УСАВРШАВАЊЕ ВОЈНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Чланови Главног штаба НОПО Србије пружили су велику помоћ партизанским одредима у југозападној Србији, Шумадији и Поморављу у постављању одреда на војничку основу, учвршћењу дисциплине — партијске и војничке, тумачењу партијске линије и њеном практичном спровођењу, решавању кадровских проблема, правилном постављању партијског рада у одредима и односа између окружних комитета и штабова сдреда, партијских организација и команди чета, у планираљу, па чак и у извођењу неких знатнијих акција непосредним руковођењем и учешћем у њима. У наведеном извештају Сретена Жујовића не помиње се Мачвански партизански одред, иако је већ био основан, а није био извео ни једну акцију. Жујовић на крају извештаја каже, да у друге крајеве, необухваћене извештајем, још за 15 дана не може никога (од чланова Главног штаба) послати, и предлаже: „Нека ПК преузме, ако може сада, организацију ових крајева" и наводи околину Зајечара, Лесковац и Ниш. С шабачком округу нема ни помена.23 Један од разлога што чланови Главног штаба нису стигли да обиђу и Мачвански, односно Подрински НОП одред, поред огромних тешкоћа илегалног пребацивања из одреда у одред био је у фиксирању тежишта рада на оживотворењу замисли Врховног команданта. Титово наређење Главни штаб је примио 26. јула. „У том писму, пише Родољуб Чолаковић, он развија мисао да се наше диверзионе акције, напади на жандармеријске станице и напади на мање групе окупаторских војника у догледно вријеме морају слити у општи народни устанак. Устанак треба започети у задној Србији и тамо створити ослобођену територију која ће послужити као база за развијање устанка у другим крајевима."24 На основу ове директиве Главни штаб је донео план активности на простору јужно од друма Лозница -Ваљево, преко Чачка и Ужица према Санџаку, сматрајући га најпогоднијим за подизање устанка. Покрајински комитет КПЈ за Србију преузео је организацију устанка у шабачком округу. Иако руковођење од стране Г1К није било остварено непосредним контактима у току устанка, већ путем преписке, ипак је било од пресудног значаја за правилно усмеравање Окружног комитета и Штаба Одреда по најважнијим питањима: карактера устанка, његове ширине и борбене активности. Међутим, Покрајински комитет је главну пажњу обраћао на партијска. и политичка питања, а за војна питања упућивао је на Главни штаб Србије. Тако је ПК 12. августа писао ОК-у Шабац: „Са сваким нашим документом обавезно упознајте другове из Штаба главне команде партизанских одреда у Србији, којем сте апсолутно потчињени и све његове наредбе о војном делу имате обавезно спроводити."25 Према извештају Мила Ивковића од 30 августа Покрајинском комитету види се да Подрински НОП одред још ни тада није био добио тражену и заказану везу са Главним штабом КОПО Србије. Поуздано се зна да је тек почетком октобра један од чланова Главног штаба — Филип Фића Кљајић — дошао у Штаб Подринског НОП одреда. У писмима ПК било је и неколико општих упутстава за активност партизанских одреда: стварати брзо покретне одреде, наоружавати се разоружавањем непријатеља, нападати непријатељске транспорте и слагалишта, организовати потере за пљачкашима, завести гвоздену дисциплину... У писму од 20. августа, поред раније наведеног мишљења о нападу на Шабац, ПК је дао и следећа упутства и савете војног карактера: „У борбама треба применити и војну вештину да бисте изгубили што мање бораца или да не изгубите ни једног. Удар на непријатеља по могућности вршити изненада, тј. кад га он најмање очекује. Наше операције против непријатеља морају бити плански припремљене, користећи се мишљењем и саветима војних стручњака. — Треба у првом реду нападати на немачке транспорте са животним намирницама и свим оним што је опљачкано од српског народа. Тај освојени непријатељски плен делити партизанима и враћати опљачканом народу. —... Учините све да разбијете и онемогућите сваки покушај непријатеља у стварању обавештајне службе по селима и варошима."26 У писму од 4. септембра ПК скреће пажњу: „У реорганизацији и подели коју сте већ извршили у одредима немојте ићи даље, јер стварање већих војних формација захтева одлуку и одобрење Главног штаба Југославије."27 Први број Билтена Главног штаба Народноослободилачких партизанских одреда Југославије, који је изишао 10. августа, ОК је примио у Шапцу после десетак дана, и у њему нашао одговоре на извеена питања, која су се односила искључиво на „практично провођење политичке линије", на „најважније питање — питање карактера устанка."28 Што се тиче „војног дела", којим је руководио ГШ за Србију, Мачвански (Подрински) НОП одред био је од почетка, од доношења одлуке о оснивању до врхунске тачке његовог израстања, до напада на, Шабац, остављен самоиницијативи и сналажљивости сопствених кадрова и њиховом познавању војне вештине. Тој страни се, у ранијим написима о Одреду, није поклањало довољно пажње. И у сећањима учесника, испричаним и написаним, мало је података о томе. Зато и постоје непотпуне, површне, па и погрешне представе о Одреду, у војничком сми~ слу. Тешкоће причињава и одсуство изворне грађе — архива Одреда није сачувана (или још није пронађена). Ипак, постоји неколико преписа и неколико извода из наређења Штаба Одреда и штабова батаљона.29 Та документација, иако оскудна, садржи прегршт драгоцених података. Ваља нагласити два момента, који се видљивије издвајају из ових података. Један од њих је — први помен о писменој наредби команданта Одреда, која садржи похвале, распоред бораца и дежурство, дакле, први писмени траг о постојању (или стварању) војних правила и војничког реда у животу и раду Одреда. То је било 24. августа, другог дана по доласку у Одред Данила ЈХекића Шпанца. После недељу дана инструктор ПК је оценио: „ ... његов утицај се већ осећа."30 Други моменат је — излазак инструктора ПК, секретара ОК и неколико чланова КПЈ из Шапца у Одред. Наредбом Штаба Одреда од 10. септембра извршено је неколико нових постављења, на положаје којих датле није било у Штабу и при ЈПтабу Одреда. Миодраг Мвковић је постављен за шефа Штаба, Добросав Радосављевић за заменика политичког комесара; постављени су оперативни официр и благајник при Штабу Одреда, а један члан ОК је „одређен за одржавање везе."31 Уз грађу мемоарског карактера, ови подаци омогућавају да се јасније и потпуније створи скица вајничке формације Одреда, његовог војничког живота и изгледа, каква је била уочи напада на Шабац. Основан од две војне десетине Мачвански (Подрински) НОП одред је за само месец и по дана израстао у крупну и активну партизанску јединицу, састављену од батаљона, чета и више специјалних јединица, војних установа и служби. Од 30. августа, нарочито, његова војничка физиономија се све више употпуњава и усавршава и добија основне контуре регуларне војне јединице. Војно-политичко руководство Одреда представљао је Штаб Одреда, који су сачињавали: командант, заменик команданта и политички комесар, а од 10. септембра и заменик политичког комееара и шеф Штаба. У Штабу Одреда су постојале функције: руководилац обавештајне службе, шеф санитета, интендант, инструктор по војним питањима и оперативни официр. Није познато да ли су и који од носилаца ових функција били и чланови Штаба. Финансијске послове Штаба водио је благајник, а административне писар и дактилограф.32 При Штабу Одреда постојали су: Војни суд Одреда,33 (који је имао председника, иследника, секретара и неколико чланова, одређиваних од случаја до случаја), Агитационо-пролагандни одбор, који је располагао извесном техником, између осталог и штампаријом, „Стража", касније „Заштитна чета", за обезбеђење Штаба и приштапских делова, и курирска односно извиђачка десетина. Исхрана Штаба Одреда и сбих приштапских делова била је обезбеђена заједничком кухињом34 Штабови батаљона имали су само по 2 члана: команданта и политичког комесара. Пред напад на Шабац по^тављен је дотадашњи интендант Одреда Аврам Росић за замешг:а команданта Поцерског батаљона. У Штабу Мачванског батаљона, колико је познато. није постојала таква. функција. За време опсаде и напада на Шабац у Штабу Мачванског батаљона радио је Лука Туфегџић, али није познато у каквом својству.35 При штабовима батаљона постојали су обавештајни органи, интенданти, благајници, магационери, батаљонски болничари, курири и писари.36 Батаљони су имали по 4 до 5 мањих стрељачких чета, по једну пионирску чету, бомбашку чету, минерско одељење и по неколико „помоћних чета" (ненаоружано људство сеоских чета). Чете су биле мањег бројног састава (50 — 80 људи), наоружане само пушкама, бомбама и пушкомитраљезима; биле су подељене на по два вода, а водови на по две десетине. Команду чете чинили су командир и политички комесар чете, а водници првог вода у свакој чети били су заменици командира чете, Осим војних руководилаца — водника, водови су имали и политичке, који су тада такође називани „иолитички комесар вода". Чете су имале и свог економа или „комесара за исхрану", по 2 болничара и курира за везу са штабом батаљона. Из дана када су чете Подринског НОП одреда почеле да се приближавају Шапцу и да стежу обруч око њега, па до прве непријатељске офанзиве, сачувано је неколико докумената из архиве командира 2. чете Мачванског батаљона.37 Подаци из ових докумената добро илуструју напоре Штаба Одреда и штабова батаљона да се допуни и побољша војничка формација Одреда, да се учврсти дисциплина, подигне одговорност и да се свакодневни живот чета постави на војничке основе. Ова преписка Штаба батаљона са четама и чета међусобно настала је на основу наређења и упутстава Штаба Одреда.38 Нови командант батаљона Александар Лала Станковић послао је прЕу своју наредбу 14. септембра, у којој тражи извештаје са положаја и поред тога: да све чете пошаљу по једног кувара, да се одреде четни комесари за исхрану, да свака чета пошаље по једног ордонанса код батаљона и да командир 2. чете пошаље једног друга за батаљонског магационера. Овом наредбом одређено је и дежурство у батаљону. Дежурни су били водници. Тражи се и списак другова којима треба нешто од одеће и обуће и да командири са списковима дођу лично и узму потребне ствари за своје чете.39 Наредбом од 15. септембра Штаб батаљона даје упутство за стручнији и ефикаснији рад у батаљону и врши припреме за оснивање пионирске чете батаљона: „Сви командири чета сутра до 8 часова доставиће спискове другова и то: I чета за 8 другова, II чета за 7 другова, III чета за 5 другова тако да ови другови буду по могућству најслабији који нису поуздани за стрелце ради оснивања пионирске чете у батаљону. Другови који буду одређени за пионирску чету морају бити код школе до 10 часова пре подне 16. ов. месеца. Дежурство у батаљону примиће водник II вода I чете."40 Наредбом од 17. септембра скреће се пажња да се изврши заклетва незаклетих другова. Даље, одређује се магационер батаљона за исхрану, ордонанс код команданта Поцерског батаљона, а један друг се одређује „у минерско", што показује да је у батаљону већ била организована посебна минерска јединица, вероватно одељење. Затим се тражи списак имена оних другова који су радили са експлозивом, каменорезачки посао и рудари; да се изврши организација болничарске службе „тако да свака десетина има 2 одређена болничара, који ће обављати дужност своју по накнадним добивеним упутствима која ће добити од друга батаљонског болничара."42 И следећа наредба, од 19. септембра, садржи дисциплинска упутства: да се не пуца без потребе, да се коначишта довољно обезбеђују, да се контролишу страже и патроле, да су чете у строгој приправности и у вези са суседним јединицама.43 Тако је Подрински НОП одред, напоредо са подилажењем Шапцу, поступно усавршавао своју организацију, учвршћивао дисциплину и јачао борбену готовост. „Од ослобођења Богатића па до напада на Шабац, пише Милан Цикота, вршене су припреме чета, како на војном тако и на политичком плану... Војне припреме сведене су на увежбавање у нишањењу и руковању с пушком. То је било актуелно, јер смо у чети имали велики број младих људи, који нису служили војску, па су им та знања била оскудна. Са пуно воље они су расклапали и склапали своје пушке, описивали њене делове, такмичили се у брзини склапања затварача и ту брзину савладали веома брзо и солидно. Одушевљење бораца било је велико када смо добили неколико бомби које су произведене у нашим партизанским радионицама. Тада смо се налазили на простору између села Слепчевић и села Мајур. Командир је наредио да се скупе сви борци и саопштио да смо добили бомбе наше производње, које ћемо употребити у предстојећем нападу на Шабац. Објашњавао је начин руковања и употребе, а затим је извршена и проба. То је позитивно деловало на морал бораца."44 Приликом распореда на војна руководећа места, од команданта до десетара, водило се рачуна, пре свега, о провереној и доказаној оданости народноослободилачком покрету, и о смелости и умешности показаној у акцијама и борбама. Међутим, од почетка, од оснивања Одреда, провејавала је и тежња да војни руководиоци буду људи који су раније, у бившој југословенској војсци, стекли бар неопходан минимум војничког знања, потребан војном старешини. Подаци о служби у бившој југословенској војсци и о војничкој спреми руководећег кадра Подринског НОП одреда нису потпуни, али постојећи подаци убедљиво показују: војни руководиоци већином су били резервни официри и подофицири. Од 28 војних руководилаца, који су од оснивања Одреда до напада на Шабац били на дужности командира чета, команданата батаљона, команданта и заменика команданта Одреда, за свега 5 недостају подаци. Од осталих 23, нижих резервних официра (поручника и потпоручника) било је 9, резервних подофицира 6, активних официра 1, активних подофицира 4, редова 2, и један официр шпанске републиканске војске.45 Између 22 политичка руководиоца (политички комееари чета, комесари батаљона, комесар и заменик комесара Одреда) било је 5 официра и од њих један „Шпанац", 6 редова, 1 подофицир и 2 војна питомца, а 8 није служило војску — 4 као студенти и ђаци, 3 су из здравствених разлога били оглашени за неспособне, а 1 се није јавио у војску.46 Професионалних војника било је у Одреду мало, свега 5: један капетан I класе, 2 наредника и два поднаредника.47 Штаб Одреда је покушао да придобије још неке активне официре, вођени су разговори са двојицом потпуковника, али без успеха.48 За заменике командира чета и водника било је постављено неколико резервних официра и више подофицира (два жандармеријока), а за десетаре су одређивани само они борци који су служили бившу југословенску војску. Изузетака је било врло мало. Партизани су, као права народна, устаничка војска, пошли у боорбу „о свом руху...". Мада је иза бивше југословенске војске остало доста одеће и обуће, ипак, многи је нису имали. Због тога партизански одреди нису били једнообразно обучени — униформисани. Једина ознака коју су сви партизани имали била је црвена петокрака звезда. Није познато да ли су први партизани Мачванског одреда носили петокраке звезде пре 11. августа. Тога дана на Бубањи девојке из Глушаца су кројиле од црвене чоје заплењење у Богатићу — црвене петокраке звезде, и пришивале их борцима на шајкаче и капе.49 После тога партизан се није могао замислити без петокраке звезде. Што се тиче одеће и обуће и других спољашњих обележја, владало је право шаренило. Ипак, постојала је тежња код сваког да, сем оружја и петокраке, и још по нечем оставља утисак војника. Али ту се свако сналазио како је знао и умео. Одред му није могао много помоћи — војне одеће, обуће и друге опреме прикупљено је чак далеко мање него оружја, јер је све то већ било добрим делом искоришћено у цивилне сврхе по домаћинствима. А кад је Одред у својим радионицама почео да производи нешто одеће, обуће и рубља, то је било од цивилних тканина и других материјала, и никако није могло да буде једнообразно. Разноликост се повећавала и због тога што су многи људи своје или набављене војничке униформе обојили и прекројили, како их не би морали предати окупатору. Тако је врло мало партизана било обучено у комплетну војничку униформу бивше југословенске војске било да су дошли у Одред у својој униформи, било да су је касније добили у Одреду.50 Неки партизани су носили мачванску народну ношњу — копоран или гуњ и чакшире од шајка (Небојша Јерковић, Данило Лекић, Мика Митровић, Пера Савић, Милан Ђаковић, Лала Станковић), преко тога и кратке кожне капуте. Повећању разноликости доприносили су и варошани и избеглице, који су долазили у Одред у својим оделима варошког кроја. Међутим, већина се трудила да има чакшире (рајтхозне) без обзира од каквог су материјала. Обуће је било разне — од чизама, преко цокула и ципела, до опанака, шиљкана и капичара, а било је и бораца који су у партизане морали да дођу боси. И капе су биле разноврсне. Поред шајкача бивше југословенске војске, које су се ипак највише носиле, било је и шубара, шешира, качкета и беретки.51 Увијаче је ретко ко носио, били су непрактични за партизане. Опасаче с фишеклијама имали су многи наоружани борци. Други су носили муницију у торбама, па и у џеповима. На опосачима су ношене бомбе (једна до три). Неки су носили и војничку чутуру, а ретки су били они који су имали бајонет и ашовчић (осим Ударне чете, у којој је више њих имало). Ударна чета била је добро снабдевена ћебадима и шаторским крилима, а у осталим четама је то више било остављено личној иницијатрши, схватању, (могућностима и умешности појединаца, Партизани нису носили реденике (изузеци су били врло ретки) како би се што више разликовали од четника, који су се реденицима богато украшавали. Војни и политички руководиоци носили су кожне торбе — или заплењене од жандарма или преправљене од бисага. Војничке торбе имали су многи партизани, са. порцијама, чутурицама, прибором за јело и прибором за чишћење оружја. Револвери и пиштољи обично су се носили привезани за гајтан, најчешће црвени — од жандармских ширита, пребачен око врата, како се у ноћној борби не би изгубили. Никаквих ознака функције и положаја није било. За поздрав стиснутом песницом подигнутом до слепоочнице зна се од првог јавног рапорта Мике Митровића команданту Одреда Небојши Јерковићу, на Бубањи, 11. августа. Иначе, у сусретима, међусобним или са народом, партизани су поздрављали и стиснутом песницом подигнутом у вис. „Смрт фашизму — Слобода народу!" као поздрав забележен је први пут у преписци ОК са Покрајинским комитетом од 20. и 23. августа.52 После тога је усвојен и у Одреду. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument