| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
НАПОМЕНЕ 1
АВИИ, НАВ-Н-Т-501,
249/759. 2
Извештај
начелника штаба немачке окупационе управе
у Србији од 21. VIII 1941. год., 36. 1/1, 374-6. 3
Цит. према: Ј.
Марјановић, Устанак...,
177. 4
Исто, 179. 5
36. 1/1, 405. 6
Исто, 407. 7
Исто, 409 — 410. 8
Г. Бабовић, н.д. 9
Партизани су 8.
септембра у Белановици ухватили жанд.
мајора Марка Олујевића, пом. команданта
жандармерије, и поручника Славка Пипана, об.
официра у штабу ДМ, који су из Београда ишли
аутомобилом за Равну гору, и код њих
пронашли наведени план (сакривен у
аутомобилској гуми). Издајник...,
114 — 115. 10
У делегацији су
били: мајор Александар Мишић, потпуковник
Драгослав Павловић, начелник „Равногореког
штаба бр. 1", и пот- пуковник Бранислав
Пантић, обавештајац у „Беотрадском штабу"
ДМ. Прву суму новаца примила је од Недића
ова делегација, 10. 9. Мишић је поново код
Недића и тада је добио 200.000 динара, 4. 10. Недић
је послао 500.000 динара, неки пуковник
Попотвић предао је 1. 10. ДМ-у 500.000 дин., а 26. 10 —
два и по милиона динара. Ј. Мар- јановић,
Четничко-немачки преговори 1941. у селу Дивци,
Зборник филозофског факултета IX
(сепарат). 11
В. нап. 5. 12
Г. Бабовић, н.д. 13
Исто, 14
Спроведени
су у концентрациони логор Бањица (код
Београда): Добривоје Жунић, ухапшен 5. 9,
Јован и Ана Благојевић, и Вука Поповић са 4
деце, ухапшени 7. 9, и још неколико људи које
је оолиција тих дана похапсила као таоце (Мирослав
Тасић), као ко- мунисте (Јован Антонић Рођа)
или као „сумњива лица". Списак ухапшених
комуниста, ИАБ, IV О, 48. 15
Извештај
Војног зап. Србије од 8. 9. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-312,
4891/8045888. 16
Г. Бабовић, н.д. 17
В. нап. 3, 214. 18
АВИИ, НАВ-Н-Т-501,
246/299 и 323-24. 19
Г. Бабовић, н.д. 20
В. нап. 66, гл. IV. 21
В. нап. 66, гл. I. 22
Др Петар
Јоваоовић, Изјава о раду у НОП-у, копија дата
аутору. 23
Поред
наведених, види и сећања Слободана
Богићевића Бате, Радивоја Максимовића,
Марије и Станка Мрђе, Стевана Косано- вића,
зап. аутор. 24
Разговор
са Емилом Фридрихом из Пинкафелта у
Аустрији (ра- није из Шапца), зап. Р. М.
Беловуковић 4. 2. 1967. г. у Шапцу. 25
Милован Ђорђевић,
Сећања, зап. аутор 10. 11. 1966. 26
Херман
Нојбахер, (Негтапп Кеиђасћег), бив.
опуоомоћеоик оем. МИП-а за Балкао, оаписао
је: „Хитлер је припадао оним Аустри-
јанцима који постепено изумиру, али који
још од 1914. године... носе у себи антисрпски комплекс..Цит.
према: Ј. Марјановић, Устанак, 17. 27
В. нап. 171, Увод. 28
Славко
Одић ;и Славко Комарица, Са дневником 342
немачке ди- визије кроз Србију, Борба- од 9.
до 20. 11. 1969. 29
36. 1/1, 390 — 2. 30
В. нап. 171, Увод. 31
В. нап. 28. 32
Исто. 33
В. нап. 171, Увод. 34
Обавештење
ОКХ од 14. 9. 1941. команди Југоистока, АВИИ, НАВ-Н-Т-312,
452/8036907. 35
36. 1/1, 422. 36
В. нап. 171, Увод. 37
В. нап. 28. 38
Хитлерова
наредба фелдмаршалу Листу од 16. 9. 1941, 36. 1/1, 427. 39
Наредба
начелника штаба немачке Врховне команде од
16. 9.1941, 36. 1/1, 431. 40
В. нап. 171, Увод. 41
Протокол
о разговорима између команданта Југоистока
и опу- помоћника за Србију 16. 9. 1941, АВИИ, НАВ-Н-Т-312,
47-/8059570/75. 42
В. нап. 28. 43
36. 1/1, 440. 44
В. нап. 171, Увод. 45
36. 1/1, 433. 46
В. нап. 171, Увод. 47
Исто. 48
36. 1/1, 439. 49
В. нап. 171, Увод. 50
Исто. 51
Реферат др
Турнера од 21. 9. 1941, 36. 1/1, 445. 52
Према
Висхаупту, Беме је, у извештају од 25. 9. Листу,
писао да Недић није успео да придобије 1.200
официра у Београду, као што је мислио. „Једва
100 њих ставило му се на расположење. Није ус-
пео да придобије 5.000 људи за појачање
жандармерије, колико му је одобрено, већ
само 1.100. Па ипак, Беме је предложио „да се
Не- дић не удаљује од нас пошто има нешто
присталица у Београду и на југу земље (Коста
Пећанац)". В. нап. 171, Увод. 53 36. 1/21, 75. 54
36.
1/2, 348. — Уз дневни извештај од 16. 9. 1941, војни
заповед- ник Србије послао је команданту
Југоистока „Пропис о цивилним преким
судовима" у прилогу. 36. 1/1, 436. 55
Ти
параграфи гласе: „1. — Ко при извршењу
насиља употреби ватрено или хладно оружје
или које друго исто тако опасно сред- ство
или таквим средством угрожава живот или
тело неког лица, казниће се смрћу. Исто тако
казниће се учинилац кривичног дела који
оружјем напада гониоце или се оружјем од
њих брани. 2. — Ко намерно оштети предмете
који служе за рад српских власти, или
постројења која, као на пример железница,
пошта, телеграф, телефон, плинске или
електричне направе, служе јавној потреби
казниће се смрћу. 3. — Злочина дела крађе,
разбојништва и на- мерно оштећење туђе
имовине казниће се смрћу. 4. — Ко намерно
учини паљевину казниће се смрћу. 5. — Ко
другоме умишљено помогне да учини које
кривично дело предвиђено у параграфима 1 до
4 ове Уредбе казниће се смрћу. 6. — Ко озбиљно
прети теш- ким насиљем казниће се смрћу. 7. —
Ко речима или делом испо- љава комунизам или
анархизам, или припада ортанизацији која то
исповеда, казниће се смрћу". 36. 1/2, 348. 56
Још
2. септембра Недић је изјавио Бенцлеру „да
има намеру да, поред главног задатка, борбе
против комунистичког устанка, одмах
предузме најоштрију акцију против Јевреја,
а што је могуће пре и против масона... а затим
да покрене ;јавни процес против криваца за
догађаје од 27. марта". Цит. према: Ј.
Марјановић, Устанак, 180. 57
36. 1/1, 450. 58
Извод
из саслушања генерала Беме-а у Нирнбергу 1947.
год, 36. 1/1, 682. 59
В. нап. 28. 60
Подаци
о 342. пеш. див. и о деловима којима је ојачана
— види нап. 28. 61
Подаци
према: Петар Вишњић, Преглед немачких
операција у северозападној Србији (септембар
— октобар 1941. год.), Архивски алманах, 4/1962, 7. 62
В. нап. 171, Увод. 63
Исто. 64
Исто. 65
П. Мешковић врло
драматично описује тадашње старве на Рав-
ној гори: „Вапаји народа допиру до Равне
горе. Михаиловић је очајан". Он одлази на
састанке с представницима Ваљевског НОПО „газећи
до ^ојаса набујале п^ток^ да би уразумио
безумнике. Раз- 66
говор је трајао
пет сати. На крају, Чича излази из собе, чупа
ко- се..„Чича увиђа
опасност, али већ доцкан. Партизани су безоб-
зирно покупили све оружје и муницију из
народа. Полако се кон- центришу према Ужицу".
На Равној гори, књига о Дражи, 61—63. 67
3. Вучковић,
Устанак у западној Србији. Књига о Дражи, 133. 68
П. Мешковић, н.ч.
63—64. 69
В. нап. 66. 70
Цит. према: Ј.
Марјановић, Устанак, 227. 71
Извештај команде
жандармерије од 17. 9. 1941, АВИИ, К 26, 30/1-1. 72
Ј. Марјановић,
Устанак, 243. 73
Миладин
Јовановић, Сећан>а, зап. аутор 28. 12. 1971. 74
На растанку у
Прњавору, засеоку Корените, Г. Бојић је,
навод- но, рекао Рудики: „Кажи да овде није
био нико други до четници, и да не пале село",
и Немац је „одбранио" заселак Прњавор. В.
нап. 72. 75
АВИИ, НАВ-Н-Т-501,
246/290. 76
В. нап. 72. 77
В. нап. 28. 78
Вермахт — назив
за оружане снаге у нац. Немачкој (нап. аутора). 79
В. нап. 28. 80
Г. Бабовић, н.д. 81
В. нап. 78, гл. II.
— Поч. августа бан Дринске бановине Илија
Поповић дао је квислиншкој штампи изјаву: „Од
даиас пооштрене су мере у целој бановини и
на изгреднике се опрезно пази. Жан-
дармериски испекторати, среска начелства,
општински судови и потерна одељења добили
су моја наређења и упутства, као и ста-
ковништво које ће одржавати ред и радити на
сузбијању саботаже од стране комуниста. Ја
не могу а да јавно, и у име свег станов-
ништва Дринске бановине, не протествујем
противу тога што нам одрођени и изгубљени
синови тај бол наносе. Јер пљачка, пали-
кућство и убиство нису особине српског
народа". Ново време, 6. 8. 1941. —
Конферевцији „најугледнијих грађана"
одржаној у Шапцу 19. 8. 1941, на којој је „најоштрије
осуђена разорна комунистичка акција",
присуствовао је и бан Дринске бачовине
Илија Поповић 82
„који се такође
са неколико речи осврнуо на штетност акције
коју комунисти воде... и позвао грађане да се
свим силама одупру". Ново време,
21. 8. 1941. 83
Др
Јозеф Матл, пре и после рата професор
славистике на Уни- верзитету у Грацу. 84
Смисао
овог писма, као и остале преписке Рачића и
Пантелића с Немцима, говори да је Матлов
агент био из ближе околине Ра- чићеве и да је
писао онако како је Рачић желео.
Највероватније је да је то био Миле
Ковачевић, капетан, командант батаљона Цер-
ског одреда. О њему је Милош Поповић (М.
Ђурин) писао 25. ав- густа да „према свим
знацима има везе најдубље са немачким вла-
стима и са групом Аћимовића". В. нап. 121, гл.
II. 85
В. нап. 28. 86
Историјат
Подгорске групе, ст. бел., ИАШ, МГ. 87
Историјат
СК Мачва, ст. бел. АИРПС, М. ОКШ. 27; в. нап. 51, гл.
II
и нап. 84; Аца Радовановић, Хроника села
Штитара, ИАШ, Х-78. Појединости се могу наћи у
изјавама и сећашима многих учесника. 88
В.
нап. 7, гл. V. — Жика Тадић се
сећа: „Небојша Јерковић ми је рекао да се у
Шуљму јавим учитељу Урошу Стојшићу, предрат-
ном члану КПЈ." Исто. 89
Чете
су биле познатије по имену командира. То су
били: Живан Гија Димитријевић, Милан
Радовановић и Момчило Ђурић. 90
Командири:
Драгић Мирковић (из Посавотамнаве) и
Миливоје Белић (Мајурска чета). 91
Четнички
командири: поручник Милић Матић, жанд.
наредник „Чича Иверски" и акт. наредник
Војислав Коцић (неки сматрају да је водник
„Вода смрти" био поднаредник Милан Пушић). 92
Командири:
акт. потпоручник Бора Тодоровић Ђик, рез.
наред- ник Миле Милинковић, акт. поручник
Милун Миловић, акт. капетан Драгослав Драја
Јеремић, акт. потпоручник Душан Јеремић.
Веро- ватно су Иверска и Бадањска чета биле
из састава Јадранског чет- ничког одреда. 93
Командири
четн. чета: акт. поручник Милован Братић, акт.
пот- поручник Вукосав Грујичић и рез.
поручник Миодраг Петровић- Кенић. 94
В. нап, 103, гл. II. 95 Веселин Алексић,
Прва партизанска хаубица, ИАШ, МГ 381. 96
Пашко Ромац, н.ч. 97
Болничари:
Никола Чекић из Бојића, Ђока Алексић и
Миодраг Ширгић из Варне. По сећању Мр^одрага
Ширгића, зап. аутор. 98
В. нап. 93. 99
В. нап. 99, гл. II. 100
В.
нап. 66, гл. IV. 101Исти податак
појављује се: у чланку Владе Зечевића,
Развој народноослободилачке борбе у
Подрињу, АВИИ, у „Грађи за исто- рију
партије и покрета у Подрињу" (нап. 42, гл. I),
у ст. бел. на „Четвртом састанку Мачванске
групе"; у Сећањима Љубе Марића (нап. 66, гл. I). 102
В. нап. 28. 103
У
овоме се не слажу сви партизански учесници.
У Историјату Подгорске групе пише: „Пошли
смо у напад. Нико нам није рекао било какве
детаље. Нико ништа није ни знао... Детаљна
обавеш- тења о утврђењу непријатеља нисмо
имали". 104
В. нап. 66, гл. I. 105
В. нап. 7, гл. V. 106
Исто. 107
В.
нап. 106, гл. I. 108
В. нап. 66, гл. II. 109
Властимир Ерчић,
Изјава, зап. 2. 6. 1959, ИАШ, МГ 112. 110
В. нап. 3, гл. II. 111
В. нап. 84. 112
Према сећању
Милана Радовановића, зап. аутор 31. 7. 1968. 113
Нагшсао Рад.
Максимовић и предао аутору. 114
В. нап. 10, гл. II. 115
В. нап. 66, гл. IV. 116
В. нап. 106, гл. I. 117 В. нап. 10, гл. II. 118
В. нап. 99, гл. 11. 119
Марко Селенић,
Сећање, зап. аутор 14. 11. 1966 и јуна 1969. 120
В. нап. 95. 121
Светозар Цвеја
Лукић, Сећаша, зап. аутор 24. 6. 1969. 122
Милован
Ђорђевић, Хроника села Бојића, Уствари (часопис),
4/1959. 123
Милош Стефановић,
Сећања, зап. аутор 1967. 124
Вукашин
Тодоровић, Сећања, зап. аутор 19. 6. 1969. 125
В. нап. 66, гл. I. 126
По
сећању Маре Завађе, зап. аутор 16. 4. 1970. — У
том воду су били: Милан Пушић, Драган
Беловуковић, Војкан и Никола Ра~ дић, Душан
Косовац, Бора Миладиновић Влауца, Јован
Цветуљац, Пера „Коза" — из Шапца, Будимир
Живановић из Радовашнице, неки Јаковљевић
из Маова, неки Цветановић... „Пушић се није
дао, стао је на сред улице, викао и пуцао, и
ту је потинуо". Ради- ћи и Беловуковић су
се предали. Радићи су стрељани у шабачком
логору, а Беловуковић интерниран у Немачку.
Јаковљевић је ухва- ћен 24. 9. на Баиру и
стрељан... 127
В. нап. 85. 128
В. нап. 119. 129
В. нап. 39, гл. II. 130
В. нап. 77, гл. III 131
В. нап. 106, гл. I. 132
В. нап. 111. 133
Јанко
Ђурић, један од 7 бомбаша, причао Марку
Опачићу. Нап. 66, гл. IV. 134
Марко Оскомић,
Сећања, зап. аутор 11. 8. 1968. 135
Миодраг
Трифуновић, Развој НОБ у срезу Поцерском,
ИАШ, МГ. 136
АИРПС, рег. бр, 2021. 137 36. 11/1, 74. 138
„Борба 1941,
Историјски архив КПЈ, том I књ. 1. 139
В. нап. 84. 140
Драгојло Дудић,
Дневник, 1941, Просвета, Београд 1957, 155. 141
Драгојло
Дудић је забележио у Дневнику 22. септембра
да су извршене све припреме за одржавање
саветовања. Према Записима Родољуба
Чолаковића командант и чланови ГШ Србије —
Сретен Жујовић, Филип Кљајић и он, стигли су
у Столице код Крупња, са политичким
комесаром Ваљевског НОП одреда, 23.
септембра. Друг Тито, Александар Ранковић,
Иван Милутиновић и Иво Лола Рибар већ су
били тамо, а затим се три дана чекало на
долазак Едварда Кардеља, пре но што је
саветовање почело, 26. септембра. Драгојло
Дудић, н.д. 153, 154 и 158; Родољуб Чолаковић,
Записи из ослободи- лачког рата I, 284 и 292. 142
П. Чолаковић, нд.,
292. 143
36. 1/1, 454. 144
Извештај штаба 342.
немачке п. дивизије од 24. 9.
1941. год., 36.
1/1, 456. 145
Станоје
Филиповић, Подриње у крви и пламену,
Годишњак ИАШ I, Шабац 1964, 53. 146
В. нап. 142. 147
Исто. 148
В. нап. 66, гл. II. 149
36. 1/1, 458. 150
36. 1/1, 463 и 465. 151
Исто. 152
Исто. 153
Опширније о „крвавом
маршу" у Јарак види: Милован Ђорђе- вић,
Запис о Јарку, Шабац 1957; Димитрије Ђорђевић,
Јарак, Глас Подриња, од 2. до 18. 1. 1945;
Константин Ђорђевић, Јарак, Глас Подриња, 26.
9. 1952; Глиша Бабовић н.д., С. Филиповић, н.д., 62.
|