ПАРТИЈСКИ, ПОЛИТИЧКИ И КУЛТУРНИ РАД У ОДРЕДУ За народ у Мачви партизани су убрзо постали војска, али војска различита од представе о свакој другој војсци за коју се до тада. знало. Док су све друге војске као једно од основних начела проглашавале аполитичност и строго забрањивале војкицима и нижим официрима „мешање у политику", ова нова војска у стварању, партизанска, видела је извор све своје снаге баш у томе: да сваки партизан сазна. који су узроци рата, ко су непријатељи, ко и какви су савезници, шта ће добити борбом, и како ће изгледати слобода, партизанским ратом извојевана. Зато је, напоредо са војничком изградњом Одреда, требало изграђивати и систем партијског, политичког и културног рада, као саставни део војничког реда и живота партизана. Задатак комуниста био је да ризницу свог богатог искуства и знања отворе сваком борцу и да своје организације прилагоде новим условима народноослободилачког рата. Преношење тежишта рада на организовање устанка, на мобилизацију бораца и стварање војних јединица, на иницирање оружаних акција, дакле на деловање Партије у новим, ратним условима, доводило је у пракси до неразумевања и различитих ставова у погледу постављања партијских организација у партизанским одредима, у погледу начина њиховог рада и односа према војним командама, а нарочито у погледу начина рада Окружних комитета, њиховог односа са командама одреда и учешћа у самим одредима. Постављање таквих питања Покрајинском комитету КПЈ за Србију начео је Окружни комитет КПЈ за шабачки округ још 14. августа: „За пол. комесара одређен је један члан ОК, али другови су изразили жељу да један од секретара ОК дође на. то меето. Ми смо оставили то питање нерешено, да бисмо видели с вама. Да ли чланови МК могу да иду у Одред ако имају још неких могућности за рад? Могућности су врло скучене, јер је Шабац стално у опсадном стању и кретање је ограничено".73 Начелан став по овим питањима, а тиме и посредан одговор, Покрајински комитет је послао 20. августа: „ОК као целина мора увек бити на окупу заједно с инструктором у месту (које се може и мењати) из кога ће најлакше и најуспешније руководити читавим радом и обезбедити преглед и контролу рада парт. орг. ОК није нити може бити неко покретно тело које би ишло за партизанским одредом, па се чак потпуно уклопило у његов састав. ОК мора обезбедити политичко руководство читавим радом на својој територији, а у партизанском покрету у еагласности с најодговорнијим из њега".74 Од самог оснивања Мачванског (Подринског) НОП одреда чланови ОК налазе се у његовом руководству: први политички комесар Мика Митровић је члан ОК. Од оснивања чета у Одреду, политички комесар Одреда је Душан Остојић, орг. секретар ОК, Мика Митровић је командир 1. чете, а чланови ОК Милорад Петровић и Здравко Шестић су политички комесари чета. Члан ОК Александар Лала Станковић је приликом оснивања Одреда десетар, приликом оснивања чета постаје командир чете, а касније командант батаљона. И Вера Благојевић, секретар ОК Скоја, у другој половини августа дошла је у Одред. Ипак, у писму ПК-у од 23. августа, правдајући се за неке од почињених грешака, Окружни комитет наводи као једну од неликвидираних слабости и то: „што одред нема довољно чврсте везе с ОК и то што у самом одреду другови политички стоје доста слабо", те је ОК имао „доста муке" док је убедио другове из Одреда да су грешили по неким питањима провођења политичке линије устанка.75 Иза тога уследио је извештај инструктора ПК са Цера, 30. августа: „Чланови МК су сви у месту. Повремено долазимо до одреда. Сви чланови ОК су у одреду, јер не могу да опстану по селима".76 На то ПК кратко одговара, 4. септембра: „У погледу вашег кретања с одредом упозоравамо да водите рачуна о нашим упутствима о томе".77 Међутим, не само чланови ОК, већ цела партијска организација до прве непријатељоке офанзиве већ је била или у Одреду, или у војно-позадинским организацијама, или у органима власти, и на тај начин цела „легализована". Из Шапца су и сви чланови МК пред напад на Шабац изишли у Одред, а у Шабац су од чланова Партије враћени само Зора Симеуновић, секретар МК и Ната Јеличић. Тако је у Шапцу остало само 5 — 6 чланова КПЈ и отприлике исто толико кандидата. Међутим, у граду је остао већи број скојеваца. Од око 80 чланова Скоја само је око 20 отишло у Одред. Други су, слушајући директиве МК КПЈ и МК Скоја чекали напад на Шабац и његово ослобођење, па да се наоружају и ступе у Одред. У селима је нешто више чланова Партије остало код куће. Познато је да је једино у Глушцима одржан састанак свих комуниста и на њему одлучено ко ће од чланова Партије да иде у Одред, а ко ће остати на раду у селу. По тој одлуци у селу је остављено 5 чланова. Из Равња је само Милисав Беловуковић једно време остао у селу, због болести, па је и он отишао у Одред. У Салашу Ноћајском су остављени на партијском раду у селу Душан Ђукић и Сава Чупић, а Васа Болгарски је због болести враћен из Одреда. Душан Ђукић је ступио у Одред приликом повлачења испред казнене експедиције. Из Шеварица су сви чланови КПЈ и Скоја отишли у Одред до 12. августа. Из Мачванског Причиновића нису били у Одреду 4 члана КПЈ и 3 скојевца. Није познато да ли им је неко рекао да остану у селу, или нису хтели да ступе у Одред.78 Сви чланови КПЈ из Мачванске Митровице, Штитара, Богатића, појединци из Банова Поља, Белотића, Прњавора, Липолиста и Ноћаја, ступили су у Одред. Чланови Партије — избеглице у Мачви — сви су ступили у Одред у првим данима устанка. Једино су сви чланови партијског актива у Клењу, наводно пс директиви Душана Остојића, остали у селу. У мемоарској грађи нема никаквих података како је у прво време организационо била постављена партијска организација у Одреду. Има нешто података, узгред наведених, о одржавању партијских састанака и то углавном свих комуниста из јединица које су се затекле на месту и у време одржавања састанка. Први састанак помиње Миленко Самарџић. Одржан је 7. августа за време покрета Одреда од Богатића према Косовцу. Приликом застанка у једној шуми у атару Клења чланови Партије су се издвојили. Позван је и Миленко Самарџић који је том приликом примљен у члаиство КПЈ.79 Наведен је већ и састанак који је одржан 12. августа, и састанак одржан „последње недеље августа". Милан Беловуковић помиње још један састанак који је одржан убрзо после оснивања чета, око 14. августа. На основу расположивих података се не види да ли су, до 30. августа, одржавани партијски састанци по четама, односно да ли су постојале четне партијске ћелије и ко су им били секретари. Претпоставља се да су политички комесари чета били задужени и за партијски рад у четама. По сећању Момчила Бобића чете су имале „омладинског руководиоца" — скојевца задуженог за рад са омладином.80 Утицај Данила Лекића Шпанца осетио се и у постављању организационих питања Партије у Одреду. Његово искуство у партијском раду у шпанској републиканској војсци и овде је користило. Искуство је говорило да политички комесар Одреда, оптерећен многим пословима, не може да стигне да се у потребној мери бави организацијом и контролом партијског рада.81 На основу тог искуства, после даласка у Одред инструктора ПК и секретара ОК, установљена је функција заменика политичког комесара Одреда, коју је примио секретар ОК Доброеав Гадосављевић Народ. Свој положај у Одреду и однос према Штабу легализовао је и инструктор ПК тако, што је примио дужност шефа Штаба и постао члан највишег руководећег тела Одреда. Има такође података да су по четама организоване ћелије које су имале секретаре, а да ту функцију нису вршили политички комесари чета. На пример, Станимир Косијер био је секретар партијске ћелије у 4. чети Поцерског батаљона. Милан Цикота се сећа да је почетком септембра одржан партијски састанак ћелије у 1. чети Мачванског батаљона. Присуствовали су Душан Остојић и Милорад Петровић Ујка. На том састанку Милан Цикота. је примљен у Партију.82 Радован Коњевић пише да је Драгомир Драја Бркић за време опсаде Мачванске Митровице био заменик политичког комесара 3. чете Поцерског батаљона и секретар партијске ћелије у чети.83 Чланови КПЈ — партизанр! у приштапским деловима Подринског НОП одреда били су организовани у једну партијску ћелију. Секретар ћелије била је Радмила Лала Ивковртћ. Приликом прикупљања сећања од учесника НОР није много пажње обраћено ни на политички рад у Одреду, иако је то био веома важан чинилац у његовом свакодневном животу и борби. Свака повољна прилика коришћена је, поред војничке обуке, и за политички рад. Политички комесари чета., а често и випш политички и партијски руководиоци, обавештавали су борце о политичкој ситуацији у свету, о стању на фронтовима, о народноослободилачком покрету и о борбама против окупатора у земљи, објашњавали им циљеве народноослободилачке борбе, говорили о Совјетском Савезу и Црвеној армији, о Комунистичкој партији Југославије. Поред тога, сви политички комесари носили су и по неку књигу, па су из ње читали одломке и давали појединим борцима на читање. Организација. културно-пропагандног рада у Одреду започета је у августу. Као што је речено, 30. августа одржана је мала приредба. У септембру је више пажње посвећено политичком и културном раду. При Штабу Одреда основан је Културно-пропагандни одбор у саставу: Мома Михаиловић, Вера Благојевић, Живорад Жика Поповић, Мила Бајалица, Мирко Штрајтнбергер Штука, Зора Бегенишић и Богдан Јовановић Роја. Поред издавања и растурања вести, овај Одбор је организовао: зидне новине, умножавање одломака из наше пропагандне литературе, штампање парола. Неке од њих су гласиле: Живела братска словенска Русија, Ни зрно жита, ни грам масти... ништа не дати непријатељу, Све за фронт, Смрт фашизму — Слобода народу... Штапска техника је штампала и умножавала велике количине пропагандног материјала, који је стизао до сваке чете. Сваког дана чете су добијале вести са фронтова и друге пропагандне материјале. Од ступања на дужност заменика политичког комесара Добросав Радосављевић је руководио радом Културно-пропагандног одбора. После доласка групе комуниста — бивших робијаша у Одбору је радио Марјан Стилиновић, а у техници Алојз Коцмур.84 Од другарица које су радиле при Штабу Одреда и у радионици у Петковици основан је хор, који је први пут наступио на дочеку „робијаша" у Петковици. Културни рад по четама састојао се, углавном, у читању напредне белетристике и учењу и певању партизанских песама. Нарочито је била омиљена, али врло ретка, књига „Како се калио челик", роман совјетског писца Николаја, Островског. Партизанске песме биле су у то време: песме актуелних борбених текстова, певане на мелодије познатих народних песама, као Устај сељо, устај роде, Пшеница је класала; предратне радничке и револуционарне песме: Падај сило и неправдо, Нема сељака, нема јунака, Сељаче, друже, докле ћеш тако; песме комуниста робијаша Билећанка и Митровчанка. Митровчанку је Ударна чета певала и проносила кроз мачванска села још пре доласка робијаша, а хор у Петковици њоме их је дочекао. Певано је и неколико руских и совјетских песама: Каћуша, Буђоновка (на мелодију ове песме касније су испеване речи познате песме Коњух планином) Чапајевка, Песма амурских партизана на руском језику, као и српскохрватски текст на мелодију ове песме: Ланци нам се кују клети. Робијаши су донели нови текст на ову мелодију: Партизан сам, тим се дичим. Аутор текста је Радован Вуковић. За илустрацију политичког и културног рада у Одреду ево неколико података из сећања бораца Мачванског (Подринског) НОП одреда: Бошко Остојић прича како је одмах сутрадан по доласку на Косовац, 8. августа, Душан Слијепчевић позвао борце на „политички час" и најавио да ће им читати књигу „Како се калио челик". „Нисам баш пазио шта чита, јер ме није заинтересовало — прича Бошко Остојић. Зато ме је Душко опоменуо. Ја сам му одговорио да ја нисам мајстор који кује челик и да ми то неће никад требати. Настао је смех. Тада је Душко објаснио да се ту не ради ни о каквим мајсторима ни о челику, него да је то књига која говори како су се калили људи, борци".85 Радослав Качавендић се сећа да је у Лешничкој партизанској чети политички комесар чете Димитрије Бајалица имао књигу „Како се калио челик". Један део чете је вежбао са оружјем, а други читао, и обратно.86 Сећајући се интензивних припрема чета од ослобођења Богатића до напада на Шабац, припрема „како на војном тако и на политичком плану", Милан Цикота пише: „Политичке припреме биле су организиране тако што је комесар друг Цуцић водио розговор са борцима и набављао белетристику коју смо читали по групама, односно десетинама. На састанцима целе чете борци су постављали питања, а на њих је одговарао комесар. Комесара сам веома ценио. Он је био непосредан у контакту са људима, увек спреман да разговара и објашњава ока питања, која су нам била нејасна. Између осталих питања доминирала су она која се односе на нашу сарадњу са четницима. Неки доживљаји остану човеку у трајном сећању, па тако и мени Цуцићево објашњење овог питања. Он је рекао да је сада најважније окупљање народа и његово јединство у борби против главног непријатеља — окупатора. У том предаху, без борби, у данима припрема напада на Шабац читали смо белетристику. „Како се калио челик" била је омиљена књига, коју смо са одушевљењем прочитали. Једном младом партизану, који није био старији од 15 година, избеглици, храбром, виталном, веома бистром детету — борцу, дали смо име Корчагин".87 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument