| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
САНИТЕТСКА СЛУЖБА Бригу о стварању партизанског санитета устаничко руководство у шабачком округу почело је бринути од првих дана устанка. Већ 14. августа Миле Ивковић обавештава ПК да „у Одреду имамо једног лекара и два студента медицине."53 Лекар,
др Жика Јанковић дошао је у Одред 8. августа.
До 13. августа и он је као борац учествовао у
акцијама Одреда, а приликом формирања чета
основан је на Косовцу и санитетски вод под
његовим руководством. Студенти медицине о
којима је писао Миле Ивковић, били су Мика
Митровић и Душко Слијепчевић, али њима су
биле намењене друге дужности. Рачунајући на
брзо омасовљење Одреда и на теже сукобе са
непријатељем, па према томе и на потребу
стварања добре санитетске службе, а имајући
у виду одржавање санитетских курсева у
Шапцу, Миле Ивковић пита ПК: „Да ли је
потребно и згодно да другарице иду у Одред?
У обзир у првом моменту долази њих 6 — 7, све
из Шапца. Курсеви болничарки још нису
завршени."54 Покрајински комитет КПЈ и Главни штаб за Србију имали су већ одређен став по том питању. Сретен Жујовић је још 29. јула писао ПК-у да се у партизанске одреде шаљу другарице за болничарке, а које истовремено могу обављати и низ других одговорних задатака — одржавање веза, агитационопропагандни рад, снабдевање и тако даље. У истом духу и ПК одговара ОК-у Шабац 20. августа: „Другарице могу одлично користити одредима не само на другом послу, него ако треба и с пушком у руци. Али би сад било погрешно извући из града све другарице, а нарочито некомпромитоване и послати у шуму. Сваку жену којој не прети опасност од хапшења и сл. треба оставити у граду ради одржавања веза не само између вас самих него и између вас и нас. Компромитоване привући ближе партизанима и употребити их за курирску службу, негу болесника и рањеника."55 Тих дана, у жестоким борбама на друму Шабац — Лозница, Подрински НОП одред је имао више рањеника. Први смештај одредског санитета био је код Ракића колибе на Мајдану, у јединој зиданој згради. Понуду Церског четничког одреда и његовог команданта капетана Рачића да се рањени партизани сместе у њиховом логору, Штаб Подринског НОП одреда је прихватио, пошто се и логор Одреда налазио на око 200 метара од четничког. Ту је било смештено десетак рањеника. Штаб одреда се 29. августа преместио у Петковицу, у кућу Милоша Којића. Тада је одредски санитет са рањеницима премештен у Чокешину. У конаку манастира Чокешина уређена је одредска болница. У њу су стигли рањеници са Битве и Бање Ковиљаче. Болница у Чокешини била је добро опремљена креветима. постељином, посуђем, вешом и другим потребним стварима добијеним запленом у Богатићу и Прњавору. Др Жика Јанковић је у Чокешини организовао курс за болничаре. За политичког комесара болнице Штаб одреда је 26. августа поставио Јована Вујића Шабана,56 али је он кратко време остао на гој дужности. Заменила га је Катица Дурсановић.57 Осим Жике Јанковића, који је био шеф санитета, у болницу је повремено долазио лекар из Прњавора др Михаило Илић. Од стручног медицинског особља у Чокешинској болници радиле су две медицинске сестре, Јелена Михаиловић — Тепавчевић и Олга Детела.58 У одредском санитету радило је 5 болничара, пет млађих партизана, које је Жика Јанковић обучио за тај посао.59 У то време је већ велики број жена ступио у Подрински НОП одред. У болници у Чокешини пред напад на Шабац било је око 20 жена које су радиле као болничарке, куварице, и на другим пословима. У болницу у Чокешини донесени су и
немачки војници рањени приликом
бомбардовања логора на Косовцу. У болници
су били превијени, затим су лакши рањеници
упућени у лозничку болницу, а тежи послати
колима у Шабац и предати немачким војним
властима. Пред напад на Шабац, напоредо са осталим припремама, ужурбано се радило и на довршавању организације санитетске службе у Одреду. Са потписима др Жике Јанковића, као лекара, и Јована Вујића, као политкома санитета, издато је 11. септембра „Упутство за организацију батаљонске болничке службе."60 У оба батаљона одређени су батаљонски болничари, у свакој чети било је по 2 болничара, а у свакој десетини одређена су по 2 борца за изношење рањеника. Са четним болничарима одржани су кратки курсеви, а затим одржано по неколико састанака. Болничари су добро опремљени материјалом за пружање прве помоћи рањеницима. Да би се обезбедила ефикасна лекарска помоћ приликом напада на Шабац, Штаб Одреда је, на неколико дана пре напада, мобилисао 3 лекара: др Пиколу Топаловића из Богатића, др Сидонију Литман, лекара Здравствене задруге у Штитару и др Тамару Гавриловну, лекара Здравствене задруге у М. Дричиновићу, а такође и болничара Јована Илића из Здравствене задруге у Штитару. Организована су 4 превијалишта: у Слепчевићу, Табановићу, Ноћају и Волујцу. Прва три организовао је Подрински НОП одред, а превијалиште у Волујцу организовала је заједничка партизанско-четничка команда места у Накучанима. Превијалишта су опремљена од конфисковане имовине Добре Николића из Шапца (ствари из виле у Крсмановачи) и фолксдојчера Гесерта из Ноћаја — креветима, постељином и посуђем. Санитетским
материјалом и лековима Одред се снабдевао
из Шапца, одакле је изнета прилична
количина прикупљена добровољним прилозима,
из Мачванске Митровице, и из здравствених
установа у Мачви (у Богатићу, Раденковићу,
Штитару, Мачванском Причиновићу, Прњавору и
Липолисту). Конфискована је лекарска
ординација др Младена Милошевића.. Поведена
је акција прикупљања прилога за рањенике и
опрему болнице и превијалишта, па је
сакупљено доста. ствари, нарочито пешкира
од танког платна — беза, које се могло
употребити за завоје. Често су девојке-удаваче
одвајале из своје девојачке „спреме" то
фино, танко платно и друге ствари намењене
за даривање сватова и прилагале за рањенике
и болницу. Било је случајева да су поједини
свештеници прилагали пешкире од беза, који
су били даровани цркви.
|