| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА РАСЕЉАВА И ЧИСТИ ШАБАЦ Касно увече 23. септембра генерал Беме је упутио наређење 342. дивизије да ступи у акцију против „главне устаничке области". Напади на Шабац приморали су га да измени и за извеено време одложи „заповест за чишћење лука Саве". Уместо да да знак да цела дивизија крене преко Саве код Шапца и Митровице, а одатле у казнени поход против Мачве, Беме је за почетак одредио нешто скромнији, мањи циљ — поседање Шапца. Најбитније у подухвату, садржај наређења, означено је у „предмету" као: „Евакуација Шапца". Да би упознао дивизију са стањем у Шапцу и објаснио јој разлог за предузимање акције, Беме је на почетку наређења истакао: „23. IX из кућа у Шапцу је отворена пушчана и митраљеска ватра на немачке патроле. Било је губитака". То је требало да значи да се у граду налазе „припадници банди", да се истакне њихов „подмукли" начин борбе, а истовремено да се укаже и на кривицу градског становништва, које „бандама" пружа помоћ и подршку. То је требало да подјари немачке трупе да на првом кораку оштро иступе, не само против оних који се боре оружјем у руци, већ против целокупног мушког становништва, као што је Беме наредио: „2. 24. IX 342. дивизија има. на препад да покупи у Шапцу све мушкарце између 14 и 70 година и да их пребаци у концентрациони логор, који ће дивизија подићи северно од Саве... 3. Извршење а) Имају се одмах стрељати: сви становници који узимају учешћа у борби или дају отпор; мушкарци у чијим се становима нађе оружје и муниција, из чијих се станова буде отварала ватра или који буду покушали да бекством избегну хапшење".141 Рачунајући
на могућност да његово наређење изгуби од
оштрине и ефикасности у току спровођења
због неспремности посадних трупа и
Крајскомандатуре, Беме је наредио да се све
немачке трупе и војна надлештва, у Шапцу
потчине 342. дивизији. Нарочито неповерење
Беме је испољио према квислиншкој власти у
Шапцу, те је наредио: „Разоружати српске чиновнике (укључујући у ове полидију и жандармерију), држати их одвојено и строго чувати. Уколико узму учешћа у борбеним радњама против немачке оружане силе, одмах их стрељати". Беме је одобрио да се мушкарцима приликом хватања и спровођења дозволи да понесу огртач, ћебе, порцију с кашиком и своју храну, а новац и остали предмети да се одузму. Из ове акције изузети су „фолксдојчери" и припадници са Немачком савезничких и неутралних народа. Дивизији је наређено да у споразуму са Крајскомандантуром у Шапцу водирачуна да им се не нанесо штета и да „њихову нарочиту заштиту треба уз одговорност ставити у дужност Крајскомандатури". Шабац је затворен за сваки цивилни саобраћај од почетка акције до даљег наређења, а долазак у Шабац требало је спречити оружјем. Штаб 342. пешадијске дивизије одредио је за извршење ове акције групу 698. пеш. пука. Ноћу 23/24. септембра почело је пребацивање у Шабац јединица одређених за учешће у акцији и то: 698. пеш. пука, 3. дивизиона 342. арт. пука, једне чете 342. противтенковског батаљона, 1. чете 342. пионирског батаљона и једне чете усташа. Поред ових јединица у акцији чишћења Шапца учествовао је и 2. батаљон 750. пеш. пука и немачка. полицијска чета у Шапцу. У 19 часова 24. септембра Штаб 342. дивизије телеграмом је известио Бемеа да је чишћење Шапца отпочело тога дана у 15 часова.142 Претходно је становништву Шапца, окупљеном лупањем у добоше и канте на појединим местима у граду, саопштено немачко наређење, да се сви мушкарци од 14 до 70 година искупе на одређеним местима, ради пријављивања окупационим властима; ко не дође и не пријави се — биће убијен као одметник. У 15 часова почело је окупљање на означеним местима. У исто време су немачки војници у пратњи усташа, фолксдојчера и белогардејаца почели од периферије града да врше претрес, улицу по улицу, кућу по кућу. При томе су извршили многобројна убиства, не само мушкараца, него и жена и деце, палили куће, пљачкали и пустошили. Нарочито је страдао западни део града — Камичак и улице: Мачванска, Хајдук Станка, Бојводе Путника, Авде Карабеговића и Зеке Буљубаше. Очигледно, команда поседних трупа и Крајскомандантура дали су податке официрима и војницима 342. дивизије, да су партизани били продрли у ове улице, да су остали у граду у току дана и да. се ту пуцало на немачке патроле. Цео тај део града је запаљен, на неколико места Немци су сабрали групе људи и пострељали, а убили су и неколико жена и деце. „Опљачкано је, спаљено и порушено 780 домова чија је вредност — по проценама извршеним непосредно после рата — износила преко 128,000.000 динара (по предратној вредноети)".143 Убијено је око 50 лица. Прикупљени мушкарци, они који су сами дошли на зборна места и они које су немачки војници потерали приликом претреса, спроведени су на поље Михајловац, вашариште западно од линије Савеки мост — Стари град, у троуглу између железничке пруге и друма. У поменутом телеграму Бемеу, Штаб 342. дивизије јавља о току акције: „Цела акција није још завршена. Издвајање мушкараца спроведено је досад без икаквих тешкоћа и до 17,00 ч. било је прикупљено око 4.000 људи. Они су привремено смештени у сабирни логор западно од шабачког моста".144 Хитлерове „смернице" за подизање моћи великог немачког Рајха путем насиља и етраховладе, на путу од Главног стана вође Рајха до извршиоца наређења, који је на шабачком Камичку палио и убијао, нарастале су у окрутности и бездушности. Сваки потчињени се трудио да надмаши претпостављеног и да листи злочиначких мера дода и неку своју. Тако су и извршиоци Бемеовог наређења за чишћење Шапца настојали да надмаше Бемеа. Наређено им је било да стрељају све становнике „који узимају учешће у борби или дају отпор", а они убијају 50 лица, од којих ни једно није узимало учешћа у борби нити давало отпор. Нико није отворио ватру, нико није покушао да побегне. А што се тиче проналажења оружја и муниције у извештају Штаба 342. дивизије Бемеу стоји: „Отпочео је претрес ради изналажења оружја и муниције, али досад, без резултата". Разлога за убијање није било, а ипак су толики људи побијени само у току једног поподнева. Истина, немачки војници су, приликом претреса, града, пронашли и 3 — 4 заостала устаника и стрељали их, али овде није о њима реч, већ о онима који су и по Бемеовим мерилима били невини. Поред чишћења града 698. пук добио је задатак да запоседне Хемијску фабрику „Зорка" и њену стамбену колонију, које су биле, како стоји у извештају дивизије, „ван досадашње линије осигурања". О извршењу овог дела задатка дивизија је јавила: „При поседању хемиске фабрике није се наишло на непријатеља, а исто тако у почетку ни при претресу фабричке колоније. Са прикривене пољане јужно и југозападно од колоније непријатељ је у 16,00 ч. отворио живу пушчану ватру на трупе у колони, на коју је одговорено јаком артиљериском, противтенковском, митраљеском и пушчаном ватром. Сад држимо Шабац, хемиску фабрику и колонију; акција ће се сутра продужити".145 Пољана Михајловац сигурно се Штабу 698. пука учинила неподесном за сабирни логор, па је одлучио да га премести на леву обалу Саве, на кленачке ливаде, насупрот Старог града. Предвече истог дана Шапчани су постројени и у колони по пет потерани преко моста у Кленак. Са положаја северно од моста 1. чета Поцерског батаљона Подринског партизанског одреда приметила је кретање колоне. Не знајући у први мах о чему се ради, партизани су припуцали из пушкомитраљеза преко колоне. Убрзо су схватили да су у колони Шапчани које Немци терају преко моста, те је командир чете Пера Савић наредио да се паљба прекине.146 На голој ледини, опкољени немачким и усташким стражама, Шапчани су провели две ноћи. У сабирни логор код Кленка дотерани су 25. септембра разоружани жандарми и финанси и група накнадно похватаних грађана. Одмах по пријему извештаја 342. дивизије о чишћењу Шапца генерал Беме је послао извештај фелдмаршалу Листу: „Безобзирним мерама против главне устаничке области у луку Саве поново је враћен углед немачке оружане силе. Створен застрашујући пример... Шабац се од 24. IX „расељава".147 По извештајима Штаба 342. дивизије њене јединице су у Шапцу у току ноћи 24/25. септембра одбиле „4 непријатељска извиђачка одељења на јужном и западном фронту Шапца", а сопствени губици трупе били су 5 рањених и 1 „фолксдојчер" убијен. Претресање Шапца и хапшење настављено је и 25. септембра „без знатнијих догађаја", а „неке су куће запаљене".148 Проналажење оружја и муниције дало је слабе резултате. У току 24. септембра „предаја оружја била је незнатна", а 25. септембра нађен је сакривен у њиви засејаној кукурузом један митраљез М 34, једна пушка и муниције „у неутврђеној количини".149 Ноћу 25/26. септембра рањена су три припадника немачке оружане силе: из 342. дивизије командир 9. чете 698. пеш. пука и један војник, а из 2. батаљона 750. пука рањен је један војник. Укупни немачки губици у току чишћења Шапца били су: 8 рањених и 1 убијен. Становника Шапца, према немачким изворима, укупно је стрељано 47, а 4.410 ухапшено.150 До
26. септембра 342. дивизија је устројила
концентрациони логор код села Јарка у Срему.
На крају села, лево од пута Шабац — Рума,
једна чиста пољана ограђена је бодљикавом
жицом, са неколико кула-осматрачница на
угловима, на којима су били постављени
стражари са митраљезима. Тога дана пред подне издвојени су и пуштени кућама дечаци од 14 година, а остали Шапчани су постројени у колону по 5 и усиљеним маршем спроведени за Јарак. Пут од 23 километра пређен је за 4 часа, те је скоро цела колона, а, нарочито зачеље, прешла овај пут у трку. Немачки војници и усташе-спроводници колоне ишли су на колима, коњима или бициклима. Изнемогле, болесне и неспособне Шапчане, који су падали од умора или заостајали, епроводници су успут све поубијали. По Глиши Бабовићу од Михајловца до Јарка убијено је око 120 Шапчана. После вишедневног мучења жеђу, глађу, батинањем, пуцањем преко глава, Немци су „расељене" Шапчане вратили у Шабац 30. септембра, али поново у логор, који је по наређењу заповедника Србије уређен у шабачкој јужној касарни. Вечито захвални остаће Шапчани мештанима села Јарка, који су издејствовали код команде концентрационог логора да похапшеним Шапчанима могу пружити помоћ. Вода, коју су им сељаци из Јарка на колима доносили од 28. септембра, била је намученим људима драгоцена као крв, као сам живот.151 Тако
је „ратоборна" немачка дивизија
отпочела казнени поход против устаничке
Србије. Био је то први корак, увод у
операције познате под називом прва
непријатељска офанзива.
|