврше одређене задатке. Ни једна од њих није се никад више јавила Штабу Одреда, а нису се ни међу собом повезале. Успевало им је да се као група, или појединци из њих, одрже по месец-два дана, неки и више, а онда су редом падали у руке непријатеља.63 Операцијом чишћења Мачве непријатељ, надмоћан у људству и техници, а окрутан у терорисању становништва. нанео је тежак ударац народноослободилачком покрету у Мачви и Подринском партизанском одреду. Снажним дејством тенкова, авијације и артиљерије, смелим налетом искусних, у рату прекаљених, добро увежбаних и опремљених јединица, непријатељ је изазвао знатна осипања јединица Одреда, а страх и панику у позадини. Партизански редови нашли су се на Церу знатно прорећени. Више од трећине људства отпало је приликом повлачења из Мачве. Из Поцерског батаљона, са положаја код Мачванске Митровице, није се повукла скоро половина састава 3. чете; цео један вод од око 30 бораца остао је Дреновцу. Од 4. чете остало је људства у Мачви такође у јачини од једнога вода, а од делова Засавичке, Ноћајске и чете Салаша Ноћајског, који су били на положајима, на Цер је дошло само по неколико бораца, У свему, са положаја код М. Митровице повукло се на Цер око две чете од три, колико их је било, узевши у обзир и Ударну чету и делове сеоских чета. Са положаја Поцерског батаљона код Шапца није дошла у састав Одреда скоро цела 2. чета, затим један вод 5. чете, једна десетина 1. чете и један део Пионирске чете. Од четири чете стигло је на Цер око половине људства. Код Мачванског батаљона било је такође знатних осипања, нарочито после сукоба с непријатељем у Слепчевићу. Трећа чета, делом у Мајуру, а потом у Слепчевићу, била је скоро сасвим разбијена. Из 2. чете одвојио се цео један вод, претежно састављен од шабачких Ливадара. Одвајања од чета и Одреда. под разним изговорима, а нарочито да се за дан обиђу куће и породице, било је и у 1. и 4. чети Мачванског батаљона. Највише је отпало оних, који су у Одред ступили за време блокаде Шапца, између 10. и 20. септембра. Мачвански батаљон је, од својих пет чета (са Пионирском), довео на Цер људства за око три чете. Од укупно 11 чета, после повлачења из Мачве на Церу се нашло бораца за око 7 чета дотадашње бројне јачине, За~ штитна чета при Штабу Одреда, људство сеоских партизанских чета Богатића и Бадовинаца и мањи број припадника НОП из осталих села. Главнина Одреда је, дакле, била ту и више се нису могле очекивати неке знатније попуне људством. Број и састав људства по четама био је знатно измењен. Пошто су делови чета били приморани да се, испред брзо надирућег непријатеља или између његових делова, повлаче одвојено, разним правцима и путевима, то су они по доласку на Цер углавном укључивани у састав најближе или тога часа најмање чете. Због тога су чете биле, и бројем и распоредом људства, неуједначене. Од напада на Шабац до повлачења на Цер настале су велике промене и у командама батаљона, чета и водова. Погинули су командири Миодраг Мика Митровић и Ђура Губеринић, рањен Мирко Симић, контузован Сретен Јанковић, остали у Мачви Мика Радовановић и Жика Тадић, са Цера упућен у Мачву Душан Антић. Из истих и сличних разлога у саставу Одреда није више било ни неколико водника. Дан-два после доласка на Цер престали су да функционишу штабови батаљона. Милан Беловуковић Дева тешко се разболео, колима је пренет из Петковице на Цер, па у Милину, а затим у Крупа^њ. Здравко Шестић је повучен на рад у Окружни комитет и упућен у Крупањ ради договора око повлачења позадинских делова Одреда у Рађевину и смештаја избеглица из Мачве. Димитрије Бајалица и Александар Лала Станковић примили су команде двеју чета, а Штаб Одреда је непосредно командовао четама. Напад на Шабац, борба око њега и Мачванске Митровице и борбе у Мачви приликом повлачења представљали су крупан задатак и тешку пробу за руководећи кадар Подринског одреда. Више десетара, водника, командира чета и политичких руководилаца показали су у најтежим ситуацијама присебност, сналажљивост, одлучност и способност да одрже своје јединице и да их изведу из опасности за незнатним губицима. Највише цењена врлина партизанског руководиоца била је његова лична храброст, његова спремност да својом неустрашивошћу даје пример борцима и тиме их води и одржава на окупу у часовима великих искушења. Партизани који су се, по сазнању и оцени Штаба Одреда, последњих дана по~ казали као такви, требало је сада да буду распоређени на одговорна места. Прва крупнија и озбиљнија искушења, кроз која је Одред пролазио за тих последњих десетак дана, била су истовремено и прво озбиљније решетање и одбир у партизанским редовима. На оштру пробу били су стављени: оданост Комунистичкој партији и народноослободилачкој борби, приврженост партизанској јединици и Одреду, свест о потреби борбе против непријатеља и ван свога краЈа, чврстина и одлучност да се у борби истраје без обзира на њено трајање, жестину, тренутне и будуће жртве и патње. Истина, знало се да је иза Одреда. остало више оданих, политички свесних и добрих бораца због заблуде да је непријатељско наступање пролазно, да ће се његове јединице, после краћег задржавања, повући из Мачве и да ће се Одред убрзо вратити. Највећим делом. пак, проверавање и прочишћавање Одреда у тим тешким тренуцима одбацило је оне, који су тога часа били неспремни за тешко и крваво партизанско ратовање. Међутим, ни на Церу, у саставу Одреда, нису се тих дана налазили само они, који су били потпуно прекаљени. Био је тек почетак страдања, иза којег се назирао дуг, тегобан и погибељан пут. У Одреду се налазило доста. таквих, који су се из Мачве склонили из страха од окупаторових репресалија, али који нису били вољни за борбу; таквих који нису били спремни да се на дуже време удаљавају од куће и од свог краја; таквих, који су били пољуљани страхом од неизвесности, бригом за породицу и имовину, сумњом у антифашистичке снаге у свету и у њихову коначну победу над фашизмом и неверицом у снаге НОП-а у земљи. Осећало се да код извеских људи има страха, панике, узнемирености, унезверености, неверице. Сматрало се да је удаљавање таквих из Одреда једна од ефикасних мера за његово јачање.64 То су биле околности и разлози којима се руководио Штаб Одреда да изврши потпуну реорганизацију јединица. Опсежне и детаљне припреме за то, као што су: попис људства, распоред по четама, размештај руководећег кадра, одлуке о укидању батаљона, о јачини и бројном саставу чета и водова, по сећању Велизара Бате Стевановића, који је пре тога и у то време био на дужности у Штабу Одреда и обављао неке од наведених послова, извршене су за два дана.65 Претходног или истог дана, непосредно пре објављивања реорганизације, одржан је партијски састанак свих чланова Партије, који су се налазили у најближим јединицама на Церу. Укупно је било око 20 присутних. Састанком је руководио секретар ОК Добросав Радосављевић Народ. По сећању М. Цикоте он је и говорио на састанку: „Пун оптимизма и вере у победу, говорио је о пролазним тешкоћама у којима се нашао наш Одред, о тешкоћама које нас очекују, али и о сигурној победи. Његове речи биле су ватра која распаљује борбеност, подиже морал, усађује мржњу према фашистичким зликовцима. Са састанка смо отишли пуни одлучности, да још упорније наставимо борбу".66 На том састанку неколико бораца Подринског НОП одреда, који су се последњих дана истакли у борбама и акцијама, примљени су у чланство КПЈ и за кандидате за члана КПЈ. И они су били позвани на састанак. Небојша Јерковић је изнео примере доброг држања партизана у последњим борбама. Јавно је похвалио Велизара Бату Стевановића за изведен препад на непријатеља у Очагама, по сопственој иницијативи, и саопштио да је примљен у Партију. Закључено је да убудуће треба више пажње обратити на храбре борце и примити их у чланство КПЈ. Саопштена је одлука о реорганизацији Одреда и одлука о постављењима на дужности командира, политичких комесара чета, водника и политичких делегата водова. После састанка спроведена је реорганизација Одреда. Врло различита су сећања учесника НОР-а, бораца Подринског одреда, о томе када је извршена реорганизација. Пажљивим упоређивањем података које они дају и њихових описа догађаја са чињеницама познатим из докумената, може се извести закључак да је реорганизација припремана 30. септембра и 1. октобра, а спроведена 2. октобра.67 Првобитна намера Штаба Одреда била је, да се формирају три батаљона са по три чете и једна Пионирска чета На крају је одлука утолико преиначена, што су предвиђени батаљони добили називе чета, а чете водова.68 Кратко затишје, које је наступило застојем јединица немачке 342. пешадијске дивизије у подножју Цера и код Прњавора, искоришћено је да се све јединице Подринског одреда сакупе и построје на Кумовцу. „У раним јутарњим часовима наређено је да се борци сакупе" — сећа се Милан Цикота, па наставља: „Командант Одреда друг Небојша у свом излагању био је кратак, али зато врло јасан. Пружена је могућност свима борцима, да се определе: за. остајање у Одреду, или, уколико се неко осећа да повећане напоре, физичке и психичке, неће моћи издржати, да напусти Одред. Борци су размишљали и почело је одвајање. Не знам колико бројно, али било је доста другова, који су прешли на. страну за напуштање Одреда. Био је већи број оних који су били за остајање у Одреду. Мислим да су они другови, који су се изјаснили за напуштање Одреда, укључени у Пионирску чету, чији је командир био друг Ратко Стевановић Босанац".69 После опредељивања људства, борци који су се изјаснили за остајање у Одреду распоређени су по четама и водовима. Новоформиране чете, које су од тада углавном познате по имену командира, биле су ове: 1. чета — командир Вук Цвијановић, политички комесар Душан Слијепчевић Доктор; 2. чета — командир Александар Лала Станковић, комесар Цветин Цвеја Бркић; 3. чета — командир Димитрије Бајалица, комесар Велизар Бата Стевановић, и Пионирска чета — командир Ратко Стевановић Босанац, комесар Драго Кулезић Бољшевик. Чете су, по сећању Миленка Самарџића, Јована Михаиловића, Ненада и Велизара Стевановића, биле „огромне", имале су по 180 — 200 бораца. У говору постројецим борцима и сам Небојша Јерковић, објављујући одлуку о реорганизацији, броју чета и саставу команди, рекао је да су чете велике, да су то стварно батаљони, а водови чете. И заиста, неке раније чете, које су људство изведено на Цер одржале у компактном саставу, сада ојачане борцима из других чета, ушле су у целини у састав новоформираних чета као водови, а дотадашњи командири и политички комесари чета постали су водници и политички делегати водова. Тако је Ударна чета у целини ушла у састав 2. чете као њен први вод, а командир Јосип Антоловић Хрват постао је водник овог вода. За воднике су постављени и дотадашњи командири чета Миленко Самарџић, Петар Савић, Бошко Стојковић Точкоња и Живан Витомировић Галама, и политички комесар чете Драгутин Цуцић, а политички комесар чете Неша Стевановић постављен је за политичког делегата вода.70 Пионирска чета имала је око 90 бораца, од тога око половину ненаоружаних. У саставу чете било је и специјално одељење минера; командир одељења био је Милинко Баџић. Сутрадан, 3. октобра, у састав Одреда дошла је и Лозничка партизанска чета, са око 120 бораца. Командир чете био је тада Мило Шћепановић, заменик командира Данило Бакић, политички комесар Драгољуб Поповић, заменик политичког комесара Вујо Матић. Под командом Штаба Подринског одреда била је и Поцерска (Слатинска) партизанска чета са око 50 бораца, али се она још увек налазила на терену Поцерине, на простору Синошевић — Бојић. У Крупњу је било још око 100 ненаоружаних партизана Подринског одреда, под командом руководства позадине Одреда. Рачунамо ли да су три новоформиране чете имале просечно само по 180 бораца, Подрински НОП одред је, после реорганизације и доласка Лозничке чете, имао на простору Видојевица — Цер око 700, а са Поцерском четом око 750 наоружаних бораца. Укупно бројно стање, са око 50 ненаоружаних партизана из Пионирске чете, са допунском јединицом и позадинским деловима у Крупњу, било је око 900 партизана. Дотле скоро непознати командир Вук Цвијановић постао је командир новоформиране чете у рангу батаљона. У мемоарској грађи његово име се дотле скоро и не спомиње, сем толико, да је после погибије Станка Ореља на Битви постао командир те чете. Командир Вук нарочито се истакао прве и друге ноћи после повлачења Одреда из Мачве. На друму између Дуваништа и Рибара напао је из заседе немачку моторизовану колону, бацајући запаљиве флаше с бензином на тенкове. И каснији догађаји су показали, да је Штаб Одреда у погледу избора Вука за командира био потпуно у праву. Сусрет са новим командиром Милан Цикота описује овако: „Новоформирана чета била је постројена. Пред њу је стао млад човек, дивно грађен, са црним брчићима, са беретком на глави, уредним оделом и гојзерицама. Био је огрнут кратким кишним мантилом без рукава. Био је то Вук Цвијановић. Ја га до тада нисам виђао у Одреду. Неколико речи које је упутио борцима, деловале су веома привлачно на брзо успостављање контаката и лако разумевање. Такав је био Вук и касније, увек близак и напосредан. — Другови, одређен сам за командира ове чете. Мени је име Вук. Кроз борбу ми ћемо се боље упознати. Сви смо одлучни да тучемо непријатеља, а то је сада најважније. — Те Вукове речи биле су праћене његовим карактеристичним осмехом, уливао је поверење у себе. Осећали смо, иако га нисмо познавали, да смо коначно добили правог командира, какав се тражи у условима партизанског начина ратовања".71 После реорганизације командант Небојша Јерковић је отишао у Милину, на договор са капетаном Рачићем, а ноћу се вратио на Кумовац. Ујутру, 3. октобра, Одред се преместио са Цера на Видојевицу, заузевши положаје на огранцима изнад Лешнице и Новог Села, и испред Чокешине, према Прњавору и Петковици. Штаб Одреда се сместио у Баћића колибу, на Џајевцу. Тих 700 партизана, наоружаних пушкама и по којим митраљезом, са прегршт метака у џепу и по неком бомбом о појасу, кренули су са Кумовца према Мачви, да срцем и грудима, више него оружјем, стану пред 10.000 немачких војника. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument