ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА Није познато да је у Подринском НОП одреду од оснивања до доласка Данила Лекића Шпанца била организована обавештајна служба. Обавештења о кретању, јачини и распореду непријатеља, о деловању појединих сарадника окупатора против партизана, Одред је углавном прикупљао преко партијских организација и преко појединих партизана, који су, од случаја до случаја, одређивани да изврше неки задатак. Позкато је, на пример, да је Ђура Губеринић имао задатак да извиди кретање непријатеља — жандарма у Богатићу и да о евентуалним променама ситуације обавести Одред приликом уласка у Богатић 7. августа. Најранији податак о постављању и извршавању задатака обавештајне природе у оквиру партијске организације потиче из првих дана после напада Немачке на Совјетски Савез, у периоду почетка припрема за устанак. Миодраг Мика Граор држао је на вези једног млађег жандарма из жандармеријске чете у Шапцу, који га је обавештавао о намерама непријатеља, уколико су оне допирале до жандарма. Преко њега је Граор добио обавештење о наређењу жандармима да 25. јуна, по утврђеном списку, похапсе шабачке комунисте. На основу тог обавештења Граор је одмах преко чланова партијске ћелије организовао обавештавање чланова Партије који су били на списку.66 Речено је већ да је у Мачви било појединих чланова Партије који нису били повезани у месним ћелијама, већ директно за неког од партијских руководилаца, ради обављања задатака обавештајне природе. У првим данима устанка Одред је прикупљао информације о непријателЈу углавном на три начина: преко чланова Партије, скојеваца, кандидата и симпатизера, који су добијали и одређене, а и опште задатке да одмах обавесте о свему што примете; извиђањем непријатеља, упућивањем појединаца или патрола у одређеном правцу или у одређена места; и преко патриотски расположеног становништва. Појединци су самоиницијативно обавештавали прву партизанску јединицу о наиласку непријатеља, или о непријатељском деловању издајничких елемената. Познат је случај таквог обавештавања о доласку Немаца у Липолист, или о обавештавању чете Глише Малетића о наиласку Немаца. Почетак стварног постављања организације са задацима обавештајне и контраобавештајне природе везује се за долазак Данила Лекића Шпанца. Још у августу, на Мајдану, он је образовао при ХПтабу Одреда једну десетину, која је легално била курирска, и дао јој прецизна упутства и задатке обавештајног карактера: прикупљање информација о кретању непријатељских јединица, о деловању непријатељеких елемената по местима, о непријатељској пропаганди. Десетина је била подељена на мање групе. Свака група имала је одређен рејон. Кретали су се и без оружја, зависно од задатка. Пратили су, на пример, излазак Немаца из Богатића, кретање четника са Кумовца и слично. Поред тога, обављали су и редовне курирске дужности. Командир курира — извиђача био је Стеван Берић Шмурагић.67 Због карактера обавештајне службе, тајности њеног деловања и организовања, у сећању учесника НОР-а нема о њој скоро никаквих података, а докумената поготову. Неколико више узгредних напомена и претпоставки упућују на то да је Подрински НОП одред, усавршавајући и дограђујући своју војничку формацију, изграђивао и обавештајну и контраобавештајну службу. Претпоставља се да је Миодраг Граор у Штабу Одреда био руководилац обавештајне службе. Миодраг Граор је „остао у Шапцу до краја августа са задатком да обавештава о стању и кретању непријатеља. Обавештајне групе држале су своје састанке; тако је једном одржан састанак у Табановићу, где је присуствовао и Мика Граор. На овом састанку одлучено је где ће ко да ради и постављени су конкретни задаци".68 „Један од руководилаца обавештајне службе био је и Лазар Јовановић".69 Руководилац обавештајне службе у Штабу Мачванског батаљона био је Александар Ацомир Ивић, а у Поцерском батаљону Милорад Рада Кулезић.70 Познато је, на пример, да су у Салашу Ноћајском 3 члана партије добили задатак да на одређеном рејону — Мачванска Митровица, Засавица, Раденковић, Салаш Ноћајски и Ноћај — прикупљају обавештења о раду непријатељских елемената, о њиховој пропаганди против народноослободилачке борбе, о кретању сумњивих лица.71 На основу тога може се извести закључак да су такви пунктови били организовани и у другим деловима округа и да је цела Мачва била покривена таквом организацијом. Све сеоске партизанске чете и сви народноослободилачки одбори такође су имали задатак да будно прате непријатељску активност, да контролишу кретање непознатих лица, а у селима крај Саве и Дрине да будно мотре на кретање непријатеља с друге стране ових река и да о свему одмах обавештавају Штаб Одреда или најближу партизанску јединицу. У Богатићкој партизанској чети „постојао је обавештајни део који је имао за задатак да скупља све податке са терена у Мачви".72 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument