ЈАЧАЊЕ ДИСЦИПЛИНЕ И ЧИШЋЕЊЕ НЕПОЖЕЉНИХ ЕЛЕМЕНАТА Од првог позива комунистима да стану на чело народних маса, да их организују и поведу у борбу против окупатора и домаћих издајника, Комунистичка партија Југославије истицала је основне врлине које треба да красе лик комунисте — партизана и борца, да би извршио тај тежак и одговоран задатак. „Одважност, дисциплина и хладнокрвност нека влада међу вама, — била је порука првог Прогласа ЦК КПЈ — јер ви морате тиме дати пример другима".1 Покрајински комитет КПЈ за Србију у окружници од 20. јула 1941. године врло оштро је критиковао спорост и неодговорност у организовању оружане борбе, и пред све партијске организације поставио „задатке који су за Партију од судбоносног значаја": „Ни једног часа не смемо чекати, сваки минут за нас и за читав српски народ је питање живота, питање бити или не бити. Ко друкчије мисли и ко није спреман да сме ступити у отворен бој — нека чисти редове наше Партије што пре — то боље... —     Завести челичну дисциплину у партијским организацијама и по цену преполовљења чланства. Партији није потребан само број чланства; али неактивног, већ храбри, одани и спремни на све војници који неће узмаћи ни пред каквим тешкоћама. Сваки наш човек мора се осећати мобилисаним војником — ратником. —    Против кукавица и колебљиваца свих боја повести најодлучнију борбу у Партији и ван ње. Сваку антипартијску работу, сваки непријатељски иступ против Партије и њене линије или њених функционера, у било којој форми, треба на лицу места осудити и непријатеља на лицу места ликвидирати за увек."2 Командант Главног штаба НОПО Србије Сретен Жујовић, извештавајући Врховног команданта НОПОЈ друга Тита о стању партизанских одреда у западној Србији и Шумадији 2. августа 1941. године, изнео је став Главног штаба: „Врло добра је Окружница ПК од 20. VII... У том погледу ми смо мало оштрији и строго ћемо нарочито поступати према партијцима (слабићима, паничарима, дезертерима — стављајући их на линију помагача непријатеља)".3 Ради извршења задатака на стварању слободне територије у западној Србији Сретен Жујовић тражи „да ПК јасно нагласи свима парт. организацијама и партијцима безусловно покоравање дисциплини Партије и наредбама нашег Штаба који руководи војним делом. Стари марифетлук и избегавање од рада скривених паничара и ликвидатора ми немамо времена да разматрамо разним комисијама и саслушањима, већ у садашње време крстимо као дезертерство и издају... Ликвидирам (дефинитивно) упорно противљење наредбама и бунт"4 Потребу стварања чврсте дисциплине, ратне, војничке, Покрајински комитет је истицао и касније, у писмима која је посебно слао појединим окружним комитетима. Тако, у писму Окружном комитету за шабачки округ од 12. августа, ПК још једном подвлачи: „— Завести гвоздену дисциплину у парт. орг. и одредима. Код тежих случајева кривце треба и ликвидирати за увек. Сваку меру у том правцу објаснити. Наша Партија налази се у рату и сваки њен члан јесте војник који се има покоравати законима који владају у ратном стању. Кукавицама, страшљивцима и саботерима нема места у нашој Партији, њих треба прогонити из наших редова као црног ђавола."5 Од дана када је донета одлука о формирању војних десетина од група илегалних комуниста, настојало се да се у њима спроведе војнички живот и организација, да се заведе „гвоздена дисциплина". То је настављено и касније. У војне десетине, а. касније у Одред, могли су да ступе једино проверени и поуздани људи, који су долазили преко везе, са одређеном лозинком. Требало се нарочито обезбедити од убацивања шгшјуна, провокатора, као и од анархистичких елемената, опортуниста, колебљиваца... Прво чишћење од таквих тек формирани Одред морао је да изврши у шеваричким шумама, а прву, најстрожију казну искусио је Владимир Лаца Госпавић. Када су 7. августа у Богатићу запраштале пушке, Марко Јовановић се уплашио и побегао. Дошао је у Равње и сакрио се — овога пута и од партизана. Осуђен је на смрт због дезертерства. После извесног времена сам је дошао у Одред, пријавио се Милану Беловуковићу Деви, а Дева је цео случај објаснио Данилу Лекићу Шпанцу и питао га шта да ради. „Задржи га у твом батаљону као да ништа није ни било", рекао је Шпанац. Марко Јовановић је постављен за магационера, а потом за заменика интенданта Поцерског батаљона. Члан Партије није више био.6 У другој половини августа стрељан је на Церу код Ракића колибе, где је у то време био Штаб Одреда, Илија Мартић. Његов антипартијски рад је осуђен још на Окружној партијској конференцији на Бубањи 29. јуна 1941. године. Тада је о њему говорио Миле Ивковић: да је, заједно са Илијом Ранковићем, апотекаром из Шапца, издао Партију, да је растурио партијску организацију, свесно саботирао не примајући никога у Партију и тако даље. После напада Немачке на Совјетски Савез Илија Мартић је избегао из Шапца и дошао у Поцерски Добрић. Ту је у току вршаја радио на вршалици. Ратко Стевановић Босанац пише да је у штитарској колиби (где је била смештена група партизана из Шапца, која је кренула у Одред 13. јула) Мика Митровић причао како се „Илија Мартић налази по селима у Мачви, да сељацима говори како треба мирно да седе и чекају даљи развој догађаја и да не треба да се заносе неким илузијама о устанку против окупатора. Мика нам напомену да се Шестић са њим налазио и да је код њих двојице дошло до великих размимоилажења по питању народног устанка. Када му је Шестић напоменуо да треба отпочети са устанком, он му је одговорио да је то бесмислица и да је за то још рано."7 Међутим, Чедомир Јелић Румба из Поцерског Добрића прича, да су се код његове куће скривали пред устанак Жика Ерчић, Илија Мартић и други комунисти избегли из Шапца. Мика Митровић је у то време неколико пута долазио у Поцерски Добрић и састајао се с њима. Једном приликом, кад се састао са Жиком Ерчићем и Илијом Мартићем, послао је Илију у Шабац, Чеда не зна каквим послом. У сељачком оделу и са белом торбом на леђима Мартић је отишао у Шабац и вратио се истог дана, а после је неколико пута ишао преко Маова у Шабац и отуда изнео нешто оружја.8 Милан Беловуковић Дева пише да је Илија Мартић 12. августа, када су Дева и Драган Срнић Падобранац спалили општинску архиву у Поцерском Добрићу, пришао Деви и питао га: „Дево, шта ја сад да радим?" — „Ти знаш Илија где је твоје место" — одговорио му је Дева.9 Илија Мартић је 13. августа дошао на Косовац у Одред и донео 2 пушке.10 Одмах је стављен под стражу, испитиван, потврђена је осуда на смрт. Стрељан је после неколико дана. На стрељању је узвикивао: „Живела Комунистичка партија, Живео Совјетски Савез, Живео друг Стаљин.11 На Окружној партијској конференцији осуђен је на „дефинитивну ликвидацију" и Божа Остојић,, партијски благајник, Абаџијски радник, био је секретар абаџијске синдикалне подружнице и активан у радничкој групи „Абрашевић". Познат као комунист, остао је без посла, болестан од туберкулозе. Није предао 6.000 динара партијског новца. Он је у то време већ био у илегалности у Глоговцу и тамо је са осталим активистима радио на припремању устанка. Кад је дознао за осуду пребегао је у Босну.12 Приликом упада партизана у Прњавор и отварања Живковићеве радње неколико бораца су узели по кошуљу, панталоне, цигарете, ратлук и друго. Затим је Одред стигао у Очаге. После једно два сата одмора цео Одред је постројен. Командант Одреда Небојша Јерковић је наредио да се издвоје сви они који су нешто узели из Живковића трговине у Прњавору. Неки старији борци, који су били узели цигарете, кришом су их побацали. Издвојено је 7 — 8 младића, који су имали по пуна недра којекаквих ситница. Око њих је постављена стража. Речено им је да то не сме да се ради и да ће бити стрељани за пример другима. У том је наишао из Бадовинаца Милан Беловуковић Дева, и захваљујући њему одлука је промењена. Пуштени су под условом да то у будуће не чине.13 На Косовцу је једна сељанка оптужила двојицу партизана да су јој силовали ћерку. Образован је Војни суд који је испитао и осудио ову двојицу: једног на. смрт, а другог на протеривање из Одреда. Одред је још од почетка немилосрдно прогонио и кажњавао пљачкаше. Са првим акцијама Одреда појавило их се неколицина, који су упадали у куће имућних сељака, представљајући се као партизани и отимали новац. Милан Цикота описује случај неког Живана Нешића из Богатића.14 Истог дана кад је Цикота ступио у Одред, Драган Срнић Падобранац, који је био на Косовцу дежурни руководилац док је Одред био у акцији, одредио је једну патролу да оде у село Бела Река ради прикупљања оружја. У патролу је Падобранац одредио Цикоту и Живорада Шобића, млађег партизана из Липолиста, обадвојицу без оружја, а за вођу патроле је одредио Нешића, који је пре њих дошао у Одред и имао пушку. Пре поласка Падобранац је рекао Нешићу да води рачуна како се понаша према народу и да остану до ноћи, а онда да. се врате у логор. У Белој Реци Нешић се одмах напио, малтретирао неке Цигане, псовао им циганску мајку и пуцао преко њихових глава. Цикота је, иако без оружја, стао пред њега и спречио га да неког не убије. Пошто у Белој Реци нису нашли ништа од оружја Жића их је повео у Цуљковић, иако су Цикота и Шобић инсистирали да се врате у логор. У Цуљковићу су спалили општинску архиву, а после тога је Нешић отишао без ове двојице партизана. кући председника општине и опљачкао га — одузео му новац, још неке ствари од вредности и нестао. ГЈосле неколико дана био је ухваћен и осуђен на смрт, али је непажњом стражара Емила Шулентића успео да побегне. Тада је Штаб Одреда послао у потеру за њим Раду Шарчевића, Саву Сретеновића Зеца и још два партизана. Пронашли су га у Бановом Пољу, где се крио, и ликвидирали га 23. августа.15 У септембру су осуђени на смрт и стрељани један пљачкаш из Ноћаја и један из М. Метковића. Наоружани, представљајући се као партизани, опљачкали су неколико домаћинстава.16 Овакве мере добро су примљене од стране мачванског становништва. Нарочито је Мачванима импоновала дисциплина партизана у односу на имовину сељака. Са одобравањем се препричавало како партизани пролазе кроз цео потес кукуруза а да. ни један пурењак не уберу, како по цео дан седе у шљивику и нико сам неће ни једну шљиву да узме. У накнаду за такво држање народ је обилато снабдевао партизане храном, воћем, колачима, свим што је најлепше и Р1ајбоље. Куд год су пролазили партизани су примани и чашћавани као најдражи гости. Из Одреда су одстрањивани колебљивци, паничари, забушанти и кукавице. Сваком погодном приликом истицано је да је ступање у партизане добровољно, да је партизанска. борба тешка и да онај ко се осећа неспособним да издржи напоре може да напусти Одред, са знањем Штаба Одреда и остављајући оружје Одреду. Онима који су били болешљиви, физички слаби и неотпорни или сувише млади саветовано је да се врате кући. Ако су већ били ступили у Одред, такви су добијали од Штаба Одреда објаву, да су пуштени кући из тог и тог разлога, на извесно време. До оснивања батаљона такве објаве је потписивао лично командант Одреда Небојша Јерковић.17 Милан Ђенадић из Клења пише у „Успоменама"18 да су његов син Цане и још један младић из Клења без знања родитеља отишли на Косовац. Милан Ђенадић и отац оног другог младића отишли су код Небојше Јерковића и захтевали да их пусти кући јер нису пунолетни, и Небојша их је вратио, пошто су се и младићи с тим сагласили. Бранко Остојић из Клења пише,19 такође, да су он и Милош Остојић, иако млади за војску по мерилима бивше југословенске војске, ступили у Одред, а сутрадан су дошли у Штаб Одреда њихови родитељи и тражили од команданта да их врати кући. Небојша Јерковић их је позвао и разговарао с њима о томе. После разговора Милош Остојић се вратио кући са оцем, а Бранко Остојић није хтео, остао је упоран и примљен је у Одред. Нагли прилив бораца у Одред настао је и после ослобођења Богатића, за време опсаде Шапца и Мачванске Митровр1це. Откривено је да је ту прилику покушао да искористи непријатељ и да убаци своје агенте и провокаторе у партизанске редове. Зато је Штаб Одреда преко штаба батаљона наредио командама чета да добро пазе и проверавају ко им долази, а нарочито скреће пажњу на сумњива лица из Шапца. Тај период је уопште искоришћен за интензиван политички и војнички рад, да се војничка физиономија Одреда уобличи како треба. Штаб одреда и штабови батаљона непрекидно обилазе чете и настоје да команде чета стално држе људство у приправности, на окупу, са оружјем спремним за борбу. Командирима, водницима, десетарима и осталим партизанима команде стално скрећу пажњу „да врше службу како треба и како доликује партизанима" и опомињу „на дату заклетву, на нашу узвишену дужност". Међутим, у случајевима када више није помагало указивање на узвишену дужност, на дату заклетву, на оно што доликује партизанима, предузимане су енергичне мере чишћења. Четама је, 14. септембра, упућена наредба команданта Мачванског батаљона: „У последње време појавила се недисциплинованост у нашим редовима. Како је ова појава немила и не до~ ликује нама партизанима, то смо предузели потребно чишћерве, па су за навек из наших редова искључени следећи..." Наведено је затим 7 имена, и разлози: непоуздан, због многих нереда, због спорости и неуредности, због самовоље и непоузданости, због пијанства (двојица из чете Орловић) и последњи — забушант, самовољан и неуредан. Даље се каже: „Избацивање именованих нека буде опомена свима нама да се овакви случајеви више не догоде, јјер ће се у будуће предузимати много строжије мере према кривцима. Употреба алкохола најстрожије се забрањује."20 Последње недеље августа одржан је партијски састанак у Петковици, на којем се дискутовало и решавало о неким слабостима у Одреду. Мика Митровић је оштро иступио против слабог организовања позадине и начина снабдевања Одреда. Одлучено је да се Авраму Росићу повери организовање интендантске службе. Здравко Шестић је изнео да је Милан Ђаковић, иако врло популаран и лично храбар човек, неподесан за војног руководиоца, да у његовој чети нема дисциплине, да кући одлази кад ко хоће, а долази кад хоће, и тражио Миланово смењивање. Небојша Јерковић и остали нису се сложили са смењивањем Милана Ђаковића, већ је одлучено да се за његовог заменика постави један члан Партије, који би био оштрији у погледу војничке дисциплине. За заменика командира 3. чете постављен је Драго Кулезић Бољшевик.21 За време опсаде Мачванске Митровице одржан је један партијски састанак свих чланова КПЈ из чета Поцерског батаљона које су учествовале у опсади и чланова из Салаша Ноћајског.22 Састанак је сазвао и њиме руководио Добросав Радосављевић Народ. Он је врло оштро критиковао грешке присутних чланова КПЈ, а које су се састојале у следећем: Команде 3. и 4. чете Поцерског батаљона, да би координирале акције у опсади, створиле су заједничку команду, која је била смештена у кући Стеве Радосављевића, оца Народовог. Ту је био стално по један дежурни руководилац из ових чета, ту су се стицале све везе ових чета са Штабом Одреда и позадином. Убрзо је народ ово назвао „штаб", а тако су га називали и партизани, па и руководиоци ових чета. Добросав Радосављевић је то окарактерисао као покушај издвајања из Одреда и стварање нове, самосталне команде. Замерао им је и што су дозволили да се Стева Радосављевић неодговорно меша у све и свашта, те се у народу стекао утисак као да је он командант тога „штаба", иако вије имао никакву функцију. Команду Ноћајске партизанске чете Добросав Радосављевић је критиковао што је на неке испаде против народноослободилачког покрета (ширења панике, супротстављање рушењу мостова) реаговала претњама. Грешке су после тога исправљене. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument