Dragoslav Parmakovic: MACVANSKI PARTIZANSKI ODRED

НАПОМЕНЕ

1 Емигрант Павле Мешковић пише, на пример, како је један од партизанских вођа, приликом разговора на Равној гори, тобоже замолио да му ДМ покаже „како се пали бомба коју је имао отшрафљену у џепу, јер није служио војску. Чича се насмејао, одвео их у Граб и показао практично. „На Равној гори" Књига о Дражи, 60—61.

2 П. Мешковић н. ч., 61. — Још један одбегли блиоки сарадник ДМ пише о томе: „Код такве ситуације, Врховна команда Југословенске војске у Отаџбиеи нашла се пред дилемом: Уништити одреде који су се тек почели појављивати₅ — или тражити начине да се са њима до мотућих граница сарађује". Звонимир Вучковић, Устанак у Западној Србији, Књига о Дражи, 132.

3 3. Вучковић, Герилска формација, Књига о Дражи, 71.

4 П. Мешковић, н. ч., 62.

5 Исто. — Пошто је инзео дилему „Горског штаба број 1" (в. нап. 2) 3. Вучковић каже: „Одлучити се на прво, у ономе времену, личило би неупућеном народу на издајство... У инструкцијама које је пуковник Михаиловић тих дана упутио јединицама под својом командом, прихваћена је друта алтернатива".

6 Цит. према: Ј. Марјановић, Устанак..., 207.

7 Многобројни документи говоре о томе. Ради илустрације, навешћемо само два. На преговорима са представницима комесарске зладе представник ДМ Нешко Недић је изјавио „... да је циљ њихов да после одласка Немаца из Србије желе да одрже ред у Србији до повратка њ.в. краља, а после да учествују у раду организације државе онакве каква буде била". Ј. Марјановић, Устанак..., 128. — У извештају за јул — септембар 1941, који је са Равне горе послат југолсовенској влади у Лондону, пише: „Главни задатак југословенске војске (тј. четничких одреда — нап. ДП); биће време, када наступи интерегнум тј. после слома немачке војске". Цит. према: Ј. Марјановић, Устанак..., 185 — 6.

8 Из извештаја Алексанјдра Саше Николајевића, банкарског чиновника, члана „Београдскот подземног штаба" четничке организације, о његовом разговору са ДМ на Равној гори 15. 9. 1941, поднетог немачким функционерима у Беотраду. Цит. према: Ј. Марјановић, Устаиак..., 226.

9 Исто. — У свим разговорима и преговорима с Немцима, четнички официри су истицали ту чињеницу (напр. Нешко Недић, в. нап. 6 и 7).

10 Милорад Б. Јанковић, Група партизанских одреда у западној

Србији, Беотрад 1967, 31.

11 В. нап. 113, тл. II.

12 Бора Радовановић, Сећања, записао аутор 18. 11. 1971.

13 Исто. — По причању Б. Радовановића, Мунић је на први састанак, одржан у Троноши, доведен везаних очију; састао се са Георгијем Бојићем и открио му ко је он.

14 Капетан Сајферт, командир 11. чете 724. пп. 704 пд. и командант посаде у Крупњу. Извод из опер. дневника 704. пд., АВИИ, На К. 44-Х-7/1.

15 Цветко Мунић, Писма, 1941 (рукопис), архива Фонда НОБ Подриња, неретистровано.

16 Исто.

17 Извод из опер. дневника 704. пд., АВИИ, На, К. 44-Х, ф. 1, док. 7/20.

18 В. нап. 15.

19 В. Пантелић, н.ч., 160.

20 В. нап. 15.

21 Исто.

22 В. нап. 110, гл. II.

23 Слободан Ристановић, Устаничка Рађевина, Шабац 1971, 128—9.

24 Исто, 91.

25 Влада Зечевић о Мисити, Вечерње новости, 28. 2. 1968.

26 В. нап. 15.

27 В. нап. 19.

28 Извештај Обавештајног одељења штаба Опуномоћеног командујућег генерала у Србији од 22. 9. 1941, В. нап. 175, Увод.

29 В. нап. 110, гл. II.

30 В. нап. 113, гл. II.

31 В. нап. 17.

32 Записник о саслушању Г. Бојића Џиџе.

33 Партизани су напали и заузели Столице у ноћи између 31. 8. и 1. 9. 1941. год. В. нап. 17.

34 Миладин Јовановић, Сећања, записао аутор 28. 12. 1971.

35 Историјат јадарске групе, ст. бел. од 8. 5. 1953, АИРПС, М. ОКШ. 20.

36 Живојин Перишић, Грађа за хронику Лознице, ИАШ, Х-14.

37 В. нап. 34.

38 В. нап. 12.

39 В. нап. 32,

40 В. нап. 34; Станоје Илић, Сећања, записао аутор 27. 12. 1971.

41 В. нап. 17.

42 Извештај немачког поручника Дзака од 9. 9. 1941, 36. 1/1, 414.

43 Исто.

44 В. нап. 36.

45 Исто.

46 В. нап. 15 и 34.

47 В. нал. 15 и 19.

48 Извештај 718. пд. од 31. 8. 1941, АВИИ, На, К. 44-Х, 6/1.

49 Преглед партизанских дејстава у Србији септембра 1941, 36.

50 Изводи из извештаја КЖ од 2. 9. 1941. МУП-а, АВИИ, Нда, К. 26, 15/1.

51 Извештај в.д. месног старешине омл. орг. „Збора" у Шапцу Петра Гачића од 5. 9. 1941, ИАШ, Д 103.

52 В. нап. 113. гл. II.

53 М. Беловуковић Дева, Сећања (рукопис).

54 Никола Никица Барошевић, Изјава, ИАШ, МГ 121.

55 Тај назив употребљава Живојин Перишић у Грађи за хронику Лознице (ИАШ, Х-14), писаној по сећањима Лозничана, увек кад говори о борачкој маси. У немачким извештајима такође се говори о „устаницима" код Лознице и Бање Ковиљаче (ЗБ. 1/1, 415 — 16). — И много касније (1943), приликом обнављања четничке организације ДМ у Јадру, Лозничани њене присталице и учеснике зову „устаници". Извештај мин. ун. послова шефу срп. држ. безбедности Недићеве владе од 27. 5. 1943, ИАШ, Д 118 —^ У називу је била садржана жеља народа за истинском борбом против окупатора и за јединством у борби.

56 В. нап. 113, гл. II.

57 В. нап. 25.

58 Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом,

Београд 1946, 111.

59 О блокади и ослобођењу Ботатића и о борби на Битви види: М. Беловуковић Дева, Сећања (рукопис); М. Јовичић, Мачва у устанку; Историјат СК Мачва; Душан Антић, Сећања, зап. аутор 26. 10. 1.966; Веселин Глигорић, Сећања, зап. аутор 11. 11. 1968; Радивоје Граовчевић, Сећања, зап. аутор 26. 5. 1970; Влада Јовичић, Хроника В. Лешнице, ИАШ, Х-6; Тома Арсеновић, Догађај са Битве, Глас Подриња, 1. 7. 1960; Станоје Филиповић, Ослобођење Мачве 1941. године, Билтен СО СУБНОР, Шдбац, 1/1957, 11

60 П. Граовчевић, н.с,

61 Исто.

62 У борби на Битви погинули су: Саво Андрић, Александар Гајић, Станко Орељ, Божидар Перић, Младен Симић и Милорад Савић из Лешнице, Војислав Станојевић из Јелава, Драгољуб Торбица из Новог Села, Благоје Ђуричић из Шеварица, »Сретен Андоновић из М. Митровице, Јован Јовановић из Бијељине, Ђорђе Суботић из Сирига, Миодраг Лазаревић из окол. Тузле, Живан Петровић из окол. Славоноког Брода, Витомир Ђурковић из Бачког Петровог Села. Тома Арсеновић, н.ч., в. и нап. 137, гл. II.

63 Извештај 718. пд. од 3. 9. 1941, К. 44-Х, 6/1-202; в. нап. 49 и 51.

64 По именима командира то су биле чете: рез. капет. Дрљаче, капет. Саве Стојановића, поручника Лазара Савића, Миливоја Симића, Лазе Саџакозића, попа Нићифора (?) и Ђоке Антонића. Милутин Шимић, Изјава, зап. С. Филиповић, ИАШ, МГ 193; в. и нап. 32.

65 В. нал. 36.

66 В. нап. 42.

67 Извештај 718 пд. за 2. 9. 1941, АВИИ, На, К. 44-Х, 7/1-24.

68 Извод из опер. дневника 704. пд. за 2. 9. 1941, АВИИ, На, К. 44-Х, 7/1-25.

69 Исто.

70 Исто.

71 Исто.

72 В. нап. 83, гл. I.

73 В. нап. 51, гл. II.

74 В. нап. 68.

75 Извод из опер. ,дневника нем. Војног зап. у Србији за септ. 1941,

36. 1/1, 385.

76 Крајем августа у Штаб Подринског НОП одреда стигао је курир Штаба Ваљевскот НОП одреда Владае Бојанић и од ГШ за Србију донео „налог за известан покрет". Како ППО није имао директну везу са ГШ за Србију, прихватио је овај налог. Радило се о помоћи, коју је Подрински одред требало да пошаље ВПО-у за ослобођење Столица и Крупња. Заузет око Богатића, ППО није могао на време да пошаље обећану помоћ. Кад је Богатић ослобођен, Штаб Одреда је одлучио да пошаље Ударну чету у Рађевину.

77 Живадин Новаковић, Сећања, зап. аутор 1961.

78 Погинули су: Милић Шестић из Шеварица, Ранисав Антонић и Добросав Росић из Глушаца и Радован Пантелић из Липолиста. Рањееи су: Александар Ацомир Ивић и Сава Н Станковић из Равња, Мирко Врачевић оиз Бадовинаца и Миле Малетић из Клења.

79 В. нап. 39, гл. II.

80 В. нап. 42.

81 В. Д. Пантелић, н. ч., 161.

82 Исто. — Влада Зечевић пише о том случају: „Капетан Рачић, имајући подршку својих бораца, не само да није предао команду мајору Пантелићу, већ га је грубо одбио, псујући му матер, на опште весеље бораца". В. нап. 110, гл. II. — Георгије Бојић је рекао на саслушању, да Рачић „није хтео да преда команду и умало није убио Пантелића". В. нап. 32.

83 В. Д. Пантелић, н. ч., 162. — Г. Бојић каже: „Ја сам њему (Пантелићу) тада причао, како је мени тешко да војнички ортанизујем одред под својом командом, јер нисам војник. После тога Пантелић је отишао на Равну Гору и одатле донео декрет од Драже у коме се он поставља за команданта операција Јадранског одреда". В. нап. 32.

84 В. нап. 113. гл. II. — Влада Зечевић пише: „Дража је због неизвршења његових наређења послао пуномоћје и наређење којим се смењује са положаја команданта Церског четничког одреда капетан Рачић, а на његово место поставља се мајор Воја Пантелић". Из Зечевићевог чланка стиче се утисак, као да је ДМ казнио Рачића због споразума са партизанима. Из тота би следиозакључак да је Рачић био искрени поборник сарадње у борби против окупатора, а да политику ДМ почиње да спроводи В. Пантелић. Међутим, ни Пантелић ни Г. Бојић не говоре тако. Пантелић пише да је 7. 9. по подне добио наређење од ДМ: „да примим Миситине јединице, поред одреда капетана Рачића и поручника Ммтра (треба: Ратка) Мартиновића. В. нап. 81. — Г. Бојић каже: „Мајор Пантелић је дошао са Равне Горе са Дражиним наређењем где се поставља на место Мисите". В. нап. 32.

85 В. Пантелић пише: „Дао сам им име Јадарски четнички одред". И то је тачно, али тај назив је дат тек после 10. октобра. Сачуван је један проглас (у приватном власништву) са потписом „Подрински четнички одред", а такође и писмо немачком команданту у Шапцу, са потписом В. Пантелића као команданта „Подринских четника". О томе ће бити више речи касније.

86 В. нап. 110, гл. II.

87 Историјат јадарске групе, ст. бел. 8. 5. 1953, АИРПС, М. ОКШ. 20. О Лозничкој партизанској чети види: Данило Бакић, Изјава, зап. Т. Арсеновић октобра 1967, ИАШ, МГ (нерегистровано); Стојан Гавриловић, Изјава, зап. С. Филиповић 28. 4. 1960, ИАШ, МГ 194; Стојша Гавриловић, Изјава, ИАШ, МГ 195; Раде Елез, Изјава, зап. С. Филиповић 24. 3. 1960, ИАШ, МГ 196; Данило Бакић, Формирање Лозничке чете, сећања, зап. Томислав Арсеновић, Глас Подриња, 20. 2. 1969; Историја НОБ среза јадранског, АИРПС; Живојин Перишић, Грађа за хронику Лознице, ИАШ, Х-14.

88 В. нап. 78, гл. П.

89 Исто.

80 Наведено из Пуномоћја Штаба НО Подринског партизанског одреда од 21. 9. 1941. г. издатог Драгољубу Поповићу из Лознице, са

потписом: „за шефа штаба" (нечитко). АИРПС, 1096.

91 В. нап. 87, гл. I.

92 В. нап. 83, гл. II.

93 Д. Антић, н. с. (нап. 59).

94 В. нап. 53, гл. I.

95 В. нап. 51, гл. II.

96 Обавештење командира 1. чете Мачванског батаљона Сретена Јанковића од 7. 9. 1941. командиру 2. чете, АРИПС, 1221.

97 В. нал. 78, гл. II.

98 Наређење команданта Мачваиског батаљона ППО Милана Ђаковића од 10. 9. 1941. командиру 3. чете Ђури Губеринићу, ИАШ, Д. 388.

99 У тој борби погинуо је Србољуб Секулић, пушкомитраљезац; сахрањен је у Црној Бари. Протокол умрлих цркве у Црној Бари за 1941, бр. 89.

100 В. нап. 143, гл. II; Вујадин Трифковић, Сећања, зап. аутор.

101 В. нап. 78, гл. II.

102 Душан Томић, Сећања, зап. аутор 10. 2. 1970.

103 Г. Бабовић, н. д.

104 Извештај Војног зап. Србије од 20. 9. 1941. команди 18. арм. корпуса, АВИИ, На, НАВ-Н-Т-501, 246/581.

105 Извештај нем. војног заповедника у Србији од 21. 9. 1941. г„

36, 1/1, 443.

106 АИРПС, 2021.

107 Записник о саслушању Зелић Петра, (4. 12. 1941), ИАБ, IV О, 48.

108 В. нап. 66, гл. II; Ђорђе Туцић, Сећања, зап. аутор.

109 Извештај Војног зап. Србије од 9. 9. 1941, АВИИ, На, НАВ-Н-Т-

312, 452/8-37087-8.

110 Извештај Заповедништва морнарице НДХ од 22. 9. 1941. Главном стожеру војсковође, ЗБ. 1/21, 76.

111 В. нап. 51, гл. II.

112 Г. Бабовић, н. д.

113 АИРПС, 2021.

114 Исто.

115 Исто.

116 Исто.

117 Исто.

118 Исто.

119 Исто.

120 Г. Бабовић, н. д. 302

121 В. нап. 66, гл. II.

122 В. нап. 106, гл. I.

123 В. нап. 78, гл. II.

124 АИРПС, 2021.

125 Живан Тадић, Мемоарски подаци, ИАШ, Х-103.

126 Исто.

127 В. нап. 77.

128 В. нап. 125.

129 В. нап. 77.

130 Мирко С. Симић, Торпеда на Сави, Глас Подриња, 21. 7. 1966.

131 Извештај ОК КПЈ за Срем од августа 1941. г. ПК-у КПЈ за Србију, 36. 1/2, 90. — Комунисти су најчешће осуђивани на „робију" или на „тешку робију", што је значило и друкчији, оштрији режим у казненим заводима према њима, него према другим осуђеницима; пошто су на робију осуђивани комунисти који су се истицали партијским, револуционарним радом, и пошто су због племенитих побуда морали да издрже велика искушења и патње у истрази и на робији, остали комунисти, скојевци и сви слободоумни људи су их уважавали и дивили им се; робија је за комунисте била и својеврсна школа, партијски „универзитет"; из тих разлота, КПЈ се поносила таквим људима. Ни она, ни осуђени комунисти нису се сгидели термина „робијаш". Песма Митровчанка почиње стихом: Хајд у коло, робијаши!

132 Исто.

133 Исто. — Приликом пресељавања нзгубили су се: Иван Кнежић, геометар из Залреба, стар 41. годину, био осуђен на 6 година робије; Антон Франовић, морнар из Доброте, Далмација, стар 42 године, осуђен на 5 година и Ћира Петровић, берберин из Велеса, Македонија, стар 29 година, био осуђен на 5 година робије. Подаци о њима су из потернице коју је раописала управа казнионе у Срем. Митровици 28. 8. 1941.

134 В. нап. 53, гл. I.

135 В. нап. 80, гл. II.

136 Пашко Ромац, Борбе, Нови Сад 1950.

137 У Срему оу остали: Јова-н Трајковић, чиновник из Панчева, стар 34 године, био осуђен на 14 година робије; Станко Пауновић, бравар из Брестовца, Србија, стар 33 године, осуђен на 16 година; Јован Веселинов, бравар из Кумана, Банат, стар 36 година, осуђен на 15 година и Слободан Бајић, студент филозофије из Шидоких Бановаца, стар 24 године, осуђен на 5 година робије. — У Мачву су прешли: Опасоје Стејић, стар 49 год., молер из Новот Сада, осуђен на 20 година; Мортон Ач, стар 45 година, надничар из Банатског Двора, осуђен на 12 година; Мита Алексић, стар 34 год., студент права из Фердин. (Банат), осуђен на 12 година; Милан Маринковић, стар 33 год., металагд из Кормана (Шумадија), осуђен на 15 годииа; Никола Шпехал, стар 41 год., пекар из Слатине (код Карловца, Хрватска), осуђен на 12 година; Алојз Коцмур, стар 33 год., професор из Љубљане, осуђен на 12 година; Марјан Стилиновић, стар 36 год., књижевник из Свете Недеље (Сомбор), осуђек на 10 гојдина; Трајко Стаменковић, стар 32 год., правник из Леоковца, осуђен на 6 година; Михаило Бамбуловић, стар 39 год., столар из Брчкот, осуђен на 6 година; Мухамед Мехмед Курто, стар 43 год., кројач из Сарајева, ооуђен на 10 година; Рафаило Батимо, стар 30 год., чиновник из Битоља, осуђен на 5 година; Жарко Аћимов, стар 44 год., надничар из Кумана (Банат), осуђен на 5 година; Лазар Миланков, стар 34 год., столар из Кумана, осуђен на 8 година; Михаило Селеши, стар 33 год., зидар из Петроварадина, осуђен на 5 година; Радован Вуковић, стар 30 год., из Коњуха (Андријевица, Црна Гора), студент филозофије, осуђен на 5 година; Мутимир Поповић, стар 34 год., металац из Београда, осуђен на 5 година; Пашко Ромац, стар 28 год., земљорадник из Вукошића (Далмација), осуђен на 8 и по година; Иван Мачек, стар 33 год., тесар из Задобраве (Словенија), осуђен на 4 године; Ђорђе Секулац, стар 38 год., новинар из Вогња (Срем), осуђен на 3 године; Јордан Николов Орце, стар 26 год., кројач из Скопља, осуђен на 2 године; Вукадин Вукадиновић, стар 27 год., ђак из Маште (Иванград), осуђен на 13 месеци; Јосиф Христић, стар 27 год., адвокатски приправник из Битоља, осуђен на 5 година; Ћира Димитријевић, стар 28 год., графичар из Битоља, осуђен на 4 године; Александар Светијевић, стар 20 год., студент права из Битоља, осуђен на 3 и по године и Благоје Фотевић, стар 41 год,, земљорадник из Бистрице (Македонија), осуђен на 5 година. В. нап. 133. — Борци ФПО, који су са групом орешли у Мачву: Бошко Палковљевић Пинки, зам. команданта одреда, Љуба Момчиловић, Бора Гавриловић, Перица Миловановић Буђони, Јоца Ћирковић, Никола Ћирић Буљба и Светозар Бојичић Тарас. Са групом су прешли и Јусуф Тулић Тодор, и чланови КГ1Ј из Мартинаца Јованка и Маринко (Сава) Габошац. Габошчеви су се одмах вратили у Срем, Бошко Палковљевић и Љуба Момчиловић поч. октобра, Јусуф Тулић је отишао у Ужице, док су други остали у ППО.

138 В. нап. 136.

139 В. нап. 143, гл. II.

140 Спасоје Стејић (В, нап. 137), био је осуђен на тешку робију због атентата на краља Александра, извршеног 1921. год. Дугогодишње тамновање потпуно му је нарушило здравље.

141 В. нап. 143, гл. II.

142 Радмила Лала Ивковић, Примедбе, 1968.

143 В. нап. 136.

144 Исто.

145 В. нап. 100.

ГЛАВА IV

РАЗВИЈАЊЕ ВОЈНИЧКЕ ФОРМАЦИЈЕ ОДРЕДА

ЈАЧАЊЕ ДИСЦИПЛИНЕ И ЧИШЋЕЊЕ НЕПОЖЕЉНИХ

ЕЛЕМЕНАТА

Од првог позива комунистима да стану на чело народних маса, да их организују и поведу у борбу против окупатора и домаћих издајника, Комунистичка партија Југославије истицала је основне врлине које треба да красе лик комунисте — партизана и борца, да би извршио тај тежак и одговоран задатак. „Одважност, дисциплина и хладнокрвност нека влада међу вама, — била је порука првог ПроглЈаса ЦК КПЈ — јер ви морате тиме дати пример другима".¹

Покрајински комитет КПЈ за Србију у окружници од 20. јула 1941. године врло оштро је критиковао спорост и неодговорност у организовању оружане борбе, и пред све партијске организације поставио „задатке који су за Партију од судбоносног значаја":

„Ни једног часа не смемо чекати, сваки минут за нас и за читав српски народ је питање живота, питање бити или не бити. Ко друкчије мисли и ко није спреман да сме ступити у отворен бој — нека чисти редове наше Партије што пре — то

боље...

— Завести челичну дисциплину у партрцским организацијама и по цену преполовљења чланства. Партији није потребан само број чланства_; али неактивног, већ храбри, одани и спремни на све војници који неће узмаћи ни пред каквим тешкоћама. Сваки наш човек мора се осећати мобилисаним војником — ратником.

— Против кукавица и колебљиваца свих боја повести најодлучнију борбу у Партији и ван ње. Сваку антипартијску работу, сваки непријатељски иступ против Партије и њене линије или њених функционера, у било којој форми, треба на лицу места осудити и непријатеља на лицу места ликвидирати за увек."²

Командант Главног штаба НОПО Србије Сретен Жујовић, извештавајући Врховног команданта НОПОЈ друга Тита о стању партизанских одреда у западној Србији и Шумадији 2. августа 1941. године, изнео је став Главног штаба: „Врло добра је Окружница ПК од 20. VII... У том погледу ми смо мало оштрији и строго ћемо нарочито поступати према партијцима (слабићима, паничарима, дезертерима — стављајући их на линију помагача непријатеља)".³

Ради извршења задатака на стварању слободне територије у западној Србији Сретен Жујовић тражи „да ПК јасно нагласи свима парт. организацијама и партијцима безусловно покоравање дисциплини Партије и наредбама нашег Штаба који руководи војним делом. Стари марифетлук и избегавање од рада скривених паничара и ликвидатора ми немамо времена да разматрамо разним комисијама и саслушањима, већ у садашње време крстимо као дезертерство и издају... Ликвидирам (дефинитивно) упорно противљење наредбама и бунт"⁴Потребу стварања чврсте дисциплине, ратне, војничке, Покрајински комитет је истицао и касније, у писмима која је посебно слао појединим окружним комитетима. Тако, у писму Окружном комитету за шабачки округ од 12. августа, ПК још једном подвлачи:

„— Завести гвоздену дисциплину у парт. орг. и одредима. Код тежих случајева кривце треба и ликвидирати за увек. Сваку меру у том правцу објаснити. Наша Партија налази се у рату и сваки њен члан јесте војник који се има покоравати законима који владају у ратном стању. Кукавицама, страшљивцима и саботерима нема места у нашој Партији, њих треба прогонити из наших редова као црног ђавола."⁵

Од дана када је донета одлука о формирању војних десетина од група илегалних комуниста, настојало се да се у њима спроведе војнички живот и организација, да се заведе „гвоздена дисциплина". То је настављено и касније. У војне десетине, а. касније у Одред, могли су да ступе једино проверени и поуздани људи, који су долазили преко везе, са одређеном лозинком. Требало се нарочито обезбедити од убацивања шгшјуна, провокатора, као и од анархистичких елемената, опортуниста, колебљиваца...

Прво чишћење од таквих тек формирани Одред морао је да изврши у шеваричким шумама, а прву, најстрожију казну искусио је Владимир Лаца Госпавић.

Када су 7. августа у Богатићу запраштале пушке, Марко Јовановић се уплашио и побегао. Дошао је у Равње и сакрио се — овога пута и од партизана. Осуђен је на смрт због дезертерства. После извесног времена сам је дошао у Одред, пријавио се Милану Беловуковићу Деви, а Дева је цео случај објаснио Данилу Лекићу Шпанцу и питао га шта да ради. „Задржи га у твом батаљону као да ништа није ни било", рекао је Шпанац. Марко Јовановић је постављен за магационера, а потом за заменика интенданта Поцерског батаљона. Члан Партије није више био.⁶

У другој половини августа стрељан је на Церу код Ракића колибе, где је у то време био Штаб Одреда, Илија Мартић. Његов антипартијски рад је осуђен још на Окружној партијској конференцији на Бубањи 29. јуна 1941. године. Тада је о њему говорио Миле Ивковић: да је, заједно са Илијом Ранковићем, апотекаром из Шапца, издао Партију, да је растурио партијску организацију, свесно саботирао не примајући никога у Партију и тако даље. После напада Немачке на Совјетски Савез Илија Мартић је избегао из Шапца и дошао у Поцерски Добрић. Ту је у току вршаја радио на вршалици.

Ратко Стевановић Босанац пише да је у штитарској колиби (где је била смештена група партизана из Шапца, која је кренула у Одред 13. јула) Мика Митровић причао како се „Илија Мартић налази по селима у Мачви, да сељацима говори како треба мирно да седе и чекају даљи развој догађаја и да не треба да се заносе неким илузијама о устанку против окупатора. Мика нам напомену да се Шестић са њим налазио и да је код њих двојице дошло до великих размимоилажења по питању народног устанка. Када му је Шестић напоменуо да треба отпочети са устанком, он му је одговорио да је то бесмислица и да је за то још рано."⁷

Међутим, Чедомир Јелић Румба из Поцерског Добрића прича, да су се код његове куће скривали пред устанак Жика Ерчић, Илија Мартић и други комунисти избегли из Шапца. Мика Митровић је у то време неколико пута долазио у Поцерски Добрић и састајао се с њима. Једном приликом, кад се састао са Жиком Ерчићем и Илијом Мартићем, послао је Илију у Шабац, Чеда не зна каквим послом. У сељачком оделу и са белом торбом на леђима Мартић је отишао у Шабац и вратио се истог дана, а после је неколико пута ишао преко Маова у Шабац и отуда изнео нешто оружја.⁸

Милан Беловуковић Дева пише да је Илија Мартић 12. августа, када су Дева и Драган Срнић Падобранац спалили општинску архиву у Поцерском Добрићу, пришао Деви и питао га: „Дево, шта ја сад да радим?" — „Ти знаш Илија где је твоје место" — одговорио му је Дева.⁹

Илија Мартић је 13. августа дошао на Косовац у Одред и донео 2 пушке.¹⁰ Одмах је стављен под стражу, испитиван, потврђена је осуда на смрт. Стрељан је после неколико дана. На стрељању је узвикивао: „Живела Комунистичка партија, Живео Совјетски Савез, Живео друг Стаљин.¹¹

На Окружној партијској конференцији осуђен је на „дефинитивну ликвидацију" и Божа Остојић,, партијски благајник, Абаџијски радник, био је секретар абаџијске синдикалне подружнице и активан у радничкој групи „Абрашевић". Познат као комунист, остао је без посла, болестан од туберкулозе. Није предао 6.000 динара партијског новца. Он је у то време већ био у илегалности у Глоговцу и тамо је са осталим активистима радио на припремању устанка. Кад је дознао за осуду пребегао је у Босну.¹²

Приликом упада партизана у Прњавор и отварања Живковићеве радње неколико бораца су узели по кошуљу, панталоне, цигарете, ратлук и друго. Затим је Одред стигао у Очаге. После једно два сата одмора цео Одред је постројен. Командант Одреда Небојша Јерковић је наредио да се издвоје сви они који су нешто узели из Живковића трговине у Прњавору. Неки старији борци, који су били узели цигарете, кришом су их побацали. Издвојено је 7 — 8 младића, који су имали по пуна недра којекаквих ситница. Око њих је постављена стража. Речено им је да то не сме да се ради и да ће бити стрељани за пример другима. У том је наишао из Бадовинаца Милан Беловуковић Дева, и захваљујући њему одлука је промењена. Пуштени су под условом да то у будуће не чине.¹³

На Косовцу је једна сељанка оптужила двојицу партизана да су јој силовали ћерку. Образован је Војни суд који је испитао и осудио ову двојицу: једног на. смрт, а другог на протеривање из Одреда.

Одред је још од почетка немилосрдно прогонио и кажњавао пљачкаше. Са првим акцијама Одреда појавило их се неколицина, који су упадали у куће имућних сељака, представљајући се као партизани и отимали новац. Милан Цикота описује случај неког Живана Нешића из Богатића.¹⁴ Истог дана кад је Цикота ступио у Одред, Драган Срнић Падобранац, који је био на Косовцу дежурни руководилац док је Одред био у акцији, одредио је једну патролу да оде у село Бела Река ради прикупљања оружја. У патролу је Падобранац одредио Цикоту и Живорада Шобића, млађег партизана из Липолиста, обадвојицу без оружја, а за вођу патроле је одредио Нешића, који је пре њих дошао у Одред и имао пушку. Пре поласка Падобранац је рекао Нешићу да води рачуна како се понаша према народу и да остану до ноћи, а онда да. се врате у логор. У Белој Реци Нешић се одмах напио, малтретирао неке Цигане, псовао им циганску мајку и пуцао преко њихових глава. Цикота је, иако без оружја, стао пред њега и спречио га да неког не убије. Пошто у Белој Реци нису нашли ништа од оружја Жића их је повео у Цуљковић, иако су Цикота и Шобић инсистирали да се врате у логор. У Цуљковићу су спалили општинску архиву, а после тога је Нешић отишао без ове двојице партизана. кући председника општине и опљачкао га — одузео му новац, још неке ствари од вредности и нестао. ГЈосле неколико дана био је ухваћен и осуђен на смрт, али је непажњом стражара Емила Шулентића успео да побегне. Тада је Штаб Одреда послао у потеру за њим Раду Шарчевића, Саву Сретеновића Зеца и још два партизана. Пронашли су га у Бановом Пољу, где се крио, и ликвидирали га 23. августа.¹⁵

У септембру су осуђени на смрт и стрељани један пљачкаш из Ноћаја и један из М. Метковића. Наоружани, представљајући се као партизани, опљачкали су неколико домаћинстава.¹⁶

Овакве мере добро су примљене од стране мачванског становништва. Нарочито је Мачванима импоновала дисциплина партизана у односу на имовину сељака. Са одобравањем се препричавало како партизани пролазе кроз цео потес кукуруза а да. ни један пурењак не уберу, како по цео дан седе у шљивику и нико сам неће ни једну шљиву да узме. У накнаду за такво држање народ је обилато снабдевао партизане храном, воћем, колачима, свим што је најлепше и Р1ајбоље. Куд год су пролазили партизани су примани и чашћавани као најдражи гости.

Из Одреда су одстрањивани колебљивци, паничари, забушанти и кукавице. Сваком погодном приликом истицано је да је ступање у партизане добровољно, да је партизанска. борба тешка и да онај ко се осећа неспособним да издржи напоре може да напусти Одред, са знањем Штаба Одреда и остављајући оружје Одреду. Онима који су били болешљиви, физички слаби и неотпорни или сувише млади саветовано је да се врате кући. Ако су већ били ступили у Одред, такви су добијали од Штаба Одреда објаву, да су пуштени кући из тог и тог разлога, на извесно време. До оснивања батаљона такве објаве је потписивао лично командант Одреда Небојша Јерковић.¹⁷

Милан Ђенадић из Клења пише у „Успоменама"¹⁸ да су његов син Цане и још један младић из Клења без знања родитеља отишли на Косовац. Милан Ђенадић и отац оног другог младића отишли су код Небојше Јерковића и захтевали да их пусти кући јер нису пунолетни, и Небојша их је вратио, пошто су се и младићи с тим сагласили. Бранко Остојић из Клења пише,¹⁹ такође, да су он и Милош Остојић, иако млади за војску по мерилима бивше југословенске војске, ступили у Одред, а сутрадан су дошли у Штаб Одреда њихови родитељи и тражили од команданта да их врати кући. Небојша Јерковић их је позвао и разговарао с њима о томе. После разговора Милош Остојић се вратио кући са оцем, а Бранко Остојић није хтео, остао је упоран и примљен је у Одред.

Нагли прилив бораца у Одред настао је и после ослобођења Богатића, за време опсаде Шапца и Мачванске Митровр1це. Откривено је да је ту прилику покушао да искористи непријатељ и да убаци своје агенте и провокаторе у партизанске редове. Зато је Штаб Одреда преко штаба батаљона наредио командама чета да добро пазе и проверавају ко им долази, а нарочито скреће пажњу на сумњива лица из Шапца. Тај период је уопште искоришћен за интензиван политички и војнички рад, да се војничка физиономија Одреда уобличи како треба. Штаб одреда и штабови батаљона непрекидно обилазе чете и настоје да команде чета стално држе људство у приправности, на окупу, са оружјем спремним за борбу. Командирима, водницима, десетарима и осталим партизанима команде стално скрећу пажњу „да врше службу како треба и како доликује партизанима" и опомињу „на дату заклетву, на нашу узвишену дужност".

Међутим, у случајевима када више није помагало указивање на узвишену дужност, на дату заклетву, на оно што доликује партизанима, предузимане су енергичне мере чишћења. Четама је, 14. септембра, упућена наредба команданта Мачванског батаљона: „У последње време појавила се недисциплинованост у нашим редовима. Како је ова појава немила и не до~ ликује нама партизанима, то смо предузели потребно чишћерве, па су за навек из наших редова искључени следећи..." Наведено је затим 7 имена, и разлози: непоуздан, због многих нереда, због спорости и неуредности, због самовоље и непоузданости, због пијанства (двојица из чете Орловић) и последњи — забушант, самовољан и неуредан. Даље се каже: „Избацивање именованих нека буде опомена свима нама да се овакви случајеви више не догоде, јјер ће се у будуће предузимати много строжије мере према кривцима. Употреба алкохола најстрожије се забрањује."²⁰

Последње недеље августа одржан је партијски састанак у Петковици, на којем се дискутовало и решавало о неким слабостима у Одреду. Мика Митровић је оштро иступио против слабог организовања позадине и начина снабдевања Одреда. Одлучено је да се Авраму Росићу повери организовање интендантске службе. Здравко Шестић је изнео да је Милан Ђаковић, иако врло популаран и лично храбар човек, неподесан за војног руководиоца, да у његовој чети нема дисциплине, да кући одлази кад ко хоће, а долази кад хоће, и тражио Миланово смењивање. Небојша Јерковић и остали нису се сложили са смењивањем Милана Ђаковића, већ је одлучено да се за његовог заменика постави један члан Партије, који би био оштрији у погледу војничке дисциплине. За заменика командира 3. чете постављен је Драго Кулезић Бољшевик.²¹

За време опсаде Мачванске Митровице одржан је један партијски састанак свих чланова КПЈ из чета Поцерског батаљона које су учествовале у опсади и чланова из Салаша Ноћајског.²² Састанак је сазвао и њиме руководио Добросав Радосављевић Народ. Он је врло оштро критиковао грешке присутних чланова КПЈ, а које су се састојале у следећем: Команде 3. и 4. чете Поцерског батаљона, да би координирале акције у опсади, створиле су заједничку команду, која је била смештена у кући Стеве Радосављевића, оца Народовог. Ту је био стално по један дежурни руководилац из ових чета, ту су се стицале све везе ових чета са Штабом Одреда и позадином. Убрзо је народ ово назвао „штаб", а тако су га називали и партизани, па и руководиоци ових чета. Добросав Радосављевић је то окарактерисао као покушај издвајања из Одреда и стварање нове, самосталне команде. Замерао им је и што су дозволили да се Стева Радосављевић неодговорно меша у све и свашта, те се у народу стекао утисак као да је он командант тога „штаба", иако вије имао никакву функцију. Команду Ноћајске партизанске чете Добросав Радосављевић је критиковао што је на неке испаде против народноослободилачког покрета (ширења панике, супротстављање рушењу мостова) реаговала претњама. Грешке су после тога исправљене.

УСАВРШАВАЊЕ ВОЈНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Чланови Главног штаба НОПО Србије пружили су велику помоћ партизанским одредима у југозападној Србији, Шумадији и Поморављу у постављању одреда на војничку основу, учвршћењу дисциплине — партијске и војничке, тумачењу партијске линије и њеном практичном спровођењу, решавању кадровских проблема, правилном постављању партијског рада у одредима и односа између окружних комитета и штабова сдреда, партијских организација и команди чета, у планираљу, па чак и у извођењу неких знатнијих акција непосредним руковођењем и учешћем у њима.

У наведеном извештају Сретена Жујовића не помиње се Мачвански партизански одред, иако је већ био основан, а није био извео ни једну акцију. Жујовић на крају извештаја каже, да у друге крајеве, необухваћене извештајем, још за 15 дана не може никога (од чланова Главног штаба) послати, и предлаже: „Нека ПК преузме, ако може сада, организацију ових крајева" и наводи околину Зајечара, Лесковац и Ниш. С шабачком округу нема ни помена.²³

Један од разлога што чланови Главног штаба нису стигли да обиђу и Мачвански, односно Подрински НОП одред, поред огромних тешкоћа илегалног пребацивања из одреда у одред био је у фиксирању тежишта рада на оживотворењу замисли Врховног команданта. Титово наређење Главни штаб је примио 26. јула. „У том писму, пише Родољуб Чолаковић, он развија мисао да се наше диверзионе акције, напади на жандармеријске станице и напади на мање групе окупаторских војника у догледно вријеме морају слити у општи народни устанак. Устанак треба започети у задној Србији и тамо створити ослобођену територију која ће послужити као база за развијање устанка у другим крајевима."²⁴ На основу ове директиве Главни штаб је донео план активности на простору јужно од друма Лозница -Ваљево, преко Чачка и Ужица према Санџаку, сматрајући га најпогоднијим за подизање устанка.

Покрајински комитет КПЈ за Србију преузео је организацију устанка у шабачком округу. Иако руковођење од стране Г1К није било остварено непосредним контактима у току устанка, већ путем преписке, ипак је било од пресудног значаја за правилно усмеравање Окружног комитета и Штаба Одреда по најважнијим питањима: карактера устанка, његове ширине и борбене активности. Међутим, Покрајински комитет је главну пажњу обраћао на партијска. и политичка питања, а за војна питања упућивао је на Главни штаб Србије. Тако је ПК 12. августа писао ОК-у Шабац: „Са сваким нашим документом обавезно упознајте другове из Штаба главне команде партизанских одреда у Србији, којем сте апсолутно потчињени и све његове наредбе о војном делу имате обавезно спроводити."²⁵

Према извештају Мила Ивковића од 30 августа Покрајинском комитету види се да Подрински НОП одред још ни тада није био добио тражену и заказану везу са Главним штабом КОПО Србије. Поуздано се зна да је тек почетком октобра један од чланова Главног штаба — Филип Фића Кљајић — дошао у Штаб Подринског НОП одреда.

У писмима ПК било је и неколико општих упутстава за активност партизанских одреда: стварати брзо покретне одреде, наоружавати се разоружавањем непријатеља, нападати непријатељске транспорте и слагалишта, организовати потере за пљачкашима, завести гвоздену дисциплину... У писму од 20. августа, поред раније наведеног мишљења о нападу на Шабац, ПК је дао и следећа упутства и савете војног карактера:

„У борбама треба применити и војну вештину да бисте изгубили што мање бораца или да не изгубите ни једног. Удар на непријатеља по могућности вршити изненада, тј. кад га он најмање очекује. Наше операције против непријатеља морају бити плански припремљене, користећи се мишљењем и саветима војних стручњака.

— Треба у првом реду нападати на немачке транспорте са животним намирницама и свим оним што је опљачкано од српског народа. Тај освојени непријатељски плен делити партизанима и враћати опљачканом народу.

—... Учините све да разбијете и онемогућите сваки покушај непријатеља у стварању обавештајне службе по селима и варошима."²⁶

У писму од 4. септембра ПК скреће пажњу: „У реорганизацији и подели коју сте већ извршили у одредима немојте ићи даље, јер стварање већих војних формација захтева одлуку и одобрење Главног штаба Југославије."²⁷

Први број Билтена Главног штаба Народноослободилачких партизанских одреда Југославије, који је изишао 10. августа, ОК је примио у Шапцу после десетак дана, и у њему нашао одговоре на извеена питања, која су се односила искључиво на „практично провођење политичке линије", на „најважније питање — питање карактера устанка."²⁸ Што се тиче „војног дела", којим је руководио ГШ за Србију, Мачвански (Подрински) НОП одред био је од почетка, од доношења одлуке о оснивању до врхунске тачке његовог израстања, до напада на, Шабац, остављен самоиницијативи и сналажљивости сопствених кадрова и њиховом познавању војне вештине.

Тој страни се, у ранијим написима о Одреду, није поклањало довољно пажње. И у сећањима учесника, испричаним и написаним, мало је података о томе. Зато и постоје непотпуне, површне, па и погрешне представе о Одреду, у војничком сми~ слу. Тешкоће причињава и одсуство изворне грађе — архива Одреда није сачувана (или још није пронађена). Ипак, постоји неколико преписа и неколико извода из наређења Штаба Одреда и штабова батаљона.²⁹ Та документација, иако оскудна, садржи прегршт драгоцених података.

Ваља нагласити два момента, који се видљивије издвајају из ових података. Један од њих је — први помен о писменој наредби команданта Одреда, која садржи похвале, распоред бораца и дежурство, дакле, први писмени траг о постојању (или стварању) војних правила и војничког реда у животу и раду Одреда. То је било 24. августа, другог дана по доласку у Одред Данила ЈХекића Шпанца. После недељу дана инструктор ПК је оценио: „ ... његов утицај се већ осећа."³⁰

Други моменат је — излазак инструктора ПК, секретара ОК и неколико чланова КПЈ из Шапца у Одред. Наредбом Штаба Одреда од 10. септембра извршено је неколико нових постављења, на положаје којих датле није било у Штабу и при ЈПтабу Одреда. Миодраг Мвковић је постављен за шефа Штаба, Добросав Радосављевић за заменика политичког комесара; постављени су оперативни официр и благајник при Штабу Одреда, а један члан ОК је „одређен за одржавање везе."³¹

Уз грађу мемоарског карактера, ови подаци омогућавају да се јасније и потпуније створи скица вајничке формације Одреда, његовог војничког живота и изгледа, каква је била уочи напада на Шабац.

Основан од две војне десетине Мачвански (Подрински) НОП одред је за само месец и по дана израстао у крупну и активну партизанску јединицу, састављену од батаљона, чета и више специјалних јединица, војних установа и служби. Од 30. августа, нарочито, његова во-јничка физиономија се све више употпуњава и усавршава и добија основне контуре регуларне војне јединице.

Војно-политичко руководство Одреда представљао је Штаб Одреда, који су сачињавали: командант, заменик команданта и политички комесар, а од 10. септембра и заменик политичког комееара и шеф Штаба.

У Штабу Одреда су постојале функције: руководилац обавештајне службе, шеф санитета, интендант, инструктор по војним питањима и оперативни официр. Није познато да ли су и који од носилаца ових функција били и чланови Штаба. Финансијске послове Штаба водио је благајник, а административне писар и дактилограф.³²

При Штабу Одреда постојали су: Војни суд Одреда,³³ (који је имао председника, иследника, секретара и неколико чланова, одређиваних од случаја до случаја), Агитационо-пролагандни одбор, који је располагао извесном техником, између осталог и штампаријом, „Стража", касније „Заштитна чета", за обезбеђење Штаба и приштапских делова, и курирска односно извиђачка десетина. Исхрана Штаба Одреда и сбих приштапских делова била је обезбеђена заједничком кухињом³⁴

Штабови батаљона имали су само по 2 члана: команданта и политичког комесара. Пред напад на Шабац по^тављен је дотадашњи интендант Одреда Аврам Росић за замешг:а команданта Поцерског батаљона. У Штабу Мачванског батаљона, колико је познато. није постојала таква. функција. За време опсаде и напада на Шабац у Штабу Мачванског батаљона радио је Лука Туфегџић, али није познато у каквом својству.³⁵При штабовима батаљона постојали су обавештајни органи, интенданти, благајници, магационери, батаљонски болничари, курири и писари.³⁶

Батаљони су имали по 4 до 5 мањих стрељачких чета, по једну пионирску чету, бомбашку чету, минерско одељење и по неколико „помоћних чета" (ненаоружано људство сеоских чета).

Чете су биле мањег бројног састава (50 — 80 људи), наоружане само пушкама, бомбама и пушкомитраљезима; биле су подељене на по два вода, а водови на по две десетине. Команду чете чинили су командир и политички комесар чете, а водници првог вода у свакој чети били су заменици командира чете, Осим војних руководилаца — водника, водови су имали и политичке, који су тада такође називани „иолитички комесар вода". Чете су имале и свог економа или „комесара за исхрану", по 2 болничара и курира за везу са штабом батаљона.

Из дана када су чете Подринског НОП одреда почеле да се приближавају Шапцу и да стежу обруч око њега, па до прве непријатељске офанзиве, сачувано је неколико докумената из архиве командира 2. чете Мачванског батаљона.³⁷ Подаци из ових докумената добро илуструју напоре Штаба Одреда и штабова батаљона да се допуни и побољша војничка формација Одреда, да се учврсти дисциплина, подигне одговорност и да се свакодневни живот чета постави на војничке основе. Ова преписка Штаба батаљона са четама и чета међусобно настала је на основу наређења и упутстава Штаба Одреда.³⁸

Нови командант батаљона Александар Лала Станковић послао је прЕу своју наредбу 14. септембра, у којој тражи извештаје са положаја и поред тога: да све чете пошаљу по једног кувара, да се одреде четни комесари за исхрану, да свака чета пошаље по једног ордонанса код батаљона и да командир 2. чете пошаље једног друга за батаљонског магационера. Овом наредбом одређено је и дежурство у батаљону. Дежурни су били водници. Тражи се и списак другова којима треба нешто од одеће и обуће и да командири са списковима дођу лично и узму потребне ствари за своје чете.³⁹

Наредбом од 15. септембра Штаб батаљона даје упутство за стручнији и ефикаснији рад у батаљону и врши припреме за оснивање пионирске чете батаљона:

„Сви командири чета сутра до 8 часова доставиће спискове другова и то: I чета за 8 другова, II чета за 7 другова, III чета за 5 другова тако да ови другови буду по могућству најслабији који нису поуздани за стрелце ради оснивања пионирске чете у батаљону. Другови који буду одређени за пионирску чету морају бити код школе до 10 часова пре подне 16. ов. месеца.

Дежурство у батаљону примиће водник II вода I чете."⁴⁰

Наредбом од 17. септембра скреће се пажња да се изврши заклетва незаклетих другова. Даље, одређује се магационер батаљона за исхрану, ордонанс код команданта Поцерског батаљона, а један друг се одређује „у минерско", што показује да је у батаљону већ била организована посебна минерска јединица, вероватно одељење. Затим се тражи списак имена оних другова који су радили са експлозивом, каменорезачки посао и рудари; да се изврши организација болничарске службе „тако да свака десетина има 2 одређена болничара, који ће обављати дужност своју по накнадним добивеним упутствима која ће добити од друга батаљонског болничара."⁴²

И следећа наредба, од 19. септембра, садржи дисциплинска упутства: да се не пуца без потребе, да се коначишта довољно обезбеђују, да се контролишу страже и патроле, да су чете у строгој приправности и у вези са суседним јединицама.⁴³

Тако је Подрински НОП одред, напоредо са подилажењем Шапцу, поступно усавршавао своју организацију, учвршћивао дисциплину и јачао борбену готовост.

„Од ослобођења Богатића па до напада на Шабац, пише Милан Цикота, вршене су припреме чета, како на војном тако и на политичком плану... Војне припреме сведене су на увежбавање у нишањењу и руковању с пушком. То је било актуелно, јер смо у чети имали велики број младих људи, који нису служили војску, па су им та знања била оскудна. Са пуно воље они су расклапали и склапали своје пушке, описивали њене делове, такмичили се у брзини склапања затварача и ту брзину савладали веома брзо и солидно. Одушевљење бораца било је велико када смо добили неколико бомби које су произведене у нашим партизанским радионицама. Тада смо се налазили на простору између села Слепчевић и села Мајур. Командир је наредио да се скупе сви борци и саопштио да смо добили бомбе наше производње, које ћемо употребити у предстојећем нападу на Шабац. Објашњавао је начин руковања и употребе, а затим је извршена и проба. То је позитивно деловало на морал бораца."⁴⁴

Приликом распореда на војна руководећа места, од команданта до десетара, водило се рачуна, пре свега, о провереној и доказаној оданости народноослободилачком покрету, и о смелости и умешности показаној у акцијама и борбама. Међутим, од почетка, од оснивања Одреда, провејавала је и тежња да војни руководиоци буду људи који су раније, у бившој југословенској војсци, стекли бар неопходан минимум војничког знања, потребан војном старешини.

Подаци о служби у бившој југословенској војсци и о војничкој спреми руководећег кадра Подринског НОП одреда нису потпуни, али постојећи подаци убедљиво показују: војни руководиоци већином су били резервни официри и подофицири. Од 28 војних руководилаца, који су од оснивања Одреда до напада на Шабац били на дужности командира чета, команданата батаљона, команданта и заменика команданта Одреда, за свега 5 недостају подаци. Од осталих 23, нижих резервних официра (поручника и потпоручника) било је 9, резервних подофицира 6, активних официра 1, активних подофицира 4, редова 2, и један официр шпанске републиканске војске.⁴⁵

Између 22 политичка руководиоца (политички комееари чета, комесари батаљона, комесар и заменик комесара Одреда) било је 5 официра и од њих један „Шпанац", 6 редова, 1 подофицир и 2 војна питомца, а 8 није служило војску — 4 као студенти и ђаци, 3 су из здравствених разлога били оглашени за неспособне, а 1 се није јавио у војску.⁴⁶

Професионалних војника било је у Одреду мало, свега 5: један капетан I класе, 2 наредника и два поднаредника.⁴⁷ Штаб Одреда је покушао да придобије још неке активне официре, вођени су разговори са двојицом потпуковника, али без успеха.⁴⁸

За заменике командира чета и водника било је постављено неколико резервних официра и више подофицира (два жандармеријока), а за десетаре су одређивани само они борци који су служили бившу југословенску војску. Изузетака је било врло мало.

Партизани су, као права народна, устаничка војска, пошли у боорбу „о свом руху...". Мада је иза бивше југословенске војске остало доста одеће и обуће, ипак, многи је нису имали. Због тога партизански одреди нису били једнообразно обучени — униформисани.

Једина ознака коју су сви партизани имали била је црвена петокрака звезда. Није познато да ли су први партизани Мачванског одреда носили петокраке звезде пре 11. августа. Тога дана на Бубањи девојке из Глушаца су кројиле од црвене чоје заплењење у Богатићу — црвене петокраке звезде, и пришивале их борцима на шајкаче и капе.⁴⁹ После тога партизан се није могао замислити без петокраке звезде.

ТТТто се тиче одеће и обуће и других спољашњих обележја, владало је право шаренило. Ипак, постојала је тежња код сваког да, сем оружја и петокраке, и још по нечем оставља утисак војника. Али ту се свако сналазио како је знао и умео. Одред му није могао много помоћи — војне одеће, обуће и друге опреме прикупљено је чак далеко мање него оружја, јер је све то већ било добрим делом искоришћено у цивилне сврхе по домаћинствима. А кад је Одред у својим радионицама почео да производи нешто одеће, обуће и рубља, то је било од цивилних тканина и других материјала, и никако није могло да буде једнообразно.

Разноликост се повећавала и због тога што су многи људи своје или набављене војничке униформе обојили и прекројили, како их не би морали предати окупатору. Тако је врло мало партизана било обучено у комплетну војничку униформу бивше југословенске војске било да су дошли у Одред у својој униформи, било да су је касније добили у Одреду.⁵⁰

Неки партизани су носили мачванску народну ношњу — копоран или гуњ и чакшире од шајка (Небојша Јерковић, Данило Лекић, Мика Митровић, Пера Савић, Милан Ђаковић, Лала Станковић), преко тога и кратке кожне капуте. Повећању разноликости доприносили су и варошани и избеглице, који су долазили у Одред у својим оделима варошког кроја. Међутим, већина се трудила да има чакшире (рајтхозне) без обзира од каквог су материјала.

Обуће је било разне — од чизама, преко цокула и ципела, до опанака, шиљкана и капичара, а било је и бораца који су у партизане морали да дођу боси.

И капе су биле разноврсне. Поред шајкача бивше југословенске војске, које су се ипак највише носиле, било је и шубара, шешира, качкета и беретки.⁵¹

Увијаче је ретко ко носио, били су непрактични за партизане.

Опасаче с фишеклијама имали су многи наоружани борци. Други су носили муницију у торбама, па и у џеповима. На опосачима су ношене бомбе (једна до три). Неки су носили и војничку чутуру, а ретки су били они који су имали бајонет и ашовчић (осим Ударне чете, у којој је више њих имало). Ударна чета била је добро снабдевена ћебадима и шаторским крилима, а у осталим четама је то више било остављено личној иницијатрши, схватању, (могућностима и умешности појединаца, Партизани нису носили реденике (изузеци су били врло ретки) како би се што више разликовали од четника, који су се реденицима богато украшавали.

Војни и политички руководиоци носили су кожне торбе — или заплењене од жандарма или преправљене од бисага.

Војничке торбе имали су многи партизани, са. порцијама, чутурицама, прибором за јело и прибором за чишћење оружја.

Револвери и пиштољи обично су се носили привезани за гајтан, најчешће црвени — од жандармских ширита, пребачен око врата, како се у ноћној борби не би изгубили.

Никаквих ознака функције и положаја није било.

За поздрав стиснутом песницом подигнутом до слепоочнице зна се од првог јавног рапорта Мике Митровића команданту Одреда Небојши Јерковићу, на Бубањи, 11. августа. Иначе, у сусретима, међусобним или са народом, партизани су поздрављали и стиснутом песницом подигнутом у вис.

„Смрт фашизму — Слобода народу!" као поздрав забележен је први пут у преписци ОК са Покрајинским комитетом од 20. и 23. августа.⁵² После тога је усвојен и у Одреду.

САНИТЕТСКА СЈ1УЖБА

Бригу о стварању партизанског санитета устаничко руководство у шабачком округу почело је бринути од првих дана устанка. Већ 14. августа Миле Ивковић обавештава ПК да „у Одреду имамо једног лекара и два студента медицине."⁵³

Лекар, др Жика Јанковић дошао је у Одред 8. августа. До 13. августа и он је као борац учествовао у акцијама Одреда, а приликом формирања чета основан је на Косовцу и санитетски вод под његовим руководством. Студенти медицине о којима је писао Миле Ивковић, били су Мика Митровић и Душко Слијепчевић, али њима су биле намењене друге дужности. Рачунајући на брзо омасовљење Одреда и на теже сукобе са непријатељем, па према томе и на потребу стварања добре санитетске службе, а имајући у виду одржавање санитетских курсева у Шапцу, Миле Ивковић пита ПК: „Да ли је потребно и згодно да другарице иду у Одред? У обзир у првом моменту долази њих 6 — 7, све из Шапца. Курсеви болничарки још нису завршени."⁵⁴

Покрајински комитет КПЈ и Главни штаб за Србију имали су већ одређен став по том питању. Сретен Жујовић је још 29. јула писао ПК-у да се у партизанске одреде шаљу другарице за болничарке, а које истовремено могу обављати и низ других одговорних задатака — одржавање веза, агитационопропагандни рад, снабдевање и тако даље. У истом духу и ПК одговара ОК-у Шабац 20. августа: „Другарице могу одлично користити одредима не само на другом послу, него ако треба и с пушком у руци. Али би сад било погрешно извући из града све другарице, а нарочито некомпромитоване и послати у шуму. Сваку жену којој не прети опасност од хапшења и сл. треба оставити у граду ради одржавања веза не само између вас самих него и између вас и нас. Компромитоване привући ближе партизанима и употребити их за курирску службу, негу болесника и рањеника."⁵⁵

Тих дана, у жестоким борбама на друму Шабац — Лозница, Подрински НОП одред је имао више рањеника. Први смештај одредског санитета био је код Ракића колибе на Мајдану, у јединој зиданој згради. Понуду Церског четничког одреда и његовог команданта капетана Рачића да се рањени партизани сместе у њиховом логору, Штаб Подринског НОП одреда је прихватио, пошто се и логор Одреда налазио на око 200 метара од четничког. Ту је било смештено десетак рањеника.

Штаб одреда се 29. августа преместио у Петковицу, у кућу Милоша Којића. Тада је одредски санитет са рањеницима премештен у Чокешину. У конаку манастира Чокешина уређена је одредска болница. У њу су стигли рањеници са Битве и Бање Ковиљаче. Болница у Чокешини била је добро опремљена креветима. постељином, посуђем, вешом и другим потребним стварима добијеним запленом у Богатићу и Прњавору. Др Жика Јанковић је у Чокешини организовао курс за болничаре.

За политичког комесара болнице Штаб одреда је 26. августа поставио Јована Вујића Шабана,⁵⁶ али је он кратко време остао на гој дужности. Заменила га је Катица Дурсановић.⁵⁷Осим Жике Јанковића, који је био шеф санитета, у болницу је повремено долазио лекар из Прњавора др Михаило Илић.

Од стручног медицинског особља у Чокешинској болници радиле су две медицинске сестре, Јелена Михаиловић — Тепавчевић и Олга Детела.⁵⁸

У одредском санитету радило је 5 болничара, пет млађих партизана, које је Жика Јанковић обучио за тај посао.⁵⁹

У то време је већ велики број жена ступио у Подрински НОП одред. У болници у Чокешини пред напад на Шабац било је око 20 жена које су радиле као болничарке, куварице, и на другим пословима.

У болницу у Чокешини донесени су и немачки војници рањени приликом бомбардовања логора на Косовцу. У болници су били превијени, затим су лакши рањеници упућени у лозничку болницу, а тежи послати колима у Шабац и предати немачким војним властима.

Пред напад на Шабац, напоредо са осталим припремама, ужурбано се радило и на довршавању организације санитетске службе у Одреду. Са потписима др Жике Јанковића, као лекара, и Јована Вујића, као политкома санитета, издато је 11. септембра „Упутство за организацију батаљонске болничке службе."⁶⁰ У оба батаљона одређени су батаљонски болничари, у свакој чети било је по 2 болничара, а у свакој десетини одређена су по 2 борца за изношење рањеника. Са четним болничарима одржани су кратки курсеви, а затим одржано по неколико састанака. Болничари су добро опремљени материјалом за пружање прве помоћи рањеницима.

Да би се обезбедила ефикасна лекарска помоћ приликом напада на Шабац, Штаб Одреда је, на неколико дана пре напада, мобилисао 3 лекара: др Пиколу Топаловића из Богатића, др Сидонију Литман, лекара Здравствене задруге у Штитару и др Тамару Гавриловну, лекара Здравствене задруге у М. Дричиновићу, а такође и болничара Јована Илића из Здравствене задруге у Штитару. Организована су 4 превијалишта: у Слепчевићу, Табановићу, Ноћају и Волујцу. Прва три организовао је Подрински НОП одред, а превијалиште у Волујцу организовала је заједничка партизанско-четничка команда места у Накучанима. Превијалишта су опремљена од конфисковане имовине Добре Николића из Шапца (ствари из виле у Крсмановачи) и фолксдојчера Гесерта из Ноћаја — креветима, постељином и посуђем.

Санитетским материјалом и лековима Одред се снабдевао из Шапца, одакле је изнета прилична количина прикупљена добровољним прилозима, из Мачванске Митровице, и из здравствених установа у Мачви (у Богатићу, Раденковићу, Штитару, Мачванском Причиновићу, Прњавору и Липолисту). Конфискована је лекарска ординација др Младена Милошевића.. Поведена је акција прикупљања прилога за рањенике и опрему болнице и превијалишта, па је сакупљено доста. ствари, нарочито пешкира од танког платна — беза, које се могло употребити за завоје. Често су девојке-удаваче одвајале из своје девојачке „спреме" то фино, танко платно и друге ствари намењене за даривање сватова и прилагале за рањенике и болницу. Било је случајева да су поједини свештеници прилагали пешкире од беза, који су били даровани цркви.

СНАБДЕВАЊЕ И ТРАНСПОРТ

Седмог августа партизани су у Богатићу задобили од плена 20 бицикла, а 10. августа 1 мотоцикл, и конфисковали 1 камион. И поред тога што су немачки војници из гарнизона у Шапцу, Лозници и Мачванској Митровици крстарили друмовима Мачве, партизани су од првог дана укључили ова превозна средства у употребу и обилато их користили за брзо пребацивање делова јединица, курира и руководилаца. Одмах после напада на Богатић, 7. августа, група бициклиста отишла је испред Одреда на Косовац да припреми коначиште; 11. августа партизани су се камионом пребацили из Богатића у Глушце, а бициклистичке патроле крстариле су до Дреновца, Поцерског Добрића, Радовашнице; на бициклима је отишла десетина Војина Радосављевића у Текериш.

У борбама с Иемцима у другој половини августа заплењено је још неколико камиона и већа количина бензина. Један камион дотерала је Лешничка партизанска чета, 30. августа, кад је дошла у састав Одреда. Заплењен је и један камион рудника Зајача.

Сва моторна возила сконцентрисана су после ослобођења Богатића у село Рибаре. Наредбом Штаба Одреда од 11. септембра одређен је Петар Убавић да формрфа „возни парк".⁶⁵

На ослобођеној територији био је добро организован систем транспорта и веза помоћу сељачких запрежних кола, коњаника и бициклиста. По утврђеном реду сваког дана су дежурала код народноослободилачких одбора најмање по једна кола, негде и по петора, понеки коњаник и бициклиста. Сваког дана свако село имало је везу са Командом места у Богатићу, са оближњом партизанском јединицом и са Штабом Одреда у Петковици. Без тешкоћа могло се у сваком часу мобилисати по десетак и више кола за превоз неке јединице или за преношење прикупљене хране и другог материјала. По наређењу Штаба Одреда народноослободилачки одбори мобилисали су све бицикле.

Нема никаквих података о постављању телефонских линија и веза. Једино у Липолисту знају да је у кући Милутина Стојковића био телефон и да су телефонске жице биле пружене крај села од Петковице до друма Шабац — Лозница.

Због кратке релације и оштећености није било покушаја да се користи железничка пруга Шабац — Ковиљача.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

Није познато да је у Подринском НОП одреду од оснивања до доласка Данила Лекића Шпанца била организована обавештајна служба. Обавештења о кретању, јачини и распореду непријатеља, о деловању појединих сарадника окупатора против партизана, Одред је углавном прикупљао преко партијских организација и преко појединих партизана, који су, од случаја до случаја, одређивани да изврше неки задатак. Позкато је, на пример, да је Ђура Губеринић имао задатак да извиди кретање непријатеља — жандарма у Богатићу и да о евентуалним променама ситуације обавести Одред приликом уласка у Богатић 7. августа.

Најранијр! податак о постављању и извршавању задатака обавештајне природе у оквиру партијске организације потиче из првих дана после напада Немачке на Совјетски Савез, у периоду почетка припрема за устанак. Миодраг Мика Граор држао је на вези једног млађег жандарма из жандармеријске чете у Шапцу, који га је обавештавао о намерама непријатеља, уколико су оне допирале до жандарма. Преко њега је Граор добио обавештење о наређењу жандармима да 25. јуна, по утврђеном списку, похапсе шабачке комунисте. На основу тог обавештења Граор је одмах преко чланова партијске ћелије организовао обавештавање чланова Партије који су били на списку.⁶⁶

Речено је већ да је у Мачви било појединих чланова Партије који нису били повезани у месним ћелијама, већ директно за неког од партијских руководилаца, ради обављања задатака обавештајне природе.

У првим данима устанка Одред је прикупљао информације о непријателЈу углавном на три начина: преко чланова Партије, скојеваца, кандидата и симпатизера, који су добијали и одређене, а и опште задатке да одмах обавесте о свему што примете; извиђањем непријатеља, упућивањем појединаца или патрола у одређеном правцу или у одређена места; и преко патриотски расположеног становништва. Појединци су самоиницијативно обавештавали прву партизанску јединицу о наиласку непријатеља, или о непријатељском деловању издајничких елемената. Познат је случај таквог обавештавања о доласку Немаца у Липолист, или о обавештавању чете Глише Малетића о наиласку Немаца.

Почетак стварног постављања организације са задацима обавештајне и контраобавештајне природе везује се за долазак Данила Лекића Шпанца. Још у августу, на Мајдану, он је образовао при ХПтабу Одреда једну десетину, која је легално била курирска, и дао јој прецизна упутства и задатке обавештајног карактера: прикупљање информација о кретању непријатељских јединица, о деловању непријатељеких елемената по местима, о непријатељској пропаганди. Десетина је била подељена на мање групе. Свака група имала је одређен рејон. Кретали су се и без оружја, зависно од задатка. Пратили су, на пример, излазак Немаца из Богатића, кретање четника са Кумовца и слично. Поред тога, обављали су и редовне курирске дужности. Командир курира — извиђача био је Стеван Берић Шмурагић.⁶⁷

Због карактера обавештајне службе, тајности њеног деловања и организовања, у сећању учесника НОР-а нема о њој скоро никаквих података, а докумената поготову. Неколико више узгредних напомена и претпоставки упућују на то да је Подрински НОП одред, усавршавајући и дограђујући своју војничку формацију, изграђивао и обавештајну и контраобавештајну службу. Претпоставља се да је Миодраг Граор у Штабу Одреда био руководилац обавештајне службе. Миодраг Граор је „остао у Шапцу до краја августа са задатком да обавештава о стању и кретању непријатеља. Обавештајне групе држале су своје састанке; тако је једном одржан састанак у Табановићу, где је присуствовао и Мика Граор. На овом састанку одлучено је где ће ко да ради и постављени су конкретни задаци".⁶⁸

„Један од руководилаца обавештајне службе био је и Лазар Јовановић".⁶⁹

Руководилац обавештајне службе у Штабу Мачванског батаљона био је Александар Ацомир Ивић, а у Поцерском батаљону Милорад Рада Кулезић.⁷⁰

Познато је, на пример, да су у Салашу Ноћајском 3 члана партије добили задатак да на одређеном рејону — Мачванска Митровица, Засавица, Раденковић, Салаш Ноћајски и Ноћај — прикупљају обавештења о раду непријатељских елемената, о њиховој пропаганди против народноослободилачке борбе, о кретању сумњивих лица.⁷¹ На основу тога може се извести закључак да су такви пунктови били организовани и у другим деловима округа и да је цела Мачва била покривена таквом организацијом.

Све сеоске партизанске чете и сви народноослободилачки одбори такође су имали задатак да будно прате непријатељску активност, да контролишу кретање непознатих лица, а у селима крај Саве и Дрине да будно мотре на кретање непријатеља с друге стране ових река и да о свему одмах обавештавају Штаб Одреда или најближу партизанску јединицу. У Богатићкој партизанској чети „постојао је обавештајни део који је имао за задатак да скупља све податке са терена у Мач-

ПАРТИЈСКИ, ПОЛИТИЧКИ И КУЛТУРНИ РАД У ОДРЕДУ

За народ у Мачви партизани су убрзо постали војска, али војска различита од представе о свакој другој војсци за коју се до тада. знало. Док су све друге војске као једно од основних начела проглашавале аполитичност и строго забрањивале војкицима и нижим официрима „мешање у политику", ова нова војска у стварању, партизанска, видела је извор све своје снаге баш у томе: да сваки партизан сазна. који су узроци рата, ко су непријатељи, ко и какви су савезници, шта ће добити борбом, и како ће изгледати слобода, партизанским ратом извојевана.

Зато је, напоредо са војничком изградњом Одреда, требало изграђивати и систем партијског, политичког и културног рада, као саставни део војничког реда и живота партизана. Задатак комуниста био је да ризницу свог богатог искуства и знања отворе сваком борцу и да своје организације прилагоде новим условима народноослободилачког рата.

Преношење тежишта рада на организовање устанка, на мобилизацију бораца и стварање војних јединица, на иницирање оружаних акција, дакле на деловање Партије у новим, ратним условима, доводило је у пракси до неразумевања и различитих ставова у погледу постављања партијских организација у партизанским одредима, у погледу начина њиховог рада и односа према војним командама, а нарочито у погледу начина рада Окружних комитета, њиховог односа са командама одреда и учешћа у самим одредима. Постављање таквих питања Покрајинском комитету КПЈ за Србију начео је Окружни комитет КПЈ за шабачки округ још 14. августа: „За пол. комесара одређен је један члан ОК, али другови су изразили жељу да један од секретара ОК дође на. то меето. Ми смо оставили то питање нерешено, да бисмо видели с вама. Да ли чланови МК могу да иду у Одред ако имају још неких могућности за рад? Могућности су врло скучене, јер је Шабац стално у опсадном стању и кретање је ограничено".⁷³

Начелан став по овим питањима, а тиме и посредан одговор, Покрајински комитет је послао 20. августа: „ОК као целина мора увек бити на окупу заједно с инструктором у месту (које се може и мењати) из кога ће најлакше и најуспешније руководити читавим радом и обезбедити преглед и контролу рада парт. орг. ОК није нити може бити неко покретно тело које би ишло за партизанским одредом, па се чак потпуно уклопило у његов састав.

ОК мора обезбедити политичко руководство читавим радом на својој територији, а у партизанском покрету у еагласности с најодговорнијим из њега".⁷⁴

Од самог оснивања Мачванског (Подринског) НОП одреда чланови ОК налазе се у његовом руководству: први политички комесар Мика Митровић је члан ОК. Од оснивања чета у Одреду, политички комесар Одреда је Душан Остојић, орг. секретар ОК, Мика Митровић је командир 1. чете, а чланови ОК Милорад Петровић и Здравко Шестић су политички комесари чета. Члан ОК Александар Лала Станковић је приликом оснивања Одреда десетар, приликом оснивања чета постаје командир чете, а касније командант батаљона. И Вера Благојевић, секретар ОК Скоја, у другој половини августа дошла је у Одред.

Ипак, у писму ПК-у од 23. августа, правдајући се за неке од почињених грешака, Окружни комитет наводи као једну од неликвидираних слабости и то: „што одред нема довољно чврсте везе с ОК и то што у самом одреду другови политички стоје доста слабо", те је ОК имао „доста муке" док је убедио другове из Одреда да су грешили по неким питањима провођења политичке линије устанка.⁷⁵

Иза тога уследио је извештај инструктора ПК са Цера, 30. августа: „Чланови МК су сви у месту. Повремено долазимо до одреда. Сви чланови ОК су у одреду, јер не могу да опстану по селима".⁷⁶

На то ПК кратко одговара, 4. септембра: „У погледу вашег кретања с одредом упозоравамо да водите рачуна о нашим упутствима о томе".⁷⁷

Међутим, не само чланови ОК, већ цела партијска организација до прве непријатељоке офанзиве већ је била или у Одреду, или у војно-позадинским организацијама, или у органима власти, и на тај начин цела „легализована". Из Шапца су и сви чланови МК пред напад на Шабац изишли у Одред, а у Шабац су од чланова Партије враћени само Зора Симеуновић, секретар МК и Ната Јеличић.

Тако је у Шапцу остало само 5 — 6 чланова КПЈ и отприлике исто толико кандидата. Међутим, у граду је остао већи број скојеваца. Од око 80 чланова Скоја само је око 20 отишло у Одред. Други су, слушајући директиве МК КПЈ и МК Скоја чекали напад на Шабац и његово ослобођење, па да се наоружају и ступе у Одред.

У селима је нешто више чланова Партије остало код куће. Познато је да је једино у Глушцима одржан састанак свих комуниста и на њему одлучено ко ће од чланова Партије да иде у Одред, а ко ће остати на раду у селу. По тој одлуци у селу је остављено 5 чланова. Из Равња је само Милисав Беловуковић једно време остао у селу, због болести, па је и он отишао у Одред.

У Салашу Ноћајском су остављени на партијском раду у селу Душан Ђукић и Сава Чупић, а Васа Болгарски је због болести враћен из Одреда. Душан Ђукић је ступио у Одред приликом повлачења испред казнене експедиције.

Из Шеварица су сви чланови КПЈ и Скоја отишли у Одред до 12. августа.

Из Мачванског Причиновића нису били у Одреду 4 члана КПЈ и 3 скојевца. Није познато да ли им је неко рекао да остану у селу, или нису хтели да ступе у Одред.⁷⁸

Сви чланови КПЈ из Мачванске Митровице, Штитара, Богатића, појединци из Банова Поља, Белотића, Прњавора, Липолиста и Ноћаја, ступили су у Одред. Чланови Партије — избеглице у Мачви — сви су ступили у Одред у првим данима устанка.

Једино су сви чланови партијског актива у Клењу, наводно пс директиви Душана Остојића, остали у селу.

У мемоарској грађи нема никаквих података како је у прво време организационо била постављена партијска организација у Одреду. Има нешто података, узгред наведених, о одржавању партијских састанака и то углавном свих комуниста из јединица које су се затекле на месту и у време одржавања састанка. Први састанак помиње Миленко Самарџић. Одржан је 7. августа за време покрета Одреда од Богатића према Косовцу. Приликом застанка у једној шуми у атару Клења чланови Партије су се издвојили. Позван је и Миленко Самарџић који је том приликом примљен у члаиство КПЈ.⁷⁹ Наведен је већ и састанак који је одржан 12. августа, и састанак одржан „последње недеље августа". Милан Беловуковић помиње још један састанак који је одржан убрзо после оснивања чета, око 14. августа. На основу расположивих података се не види да ли су, до 30. августа, одржавани партијски састанци по четама, односно да ли су постојале четне партијске ћелије и ко су им били секретари. Претпоставља се да су политички комесари чета били задужени и за партијски рад у четама. По сећању Момчила Бобића чете су имале „омладинског руководиоца" — скојевца задуженог за рад са омладином.⁸⁰

Утицај Данила Лекића Шпанца осетио се и у постављању организационих питања Партије у Одреду. Његово искуство у партијском раду у шпанској републиканској војсци и овде је користило. Искуство је говорило да политички комесар Одреда, оптерећен многим пословима, не може да стигне да се у потребној мери бави организацијом и контролом партијског рада.⁸¹На основу тог искуства, после даласка у Одред инструктора ПК и секретара ОК, установљена је функција заменика политичког комесара Одреда, коју је примио секретар ОК Доброеав Гадосављевић Народ. Свој положај у Одреду и однос према Штабу легализовао је и инструктор ПК тако, што је примио дужност шефа Штаба и постао члан највишег руководећег тела Одреда.

Има такође података да су по четама организоване ћелије које су имале секретаре, а да ту функцију нису вршили политички комесари чета. На пример, Станимир Косијер био је секретар партијске ћелије у 4. чети Поцерског батаљона. Милан Цикота се сећа да је почетком септембра одржан партијски састанак ћелије у 1. чети Мачванског батаљона. Присуствовали су Душан Остојић и Милорад Петровић Ујка. На том састанку Милан Цикота. је примљен у Партију.⁸² Радован Коњевић пише да је Драгомир Драја Бркић за време опсаде Мачванске Митровице био заменик политичког комесара 3. чете Поцерског батаљона и секретар партијске ћелије у чети.⁸³

Чланови КПЈ — партизанр! у приштапским деловима Подринског НОП одреда били су организовани у једну партијску ћелију. Секретар ћелије била је Радмила Лала Ивковртћ.

Приликом прикупљања сећања од учесника НОР није много пажње обраћено ни на политички рад у Одреду, иако је то био веома важан чинилац у његовом свакодневном животу и борби.

Свака повољна прилика коришћена је, поред војничке обуке, и за политички рад. Политички комесари чета., а често и випш политички и партијски руководиоци, обавештавали су борце о политичкој ситуацији у свету, о стању на фронтовима, о народноослободилачком покрету и о борбама против окупатора у земљи, објашњавали им циљеве народноослободилачке борбе, говорили о Совјетском Савезу и Црвеној армији, о Комунистичкој партији Југославије. Поред тога, сви политички комесари носили су и по неку књигу, па су из ње читали одломке и давали појединим борцима на читање.

Организација. културно-пропагандног рада у Одреду започета је у августу. Као што је речено, 30. августа одржана је мала приредба.

У септембру је више пажње посвећено политичком и културном раду. При Штабу Одреда основан је Културно-пропагандни одбор у саставу: Мома Михаиловић, Вера Благојевић, Живорад Жика Поповић, Мила Бајалица, Мирко Штрајтнбергер Штука, Зора Бегенишић и Богдан Јовановић Роја. Поред издавања и растурања вести, овај Одбор је организовао: зидне новине, умножавање одломака из наше пропагандне литературе, штампање парола. Неке од њих су гласиле: Живела братска словенска Русија, Ни зрно жита, ни грам масти... ништа не дати непријатељу, Све за фронт, Смрт фашизму — Слобода народу...

Штапска техника је штампала и умножавала велике количине пропагандног материјала, који је стизао до сваке чете. Сваког дана чете су добијале вести са фронтова и друге пропагандне материјале.

Од ступања на дужност заменика политичког комесара Добросав Радосављевић је руководио радом Културно-пропагандног одбора. После доласка групе комуниста — бивших робијаша у Одбору је радио Марјан Стилиновић, а у техници Алојз Коцмур.⁸⁴

Од другарица које су радиле при Штабу Одреда и у радионици у Петковици основан је хор, који је први пут наступио на дочеку „робијаша" у Петковици.

Културни рад по четама састојао се, углавном, у читању напредне белетристике и учењу и певању партизанских песама. Нарочито је била омиљена, али врло ретка, књига „Како се калио челик", роман совјетског писца Николаја, Островског. Партизанске песме биле су у то време: песме актуелних борбених текстова, певане на мелодије познатих народних песама, као Устај сељо, устај роде, Пшеница је класала; предратне радничке и револуционарне песме: Падај сило и неправдо, Нема сељака, нема јунака, Сељаче, друже, докле ћеш тако; песме комуниста робијаша Билећанка и Митровчанка. Митровчанку је Ударна чета певала и проносила кроз мачванска села још пре доласка робијаша, а хор у Петковици њоме их је дочекао. Певано је и неколико руских и совјетских песама: Каћуша, Буђоновка (на мелодију ове песме касније су испеване речи познате песме Коњух планином) Чапајевка, Песма амурских партизана на руском језику, као и српскохрватски текст на мелодију ове песме: Ланци нам се кују клети. Робијаши су донели нови текст на ову мелодију: Партизан сам, тим се дичим. Аутор текста је Радован Вуковић.

За илустрацију политичког и културног рада у Одреду ево неколико података из сећања бораца Мачванског (Подринског) НОП одреда:

Бошко Остојић прича како је одмах сутрадан по доласку на Косовац, 8. августа, Душан Слијепчевић позвао борце на „политички час" и најавио да ће им читати књигу „Како се калио челик". „Нисам баш пазио шта чита, јер ме није заинтересовало — прича Бошко Остојић. Зато ме је Душко опоменуо. Ја сам му одговорио да ја нисам мајстор који кује челик и да ми то неће никад требати. Настао је смех. Тада је Душко објаснио да се ту не ради ни о каквим мајсторима ни о челику, него да је то књига која говори како су се калили људи, борци".⁸⁵

Радослав Качавендић се сећа да је у Лешничкој партизанској чети политички комесар чете Димитрије Бајалица имао књигу „Како се калио челик". Један део чете је вежбао са оружјем, а други читао, и обратно.⁸⁶

Сећајући се интензивних припрема чета од ослобођења Богатића до напада на Шабац, припрема „како на војном тако и на политичком плану", Милан Цикота пише: „Политичке припреме биле су организиране тако што је комесар друг Цуцић водио розговор са борцима и набављао белетристику коју смо читали по групама, односно десетинама. На састанцима целе чете борци су постављали питања, а на њих је одговарао комесар. Комесара сам веома ценио. Он је био непосредан у контакту са људима, увек спреман да разговара и објашњава ока питања, која су нам била нејасна. Између осталих питања доминирала су она која се односе на нашу сарадњу са четницима. Неки доживљаји остану човеку у трајном сећању, па тако и мени Цуцићево објашњење овог питања. Он је рекао да је сада најважније окупљање народа и његово јединство у борби против главног непријатеља — окупатора.

У том предаху, без борби, у данима припрема напада на Шабац читали смо белетристику. „Како се калио челик" била је омиљена књига, коју смо са одушевљењем прочитали. Једном младом партизану, који није био старији од 15 година, избеглици, храбром, виталном, веома бистром детету — борцу, дали смо име Корчагин".⁸⁷

НАПОМЕНЕ

1 В. нап. 13, гл. II.

2 Циркулар ПК КПЈ за Србију од 20. 7. 1941. год. партијским ор~ ганизацијама и свим члановима Партије у Србији о основним за» дацима борбе против окупатора, ЗБ. 1/2, 29.

3 Извештај команданта ГШ НОПО Србије од 2. 8. 1941. год. другу Титу о стању партизанских одреда, о односу партијоких руководстава и штабова и о могућностима за стварање слободне територије у западној Србији, 36. 1/20, 15.

4 Ието.

5 В. нап. 8, гл. II.

6 В. нап. 51, гл II.

7 Ратко Стевановић Босанац, Сећање на оснивање Мачванског партизанског одреда, ИАШ, МГ 441.

8 Чедомир Јелић Румба, Сећања, зап. аутор 20. 11. 1966.

9 М. Беловуковић Дева, Изјава, зап. С. Филиповић 1959, ИАШ, МГ 178.

10 По сећању Драгомира Бркића. — М. Беловуко;вић Дева се сећа, да је тек 27. 8, кад је полазио у напад на М. Митровицу, приметио да се Илија Мартић налази у близини Штаба Одреда, под стражом. По томе закључује да је он тога дана дошао или дотеран у Одред. Р. М. Беловуковић, Примедбе, Шабац, 18. 7. 1970. — У прилог сећању Д. Бркића говори Сима Костић, који је од 7. 8. био курир Штаба Одреда за (везу са ОК у Шапцу. По налогу Штаба, Сима је 12. 8. извео из Шапца и довео на Косовац групу скојеваца. Ускоро после тога видео је на Косовцу Илију Мартића. В. нап. 86, гл. I.

Партизанска чета у Ноћају основана је крајем августа.⁸Партијски актив, који је од Цвеје Бркића добио изричити задатак да у Одред дође само кад буде позван, осећао се нелагодно: други одлазе у партизане, а они седе код куће. Одлучено је да се иде у Одред, али да се истовремено окупи и поведе што већа група. Међутим, договор се брзо проширио на много већи број људи него што се у почетку рачунало, па је на састанак заказан поводом одласка у Одред дошло преко 50 људи, спремних да одмах иду у партизане. На састанку је преовладала жеља да се оснује Ноћајска партизанска чета, која ће цела, са својом командом, ступити у састав Одреда. Изабрана је команда чете. Команданту Одреда Небојши Јерковићу поднет је извештај о оснивању чете, саставу команде, бројном стању, и о намери да иста као целина ступи у Одред, Небојша Јерковић је прибележио све податке у своју бележницу и затим рекао: да је Ноћајска партизанска чета од тога дана у саставу Подринског НОП одреда, али нема оружја да се одједном наоружа толики број бораца. Зато је боље да чета остане у селу, да настоји да и сама прикупи оружја колико може, да се обучавају млади људи, да чета политички делује у селу, да онемогући непријатељски утицај и пропаганду, а Штаб Одреда стално ће је држати на вези, помагати и давати задатке.

СутрадЈан по ослобођењу Богатића стигла је у Ноћај 3. чета Поцерског батаљона, повезала се са Ноћајском четом, углавном због организовања исхране, и отишла на положај у Салаш Ноћајски. У размаку од 3 — 4 дана за њом су дошле и 4. чета Поцерског батаљона и Ударна чета. Кад је упознао ситуацију на положајима према Мачванској Митровици, Мика. Митровић је узео један вод Ноћајске партизанске чете, који је на положају код Шујића куће (на крају Салаша Ноћајског) сменио један вод 4. чете. Претходно је овај вод пред Миком Митровићем положио партизанску заклетву, а сутрадан и остала два вода.

Од тада до 28. септембра водови Ноћајске партизанске чете се смењују на положајима око Мачванске Митровице, а остатак чете је непрекидно на окупу, смештен у учионицама основне школе у Ноћају. По угледу на чете у Салашу Ноћајском, организована је и у Ноћају кухиња ради исхране чете, курира, руководилаца и активиста Подринског НОП одреда који су, по неколико њих сваког дана, пролазили својим задацима кроз Ноћај.

Под руководством Мирка Бибића Шпанца Ноћајска партизанска чета прокопала је на три места пут Ноћај — Салаш Ноћајски, поставила једну препреку, а између Ноћаја и Глушаца порушила дрвене мостове.

По одобрењу Штаба Одреда заплењено је покућство фолксдојчера Гесерта, власника млина у Ноћају, који је побегао у Сремску Митровицу. Делом заплењених ствари опремљено је превијалиште у једној учионици основне школе.

Борци Ноћајске партизанске чете учествовали су у неколико акција код Мачванске Митровице: истерали су ноћу 27 дебелих свиња, једну краву и једног коња из обора трговца Воје Јовичића, учествовали у покушају паљења сплавова, у нападу са Ударном четом на М. Митровицу, у изношењу материјала из Бродоградилишта, затим санитетског материјала, соли, дувана и другог из Мачванске Митровице.

Уочи напада на Шабац, по наређењу Штаба Поцерског батаљона, један вод Ноћајске партизанске чете — око 30 бораца — дошао је у Табановић, у батаљонску резерву. Остатак чете, сем једне десетине која је непрекидно дежурала код школе у Ноћају, био је раепоређен на четири места на положајима око М. Митровице: у Шујића кући у Салашу, на Модрану ближе М. Митровици, код Копрића колибе и у потесу.

Борци Ноћајске чете активно су учествовали приликом избора Народноослободилачког одбора у Ноћају. Чета је свакодневно добијала из Петковице радио-вести и други пропагандни материјал и организовала читање на сеоском раскршћу. Постојање и активност Ноћајске партизанске чете сигурно су допринели да су Владислав Синђић и Ђорђе Симовљевић, четници из Рачићевог четничког одреда, успели из Ноћаја да придобију у четнике — само Синђићевог брата Ранка,

Почетком септембра, кад је Штаб Подринског НОП одреда усмерио чете према Шапцу и Мачванској Митровици, настале су извесне празнине у простору поред Дрине и поред Саве на северу. Да би бар донекле надокнадио недостатак партизанских снага, Штаб Подринског НОП одреда, штабови батаљона и команде појединих чета приступају организовању сеоских партизанских чета. Ради бржег извршења тог задатка Штаб Одреда је издвојио из чета неке партизане и упутио их у њихова села.

После доласка 4. чете на положај код Мачванске Митровице основана је партизанска чета у Салашу Ноћајском. Око њеног оснивања највише је био ангажован Станимир Косијер, секретар партијске ћелије у 4. чети. Он је извршио заклетву Салашке чете, организовао политички рад у њој и „долазио више пута да прорађује разне ствари и тумачи политичку ситуацију", те један од бораца ове чете каже да је Косијер био њен политички комесар. Први вод ове чете, који је имао 26 бораца и 7 пушака, био је неколико дана на предстражи у Шујића кући, затим извесно време на Модрану, а онда је пребачен на положај између Мачванске Митровице и села Засавице.⁹

Партизанска чета села Засавице прокопала је пут на удаљености од око 1 километар од Мачванске Митровице према Засавици. На том месту постављена је партизанска заседа. По један вод Засавичке чете, појачан првим водом чете Салаша Ноћајског и једним водом четника, смењивао се на том положају.¹⁰

У Бадовинцима је формирање партизанске чете довршено око 9. септембра. На том задатку био је ангажован Ђура Губеринић, заједно са активистима НОП из Бадовинаца Живћном Бујуклићем и Живаном Вуловићем. Чета је имала два вода, била је делимично наоружана. Према казивању Војислава Паунића из Бадовинаца „Мија Павловић је у априлском рату сакрио у врбу, недалеко од Зворника, 20 пушака. Пронашао их је и предао у Бадовинцима". Чета је имала задатак да контролише и чува прелазе на Дрини од Немаца и усташа. „Једном је Одред упутио борца Драгу Бујуклића и још 2 борца, прича даље В. Паунић, да организују прелазак сеоске чете у Босну, да нападну усташе и да отму оружје. На Пљоштари је прешло око 20 њих, али због неспоразума нису успели. Прелаз је штитила једна партизанска чета, која је од њих, кад су прешли, помислила да су усташе, и припуцала. То је открило намеру, па су и усташе отвориле ватру. Чета се повукла. Иначе, усташе су често пушкарале преко Дрине".¹¹

Десетог септембра командант Мачванског батаљона послао је командиру чете Ђури Губеринићу наређење:

„Друже Ђуро, твоју чету одмах поведи овамо а ново образовану остави да врши службу у Бадовинцима. Упозори их добро хнта им је дужност, и да прате све будним оком шта се тамо догађа. Да са нама успоставе везу, и да нас свакодневно извештавају о стању тамо... Живана и Живана извести да одлазиш овамо, а да они пазе на све тамо. Смрт Фашизму — Слобода Народу".¹²

Бадовинчани, прича В. Паунић, „једном су били обавештени да усташе хоће да пређу у Бадовинце, почело је и пушкарање, сељаци са Аде обавестили су чету да је усташа много. Чета су обратила за помоћ чети у Клењу, одакле је убрзо стигло неколико кола бораца. Кад су усташе приметиле велики број људи на Дрини, повукле су се".¹³

У Салаш Црнобарски вратило се неколико бораца из Одреда по наређењу Небојше Јерковића, а на предлог Милана Ђаковића, да оснују сеоску чету и да чувају Дрину од усташа. Чета је основана. Гојко Драгићевић наводи поименично 17 људи из сеоске чете који су имали пушке. Муниције су имали мало. Чета је давала страже и патроле на Дрини на сектору између Црне Баре и Бадовинаца.¹⁴

У Богатићу је оснивање партизанске чете довршено око 10. септембра. Одмах после ослобођења Богатића 15 људи из места отишло је у Петковицу да ступи у Подрински НОП одред. Командант Одреда Небојша Јерковић вратио их је у Богатић са. задатком да оснују сеоску партизанску чету. Уписано је око 90 партизана, а 10 септембра их је Драгољуб Јеличић Бибер, командант Команде места у Богатићу, све позвао у стару зграду Среског начелства где је чета од тада била смештена. Постављена је команда чете. Чета је положила партизанску зклетву. Том приликом борцима је говорио Жика Јанковић.

Богатићка партизанска чета била је стално на окупу — борци се нису разилазили кућама. Приличан број партизана ове чете био је наоружан. Радили су на прикупљању оружја, хране и одела за фронт, помагали радионици за израду бомби, прикупљању материјала и обављали задатке Посадне чете при Команди места — патролирање улицама, чување страже, а имали су задатак и да прикупљају податке о непријатељској активности у Мачви. У чети је била организована војна обука и политички рад, којим је обично руководио Драгољуб Јеличић Бибер.

Кад се чуло да усташе намеравају да пређу Дрину код Бадовинаца, Богатићка чета је кренула у помоћ Бадовиначкој партизанској чети.¹⁵

У Прњавору је такође основана партизанска чета за време опсаде Шапца. Штаб Одреда одвојио је из јединице и послао у село ради извршења тог задатка Светозара Пују Баћановића. Чета је имала основни задатак да чува Дрину.

На посебан начин формирана је чета у Дубљу. Пред сам напад на Шабац Народноослободилачки одбор у Дебљу добио је наређење од Штаба Одреда да организује партизанску чету од око 60 људи и да је упути у Слепчевић, Штабу Мачванског батаљона. Чета је основана одмах и упућена. „Приликом мобилисања ове чете, каже Богољуб Пенић, гледало се на имућније људе и оне који су имали више чланова породице".¹⁷

У самом почетку партизанска чета села Узвећа имала је 17 уписаних партизана, а касније се повећала на око 50 људи. Уочи напада на Шабац и ова чета је позвана у Табановић.¹⁸

У партизанску чету у Липолисту било је уписано око 100 људи. Била је ненаоружана, није ишла ни у какве акције, али је рушила комуникације, мостове, копала ровове и правила препреке на путевима.¹⁹

Штитарска партизанска чета бројала је око 50 људи. Није имала оружје, није ступала у борбу, рушила је мостове, прокопавала путеве и слично.²⁰

У М. Причиновићу партизанску чету основао је Милорад Рада Кулезић, уписаних је било преко 50 људи, није учествовала ни у каквим акцијама.²¹

Уочи напада на Шабац Поцерски батаљон је позвао у непосредну позадину иза положаја, осим Ноћајске партизанске чете и чете из Узвећа, и Шеваричку и Глушачку партизанску чету.²² Ове четири „помоћне чете", како их називају неки од руководилаца Подринског НОП одреда. у сећањима на напад на Шабац, биле су, као мобилизацијска резерва батаљона, у приправности да узму оружје и учествују у нападу.

У септембру су и официри Рачићевог Церског четничког одреда покушали да појачају мобилизацију четника. Користећи споразум о сарадњи са Подринским НОП одредом и на основу њега могућност кретања по слободној територији и слободу политичке акције, одржавања зборова и потпуно добровољно опредељивање људи у које ће јединице ступити, четници су покушавали да изиграју споразум, да искористе свој тобожњи статус „Југословенске војске у отаџбини" и да мобилишу све војне обвезнике који су били код својих кућа, призивајући у помоћ и њихову војничку заклетву краљу. При томе су преко својих присталица подземно роварили против партизана паролама да четници неће ступати у борбу против Немаца ни узалудно гинути, да ће чекати док „велики" не одлуче исход рата, да су Немци још јаки и да ће протерати и уништити партизане, убијати њихове породице, палити им куће, опљачкати имовину, а четнике, њихове породице и имовину — неће дирати.

Долазило је до оштрих политичких. сукоба активиста НОН са четничким агитаторима и официрима, а затим до изјашњавања и опредељивања, до неке врсте јавног гласања, на списак, за партизане или четнике, у неколико мачванских села. Том приликом и у оним селима где нису биле основане сеоске партизанске чете, образоване су овим уписивањем, а у другим селима, поред постојећих, уписиване су нове. На тај начин уписани су у партизане војни обвезници Банова Поља, Раденковића, Совљака, Дубља, Црне Баре, а нове чете су уписане у Глоговцу, Салашу Црнобарском, Прњавору, Липолисту...

У Поцерини је међу првим сеоским партизанским четама основана чета у Поцерском Причиновићу. Кад је почео устанак Бора Ђорђевић је донео Бори Рашевићу и осталим активистима у Поцерском Причиновићу проглас ЦК КПЈ. Тада је Света Ивановић отишао код Добросава Радосављевића да пита П1та они да раде и вратио се с директивом да у селу оснују чету, да је у прво време не истичу као партизанску, али да настоје да се нико из села не определи у четнике. Затим је Бора Рашевић отишао да потражи Штаб Мачванског партизанског одреда, дошао у Липолист, а одатле на Косовац, где је нашао команданта Небојшу Јерковића и од њега добио писмено пуномоћје да може основати партизанску чету, објаву за слободно кретање (у коју је било убележено да може да носи војничко одело и оружје) и легитимацију у којој је писало да је тај и тај „борац Мачванског партизанског одреда". Ова документа требало је показати само у крајњем случају, ако четници хоће неког из чете да разоружају и да му одузму војничке ствари. У ову чету је било уписано око 30 људи. Није се показивала као војна јединица, а извесне задатке од Штаба Подринског НОП одреда добила је тек уочи напада на Шабац.

Политички успех ове чете био је у томе што нико из Поцерског Причиновића није отишао у четнике, ни 1941. године, ни касније.²³

У Поцерском Добрићу основана је партизанска чета 25. августа. Пре тога је била основана Добрићка четничка („митраљеска") чета Боре Тодоровића. Истина, у њој је било најмање Добрићана, али су четници у Добрићу већ били покупили оружје и добро се наоружали пушкама и са неколико митраљеза. На основу споразума који су са четницима. постигли Жика Ерчић и Жика Поповић, основана је и партизанска чета. Претходно је одржана конференција на којој су говорили Душан Остојић, Жика Поповић и Жика Ерчић, а. затим се приступило уписивању у партизанску чету. Одмах се уписало 84 лица. Највећи део уписаних у чету били су културно-просветни активисти. У саставу ове чете било је и десетак коњаника. Организована је била обука у руковању оружјем и политички рад — чета је била организатор конференције, на којој је говорио један од робијаша.

Почетком септембра чета је ушла у састав Мачванског батаљона. Слабо наоружана, није учествовала ни у каквим акцијама.²⁴

На оснивању сеоских партизанских чета у Поцерини радили су руководиоци Поцерске (Слатинске) партизанске чете, нарочито Станко Трифуновић, а у септембру и Ранко Шешић. Ослањајући се на своје предратне „политичке пријатеље", на припаднике Земљорадничке странке и присталице Удружене опозиције, Станко Трифуновић је обишао Горњу Врањску, Варну, Маове, Цуљковић, Бојић, Волујац, Синошевић, Двориште... На том послу био је и ухапшен, у Волујцу, од стране четника. Мање чете, од 15 — 20 људи, основане су у Горњој Врањској и Варни. Уз помоћ активиста из Поцерског Добрића и Културно-пропагандног одбора формирана је нешто јача чета у Цуљковићу. Ранко Шешић је радио на оснивању једне партизанске чете у Накучанима и околини, и придобио знатан број људи из Накучана, Метлића, Заблаћа и Синошевића, али се све завршило на списку — до окупљања чете није дошло. Неколицина уписаних је ступила у Поцерску чету.²⁵

Прва сеоска партизанска чета у Јадру била је Лешничка чета. После сукоба са Немцима и одласка Лешничке партизанске чете на Видојевицу, један део чете — „вод старијих људи" — остао је у Лешници. Кад је Лешничка чета отишла у састав Подринског НОП одреда, прекинута је веза. команде чете са водом у Лешници, који тако постаје сеоска чета. Са нешто оружја, чета је помоћу стража и патрола контролисала прелазе на Дрини.

У септембру је формирана још једна партизанска сеоска чета у Лешници. Био је то одговор на покушај четничке команде места у Лешници да изврши „општу мобилизацију" војних обвезника, који су позвани на збор. Чланови и симпатизери КП и присталице НОП на самом збору иступе оштро против таквог начина мобилизације, позивајући се на споразум четника и партизана о слободном опредељивању људи за једну или другу страну. Ситуација се на самом збору окрене у корист става комуниста и других присталица НОП, те се одмах изврши опредељивање: од 228 присутних за ступање у партизанске редове изјасни се 192, а за четничке 36 војних обвезника. Настало је одушевљење због овакве политичке победе над четницима, пронађена је црвена застава коју су стари лешнички комунисти чували сакривену још од 1921. године. Са развијеном заставом партизани су продефиловали Лешницом. Затим је изабрано руководство чете.²⁶

Убрзо је основана сеоска партизанска чета у Новом Селу, где су четници такође објавили општу мобилизацију свих војних обвезника, Дан-два после објављивања Михаило Илић, абаџијски радник, присталица НОП из Новог Села, отишао је у Штаб Подринског НОП одреда и команданту Небојши Јерковићу испричао како четници раде. После тога стигли су у Ново Село Миле Ивковић и Вук Цвијановић са једним водом партизана.

Позвано је цело село у школу на збор. Миле Ивковић је рекао на збору, да се људи слободно могу определити да ли хоће у партизане или у четнике. Одмах је и извршено опредељивање, али на нешто друкчији начин. Остављена је могућност да се они, који неће ни у четнике ни у партизане, упишу у такозвану „народну војску". Општински деловођа прозивао је присутне по војном мобилном списку, а прозвани су одговарали: „партизан" или „четник" или „народна војска". За партизане се определило 149 људи и од њих је одмах основана чета и изабрана команда чете. За четнике се изјаснило 42, а за „народну војску" 53 војна обвезника.

У партизанској чети у Новом Селу био је приличан број омладинаца. Чета је имала само 6 пушака и по изјави њеног командира Михаила Илића није имала наређење од Штаба Подринског НОП одреда да прикупља храну, одећу, рубље и друго. Једини задатак, постављен од заједничке команде партизана и четника, упућен свима четама у Новом Селу — био је дд поставе страже поред Дрине. Сектор од око 2 километра подељен је на све три чете које су, свака свој део, чувале „на побашка".²⁷

По упутствима Штаба Подринског НОП одреда партијски актив Лозничке партизанске чете радио је на оснивању партизанске чете у Бањи Ковиљачи, јер је „био моменат када је треб&ло да се људи окупе под заставу ослободилачке борбе и отргну испод утицаја четника и четничког притиска у вези с вршењем мобилизације."²⁸ На оснивању чете радили су Милорад Радуловић, Марко и Богдан Шербеџија, борци Лозничке чете, који су се налазили у Бањи Ковиљачи у партизанској радионици бомби. Због противљења Георгија Бојића Џиџе и његових сарадника, дошли су на разговор с њима Драгољуб Поповић, Вујо Матић и Данило Бакић. После разговора одржан је заједничке збор, на којем су говорили Драгољуб Поповић и Георгије Бојић.

Мемоарски подаци о формирању чете се не слажу (докумената нема). Према „Историјату јадарске групе" у Бањи Ковиљачи је формирана партизанска чета, „мада та чета није била наоружана". Изабран је, наводно, Бошко Алексић за командира чете, а људи уписани у чету добили су „оштампане пропуснице и легитимације". Чета је добила задатак „да прикупља прилоге у одећи и обући за партизанске јединице, да прикупља оружје и да. се сама постепено наоружава."²⁹

Међутим, Бошко Алексић изричито изјављује да у Бањи Ковиљачи није основана партизанска чета, да је било покушаја, али да су то спречили четници.³⁰

Лозничка партизанска чета упутила је затим у горњи део среза јадранског Вују Матића и Данила Бакића. Они су организовали политичке зборове на којима су говорили о циљевима НОБ, оснивали одборе народноослободилачког фронта и вршили упис у партизане. Са истим задатком по селима среза јадранског ишао је и Драгољуб Поповић.

Вујо Матић и Данило Бакић основали су партизанску чету у Текеришу, у коју је било уписано 35 људи. Са одбором НОФ чета је прикупила 25 пушака, 2 митраљеза и доста муниције. Све је то на двојим колима послато преко Радовашнице у Подрински НОП одред. Прикупљана је и одећа, обућа и рубље.³¹Сеоске партизанске чете основане су и у Драгинцу и Доњој Бадањи.

У Чокешини и Јошеви сеоске партизанске чете основали су активисти које је упутио Штаб Подринског НОП одреда из Петковице. Чокешинска чета вршила је обезбеђење одредске болнице у Чокешини и постављала извиђаче, који су најављивали наилазак непријатељских авиона.³²

Добровољна мобилизација у партизанске редове била је еластична, прилагођена политичком расположењу и односу снага у сваком месту. По томе су се и сеоске партизанске чете разликовале у приличној мери. У основи могле би се поделити на две врсте. Једне су биле чвршће војнички организоване и политички стабилније, сматрале су се саставним делом Подринског НОП одреда. Оснивање ових чета значило је, за це-

Претходни рад до оснивања радионице није био ни лак ни једноставан. Требало је, пре свега, савладати старинска схватања о учешћу женског света, посебно девојака, у јавном и политичком животу. Уз помоћ сеоских активиста, партизанка делегирана из Петковице обично је у почетку заказивала састанак и том приликом говорила о учешћу жена у народноослободилачкој борби и о помоћи фронту. На састанке је долазило и по 50 жена (нпр. у Липолисту). После тога следио је низ појединачних разговора: са власницима шиваћих машина — да их ставе на располагање радионици, са женама које знају да кроје и шију, са старешинама домаћинстава да им дозволе. Требало је, даље, пронаћи погодну просторију за смештај радионице, у самом селу обезбедити материјал за рад, обезбедити групе за прикупљање прилога у платну, концу, вуни...

У мемоарској грађи помиње се 10 женских кројачких радионица: у Липолисту, Богатићу, Глушцима, Петловачи, Прњавору, Змињаку, Рибарима, Глоговцу, Табановићу и у Поцерском Добрићу. Радне просторије биле су или у школским зградама (Змињак, Глоговац), или у кући неког одбеглог окупаторског сарадника (у Петловачи у кући љотићевца Данила Милановића), или у кућама које су имале погодне просторије, а које су њихови власници добровољно уступали радионици.

Недостају подаци о броју шиваћих машина у свим радионицама. Зна се да их је у Глушцима било више од 10, у Поцерском Добрићу 5—б, у Липолисту, Петловачи и Прњавору по 4, у Змињаку 3. Ако узмемо у обзир да је у Богатићу била највећа радионица и да су се за њен рад бринули Команда места и Сеоска партизанска чета, да је радионици у Табановићу непосредно помагао Штаб Поцерског батаљона, и да је радионица у Глоговцу била добро организована, није претерано тврдити да је за потребе партизана радило око 50 шиваћих машина.

Није утврђено ни колико је жена радило у кројачким радионицама. Према сећањима учесница, у Богатићу је радило око 30, у Липолисту 20, у Рибарима 12, у Петловачи 10, у Прњавору 8, у Змињаку 5 жена. Претпоставимо ли да је у Глоговцу, Поцерском Добрићу, Глушцима и Табановићу радило само по 10 жена просечно, излази да је у овој изузетној, малој „фабрици" рубља радило преко 120 жена.

О радном учинку записана су само два податка: радионица у Петловачи, са 4 шиваће машине које су радиле целог дана, „избацивала" је по 4—5 пари рубља дневно. Радионица у Прњавору, такође са 4 машине, урадила је за 5—6 дана 25 пари рубља. Могло је, дакле, да се произведе по 50 пари рубља дневно. Био је то значајан допринос снабдевању Одреда.

Производња кројачких радионица зависила је од количина материјала за рад. Зато су све радионице слале групе жена у прикупљање прилога. Поред платна, прикупљале су и вуну. Пошто је у свим радионицама било више жена него шиваћих машина, а све нису знале да шију, посао је подељен, па су једне преле вуну, а друге су плеле чарапе. (Прњаворска радионица, на пример, предала је 30 пари вунених чарапа). У неким радионицама шили су и капе и петокраке звезде.

Партизанке послате из Петковице руководиле су радионицама, у Рибарима (Љубица Делић) и у Богатићу (Љубица Петровић). Штаб Поцерског батаљона послао је у Глушце две партизанке. Руководиоци осталих радионица биле су мештанке, које су се највише истакле у организовању радионица (Олга

Ђаковић у Глоговцу, Милена Јелић у Поцерском Добрићу, Љубица Велмезовић у Прњавору, Стана Ђурђевић у Липолисту...).

Сем ових постојале су и мушке радионице за израду и оп~ равку обуће — у Петковици и Рибарима, за израду мушког одела у Богатићу, а у радионици у Глушцима радио је и кроја.ч, партизан послат из Табановића. У Салашу Ноћајском је Милош Стојачић, ћурчија, избеглица из Сремске Митровице, члан КПЈ на вези са Окружним комитетом КПЈ за Срем, израдио 19 кожуха (грудњака) за ослобођене комунисте — робијаше.

У радионицама, нарочито у већим, организован је политички и културни рад. Ради помоћи, обилазиле су их Вера Благојевић, Штефица Косијер, Мирјана Јовановић и Каја Гарибовић. Из Петковице је редовно стизао пропагандни материјал. Жене су училе и певале партизанске песме. Колектив сваке радионице сматрао је себе делом Подринског партизанског Одреда.

Радионице бомби представљају посебно место и имају изузетан значај у напорима за организовање партизанске војне производње.³⁷ Прву радионицу бомби организовао је Штаб Подринског НОП одреда у машинбраварској радионици браће Бреновачки у Рибарима. У њој су и у августу поправљане пушке и бицикли, касније мотоцикли и камиони. После ослобођења Богатића Штаб Одреда је, по пристанку и уз сагласност браће Бреновачки, преузео просторију, машине и алат за потребе фронта. Нешто алата је добављено и из Бродоградилишта у Мачванској Митровици. Наредбом број 11 Штаба Одреда од 11. септембра одређен је Пера Убавић да формрхра радионицу.³⁸

Стручњаци за израду бомби били су радници Бродоградилишта. Радионица браће Бреновачки била је у то време најбоље опремл>ена радионица такве врсте у Мачви, а имала је и свој властити извор електричне енергије.

Основни материјал за израду бомби биле су гвоздене цеви за различиту употребу — за бунаре, за ограде на мостовима и слично. Већа количина тих цеви заплењена је у трговачким радњама по Мачви, а затим је организована и акција прикупљања, цеви. Многи Мачвани су растурили своје чесме да би приложили цеви за израду бомби. Експлозив (екразит) је добављан из рудника Зајача, а нешто је добављено и из каменолома изнад Чокешине.

Цеви су сечене у дужини од 10 сантиметара и с обе стране затваране металним плочицама. Једна од тих плочица била је пробушена и кроз њу је убациван експлозив и упаљач (рударска каписла број 8 и спорогорећи штапин дужине 4 — 5 сантиметара, изван тела бомбе). Највећи недостатак ових бомби било је примитивно активирање — упаљач се палио шибицом.

Посао је био добро организован, а производња „скоро серијска": једна група радника је секла цеви, друга правила плочице, трећа их заваривала, четврта пунила експлозивом до половине, пета стављала динамитску капислу са фитиљем, а последња је довршавала пуњење и затварала отвор поред каписле.

У прво време у радионици је радило око 20 радника, а после и до 40, међу њима и 4 заробљена немачка војника.

Један од власника,, Ненад Бреновачки, био је задужен за рад машина и електричног светла.

После првих успешних проба бомби партизанске производње, основане су у Мачви још 4 радионице за израду бомби: у Липолисту је машинбравар Сава Шведић сам понудио своју радионицу за, израду бомби и био у њој главни мајстор. У Богатићу је радионицу основала Команда места. На разним пословима ангажовала се и богатићка партизанска чета. Неколико жена је радило на пуњењу бомби. У Глушцима је радионицу основао НародноослободилачкР! одбор, а стручни руководилац био је инжењер Светозар Чолић, директор Бродоградилишта у Мачванској Митровици. Штаб Поцерског батаљона основао је радионицу за израду бомби у Табановићу у машинбраварској радионици Николе Станића, власника млина.

Све ове радионице израдиле су знатну количину бомби које су стигле на положаје око Шапца и Мачванске Митровице за време опсаде и за време напада на Шабац. Борцима је објашњена техника руковања овим бомбама. Већа количина бомби додељена је борцима Бомбашке чете, пред којима је употребу бомбе приказао Живан Витомировић Галама, командир Бомбашке чете.³⁹ У сећањима учесника НОР забележено је више случајева употребе ових бомби у борби с непријатељем. Ни приликом проба ни приликом употребе у борби, није било несрећних случајева.

УСПОСТАВЉАЊЕ НОВЕ НАРОДНЕ ВЛАСТИ

Прве акције Мачванског партизанског одреда биле су усмерене на разбијање и растројство апарата и органа старе власти, коју је окупатор обновио. Одред је прогонио и кажњавао најистакнутије њене представнике, политички свесне реакционаре, поборнике фашизма и сарадње са окупатором. У првој акцији убијени су срески начелник и подначелник, нешто каеније осуђени су и стрељани два бивша народна посланика,⁴⁰ три полицијска писара и један порезник, један општински кмет и један деловођа. Двадесет трећег августа био је ухапшен, али је успео да побегне Светислав Лазић, председник оп~ штите у Петловачи, истакнути припадник Љотићевог „Збора" и немачки доушник. Побегли су испред партизанских потера председник општине у Дреновцу Бата Дукић и бивши општински деловођа у Дубљу Баја Ђурковић.

Палећи општинске архиве и прогонећи сараднике окупатора, партизани нису дирали у општинске управе и одборе. На зборовима и другим скуповима и у додиру с народом постављали су питање: каква је општинска управа, да ли сарађује с непријатељем, да ли је треба мењати. Од председника општина, чланова општинских одбора (кметова) и општинских чиновника партизани су захтевали да не извршавају наређења окупатора и да помажу устанак. „Претседници и општинске управе су изјавиле, пише Миле Ивковић ПК-у, да ће убудуће слушати само наредбе командира одреда."⁴¹ Такав став у ово време био је сасвим у духу директива руководства Партије. „Избегавати сукобе с претседницама и одборницима. општина... сем ако су они издајници или слуге окупатора", писао је Пов:рајински комитет 12. августа ОК-у Шабац.⁴² (Ово је писмо примљено нешто касније).

У погледу односа према старој власти и успостављању нове, народне, карактеристично је писмо Покрајинског комитета од 20. августа.⁴³ Најпре је изложено упутство по коме старе власти не треба мењати: „Све општинске управе уколико оне нису издајничке и у служби окупаторима, већ колико-толико штите интересе народа, остају на својим местима и под контролом партизана обављају своје дужности, водећи рачуна о интересима народа. У обављању тих дужности не треба ништа. мењати у старом начину њихова рада осим то да не служе непријатељу. Издајничке општинске управе, претседнике или деловође треба сам народ да смени уз помоћ партизана и на њихово место да постави људе из народа који у систему општинског пословања не треба ништа да мењају већ само да укину службу непријатељу, ослањајући се на подршку партизана".

Међутим, на крају писма додато је: „Свуда где је то могуће успоставити народну власт — власт народних комитета у које треба да улазе претставници свих родољуба, који су спремни да се боре за слободу земље."

Руководство НОП у шабачком округу имало је поверења у изјаве председника општина, рачунало је на њихов политички углед и утицај и настојало да их што више политички ангажује на стварању јединственог народноослободилачког фронта и пружању помоћи устанку. Последње седмице августа, одржан је на Церу састанак са неким председницима општина. Третирајући их као представнике грађанских политичких странака, ОК је с њима водио разговоре о стварању јединственог фронта у борби против окупатора и о издавању једног прогласа народу Подриња. Проглас је објављен око 7. септембра, а своје потписе на проглас, заједно са представницима Подринског НОП одреда Миланом Ђаковићем, Миком Митровићем и Миланом Беловуковићем, ставило је још 11 угледних Мачвана.⁴⁴

На сам дан ослобођења Богатића, 3. септембра, одржан је увече заједнички састанак представника Подринског НОП одреда и Церског четничког одреда на којем су претресена нека питања даље заједничке борбе, поред осталих и питање органа власти, који ће радити на пружању помоћи фронту. Договорено је да на оснивању нових, устаничких општинских управа раде заједнички по један представник партизана и четника. Од стране партизана одређен је Милан Ђаковић, а од стране четника Данило Дукић, свештеник из Клења. Данило Дукић је пре рата политички био у опозиционим круговима и присталица Демократске странке. Пошто је био добар познаник са Миланом Ђаковићем, а искрено убеђен у потребу сарадње партизана и четника, он је био погодна личност за ову заједничку политичку акцију.

Тих дана руководство НОП шабачког округа добило је још једном директиву за оенивање органа нове власти. Писмом од 4. септембра ПК још једном наглашава нужност и хитност повезивања с присталицама и руководствима грађанских странака и успостављања заједничких „Одбора, ослободилачког народног фронта у свим местима где је то могуће", који треба да буду „нека врста народне власти" напоредо са председницима општина и постојећим општинским управама, са, којима одбори ослободилачког народног фронта треба да успоставе што чвршћу везу. Ови одбори, иако више политички органи него органи власти, требало је да буду главни носиоци мобилизације народа, за борбу. „Нико други, стоји у писму, изузев ових одбора, не може вршити мобилизацију народа и ни у једном другом циљу сем одлучне борбе, борбе читавог српског народа против окупатора..."⁴⁵

Ситуација у Мачви је била зрела и погодна за потпуну измену дотадашњих општинских управа и одбора, а за успостављање нових органа власти — народноослободилачких одбора. Тај назив за нове органе власти у Мачви је од почетка био усвојен и требало је да покаже квалитетну и садржинску промену, без обзира да ли ће и персоналне измене бити у потпуности извршене. Због четника, који су исто толико зазирали од промена у саставу, од доласка нових људи, комуниста и њихових присталица, колико су се плашили и промена у називу и задацима. органа власти, Окружни комитет и Штаб Подринског НОП одреда усвојили су ставове: да у сваком селу треба одржати скуп мештана, изложити им задатке органа власти у организовању позадине за помоћ фронту, поставити питање да ли дотадашња општинска управа и председник општине одговарају таквим задацима, па уколико нису компромитовани сарадњом са окупатором и не испољавају непријатељски став према устанку, да се не мењају, већ само преименују у народноослободилачки одбор. Линија је била таква, по мишљењу четничког вођства, да је већина дотадашњих општинских управа могла да остане непромењена, а да се промене изврше само тамо. где су изразити непријатељи устанка и сарадници окупатора побегли и напустили дужност (као Бата Дукић у Дреновцу, Светислав Лазић у Петловачи). У случају да. народ захтева промене, водити рачуна да у новом саставу општинске власти, односно у народноослободилачком одбору, буду представници и партизана и четника.

Милан Ђаковић и Данило Дукић су се еастали у Слепчевићу, у Штабу Мачванског батаљона, где је Милан Ђаковић још увек био командант, и направили план акције. Од својих штабова добили су једна запрежна кола и по једног пратиоца.⁴⁶

Целокупан посао око успостављања народноослободилачких одбора у Мачви обављен је за десетак дана, између 6. и 17. септембра.⁴⁷ Милан Ђаковић је почео да ради на извршењу овог задатка још док је био комадант батаљона. Занимљив је и податак, да. се мало руководећих људи ангажовало на овом послу.⁴⁸ Није се радило ни о потцењивању задатка, ни о немогућности већег ангажовања. У питању је било, на првом месту, поштовање споразума да овај посао треба да обаве заједнички Милан Ђаковић и Данило Дукић, а друго', ОК и Штаб Одреда могли су да се ослоне на месне активисте НОП и на политичку свест народа, сигурни да ови неће дозволити теже пропусте у погледу избора људи, и у томе се нису преварили.

Из истих разлога нису вршене ни неке озбиљније претходне припреме_} сем на неколико места.⁴⁹ У Глушцима су Аврам Росић и Цветин Бркић одржали састанак са члановима Партије, обавестили их да ће ускоро бити смењивање старе општинске управе и избор Народноослободилачког одбора и продискутовали о томе, кога предложити у НОО. У Прњавору су Милан Ђаковић и Јордан Криловић претходно одржали састанак са око 15 људи, одлучили о кандидатима и о ставу да у одбор треба да уђу и представници четника. У Глоговцу је ггретходно обавештена о избору НОО сеоска партизанска чета, која је извршила организацију позивања и предлагања кандидата за избор одборника. У Дубљу су Душан Остојић и Рајко Гладовић на једном ужем скупу присталица НОП извршили избор „политичког одбора", односно одбора НОФ, и закључили да нема потребе да се дотадашња општинска управа мења, јер се у њој налазило неколико симпатизера Партије и присталица НОП-а. У Штитару су Лука Туфегџић и Данило Дукић припремили организацију збора у очи дана избора НОО. У Богатићу је Милан Ђаковић претходно разговарао са Владимиром Лалом Дукићем. У другим местима припреме су се обично сводиле на то што је сеоској партизанској чети или активистима НОП у месту јављено истог дана, а у најбољем случају дан раније, о доласку Милана Ђаковића и Данила Дукића.

Смењивање дотадашњих општинских управа и председника вршило се највећим делом на зборовима који су, иако обично заказивани у кратком року, били добро посећени. Људи су били веома заинтересовани за све што је у вези са устанком и народноослободилачком борбом, а посебну пажњу је привлачило то, што се измена власти врши заједнички, у сарадњи партизана и четника. На неколико места смена власти није извршена на масовним скуповима, него су Ђаковић и Дукић саопштавали старој општинској управи и дотадашњем председнику општине да су смењени, а затим постављали председника и чланове НОО на основу претходног међусобног договора. Тако је било, на пример, у Бадовинцима и Совљаку.⁵⁰

Предлог кандидата за избор председника и чланова НОО давали су појединци из масе, појединачно за сваког кандидата. У Црној Бари предлог је за цео НОО дао Милан Ђаковић.

Глаеање је било јавно, акламацијом.

У народноослободилачке одборе изабрани су у већини нови људи, који нису били у дотадашњој општинској управи. За председнике народноослободилачких одбора изабрано је нешто више од трећине дотадашњих председника општина.⁵¹ Једино је у Дубљу и Клењу збор одлучио да се цела дотадашња општинска управа не мења. У Глушцима је Милан Ђаковић по договору са Данилом Дукићем предложио да за председника Народноослободилачког одбора буде изабран дотадашњи председник Илија Марковић Кускун, али се збор није сложио, већ је по предлогу који је припремила партијска ћелија, изабран нови.⁵² У Ноћају је Данило Дукић пре збора међу окупљеним сељацима у невезаном разговору почео да „навија" да остане дотадашња општинска управа. Борци Ноћајске партизанске чете оштро су реаговали, захтевајући да се изврши смена. Ипак је, на Дукићево инсистирање, из старе општинске управе у Народноослободилачки одбор изабран дотадашњи кмет Макевија Савић.⁵³

Од 11 потписника прогласа народу Подриња, изабрани су поново за председнике народноослободилачких одбора Рада Радовановић из Табановића, Бранко Нинковић из Клења и постављен је од стране Ђаковића и Дукића Павле Глигорић из Совљака.

Представници четника изабрани су у народноослободилачке одборе у Прњавору, Бановом Пољу и Раденковићу. У Прњавору од 9 чланова — 3 представника четника, у Бановом Пољу — обадва одборника присталице четника, а у Раденковићу један члан одбора био је представник четника. На збору у Бановом Пољу ситуација је била врло заоштрена. Свака „струја" (а у овом селу четничка струја била је доста јака) предлагала. је своје кандидате и у том погледу показивала велику нетрпељивост и непомирљивост једна према другој. Да би измирили Бановљане, Милан Ђаковић и Данило Дукић су изишли из сале и консултовали се, и после договора предложили збору да за председника буде изабран присталица НОП-а, а за одборнике присталице четника.⁵⁴ И у другим народноослободилачким одборима, иако нису бирани отворено као четнички људи, било је појединих чланова НОО који су више били наклоњени четницима, што ће се показати доцније, у тешким данима по народноослободилачки покрет у Мачви.⁵⁵

По сећању одборника НОО из Прњавора „искрене сарадње никада није било у потпуности. За то кратко време (рада НОО) у истом одбору радили смо засебно, наша група за партизане, а њихова група за четнике."⁵⁶ Јединствени одбори показали су се далеко бољи. радећи за јединствени народноослободилачки фронт, за успех устанка.

Народноослободилачки одбори углавном су преузели чиновнике до тада запослене у општинама, мада не све. Нису примљени на рад у НОО неколико деловођа и благајника.

О раду и пословању народноослободилачких одбора, који су сместа и у потпуности постали органи нове власти, нема сачуваних докумената, иако су народноослободилачки одбори уредно водили административно пословање: у деловодне протоколе завођена су сва писмена наређења која су добијали, водили су спискове лица која су давала прилоге, спискове оних који су својим колима обављали послове по задужењима од стране НОО, спискове дежурстава, обављања курирских послова, сеоске страже... Кад су наишле јединице немачке казнене експедиције, целокупна документација свих НОО у потпуности је спаљена и уништена, да не би пала непријатељу у руке. Ништа није сачувано.

Једини извор података о раду НОО јесу сећања председника и чланова народноослободилачких одбора. Најопширније и најпотпуније прегледе рада НОО дали су Владимир Лала

Дукић, председник НОО у Богатићу и Ивко Угљешић, председник НОО у Глушцима.⁵⁷

„Наш рад, сећа се Ивко Угљешић, углавном се одвијао на основу наредаба и упутстава која смо добијали од заједничког партизанско-четничког штаба на Церу, од команди партизанских батаљона и чета на положају и од појединих политичких руководилаца. Наређења која смо добијали са Цера увек су се завршавала са: Смрт фашизму — Слобода народу, а потписивали су их командант Подринског партизанског одреда Небојша Јерковић и командант четничког одреда капетан Драгослав Рачић. Њихова наређења била су врло строга, увек је истицано да „за неизвршење наређења следи смртна, казна."

По сећању Владимира Лале Дукића „Народноослободилачки одбор у Богатићу за то кратко време свог постојања добио је три наредбе. Наредбе су биле штампане на гештетнеру. Уместо штамбиља на врху наредбе стајало је, не сећам се тачно назива, али знам да је то био заједнички штаб или заједничка команда Подринског партизанског одреда и четничког одреда капетана Рачића. Наредбе су биле адресиране: Народноослободилачком одбору. Такве наредбе добили смо три и оне су носиле ознаку бр. 1, 2 и 3.

Наредба бр. 1 садржала. је око 10 тачака. Она је у ствари била упутство за рад Народноослободилачког одбора. Сећам се да је у њој било наглашено да, пошто тренутно нема судова нити виших власти, све те послове привремено преузимају НОО. Грађанске спорове треба избегавати, објашњавати људима да за решење тих питања чекају крај рата, а уколико се не може избећи, решавати спорове по постојећим законским прописима. Осим тога ова наредба је говорила и о потреби снабдевања војске храном и другим потребама.

У наредби бр. 2 нарочито је било наглашено да се не смеју издвајати четници и партизани, већ да се народ заједнички позива у борбу за ослобођење од окупатора. Затим је у овој наредби такође истицана потреба помоћи војним јединицама, на основу чега смо ми убрзо основали и неке радионице.

У наредби бр. 3 наређено је да се припреме мобилизацијски спискови, затим да се изврши прикупљање војне спреме, оружја и муниције, заостале од припадника бивше јушсловенске војске који нису ступили ни у партизане ни у четнике и, најзад, да се изврши прикупљање пшенице и других намирница ради стварања резерве.

Осим овога добијали смо и усмена наређења и упутства највише од Милана Ђаковића, а два или три пута од команданта Подринског партизанског одреда Небојша Јерковића".

Послове које су народноослободилачки одбори у Мачви успешно обављали у кратком периоду постојања (12 до 22 дана), а на основу наређења и упутстава и по сопственој иницијативи, били су следећи:

Прикупљање целокупне војничке опреме (све што је прикупљено упућено је у Петковицу интендантури Подринског НОП одреда); прикупљање прилога у цивилној одећи, обући, вешу, платну; прикупљање хране и намирница за исхрану; снабдевање јединица на фронту и стварање резерви у Петко™ вици; прикупљање цеви за израду бомби; прикупљање, на добровољној основи, пшенице која је извучена у Крупањ; добровољна мобилизација разних машинских, ковачких и браварских радионица и шиваћих машина, организација, опрема и набавка материјала за њихов рад; окупљање радника, жена и омладинки који су радили у радионицама, старање о њиховој исхрани; отварање кухиња. за пролазне јединице и борце и сеоске партизанске чете које су биле на окупу; контрола кретања непознатих лица, издавање објава за кретање по ослобођеној територији; попис становништва, стоке, живине, запрежних возила и другога; брига о сиромашним породицама партизана,, помоћ у храни и огреву; решавање ситних спорова између сељака; организовање курирске и стражарске службе; помоћ у храни сиромашном становништву (Народноослободилачки одбор у Прњавору је поделио сеоској сиротињи око 30.000 килограма пшенице и других намирница, а у Белој Реци је сиротињи подељено такође око 30.000 килограма пшенице); старање о избеглицама; спровођење задатака политичке природе — организовање политичких скупова, растурање пролагандног материјала, свакодневно информисање становништва путем радио-вести, примљених из Петковице. Неколико народноослободилачких одбора је вршило упис војних обвезника у партизане или у четнике (Совљак, Дубље).⁵⁸

„Сећам се добро, прича Ивко Угљешић, да је наређење за попис било једно од најтежих које смо добили, јер је списак тога што треба пописати био опширан, а рок за попис био врло кратак (24 или 48 часова). Позвали смо све бивше административне општинске службенике да нам помогну. Међутим;, после два-три дана наишла је „казнена експедиција", те тако нисмо ни извршили овај задатак."

Народноослободилачком одбору у Глушцима поднео је тужбу Милутин Будимировић против Милоша Савића због неког плаца, око којег су они раније водили спор. Народноослободилачки одбор у Глушцима је покушао да их измири, да их приволи да се поравнају и нагоде. Међутим, Будимировић је упорно остајао при свом захтеву. Народноослободилачки одбор се тада обратио једним писмом Штабу Одреда питајући шта да ради. Добио је одговор од Штаба Поцерског батаљона, с потписом команданта Милана Беловуковића, да решавање таквих спорова треба оставити за после рата и да тако треба објаснити тужитељу.

По завршеном оснивању општинских народноослободилачких одбора у свих тридесет дотадашњих општина среза мачванског⁵⁹ одржан је у Богатићу састанак председника народноослободилачких одбора. Састанку су присуствовали, поред председника, Миле Ивковић, Милан Ђаковић и Марко Видовић. Овај састанак одржан је у четвртак, 25. септембра 1941. године, у малој сали бившег Среског начелства у Богатићу. После говора Мила Ивковића и Милана Ђаковића изабран је Срески народноослободилачки одбор у саставу: председник Милан Ђаковић, чланови Станимир Јосиповић, Живан Вуловић, Милан Живановић и Марко Видовић. Прва седница новоизабраног одбора била је заказана за 28. септембар, па због наиласка казнене експедиције Одбор није одржао ни једну седницу.⁶⁰

Око назива Среског народноослободилачког одбора има погрешних тумачења и закључака. Наиме¹, често се говори да је био основан Срески народни суд, што нимало не одговара потребама устанка и НОП-а, нити ставовима устаничког руководства, израженим у њиховим наређењима и упутствима и у пракси народноослободилачких одбора. За суђење тежих кривичних дела постојао је при Штабу Подринског НОП одреда Војни суд, а грађански спорови остављани су за решавање после рата.

За објашњење овог назива, погрешно задржаног у сећању и усвојеног у казивању, могу се навести три разлога:

Прво, у Мачви је и за општинске управе и одборе био уобичајен назив „општински суд". У свим селима зграде где су смештене општинске управе називане су „суднице". Аналогно томе и Срески народноослободилачки одбор називан је и остао у сећању као „ Срески народни суд".

Друго, због бојазни четника да комунисти не узму власт у своје руке стварањем народноослободилачких одбора, нових органа власти, Окружни комитет и Штаб Подринског НОП одреда, у циљу одржавања споразума са четницима, чинили су им извесне уступке: одређивање двојице представника за оснивање НОО, избор четничких представника у НОО, слободно уписивање у четнике или у партизане, и слично. На тој линији, иако неоправдано и неразумљиво, било је избегавања од стране Окружног комитета и Штаба Одреда да се функција Милана Ђаковића назове правим именом. Уместо тога, давана су описна објашњења у којима се настојало да се та функција упореди са неком из бивше среске управе и апарата власти. „У једном разговору са мном, прича Владимир Лала Дукић, Милан Ђаковић ми је рекао да је њему Штаб Подринског НОП одреда одредио дужност која би отприлике, како је он рекао, одговарала дужности и положају среског начелника, и да би тако требало и јавно објашњавати његову дужност ради чет~ ника...".⁶¹ Исто тако је и Добросав Радосављевић Народ говорио Драји и Марку Бркићу. Данило Дукић тврди, да је приликом споразума Штаба. Подринског НОП одреда и Рачића договорено да се он и Милан Ђаковић заједнички одређују за „шефове јавне безбедности", што никако не одговара послу који су првобитно њих двојица заједно радили, нити ономе што је Милан Ђаковић после сам радио (обилазио НОО-е, помагао им у раду и контролисао их, давао наређења и упутства и организовао састанак свих председника).

Треће, симпатизери КПЈ по селима, па и поједини чланови КПЈ, почели су Милана Ђаковића да називају „од миља" — комесар Мачве. Да би се то сузбило, отклониле сумње у „искључиво комунистички карактер" устанка, избегли приговори да комунисти воде борбу само за своју власт, нарочито ,,ради четника који су зазирали од назива политичког комесара", прибегавало се наведеним објашњењима и називима.

Било је у свему томе, вероватно, и настојања, да се нова дужност Милана Ђаковића, на чији се неоспоран углед рачунало, прикаже што значајнијом, да његов одлазак са дужности команданта батаљона не изгледа као деградација.

Један од најзначајнијих и најуспешнијих задатака, обављен са изванредном дисциплином и залагањем, са изврсном организацијом и експедитивношћу, а у веома непогодном и критичном моменту за народноослободилачки покрет у Мачви, било је извлачење пшенице у Крупањ.

Од дана, оснивања народноослободилачки одбори су, по наређењу Штаба Одреда, на добровољној основи, преко одређених екипа прикупљали прилоге у пшеници. Имали су прихватне магацине за привремени смештај прикупљене пшенице, од које је незнатна количина била извучена у Петковицу и Лозницу.

На саветовању у Столицама⁶² Небојша Јерковић и Миле Ивковић, који су присуствовали саветовању 26. септембра, добили су задатак од Врховног штаба НОПО и друга Тита да се одмах што је могуће више пшенице извуче из Мачве према Крупњу. Исте вечери, по повратку Јерковића и Ивковића у Петковицу, издато је наређење да се одмах сутрадан мобилишу кола и све количине прикупљене пшенице евакуишу у Крупањ. Организација је извршена преко Штабова батаљона и њихових интендантура, преко одредске интендантуре и Команде места у Богатићу, а учествовали су и други партијски и политички руководиоци и активисти. За 24 часа — у току 27.

септембра — евакуисана је велика количина пшенице из Мачве. Из неких југозападних села колоне кола кретале су према Крупњу још и у недељу пре подне, 28. септембра, кад је већ немачка 342. дивизија, злогласна казнена експедиција, кренула од Шапца и Мачванске Митровице. Бранко Остојић пише да је 28. септембра добио дозволу од Штаба Одреда да оде кући у Клење, да се пресвуче и спреми топлу одећу и обућу. Село је било узнемирено — чуло се да се партизани повлаче од Шапца. „Задржао сам се у селу до 15 часова. Ситуација у селу нимало није била повољна иако се званично није знало о стању и положају наших снага код Шапца. Једино на основу чега се могло закључити да се нешто крупно збива, био је ужурбан рад Народноослободилачког одбора, који је мобилисао запрежна возила по селу и организовао извлачење пшенице у брдске крајеве преко Цера за Крупањ."⁶³ Враћајући се сутрадан увече, у недељу 28. септембра, а неки и у понедељак, Мачвани су остављали кола да би се пробили до својих кућа, неки су били заробљени и после стрељани у шабачком логору, а неки су се извесно време повлачили с партизанима.

О овом подухвату друг Тито је рекао: „Док смо још били у Крупњу, када је припремана Прва офанзива, дошли су из Мачве неки другови руководиоци, који су водили борбе око Шапца, и казали да је и пшеница и све друго добро родило и да ће све то дохватити окупатори. Ми смо тада ријешили и дали наређење да се покупе сва кола..., па да се све жито носи горе према брдима, према Пецкој и Ужицу. Како су сељаци тада не само жито већ и стоку довлачили! То наше наређење било је тако буквално спроведено да сам се ја просто изненадио какав је то народ, какав је то сељак. Видјеле су се читаве колоне кола за колима која возе жито... Онда нисмо имали неке силосе, него смо просто сипали у куће. Накупили смо много жита и затим смо га разашиљали у пасивне крајеве."⁶⁴

Интендантура Одреда је евакуисала и заплењену стоку из Прњавора, уз помоћ Народноослбодилачког одбора.

По сећању М. Беловуковића из Мачве је тада извезено у Крупањ преко 14,5 вагона (140.500 килограма) пшенице и отерано преко 800 грла стоке.⁶⁵ На основу података из мемоарске грађе и такозваних малих сеоских хроника — у Крупањ је извезено преко 170.000 килограма пшенице.

Изван Мачве, у осталим деловима округа, народноослободилачки одбор као орган власти, уместо општинске управе, изабран је једино у Лешници. Како тврде бивши чланови овог НОО он је формиран крајем августа. „У то време у месту није било никакве власти, јер је бивши председник општине и из разити немачки сарадник Рафаило Крнић... побегао Немцима у Шабац одмах иза формирања партизанске чете... Четници су покушали да искористе тај моменат и да формирају општинску управу која ће радити по њиховим наређењима. Тако је четнички официр Ђорђе Симовљевић заказао збор мештана на коме треба да се изабере нова општинска управа... Ми смо били благовремено обавештени о намерама четника, те је и с наше стране извршена припрема за тај избор..."⁶⁶

Лешничка партизанска чета је послала на збор један вод, да не дозволи да четници наметну силом оно што желе. На збор је дошао скоро цело село. Ђорђе Симовљевић је предложио да у општинску управу буду изабрани поново сви они који су били изабрани на изборима пре рата (Рафаила Крнића су поставили Немци). Пре рата председник је био Милан Исаковић, велепоседник. Збор се није сложио, ни због Исаковића ни због неких других. Онда је Симовљевић предложио да народ сам бира, али да у општинској управи буде пола четничких, пола партизанских присталица. Изабране су углавном присталице народноослободилачког покрета. (Од 10 чланова одбора тројица су изабрани као четничке присталице). Међу изабраним одборницима био је и Миливоје Драгојловић који је 1920. године био изабран за председника комунистичке општине, био делегат КПЈ из овог краја на Вуковарском конгресу, а после Обзнане све до тих дана чувао скривену партијску заставу.

Настала је дуга и жучна полемика у овом одбору око полагања заклетве. Присталице четника захтевале су да се заклетва положи пред свештеником и на верност краљу. Присталице народноослободилачког покрета су то одбијале. На ^кР^аЈУ Ј^е поетигнут компромис: да се заклетва положи пред свештеником, али да се из текста старе заклетве избаци онај део који говори о заклињању у име краља, а да се дода да се одборници заклињу у име народа.

ОПШТИ НАРОДНИ УСТАНАК

Примивши извештаје о првој успелој акцији Мачванског партизанског одреда Покрајински комитет КПЈ за Србију поставио је задатак Окружном комитету: „Искористити ту акцију у циљу што чвршћег повезивања са најширим масама тога краја... увући у борбу све елементе који су данас спремни за борбу против окупатора и њихових слугу. Но при томе не треба изгубити из вида да је једино наша Партија способна да организује и предводи народну борбу за ослобођење испод крваве чизме фашистичких окупатора."⁶⁷

Дајући нешто детаљнија упутства за рад на извршењу овог задатка ПК је постављао: „Одмах прићи стварању заједничких комитета, тј. одбора Народно-ослободилачког фронта, повезујући се са присталицама свих бивших партија које се данас изјашњавају за борбу ттротив окупатора и њихових слугу... Код преговора са нашим евентуалним савезницима треба се позивати на постигнути савез између СССР-а и Енглеске. Све друге разлике засада оставите по страни."⁶⁸

Пре но што је ово писмо стигло до ОК Миле Ивковић је обавештавао ПК: „Покрет је добио карактер народног устанка, јер нам прилази из свих слојева и старо и младо. У нашим редовима се налази Милан Ђаковић, члан Гл. одбора Драгољубове странке, иначе врло популарна пол. личност у Мачви."⁶⁹

Покрајински комитет у одговору од 20. августа подстиче такву активност ОК: „Ваш рад, а нарочито повезивање и увлачење у активну сарадњу присталица бивших грађанских партија, ПК похваљује и истиче као пример осталим нашим парт. организацијама". Констатујући да су чланови и руководство Партије шабачког округа „учинили много у подизању народа свог краја на отпор непријатељу", ПК одмах затим упозорава да се непријатељ спрема на поход против партизанских одреда и да се треба припремити за одбрану и противнапад, повезивањем „са читавим народом тога краја и свима онима, који нам у овој борби могу бити савезници. Стога вам ПК предлаже да отпочнете политичке преговоре с присталицама Драгољубове, демократске, радикалске и др. странака о заједничкој сарадњи како у политичком тако и у војном смислу. Резултат преговора треба да буде стварање заједничког комитета националног ослобођења. Ту и такву сарадњу нужно је одмах манифестовати извршењем и издавањем једног заједничког прогласа народу вашега краја који би потписали највиђенији представници партија које учествују."⁷⁰

Овај предлог ПК у ствари је садржавао конкретне захтеве за реализацију задатка из првог писма.

Окружни комитет је са свом потребном озбиљношћу примио ову директиву. Ценећи њен значај и хитност поступка наставио је да преговара са угледнијим политичким личностима у Мачви и да настоји да их придобије за сарадњу и учешће у устанку. После свега недељу дана ОК је 30. августа могао да извести ПК:

„Што се тиче стварања заједничког фронта са представницима других бив. грађ. странака, имали смо пун успех. Пре неки дан смо имали саетанак са 10 најугледнијих пол. личности Мачве. Постигли смо сагласност гледишта и предлог за,једничког прогласа народу. Проглас би био као последњи проглас ОК-а само шире постављен. За 2. септ. заказана је конференција свих претседника општина и угледних личности из Округа, где треба да се изврши потписивање прогласа и продискутује ситуација у округу."⁷¹

Конференција заказана за 2. септембар је одржана. Душан Ђукић каже: „Једног дана, пре него што је постављен НОО у нашем селу, тадашњи председник општине Коста Достанић показао ми је позив за Петковицу на неки састанак. Позвао је и мене и ми смо отишли заобишавши Богатић зато што су се у њему налазили Немци. На саетанку у манастиру Петковици било је око 20 — 30 виђенијих грађана и политичара и председника општина из Мачве. На састанку су говорили Небојша Јерковић, капетан Рачић и партизанеки командир Станко Орловић. Тада смо потписали неку одлуку или проглас о сарадњи свих родољуба против окупатора."⁷²

Проглас је потписан, објављен и — сачуван.⁷³ Упућен је био „Народу Подриња: Мачве, Поцерине и Јадра", коме се потписници прогласа обраћају са.: „Срби и Српкиње! Сви родољубиви људи!" На документу нема датума, али из прве реченице се види да је обнародован два и по месеца после немачког напада на Совјетски Савез, дакле око 7 септембра.

У прогласу се говори о насртајима фашистичких хорди на Совјетски Савез и о херојској борби народа Совјетског Савеза и Црвене армије не само за своју слободу, већ и за, слободу читавог радног човечанстЕа, о стварању јединственог антифашистичког фронта свих слободољубивих народа света, о борби југословенских народа против окупатора и домаћих издајника, о потреби јединства свих родољуба у тој борби, а онда се народ Подриња опомиње и на његову слободарску и борбену прошлост: „Славне традиције у борби за слободу и правду наших дедова и отаца не смеју бити заборављене. У нама је живо сећарве достојно дивљења и поштовања на јунаке са Цера. У нашем су сећању храбри Хајдук Станко, Зека Буљубаша, Змај од Ноћаја и други, који су се јуначки борили против туђина и његових слугу".

Потписници образлажу зашто су ставили потписе на проглас: „Овим прогласом обраћамо вам се доле потписани са жељом да у овим тешким али часним моментима служимо свом народу и његовој борби".

Пароле на крају прогласа истичу ширину народноослободилачког фронта, јединство свих родољубивих снага без обзира на политичку припадност и ослањање на антифашистички савез у свету: Смрт Фашизму — Слобода народу, Живела народна ослободилачка борба, Живело јединство свих Словена и осталих народа у борби против фашизма, Живела братека словенска Русија, Живео краљ Петар II, Живело борбено јединство четника и партизана.

Поред тројице партизанских руководилаца, већина потписника били су председници општина, изабрани на општинским изборима 1936. године, неки од њих и као припадници ЈРЗ. У погледу политичке ширине прогласа, највећи успех је био што су своје потписе дали Ђурађ Јошић, председник општине у Салашу Црнобарском и Степан Смиљанић, председник општине у Белотићу, обадвојица. изабрани на листи ЈРЗ. Ђурађ Јошић је био и заменик кандидата за посланика (др Млађе Милошевића) на листи ЈРЗ. Били су то богати људи, узорни пољопривредници, добро познати у Мачви.⁷⁴

Што се тиче потписника прогласа падају у очи још неке ствари:

Прво, иако је проглас био упућен народу Подриња — Мачве, Поцерине и Јадра, сви потписници, изузев једног из Мајура, чак и они који су били руководиоци у Одреду, сви су из среза мачванског. Међутим, у то време већ је било могуће наћи угледне људе и вољне да потпишу такав проглас у јадранском и поцерском срезу.

Друго, кад су проглас потписали тројица руководилаца Одреда, од којих двојица чланови КПЈ и добро познати као комунисти, а за трећег се већ сматрало да је комунист, нејасно је зашто се онда није нашло на списку још имена оних који су већ били у Одреду, нису били чланови КПЈ, а до рата су били познати као припадници грађанских политичких странака (Драгољуб Поповић, Миодраг и Станко Трифуновић, Ранко Шешић).

Треће, и из Мачве недостаје још неколико имена познатих и угледних политичких личности као на пример: Владимира Лале Дукића из Богатића, Светислава Бате Девића из Црне Баре, Станислава Гератовића из Дреновца, Пере Ерчића из М. Причиновића. Сви су они били раније припадници разних грађанских политичких странака, као припадници Удружене опозиције били су 1936. године изабрани за председнике општина (сем Гератовића), а неколико дана после објављивања прогласа сва четворица су били изабрани за председнике НОО.

Четврто, кад су проглас потггисала три руководиоца Подринског НОП одреда, како то да га није потписао нико од нредставника Церског четничког одреда.

Вероватно је хитња да се задатак што пре изврши разлог овакве ускости у погледу броја и састава потписника.

У политичком животу Мачве у бурним устаничким данима није уопште учествовао Божа Манојловић. Пред рат је био веома близак сарадник и лични пријатељ са неколицином мачванских комуниста, са којима је врло активно учествовао у политичким борбама против реакционарних режима и њихових експонената. Окружни комитет и Штаб Подринског НОП одреда настојали су да га укључе у народноослободилачку борбу, позивајући га неколико пута преко више људи блиских њему да ступи у Одред. Упорно је одбијао с мотивацијом да из превелике љубави према деци не може сам својом вољом да се одвоји од њих, иако је свестан да седећи код куће може да настрада од окупатора, што се на крају и догодило. Милан Беловуковић Дева пише: „Божу сам иеколико пута лично ја позивао, јер сам се с њим од пре рата познавао и радили смо заједно, али се Божа оглушивао о моје позиве: да ли није хтео, или није смео то не знам, само је увек говорио: „Још је рано!"⁷⁵

О другом истакнутом републиканцу из Мачве, адвокату Свети Берићу, Милан Беловуковић Дева пише: „Исто тако и Света Берић је неколико пута опомињан да дође нама и дошао је тек онда, када му је строго речено да ће по њега доћи наша патрола; па и када је дошао, мало користи смо имали од њега".⁷⁶

Није познато да ли су Божа Манојловић и Света Берић позивани да учествују у политичком раду у позадини (на пример, да потпишу проглас о којем је било речи, да уђу у народноослободилачки одбор, и слично).

У извршењу директиве ПК од 4. септембра⁷⁷ о нужности повезивања са грађанским партијама и стварању заједничких „одбора ослободилачког народног фронта", који „треба да буду нека врста народне власти", али поред постојећих општинских управа, Окружни комитет и Штаб Одреда имали су различит приступ, према приликама у појединим деловима округа.

У Мачви су старе општинске управе укинуте и замењене народноослободилачким одборима. Полазећи од тога да су већина председника и општинских управа изабрани као иристалице Удружене опозоције и да су присталице НОП, није се ишло и на обавезно смењивање свих председника, кметова и одборника. Ипак су само у Дубљу и Клењу дотадашњи општински одбори изабрани и потврђени у целини као народноослободилачки одбори. Од 30 председника општина само трећина је поново изабрана за председнике НОО.⁷⁸

У већини села за председнике и чланове НОО изабрани су симпатизери КПЈ, присталице и активисти НОП. У Салашу Ноћајском председник и обадва члана НОО били су чланови КПЈ, а у Глушцима члан КПЈ је изабран за председника. Једино у Бановом Пољу, Раденковићу, Рибарима и Прњавору у НОО су изабра^и _и представнипи четника.

Изван Мачве само је у Лешници изабран НОО као орган власти уместо старе општинске управе, са председником и већином чланова припадницима НОП и са три четничка представника.

У крајевима под претежним четничким утицајем оснивани су одбори народноослободилачког фронта као „политички одбори". Основани су у Чокешини, Јошеви, Драгинцу, Текеришу, Доњој и Горњој Бадањи у срезу јадранском,⁷⁹ и у Поц. Добрићу и Накучанима у срезу поцерском.⁸⁰ Ови одбори су вршили упис у партизане, спроводили агитационо-пропагадну делатност у корист НОП, прикупљали прилоге за Подрински НОП одред. „Политички одбор" у Текеришу отворио је своју „канцеларију" у општинској згради (где је већ била смештена, поред општинске, и четничка канцеларија).⁸¹ Одбор НОФ у Поцерском Добрићу основао је кројачку радионицу и обновио драмску секцију Књижнице и читаонице. Штаб Одреда је послао Жику Поповића да руководи овим радом.

„Политички одбор" у Мачви постојао је, поред народноослободилачких одреда, једино у Дубљу, био је врло активан и предузимљив, и стварно је више представљао орган власти него и сам НОО.

Народноослободилачки одбори, сеоске партизанске чете и активисти НОП у Мачви, имали су у септембру да издрже краткотрајну, и успешно окончану политичку борбу против четничких официра и присталица, који су покушали да разбију политичко јединство народних маса и да омасове евоје редове присилном „општом мобилизацијом". Нарочито су се таквом врстом „политичке активности" истакли тројица официра Рачићевог Церског четничког одреда: капетан Милован Братић, поручник Милић Матић и потпоручник Станоје Милованчевић. Милован Братић је са својом четничком четом крстарио селима југозападне Мачве: Прњавор, Бадовинци, Салаш Црнобарски, Клење; Милић Матић је са својом четом дошао на положај код Мачванске Митровице, био ту дан-два, а онда се вратио и прошао кроз Салаш Ноћајски, Ноћај, Глушце, Богатић и Дубље задржавајући се све до напада на Шабац; Станоје Милованчевић је уписивао људе у четнике у Засавици, Раденковићу и Бановом Пољу. Начин на који су покушали да спроведу замисао свог „Горског штаба" показују примери „мобилизације" у Клењу и Бадовинцима.

У Клењу је Милован Братић, дошавши са својом четом, наредио да се окупе сви мушкарци који по прописима бивше Југославије подлежу војној обавези, од регрута до такозваног трећег позива. Окупљене људе увели су четници у једно добро ограђено двориште, около поставили страже и позвалрх свештеника да и^чрши заклетву на верност „краљу и отаџбини".

Тада је иступио Светислав Цане Ђенадић, рекао да заклетва за четнички одред није обавезна за све, већ само за оне који хоће да ступе у четничке јединице. Људи су нагрнули на излазе и разишли се, осим њих петнаестак. Кад су четници видели шта се догодило и сами су се покупили и отишли камионом у Салаш Црнобарски.⁸²

У Бадовинце је, као „политичко" појачање дошао са Братићем и командант Церског четничког одреда Драгослав Рачић. Људе окупљене по њиховом наређењу увели су у једно празно двориште, под изговором да треба да се склоне од непријатељских авиона. Двориште је било ограђено високом оградом, а около постављени четници са митраљезима. „Политички" говор одржао је Милован Братић. Заклањајући се за споразум о сарадњи између партизана и четника, који је у почетку говора потврдио, говорио је затим о славној династији Карађорђевића, да ће четнике наоружати Енглези итд. Онда је позвао присутне да се добровољно уписују у четнике. Они који би се уписали добијали су потврде и стража их је пустила да изиђу. Оне који нису хтели да се упишу у четнике, а покушали да изиђу, четничка стража је враћала, не дозвољавајући им да напусте двориште. Настало је комешање међу љ>удима, отворени и гласни протести, а онда прескакање преко ограде и бежање од овакве „добровољне" мобилизације. Овај случај бацио је још једном сенку на сарадњу партизана и четника, оквалификован је као четничка неискреност, као злоупотреба споразума. Расло је подозрење и сумња да ће кад-тад четници раскинути споразум и изазвати сукоб.⁸³

Сличан покушај Милића Матића у Богатићу да мобилише људе затворене у црквено двориште, пропао је, јер су се сви присутни разбегли.⁸⁴

Дошавши у Дубље са својом четом од двадесетак људи Милић Матић је у канцеларији „политичког одбора", где се случајно затекао и Рајко Гладовић, изазвао оштар сукоб, који је почео његовом љутитом примедбом: зашто нису исписане и „четничке пароле", као што су биле, на зидовима једне зграде, исписане партизанске пароле (пароле су биле: Смрт фашизму — Слобода народу, Живела КПЈ, Живео Совјетски Савез, и друге). Рајко Гладовић му је одговорио да и њима нико не брани да и сами пишу пароле, ако хоће.

Дошло је до жучне свађе, изгледало је да ће бити и потезања оружја. На крају је Матић изјавио да је цео народ за четнике, а да комунисти немају никог за собом. Тада су „политички одбор" и НОО објавили да у року од три дана сви војни обвезници треба да се определе и упишу у партизане или у четнике. Упис је заиста и извршен за три дана у канцеларији НОО. За цело време Милић Матић и његова чета били су у Дубљу и присуствовали уписивању. У партизане се уписало 820, а у четнике 212 људи.⁸⁵

Такво опредељивање изазвали су четници у још неколико села: у Салашу Црнобарском уписало се у партизане 270, а у четнике 37 људи; у Бановом Пољу — у партизане 88, а у четнике 14; у Клењу су Душко Остојић и Светислав Ђенадић уписали у партизане људи „за шест чета"; у Црној Бари је уписано за пет чета, у Бадовинцима за шест, у Прњавору за две...

Упис у четнике и партизане вршен је и у Совљаку. Ту је упис у партизане нарочито појачан после једног случаја: по тужби неке жене из Совљака четници су за казну јавно батинали Марка Радонића из Совљака.⁸⁶

Једино је у Раденковићу био већи одзив за четнике, који су уписали око 150 — 200 људи, док се у партизанску чету уписало око 80.⁸⁷

Приликом опредељивања између партизана и четника у Равњу од свих присутних на збору само један, Миодраг Т>онлић, одвојио се за четнике, а сви остали за. лартизане.⁸⁸

У другим мачванским селима четници нису ни покушали да врше „мобилизацију" и упис. Зато су у Јадру и Поцерини настојали да на сваки начин спрече ширење НОП-а. Окружни комитет и Штаб Одреда били су усредсредили сву своју пажњу и усмерили све напоре према Шапцу и његовом ослобођењу од непријатеља, па су због тога мање пажње посветили дубљој позадини округа, Јадру и Поцерини, оставивши их бризи и старању Лозничке и Поцерске партизанске чете. Помоћ ОК и Штаба Одреда у политичком раду овим четама и срезовима била је само повремена и делимична. Лозничка и Поцерска партизанска чета, иако врло активне, нису имале довољно снага да у политичком погледу изврше осетнији утицај у срединама у којима су четници већ били освојили позиције, придобили већи број људи, покупили оружје и наметнули своје ставове.

Мемоарска грађа садржи врло мало података о политичком раду у Јадру и Поцерини до прве непријатељске офанзиве, о напорима да се партизанске чете пре свега одрже, а затим и ојачају и прошире, и о сметњама и препрекама које су им на сваком кораку постављали тобожњи савезници — четници. Забележено је да је у делу среза поцерског, западно од друма Шабац — Ваљево, односно Шабац — Црниљево, у целом устаничком периоду 1941. године одржано само неколико политичких скупова ⁸⁹

Утицај и углед Комунистичке партије Југославије, њених руководилаца и чланства у округу шабачком, исправност политичке линије НОП и привлачност циљева. ослободилачке борбе проверени су и доказани у Мачви на још једном од оспрема партизанима других националности и уопште према онима који су дошли из других крајева. У Подринском НОП одреду било је Хрвата, Црногораца, Македонаца, Словенаца, Муслимана, Јевреја, Немаца, Руса. У већем броју било је у Одреду Срба — избеглица из разних крајева: Војводине, Словеније, Лике, Босне и Херцеговине. Сви су они примљени са пуним поверењем, и од партизана, и од народа.

Нарочито је карактеристичан однос према Хрватима. Пред устанак и у његовим првим данима, непријатељска пропаганда покушала је да прикаже Хрвате у целини као једине кривце за слом бивше југословенске војске у априлском рату, да их све сврста у усташе. Ова пропаганда била је помогнута реакционарним деловањем неких од избеглица. Јачањем устанка, Подринског НОП одреда и народноослободилачког покрета, такви покушаји су сасвим нестали. Једина мерила вредности људи у партизанима били су њихови људски и борачки квалитети. Неколико Хрвата —партизана Мачванског (Подринског) НОП одреда — стекли су неподељене симпатије, били цењени и поштовани и међу партизанима и у народу: Јосип Антоловић, кога су сви просто звали „Хрват", Емил Шулентић, познат као „Емил Хрват, митраљезац", Мирко Штрајтнбергер, познат као „Мирко Штука", Стјепан Шишак и остали.

Никоме није сметало што су многи руководиоци Партије и Одреда дошли из других крајева. Сведочанства неких комуниста-партизана из других крајева, који су у устаничкој Мачви били, борили се и радили цело време или само неколико дана 1941. године, а касније, у току НОП прокрстарил*1 многе крајеве наше земље, показују колико је устанак у Мачви био заиста општи народни устанак.

Ево извода из сећања Миле Бајалице:

„Партизанске песме, устаничке песме, шириле су се из села у село... Имена појединих партизана, првих бораца, била су врло популарна и знало је свако дете за њих... Устанак у Мачви био је заиста прави народни устанак. Ја сам се чудила са каквом лакоћом смо ми окупљали народ — подизали у борбу и чували од издаје... Сав народ је био на страни покрета... Све за фронт — била је исписана парола... Позадина је била радни логор. Храна се допремала на фронт. На пример, било је кола пуних печених пилића, куваних јаја, једно село је послало на фронт печеног вола, жене из Чокешине грожђе и лубенице. Са свих страна стизала су пуна кола са пешкирима, везеним чарапама, марамама и тако даље (на пример и поп из Штитара дотерао пуна кола, он је скупљао и донео).

Поред исхране, која је била и обилна и квалитетна. народ

Мачве је помагао партизане на разне Друге начине као своје драге борце. Ово заиста није фраза него сушта истина. Сећам се како су жене и девојке доносиле из кућа платно и разне друге ствари за рањенике, како су их обилазиле и неговале као да су им најрођенији. Организоване су разне радионице и у њима је учествовао велики број жена и девојака. Све је то показивало како је Мачва прихватила партизане...

Била сам присутна кад је на положај западно од Шапца дотеран један топ. Он је био сав искићен ћилимима, пешкирима, цвећем и свим стварима за украшавање и даривање које су сеоске девојке могле изнети из куће. Тада сам видела, више него икада раније и доцније, колико је народ био одушевљен борбом против окупатора, колико се радовао нашим успесима."⁹⁰

О Мачви у тим данима Пашко Ромац пише:

„Преноћили смо у Равњу да би смо се одморили од пешачења, а онда смо сутрадан камионом пребачени у село Петковицу на Церу. Тамо се налазио и штаб одреда. Пут од Равња до Богатића и Петковице представљао је читав доживљај за сваког од нас. Изнад камиона вијорила се црвена застава; ориле су се револуционарне песме. Из кућа су истрчавале жене, мушкарци и деца и поздрављали нас стиснутих песница подигнутих у вис.

У Црној Бари скупило се мноштво света... настало је даривање од стране сељака. Неки су донели јабука, неки ракије, неки сира, а неки и печено прасе. Нама није било до јела, али смо узимали храну и стављали је у камион.

До Петковице су се ређале сличне слике. Бивши робијаши су постајали све радоснији и усхићенији. Бидели смо у току једног дана (од Саве до Цера) народ који је устао да се бори. Морам рећи да ми је цело време рата остало у сећању то дивно устаничко расположење народа Мачве. Такво расположење сам после видео и у далматинском Приморју."⁹¹

О устаничком расположењу у Мачви има доста примера у записаним сећањима Мачвана — учесника НОП из 1941. године.

Кад су Немци бомбардовали Косовац и група заробљеника — Немаца побегла из логора, доспели су у бадовиначки потес. Открила их је патрола сеоске партизанске чете, а онда је цело село кренуло у потеру. Похватани су и дотерани пред општину. Међу њима било је и рањених. Ту се налазио и лекар, који им је указао помоћ. Свима им је дат ручак, а онда. су спроведени у Петковицу.⁹²

На исти начин је неколико одбеглих заробљеника ухваћено и у Салашу Црнобарском.

О одзиву народа на акције народноослободилачких одбора за помоћ фронту један одборник НОО каже: „Све што смо прикупљали добијали смо добровољно, без икаквог нареза. Народ је радо давао све што се тражило, колико год је могао. Ако неко није био код куће, после је долазио сам и доносио оно што је тражено."⁹³

Гругха комуниста-робијаша остала је у Мачви само 10 дана. У договору са Окружним комитетом неколико „робијаша" је распоређено на рад. Иван Мачек је кооптиран у Окружни комитет, Марјан Стилиновић је радио у културно-пропагандном одбору, Трајко Стаменковић је упућен у Лозничку, а Рафаило Батимо у Поцерску партизанску чету (познат као „Милош"), Никола Шпехал „Риста" у села горње Поцерине, Пашко Ромац у Богатић и Радован Вуковић („Љуба Поповић") у Табановић.⁹⁴

„У селима смо организовали састанке, пише Пашко Ромац, помагали рад партизанских радионица, организовали рад народноослободилачких одбора и прикупљали оружје".⁹⁵

Говором у Богатићу 7. августа Небојша Јерковић је отворио скоро двомесечни и скоро непрекидни састанак и договор партизана и народа, војске и позадине. Нема села у Мачви у којем за то време нису одржана барем 2 — 3 политичка скупа, а већ у септембру није протекао ни један дан а да се не састану сељаци у мањим и већим групама око радио-вести, око неког беседника или групе дискутаната. Нико до сада није покушао да озбиљније и систематски прикупи и среди податке и сећања о том бурном политичком животу септембра 1941. године, а питање је и колико би било могуће забележити и приказати безброј званичних и незваничних, организованих и неприпремљених састанака,, скупова, зборова, договора. Најактивнији и најпопуларнији говорник у то време био је Добросав Радосављевић Народ. На више зборова иступали су Здравко Шестић и Душко Остојић, а помињу се као говорници на зборовима и Лука Туфегџић, Милорад Рада Кулезић, Милорад Петровић Ујка, доктор Жика Јанковић, Бошко Маринковић, Јордан Криловић, Миленко Самарџић, Селе Јовановић... Али сигурно је најкарактеристичније, да се у то време појавило више сељака — говорника, којима је народноослободилачка борба дала подстрека да оно што мисле, осећају и знају, онако како умеју и могу, неувијено и неулепшано, искажу. То су били: Милан Беловуковић, Милан Ђаковић, Лала Станковић, Аврам Росић, Васа Туфегџић, Рајко Гладовић...

У средини која је увек била политички радознала, опредељена и активна, као што је била Мачва, увек бунтовна и немирна, стално жељна обавештености о свему што се око ње и у свету догађа, која је ценила ватреног говорника и волела жустрог полемичара, Окружни комитет КПЈ и Штаб Подринског НОП одреда од почетка устанка су нашли праву реч која је годила срцу народа и прави пут да она до срца допре.

Половином септембра задаци примљени од Покрајинског комитета били су добрим делом (у једном делу округа у потпуности, а у другим делимично) извршени.

Подрински НОП одред био је у то време један од најјачих и најактивнијих у Србији.⁹⁶ Постигнут је споразум са Церским четничким одредом о заједничкој команди и о заједничкој борби против окупатора, а са Јадранским четничким одредом — прећутна трпељивост и релативна слобода политичке акције. Цела територија округа, изузев Шапца и Мачванске Митровипе, била је ослобођена и спојена са слободним територијама суседних округа.

Ослобођењем територије разрешене су и могућности за динамичан политички рад на стварању антифашистичког јединства позадине, створени су повољни услови за широку добровољну мобилизацију људског и привредном потенцијала, за рушење старе и оснивање нове народне власти у лицу народноослободилачких одбора.

НАПОМЕНЕ

1 В. нап. 87, гл. I. а ...

2 Водници и десетари: Александар Ацомир ИЈвић, Миленко Самарџић, Милислав Симић—Чолић, Стојан Анић, Милош Бучић, Милутин Беловуковић Ерцов, Витомир Ивић Брезовац и Милисав Д. Беловуковић. В. нап. 53, гл. I.

3 По сећању Радосава М. Беловуковића.

4 Исто.

5 Исто.

6 ИАШ, Х-15.

7 Живан Тадић, Мемоарски подаци, ИАШ, Х-103.

8 О Ноћајској чети види: Живан Вученовић, Изјава, зап. С. Филиповић 5. 4. 1961, ИАШ МГ 356; Богољуб Јовановић, Изјава, зап. С. Филиповић 4. 4. 1961, ИАШ, МГ 358; и по сећању аутора. — Командир чете био је Влада Дамњанов, пол. ком. Драгослав Пармаковаћ, водници Петар Савић Јарац, Живан Шумаревић Станкин и Нинко Крунић Шиља.

9 Командир чете Славољуб Ђукић, водници Милутин Јефтић и Славољуб Ч. Ђукић. — Милутин Јефтић, Изјава, зап. Филиповић 4. 4. 1961, ИАШ, МГ 357.

10 Командир чете Милош Кунић, пол. ком. Милутин Банић. — Војислав Мацурић, Изјава, зап. С. Филиповић 2. 4. 1960, ИАШ, МГ 142.

11 Командир чете Живан Вуловић. — Војислав Паунић, Изјава, зап. 10. 7. 1959, ИАШ, МГ 373.

12 ИАШ, Д. 388. — Живана Вуловића и Живана Бујуклића.

13 В. нап. 11.

14 Из 5. чете Поцер. бат. упућен је Драгић Гагић Ревизор (док је чета била у Штитару). Команда чете: рез. потпоручник Драгић Јездимировић, рез. подофицири Сретен Тадић и Иван Лаушевић. — Гојко Драгићевић, Изјава, зап. 27. 6. 1959, ИАШ, МГ 134.

15 Командир чете Вудимир Квачановић, заменик командира Степан Ковић, пол. ком. Драгутин Драги Ловчевић, водници Ивко Ковачевић, Стојан Малетић, Милан Малетић и Милан Јоцковић, — О Богатићкој чети види: Живорад Берић Шмурагић, Изјава, ИАШ, МГ; Драгутин Гајић Качика. Изјава, ИАШ, МГ 109; Будимир Квачановић. Изјава, ИАШ, МГ 173; Ивко Ковачевић, Изјава, ИАШ, МГ 96 и 152; Степан Ковић, Изјава, зап. 29. 8. 1959, ИАШ, МГ 129; Драгиша Вулетић, Сећања, зап. аутор 7. 7. 1968; и Драги Ловчевић, Сећања, зап. аутор 7. 7. 1968.

16 Будимир Богдановић, Сећања, зап. аутор 8. 11. 1966.

17 Командир чете Милан Бојичић. Богољуб Пенић, Сећања, зап. аутор 16. 7. 1968.

18 Командир чете Драгомир Танасић, пол. ком. Радован Танасић, водници Милан Лукић и Светислав Срдановић Ћоћа. — Димитрије Фирауновић, Изјава, зап. Т. Арсеновић 2. 6. 1959, ИАШ, МГ, 119.

19 Командир чете Благоје Божанић. — Загорка Ћирић, Изјава, зап. С. Филиповић 2. 3. 1958, ИАШ, МГ 303.

20 Хроника села Штитара, ИАШ, Х-15.

21 Хроника села М. Причиновић, ИАШ, Х-15.

22 Командир Шеваричке чете био је Живадин Неранџић, пол. ком. Милић Мисојчић; командир Глушачке чете — Спасоје Ђука Угљешић.

23 Командир чете Воја Станковић, зам. командира Миливоје Новаковић, пол. ком. Борисав Рашевић, зам. комесара Света Ивановић.

— Борисав Рашевић, Сећања, зап. аутор.

24 Командир чете Никола Арнаутовић, пол. ком. Лазар Видовић, командир „коњице" Лазар Васић (по томе добио надимак Буђони).

— Слободан Живојиновић, Хроника села Поцерског Добрића, ИАШ, Х-1.

25 В. нап. 103, гл. II; Ранко Шешић, Изјава, зап. С. Филиповић 11, 5. 1960, ИАШ, МГ 65.

26 Командир чете Милорад Симић, пол. ком. Сава Јосиповић. — Влада Јовичић, Хроника В. Лешнице, ИАШ, Х-6; в. нап. 137, гл. II.

27 Командир партизанске чете био је Михаило Илић, рез. наредник, водници Тривун Цвијановић, Милисав Горданић и Драгољуб Ловчевић. — Михаило Илић, Нешто података о историјату у Новом Селу од 1941. године (рукопис).

28 В. нап. 35, гл. III.

29 Исто.

30 Бошко Алексић, Изјава, ИАШ, МГ 319.

31 Светислав Мића Станић, Изјава, зап. С. Филиповић 17. 4. 1958, ИАШ, МГ 318.

32 В. нап. 35, гл. III; Данило Бакић, Изјава, зап. Т. Арсеновић октобра 1967, ИАШ, нерегистровано.

33 И Радован Коњевић је вршио дужност пол. комесара З^ — 4 дана, па је поново упућен у чету (испричао аутору). По сећању Живана Витасовића Кириза, (зап. Р. М. Беловуковић), Раша Милованчев је био интендант Команде места.

34 Историјат СК Мачва, ст. бел. 29. и 30. 5. 1953, АИРПС, М. ОКШ 27.

35 В. нап. 145, гл. II.

36 Оо кројачким радионицама види: нап. 34; Стана ЂурђевићПетровић и други, Изјава, зап. С. Филиповић 26. 2. 1958, ИАШ, МГ 296; Гора Ерчић-Беловуковић, Изјава, зап. С. Филиповић 10. 2. 1958, ИАШ, МГ 280; Вида Ђаковић, Изјава, ИАШ, МГ; Роса Којић, Изјава, зап. С. Филиповић 28. 12. 1957, ИАШ, МГ. 290; Марија Ристић, Изјава, ИАШ, МГ. 281, 284; Ивко Угљешић, Изјава, зап. Д. Пармаковић 21. 4. 1958, ИАШ, МГ 309; Сека Шеатовић, Изјава, зап. С. Филиповић, ИАШ, МГ 297; Љубица Бућа Батановић, Сећања, зап. аутор 26. 8. 1968; Љубица Батановић, Жене Мачве у устанку, Глас Подриња, 21. 2. 1958; С. Филиповић, Благојевић Вера, Хероји Подриња, Шабац 1958, 9.

37 О радионицама бомби види: нап. 34; С. Филиповић, Бомбе из Рибара, Глас Подриња, 12. 9. 1959; Ненад Бреновачки, Изјава, ИАШ, МГ 307; Ивко Угљешић, н.и. (нап. 36); нап. 77, гл. II; Д. Ловчевић, н.и. (нап. 15).

38 В. нап. 78, гл. II.

39 По сећању аутора.

40 Др Младен Милошевић и Жика Димитријевић Купуе.

41 В. нап. 87, гл. I.

42 В. нап. 8, гл. II.

43 В. нап. 83, гл. II.

44 Није сачуван ориг. примерак прогласа (са својеручним потписима), ни примерак штампаног прогласа, већ концепт, упућен ПК-у на увид и одобрење. У њему је мното грешака које су, сигурно, отклоњене приликом потписивања прогласа и црипреме за штампу. (Милан Беловуковић Дева каже да није учествовао у разговорима око састављања прогласа, али му је проглас поднесен и он га је, као и остали, својеручно потписао). Према концепту, проглас су потписали (у заградама су наведене грешке — нап. Д. П.): Милан Ђаковић, земљорадник, Глоговац, Павле Глигорић, председник општ. из Совљака, Марко Јовичић, предс. општ. Баново Поље (предс. је био Милутин Бановац), Љубомир Јанковић, предс. општ. Раденковић, Драгутин Лазић, предс. општ. Салаш Ноћајски (предс. је био Коста Достанић), Радован Радовановић, предс. општ. Табановић, Љуба Маринковић, предс. општ. Мајур (треба: Слепчевић), Степан Смиљанић, предс. општ. Слепчевић (треба: Белотић), Марко Павловић, предс. општ. Штитар, Никола Максимовић, предс. општ. Белотић (није тачно), Мика Митровић, студент, Милан Беловуковић Дева, земљорадник, Светозар (треба: Бранимир) Нинковић, Клење (био је председ. општ.), Ђура Јашић, Бадовинци (трема: Јошић, предс. општ. Салаш Црнобарски). АИРПС, бр. 1089.

45 В. нап. 27, гл. IV.

46 Данило Дукић тврди да је кап. Рачић, после договора у Богатићу, тражио одобрење од ДМ и да је рад почео кад је ДМ одобрио ову заједничку акцију.

47 Према сећању Д. Дукића, он и Ђаковић су првог дана били у Штитару и Белотићу, другог дана у Ботатићу. НОО у Богатићу је изабран 7. септембра. Данило Дукић, Изјава, зап. 2. 12. 1960. ИАШ, МГ 378; Дукић (Јанка) Владимир „Лала", ИАБ, IV О, 46/9-4; Владимир Лала Дукић, Изјава, зап. Д. Пармаковић 22. 4. 1968: Први НОО варошице Богатић 1941. године, ИАШ, МГ. 327.

48 У записаним сећањима помињу се: од чланова ОК само Душан Остојић, затим М. Беловуковић Дева, Васа и Лука Туфегџић, Аврам Росић, Цветин Бркић, Рајко Гладовић, Бошко Маринковић и Ђура Губеринић, али и они ретко.

49 Види: Ивко Угљешић, н.и. (нап. 36); Станимир Јекић, Изјава, зап. С. Филиповић 19. 2. 1959, ИАШ, МГ 308; нап. 22;. 17; Д. Дукић, н.и. (нап. 47) и Вл. Дукић, н.и. (нап. 47).

50 В. наи. 11; Живан Перић, Изјава, зап. Д. Пармаковић 23. 4. 1958, ИАШ, МГ 311.

51 То су: Милутин Бановац (Баново Поље), Владимир Дукић (Бо~ гатић), Остоја Милосављевић (Глоговац), Михаило Спасојевић (Дубље), Бранимир Нинковић (Клење), Петар Ерчић (М. Причиновић), Милорад Симић (Равње), Младен Џиновић (Рибари), Рад. Радовановић (Табановић) и Светислав Девић (Црна Бара).

52 Драгомир Бркић, Изјава, зап. С. Филиповић 6. 5. 1959, ИАШ, МГ 15 и 104.

53 По сећању аутора.

54 Д. Дукић, н.и. (нап. 47).

55 На пример, Младен Џиновић (Рибари) и Станисав Стеванић Цакан (Липолист), били су касније четнички команданти места, Владимир Лаца Мијатовић (М. Метковић) и Макевија Савић (Ноћај), чланови окуп. општ. управе, прогонили партизане.

56 Ст. Јекић, н.и. (нап. 49).

57 В. нап. 36 и 47.

58 Исто. Види још: Први НОО Салаша Ноћајског, ИАШ, МГ 333; Први НОО у Прњавору, ИАШ, МГ 332; Развитак НОО у Мачви од 1941. до 1944. године, ИАШ, МГ 378.

59 Састав НОО у Мачви (прво име — председник): Бадовинци — Живан Бујуклић, Живан Вуловић, Милан Хорватовић, Живан Јевтић, Влад. Давидовић, Божа Аничић, Душан Паунић, Сима Симић, Владимир Слепчевић; Баново Поље — Милутин Бановац, Јанко Рашевић, Коста Лукић; Богатић — Вл. Дукић, Драгутин Ловчевић, Станко Малетић, Урош Јокић, Мирко Гаврић; Глоговац — Остоја Милосављевић, Милош Јоцковић, Рајко Савкић; Глушци — Ивко Угљешић, Владислав Виторовић, Живорад Граовац; Дреновац — Станислав Гератовић, Сава Аврић, Петар Макевић; Дубље — Михаило Спасојевић, Милорад Кнежевић, Милорад Бојчић, Живан Дрезгић, Милорад Ђурковић, Петар Ружић; Засавица — Чедомир Љубичић, Душан Црнобрнић, Вој. Вићентић; Змињак (за Дуваниште, Петловачу и Скрађане) — Светислав Јовичић, Александар Поповић, Властимир Савић, Милорад Крстић, Станислав Довраговић ; Клење — Бранимир Нинковић, Милован Станојчић, Живорад Илић, Михаило Ерцеговчевић, Живорад Лацковић; Метковић — Владимир Лаца Мијатовић, Богољуб Лазић, Јеремија Исаковић; Митровица (НОО формиран у Раденковићу) — Миле Ђорић, Светозар Чолић, Богољуб Станисављевић; Ноћај — Милутин Вученовић, Димитрије Сретеновић, Макевија Савић; Причиновић — Петар Ерчић, Тодор Мијатовић, Петар Гемовић; Прњавор

— Петар Веселиновић, Милорад Срдановић, Станимир Јекић, Милорад Ликодрић, Станимир Крстић, Милорад Миленковић, Живојин Мијатовић, Светислав Гарабиљевић; Равње — Милорад Симић, Живко Турудић, Живко Ђукановић; Раденковић — Живан Јанковић, Станисав Станисављевић, Борисав Димитријевић; Рибари — Младен Џиновић, Јаков Малетић, Будимир Папић; Салаш Ноћајски

— Владимир Стојиновић, Богољуб Чупић, Војислав Достанић; Салаш Црнобарски — Милош Драгићевић, Милутин Остојић, Михаило Лаушевић; Совљак — Павле Глигорић, Живан Арсић, Марко Драгићевић, Антоније Мијић, Станимир Фрајтовић, Живко Кокановић, Чедомир Радоњић; Табановић — Рад. Радовановић; Узвеће — Милош Томић, Радован Танасић, Милан Станимировић; Црна Бара — Светислав Девић, Милорад Миражџић, Марко Стевановић (недостају подаци за Белотић, Липолист, Петковицу, Слепчевић, Шеварице и Штитар).

60 По сећању Милана Живановића, зап. Р. М. Беловуковић.

61 В. нап. 47.

62 Под руководством генералног секретара КПЈ и команданта ГШ НОПОЈ Јосипа Броза Тита одржано је 26. септембра у Столицама војно саветовање на коме су учествовали неки чланови Политбироа ЦК КПЈ. представници војних и партијских руководстава из Србије, БиХ, Хрватске, Словеније и команданти најближих НОП одреда из Србије (Ваљевског, Посавског и Подринског). „На саветовању су уопштена дотадашња искуства, размотрена питања даље ослободилачке борбе и донете одлуке веома значајне за учвршћење и развијање НОБ". Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941 — 1945, Београд 1964, 97.

63 В. нап. 19, гл. IV.

64 Јосип Броз Тито, Говори и чланци, Загреб 1959.

65 В. нап. 51, гл. II.

66 Сава Јосиповић и други, Изјава, зап. С. Филиповић, ИАШ, МГ 321.

67 В. нап. 8, гл. II.

68 Исто.

69 В. нап. 87, гл. I.

70 В. нап. 83, гл. II.

71 В. нап. 96, гл. II.

72 Душан Ђукић и други, Изјава, зап. 21. 4. 1960, ИАШ, МГ 154.

73 В. нап. 44.

74 Поред пом. двојице, на листи ЈРЗ изабрани су још и Радован Радовановић и Бранимир Нинковић, Марко Павловић као канд, УО, а Љубомир Маринковић као „неопредељен". Званични резултати општинских избора у Дринској бановини, Време, 10. 11. 1936.

75 М. Беловуковић Дева, Примедбе, 1962. и 1968.

76 Исто.

77 В. нап. 27, гл. IV.

78 В. нап. 51.

79 В. нап. 35, гл. III.

80 В. нап. 145, гл. II и нап. 24.

81 В. нап. 31.

82 Гагула Јокић и други, Изјава, зап. Богољуб Ђенадић 25. 11. 1960, ИАШ, МГ 372.

83 В. нап. 11.

84 Д. Ловчевић, в. нап. 15.

85 В. нап. 17.

86 Живан Перић, Изјава, зап. Д. Пармаковић 23. 4. 1958, ИАШ, МГ 311.

87 Станисав Станисављевић, Изјава, зап. 25. 5. 1953, ИАШ, МГ 414.

88 По сећању Р. М. Беловуковића.

89 У Поц. Добрићу (више пута, једном је говорио и један од „робијаша"), у Маовима, у Милошевцу (Станко Трифуновић), у Слатини (Миодраг Трифуновић), у Накучанима (Ранко Шешић), у Мајуру (Мика Митровић). Подаци из хроника ових села у ИАШ, Х-4.

90 Мила Бајалица, Одломак из устанка у Мачви, ИАШ, МГ 25.

91 Пашко Ромац, У Мачви 1941. године, Четрдесет година, зборник сећања V, Београд 1961, 410.

92 В. нап. 11.

93 Јеремија Исаковић, Изјава, зап. Д. Пармаковић 21. 4. 1958, ИАШ, МГ 310.

94 По сећању Радмиле Лале Ивковић, Данила Бакића, Миодрага Трифуновића, Ранка Шешића, Пашка Ромца, Аврама Росића и аутора.

95 В. нап. 91.

96 Бројчано већи НОП одреди у Србији од Подринског били су само Ваљевски и Посавски ПО који су, крајем септембра, имали 1.800 и 1.500 бораца. Ј. Марјановић, Устанак..., 243 — 6.

Окупатор је у Шапцу почео да заводи ванредне мере безбедности, да се утврђује и спрема за одбрану одмах после првих акција Мачванског партизанског одреда. Почев од 8. до 14. августа на раскрсницама, зградама, на пијаци, на цркви — постављени су топови и митраљези, прозори на зградама и балкони су осигурани џаковима напуњеним песком; објављено је низ забрана — одржавања пијаце, кретања бициклом кроз град, звоњења црквених звона; обустављен је железнички саобраћај; најављено је сечење шуме око града; скраћено је време кретања грађана, пооштрена контрола доласка у Шабац и изласка из њега, појачано патролирање улицама. Непријатељ се већ осећао као под опсадом и са развојем догађаја све више је пооштравао разне мере.

Савесни хроничар Шапца Глиша Бабовић пажљиво је и свакодневно пратио и бележио све што је окупатор предузимао у циљу одбране од устаника: 16. августа Немци су узели кључеве од црквеног торња, бодљикавом жицом је ограђен пролаз иза „Зеленог венца" у Бару; 17. августа кретање је дозвољено до 19 часова; 18. августа почела је сеча кукуруза на 3 километра око Шапца, а секле су га избеглице под стражом жандарма; 19. августа Немци су летвама оградили тротоар испред „Зеленог венца"; 22. августа Јевреји су коначно отерани у логор на Сави.¹³

После пораза у Богатићу, Лозници, Бањи Ковиљачи и Крупњу немачка команда је сконцентрисала у Шабац три чете 2. батаљона 750. пешадијског пука, које су дотле оперисае по Мачви, а Шабац је наставила да утврђује: б. септембра, од јутра, немачки војници су правили од џакова напуњених песком заклоне на свим угловима раскршћа — пред Народном банком, „Зеленим венцем", општином, Крсмаршвића кућом, испред Поште, баште „Париза", а у Јевремовој улици и крај Поште поставили су преко улице бодљикаве жице; 10. септембра још боље утврђују барикаде у центру града, грудобрани од врећа постављени су и на балконима „Зеленог венца" и Народне банке; 13. септембра грудобрани су направљени и на улазу у град, забрањен је улаз и излаз кроз споредне улице, на касарнама су начињене пушкарнице, околина Шапца је рашчишћена (чак су и неке ливадарске куће и ограде срушене), цивилним лицима забрањен је улазак у кафане, центар Шапца је блокиран; 15. септембра су сви свештеници окупљени у Конак под немачку „заштиту" (чували су их белогардејци); 16. септембра су „неке партизанске породице" отеране у Кленак.¹⁴

Од 4. септембра, сваке ноћи, некад и дању, немачки војници су пуцали „чим примете нешто сумњиво", а 16/17. септембра целе ноћи су грували топови, митраљези и пушке. Кретање је дозвољено само до 18 часова.

Према немачким изворима, 450 српских жандарма, односно Недићев I и П мешовити одред, требало је да појачају Стари град и да „успут" учествују у деблокирању Шапца од Саве, истог дана кад су стигли из Београда, али да нису били ангажовани.¹⁵

Недићева делегација, која је 9. септембра отишла из Шапца да преговара са устаницима, вратила се у Шабац 11. септембра и са једним немачким официром одмах отпутовала у Београд преко Срема. Из добро обавештених кругова Глиша

Бабовић је сазнао да су устаници поставили захтев да Немци одмах напусте Шабац.¹⁶

Изасланик немачког Министарства спољних послова у Београду, Феликс Бенцлер, један од поборника стварања Недићеве владе и његових оружаних одреда, истог дана је послао извештај у Берлин да су се изјаловиле наде у сламање устаничког покрета помоћу „српских жандарма". Бенцлер је писао:

„Недићева влада није могла сопственим снагама савладати устанички покрет, јер су се до садановостворене и у акцију убачене формације очигледно показале непоуздане... Председник владе Недић и министар унутрашњих послова Аћимовић са којима је данас о ситуацији подробно расправљано, а у чије часне намере нема. сумње, потпуно деле то схватање и јасно су изјавили да сада остаје још само решење — да се устанички покрет угуши једино немачким трупама".¹⁷

На овакав закључак утицале су и прилике у Шапцу. Немци су били незадовољни мисијом Недићеве делегације, посумњали су у искреност Недићевих официра, јер су, наводно, њихови људи — припадници одреда — по шабачким кафанама почели да певају четничке песме. „Због отказивања послушности српске жандармерије у Шапцу" Виша команда 65 упутила је 12. септембра у Шабац 3. чету 125. пеш. пука и 2. батерију 220. арт. пука из Обреновца.¹⁸ Команданту 1. батаљона 125. пеш. пука потчињене су све јединице и Крајскоманда у Шапцу. Идућег дана немачке јединице су блокирале центар града и разоружале Недићеву „војску" и жандарме, спровели их у Београд, а затим у Бањички логор, где су саслушани због сумње да су били у вези са устаницима и да нису хтели да се боре против њих. На Недићеву интервенцију, после два дана враћени су у Шабац, поново су добили оружје и распоређени на положаје за одбрану Шапца. Неспоразум с Немцима у погледу оданости Недићевих одреда је разјашњен и изглађен, а по Шапцу су почели да круже гласови о њиховој улози у раздвајању четника од партизана. Глиша Бабовић је записао 17. септембра: „У вароши се прича да су се четници повукли и да неће да се боре против Немаца". А 18. септембра поново уписује: „Прича се да ће се четници заиста повући од Шапца и на Церу се састати са недићевцима ради заједничке акције против партизана".¹⁹

Да би упознао јачину и распоред непријатељских снага у Шапцу, Штаб Подринског НОП одреда је преко Окружног и Месног комитета КПЈ у Шапцу поставио задатак неколицини чланова КПЈ и Скоја да прикупе податке о непријатељским снагама. Да би подаци били што детаљнији и што сигурнији, извршена су задужења по одређеним секторима града. Познато је да су такве задатке добили Марко Опачић, Љубомир Марић и Млађа Трифуновић заједно, и Петар Јовановић.

Марко Опачић о томе каже: „Добио сам задатак, на једно недељу дана пред напад на Шабац, да прикупим податке о непријатељским снагама у Шапцу: где се налазе, како су распоређене, број и наоружање. Требало је да прикупим податке од Тркалишта према фабрици „Зорци", према београдском путу. Ишао сам с неким као у шетњу, обилазио град и запажао... Сада се не сећам, али тада сам знао тачно где је и колико било Немаца и нисам се могао преварити за десетину људи. Први пут сам по неком послао податке, а затим сам поново то проверио, податке однео у Одред и усмено изложио".²⁰

Марко Опачић је изишао из града око 18. септембра преко Бећиног брда код Јевремовца, где су на положају били четници Церског четничког одреда. Они су га пропустили до партизана. Најпре је наишао на чете Мачванског батаљона, упућен је у Слепчевић у Штаб батаљона, где је предао податке о којима је било речи, а затим по одобрењу Добросава Радосављевића остао у Одреду.

Љуба Марић пише да су он и Млађа Трифуновић добили задатак од Села Јовановића да прикупе податке о распореду немачких снага на рејону Доњи шор и да нацртају план — скицу распореда немачких стража, барикада и митраљеских гнезда. Прикупљене податке и скицу доставили су Одреду преко Села Јовановића.²¹

Петар Јовановић у својој „Изјави о раду у НОП" каже: „Пред сам напад слали смо детаљна обавештења о распореду непријатељског гарнизона, која смо сами прикупљали".²²

На основу немачких докумената, сећања учесника НОР, по сећању реконструисаних извештаја и по сећању неколицине Шапчана који су пред напад и за време напада били у граду,²³ распоред непријатељских снага, упоришта и других одбрамбених тачака изгледао је овако:

Спољна линија одбране ишла је од Савског моста, железничким насипом, одатле поред речице Камичка, па иза последњих кућа на периферији Шапца према Табановићу дијагонално у правцу Ратарске школе — Расадника. Затим, између Расадника и периферних шабачких кућа према Лозници, одатле речицом Камичак. На југу, поред последњих кућа према Богосавцу, иза касарни, преко игралишта ФК „Мачва", Тркалишта и Живинарника. На западу, иза колоније фабрике „Зорка", преко Јеврејског гробља и Дударе излазила је на Саву и завршавала се у Старом граду и касарнама до њега.

На тој линији, на њеним супротним крајевима на северу и југу, налазиле су се касарне бивше југословенске војске и у њима највећи део немачких посадних трупа. Касарне су биле добро утврђене и припремљене за одбрану. Прозори и врата били су осигурани џаковима с песком, на зидовима су пробијене пушкарнице, око касарни — на угловима изграђени импровизовани бункери од џакова с песком, са пушкарницама и повезани рововским саобраћајницама. Око касарни и бункера постављене су препреке од бодљикаве жице.

Прилаз Савском мосту Немци су добро заштитили. Испод моста на обали налазио се зидани бункер. Испред моста на насипу постављени су грудобрани од џакова с песком или земљом, са митраљезима и посадом, која је у смени бројала 4 — 5 војника. За време блокаде ови митраљези су у одређеним временским размацима тукли по шумама и кућама у правцу Табановића и Мајурских ливада.

Висок железнички насип доминирао је пољанама и њивама на северу и северозападу, уздижући се изнад мочварног, ритског земљишта и врбака на западу. Његове погодности за одбрану Немци су добро искористили. Припремљен је за. положаје стрељачког ланца и постављено је неколико митраљеза.

Преко пољане која се тада простирала иза последњих шабачких кућа на десној страни улице Хајдук Станка, пресецајући путељак који иде право на север за Мијатовачу и са обе стране пруге Шабац — Лозница, Немци су ископали низ мањих ровова за два војника у цик-цак распореду, а у основној линији североисток-југозапад, од железничке пруге за Кленак до пута Шабац — Табановић у висини Расадника.

Дан-два пре напада на Шабац избегло је становништво из оближњих кућа, а немачки војници су покупили постељину — душеке, мадраце, јоргане, јастуке — и одвукли у ровове, да би се удобније сместили у непрекидном бдењу.

На крају улице Војводе Путника налазила су се три чардака, а од њих чистина до Ратарске школе и Пастувске станице. У тим чардацима била су смештена три митраљеза и одговарајућа посада немачких војника. У Ратарској школи и Пастувској станици налазила су се истурена одељења немачких војника и жандарма, али су у току блокаде повучена.

Од Камичког моста линија одбране била је постављена донекле десном обалом канала Камичак, а затим периферијом града на југ до касарне. Обалом Камичка, поред Камичког гробља и Мале постављене су жичане препреке. У Камичком гробљу били су ровови са грудобранима, а положаје су држали седамдесет и неколико жандарма. На крају улице Авде Карабеговића, према Камичку, било је митраљеско гнездо.

На крају улице Вука Караџића према Богосавцу — био је изграђен бункер. Јужно и недалеко од касарне према Поцерини, украј путева Шабац — Богосавац и Шабац — Варна налазио се по један бункер са митраљезима и немачком посадсм. У згради преко пута касарне, у кафани на крају леве стране Масарикове улице, била је смештена и утврђена једна јединица Белогардејаца. На трибинама Тркалишта биле су посаављене немачке јединице.

Јаче упориште налазило се у југоисточном троуглу улица Војводе Мишића и Проте Смиљанића и пољане, на бившем Живинарнику, где су била постављена два-три топа са немачком посадом. На крају улице Проте Смиљанића, на стази за Летњиковац, била је стража од око 20 Немаца. На источном крају Живинарника, односно на крају улице Војводе Мишића, налазио се грудобран са митраљезом.

На. источној страни, на излазу из Шапца према Летњиковцу и Поцерском Причиновићу, код Шипурске ћуприје, налазио се с десне стране бункер, а са леве ров са грудобраном од џакова и митраљезима на обадва места. Јединица која је давала посаду за ова два упоришта, а до блокаде држала стражуивршила контролу кретања из Шапца и натраг, била је смештена у кафани „Код Туђинца", на углу преко пута ових упоришта.

Источно од овог места и мало северније, на крају колоније фабрике „Зорка" у правцу Думаче, било је смештено одељење Немаца за обезбеђење фабрике. И ту је било изграђено митраљеско гнездо. Преко пута колоније, код багрењака иза саме фабрике, налазила се стражарница, где је до опсаде била смештена стража за контролу кретања. У очекивању напада на Шабац и ту је изграђено митраљеско гнездо. У самом фабричком кругу била је смештена и утврђена јединица састављена од фабричких радника — фолксдојчера (око 30) и белогардејаца (око 10). Поред њих и ту је било једно одељење немачких војника.

У Доњошорском гробљу немачки војници поставили су митраљезе у капелама (три капеле). На одсеку Јеврејско гробље — Дудара — Сава положај су држали белогардејци. Они су на самој железничкој прузи иза железничке станице према Кланици, на рампи за утовар свиња, имали постављена два митраљеза.

Испред и око свих упоришта на предњој линији одбране биле су постављене жичане препреке.

Иза прве линије одбране било је распоређено по дубини, на незнатном одстојању, и припремљено за одбрану низ упоришта и одбранбених тачака, распоређених по основним правцима: од Савског моста, касарне на Сави и железничке станице на северу — до касарне и Тркалишта на југу; од Расадника и Пастувске станице на западу — до фабрике „Зорка" на источном крају града. Систем одбране представљао је низ концентричних кругова који су се сужавали ка центру, око Крајскоманде и Ортскоманде, и веома јаких упоришта у хотелу „Зелени венац" и Народној банци у самом центру града.

На правцу северна касарна — улица Краља Милана — хотел „Југославија" била су организована места одбране: на ула-чу у ултдиу, где жележ^чка гцууга даум., у СтафСЖ

гробљу били су ископани ровови и постављени грудобрани од џакова, на обадва улаза у парк из улице Краља Милана био је постављен по један митраљез.

Од железничке станице, где се налазило складиште, поред којег је изграђен бункер и које је обезбеђивала мања јединица немачких војника, према центру, Немци су се били утврдили у зградама Електричне централе, у „Зеленој школи", у Жандармеријској касарни, а мање одељење Немаца било је смештено у кафани „Пивара", где се у дворишту налазила кухиња и штала немачких јединица. „Зелена школа" била је претворена у касарну и ту је била смештена већа јединица немачких војника.

Са западне стране, од правца Табановић — Шабац и МаЈУР — Шабац, Немци су изградили нарочито чврсту одбрану око Камичког моста.. Високу и чврсту грађевину „Млин Милошевић и Ристић", на углу улица Војводе Путника и Хајдук Станка, запосела је јака немачка јединица. На крову и на прозорима били су постављени митраљези, а имали су и један минобацач. Били су снабдевени и рефлекторима, којима су обасјавали простор око млина. На десној страни Мачванске улице, испред самог моста, налазио се велики бункер са пушкарницама окренутим према Камичком гробљу и Мали, према Мајуру и према Табановићу, и са неколико митраљеза. Одатле до хотела „Југославија" у Мачванској улици били су на неколико места постављени митраљези на сред улице. На „Мачванској пијаци", на углу улица Мачваноке и Краља Милана, био је постављен тешки митраљез. Поред митраљеског гнезда које се налазило на крају улице Авде Карабеговића, до Камичка, било је једно и на углу улица Авде Карабеговића и Вука Караџића.

Са истока, од Летњиковца и „Зорке" у правцу центра града, Немци су се утврдили на више места: у магацину „Прашке банке" (последња зграда на левој страни Поп Лукине улице према фабрици „Зорка") било је неколико митраљеза на прозорима, а иза магацина митраљеско гнездо с грудобраном од џакова с песком. На магацину Коке Ковачевића био је постављен један митраљез. У Синђелићевој улици, у Саватића башти, био је постављен топ окренут у правцу гробље — река Сава. У Стругари је било одељење Немаца са неколико митраљеза.

Повремено је и све јаче утврђиван ужи центар града. Једно одељење Немаца било је постављено у кући др Лазе Петровића (угао Јевремове и Лазе Лазаревића улице), а на супротном углу истих улица био је један противколски топ.

Оклопна кола, која је за посадне трупе тражио војни заповедник Србије, већ су била додељена немачком гарнизону у Шапцу. На неколико дана пред напад на, Шабац улицама су крстарила двоја, а по сећању неких учесника, за време напада на Шабац четвора оклопна кола.

Судећи по сећањима припадника НОП из града, Штаб Подринског НОП одреда није добио приближно тачну представу о бројној снази непријатељског шабачког гарнизона. Љуба Марић пише; „Уочи напада партизана и четника на Шабац у самом граду Немци су располагали незнатним снагама од 300—400 војника." У Шапцу је, међутим, немачка команда располагала са преко 1.100 људи.

Штаб Подринског НОП одреда рачунао је на могућност да опкољеном и нападнутом гарнизону у Шапцу притекну у помоћ немачке и усташке јединице из Срема, преко Кленка и Сремске Митровице. Зато је, преко Окружног комитета КПЈ, постављен задатак Емилу Фридриху да пређе у Срем и да прикупи податке о јачини непријатељских снага.

Емил Фридрих је добро извршио задатак. Као фолксдојчер, на кога се није ништа сумњало, отац Емила Фридриха добио је дозволу за прелазак у Срем. Дозволу је тражио и Емил, али није добио. Отац његов отишао је у Руму једног дана и вратио се после подне. О томе како је обавио задатак Емил Фридрих каже: „Испричао ми је како је видео три велике немачке јединице: једна је била тенковска, а имала је ознаку корњаче; војници друге јединице су имали на капама мртвачке главе, а трећа јединица је била обична пешадијска. Ја сам мислио да су то биле три дивизије и тако сам и обавестио „Француза". Кад сам му то реферисао, он ме је погледао оштро и рекао: „Ти си се деморалисао, уплашио. .и био је љут на мене. То ме не је некако дотукло, јер сам мислио да ми уопште не верује.

Те јединице су касније дошле у Шабац, али не све. Неке су ишле у правцу Митровице".²⁴

Окружни комитет и Штаб Подринског НОП одреда нису веровали овом обавештењу. Емил Фридрих је оштро критикован као паничар и кукавица.

Преко Пећанчевог војводе Будимира Церског, Рачићевог капетана Ковачевића, љотићевских обавештајаца и других „поверљивих лица", Немци и квислинзи у Шапцу знали су да се припрема напад на Шабац. Због тешкоћа око прикупљања снага из других одреда, напад на Шабац је два пута одлаган: од 10, за 17. септембар, а онда поново за 21. и сваки пут је непријатељ у Шапцу био о томе обавештен. Пре сваког од тих датума по Шапцу би се зачас рашчуло да ће бити напад. „Два или три пута, сећа се Милован Ђорђевић Цицибан, разглашавало се по Шапцу да ће бити напад; настајала је узбуна, Немци су заводили опсадно стање, забрањивали излазак на улице, настајала је јурњава војника улицама".²⁵

Одлагањем напада на Шабац ситуација се све више побољшавала у корист опкољеног немачког гарнизона. Остало им је доста времена да све отпорне тачке добро распореде, обезбеде и учврсте. Извршено је и прикупљање свих расположивих снага.

Међутим, није само то било у питању. На неколико дана пред устанички напад на Шабац немачко војно командовање, од Хитлера и Врховне команде до Листа и Бадера, одлучило је да предузме енергичне и безобзирне мере за угушивање устанка у Србији, да се ради тога са фронта одвоје и пошаљу у Србију две дивизије, једна одмах, а друга — чим буде слободна на источном фронту. Оног дана кад је по други пут одложен устанички напад на Шабац предњи делови једне дивизије почели су да се искрцавају на простору између Руме и Кленка. Немачки гарнизон у Шапцу је могао мирније да чека напад.

ОКУПАТОР ПРИПРЕМА КАЗНЕНУ ЕКСПЕДИЦИЈУ

У нацистичким врховима била су подељена мишљења о могућности да се устанак у Србији угуши помоћу српске, Недићеве владе, и српских оружаних одреда „верних влади". Насупрот војном заповеднику Србије, генералу Данкелману, шефу управног штаба Турнеру, изасланику Министарства спољних послова Феликсу Бенцлеру и функционерима Абвера, стајали су командант посадних трупа у Србији генерал Бадер, командант оружаних снага на југоистоку фелдмаршал Вилхелм Лист и функционери Гестапоа у Србији, који су сматрали да се устанак у Србији може угушити једино немачким снагама. На, страни ових других био је и сам Хитлер, а уз њега и Врховна команда и Команда копнене војске (ОКХ). Они су према Србији и Србима још од првог светског рата гајили мржњу, која се још више развила после догађаја од 27. марта.²⁶

Фелдмаршал Лист није очекивао решење од Недићеве владе. „Чиста сила остаје још увек као последње средство",²⁷ сматрао је он, и тек што је објављено образовање Недићеве владе, Лист је послао у Берлин начелника свог штаба генералмајора Хермана Ферча (Ебг1бсћ) да Врховној команди изложи ситуацију у Србији и да тражи помоћ.²⁸

У недостатку тражене помоћи немачкој војној команди је остало да се ослони на Недићеву владу и њене мешовите одреде и на писање оштрих наређења. Фелдмаршал Лист је 5, септембра упутио наређење заповеднику Србије и Вишој команди 65 да одмах предузму „све мере да могу дочекати свако пооштрење еитуације и коначно умирити земљу још пре зиме". Наређење садржи и низ упутстава: да се „дивизије морају својим тежиштем јаче прикупљати усред устаничке области"; да „насеља не поседују мање снаге од батаљона", да се устанички центри уништавају изненадним ударима, са надмоћним снагама; да снаге не треба распарчавати у тежњи да се све заштити, већ „осигурање треба ограничити на оне објекте чије је одржавање од животне важности" (Београд, пруга Ниш — Београд, рудници), да се појача пропаганда на српском језику и притисак на становништво у устаничким крајевима, да се против устаника, њихових помагача и сродника спроведу „безобзирне и неодложне мере (вешање, паљење њихових насеља, повећање броја талаца, депортирање родбине у концентрационе логоре итд.)"; да се појача употреба поверљивих лица (повереника), искористи утицај српске владе, пооштри надзор над српском жандармеријом, а за припаднике немачке оружане силе наређењем је нарочито наглашено: „од сваког немачког војника се захтева иницијатива и активност, да ни у ком случају са устаницима не преговара и да се никад не сме предати... Неспособне старешине одмах уклонити, по потреби позвати их на одговорност".²⁹

Ово Листово наређење није имало никаквог стварног ефекта, јер Виша команда 65 није имала снаге да га изврши^, већ је била присиљена да истог дана пошаље Листу „вапијући извештај" с предлогом: „У случају да је немогуће упутити једну за удар снажну дивизију, како је то више пута предлагано, онда треба предложити премештај бар једне допунске дивизије у српски простор".³⁰

Одговор из Берлина није стизао, а Ферч се тамо подуже задржао, те је Лист морао, и ако је знао да прилике за то нису повољне, да се за неколико дана више пута обрати Врховној команди оружаних снага.

„Мишљења сам — пише Лист 8. септембра ■— да четири дивизије 15. таласа од којих су Вишој команди 65 стављене на располагање три за српски, а једна за хрватски простор, нису довољне ни по свом личном саставу, наоружању и обуци, да би

се устанак брзо и сигурно савладао. Зато сам више пута тражио покретљиве и за борбу спремне трупе за. Србију, али оне до сада нису стављене на располагање... Предлажем, дакле, поново: хитно превођење у Србију бар једне за борбу спремне дивизије; ако то не би било могуће онда убрзано пребацивање једне допунске дивизије".³¹

Нове податке Лист шаље депешом Ферчу у Берлин 11. септембра, да рјх изнесе Врховној команди: „Властити губици за последњих 10 дана око 400 људи... Захтевамо као неопходно убрзано привођење даљих покретних трупа, спремних за борбу, као и борних кола способних за употребу и оклопних возова из руског плена".³²

На све то дошао је 11. септембра и извештај Бенцлера да је пропао покушај са Недићевом владом.

У Берлину, у „Главном стану вође Рајха", одлука је донета 12. септембра 1941. године. „Поновљене молбе фелдмаршала Листа за. појачање ударних трупа, сигурно и убедљиво изношење ситуације од стране генералмајора Ферча у Главном штабу вође, подстакло је Врховну команду оружане силе да се одазове предлозима Заповедника оружане силе на Југоистоку", пише Висхаупт.³³ Врховна команда је одмах одлучила да одвоји дивизију каква је тражена и да је пошаље у Србију. Избор је пао на 342. пешадијску дивизију, која је била у Француској на окупационим задацима и борбеној обуци, као најпогоднију за извршење оперативних и казнених циљева и задатака, за свиреп обрачун и са устаницима и са целокупним становништвом. На основу тога Команда копнене војске (ОКХ) је 12. септембра послала наређење 342. дивизији за покрет према Београду и стављање под команду команданта Југоистока.³⁴

Пошто још није био званично обавештен о овој одлуци, фелдмаршал Лист је још једном, 13. септембра, послао Врховној команди телеграм следеће садржине:

„Узнемиравајући развој опште ситуације у Србији захтева енергичне мере...

Први је захтев чврсто и јединствено вођство операцијама, потребним за успостављање безусловног ауторитета. При томе је неопходно да у једној руци буде сједињена сва извршна власт, укључујући у то право заповедања трупама које буду ангажоване. То може бити само најстарији трупни командант. Садашња организација командовања срачуната је на мирне услове и никако не одговара за данашње немирне борбене услове.

Као нарочито повољна личност за ово долази у обзир генерал пешадије Беме (Воћте) који је истовремено и одличан познавалац прилика на Балкану. Он би се могао заједно са својим штабом од досадашње дужности ослободити за овај задатак... За извођење борбених операција ниуком случају нису до-

Бољне немачке снаге у Србији, па ни довођењем ојачаног 125. пеш, пука...

Стога сам присиљен, иако сам свестан опште ситуације, да предложим хитно додељивање најмање једне ефикасне оперативне дивизије ојачане тенковима",³⁵

„Ноћу 13/14. септембра — пише Висхаупт — стигла је из Главног штаба вође радио-депеша у Атину: Врховна команда војске упутиће Заповеднику оружане силе на југоистоку за угушење устанка у Србији једну пешадијску дивизију из Француске".³⁶ Истовремено је о тој одлуци обавештена и војна команда и управа у Београду. У први мах је 342. дивизија потчињена Вишој команди 65.

Наређење за покрет у Србију штаб 342. дивизије примио је већ 13. септембра увече. Пребацивање дивизије из Француске у Србију почело је 15. септембра, Штаб дивизије кренуо је 17. септембра, а последњи делови напустили су Озер у Француској 19. септембра.³⁷

Одмах је у Београд упућен и додељен Вишој команди 65 један батаљон 100. тенковске бригаде. Из Грчке је такође већ био пребачен за Београд и ојачани 125. пешадијски пук.

Предузети су и дипломатски кораци код квислиншких и пронемачких влада у Мађарској, Бугарској, Румунији, обављен је договор са Италијом и са Независном Државом Хрватском за координацију акције ради сузбијања ослободилачких покрета и устанака. Преко немачких дипломатских представника у Софији, Риму и Загребу упућено је 15. септембра тамошњим владама упутство да затворе границе према Србији. Тадашње владе у Бугарској, Румунији и Мађарској биле су веома заинтересоване за угушивање устанка и испољавале тежњу за даљим комадањем Србије и присвајањем њених територија. Међутим, Хитлер је желео да ужа Србија са Банатом остане нод непосредном окупацијом Немачке, као њена, искључива интересна сфера, пре свега због искоришћавања њених рудника, индустрије, пољопривредног богатства и одвлачења радне снаге у Немачку.

Значај подухвата посебно је наглашен чињеницом, да је одлука о њему донета на највишем месту нацистичке хијерархије. Наредбу од 3 6. септембра о угушивању устанка издао је „Вођа и Врховни заповедник оружане силе"Адолф Хитлер, а тумачење наредбе извршио је, истог дана, начелник штаба Врховне команде Кајтел (Ке11:е1).

Хитлерова наредба, у изводу, гласи:

„1. Стављам у дужност заповеднику оружане силе на Југоистоку генерал-фелдмаршалу Листу да угуши устанички покрет у простору Југоистока..

Пре свега ради се о томе да се у српској области осигурају саобраћајне линије и објекти важни за немачку ратну привреду, а потом да се најоштријим мерама за дуже време успостави поредак...

2. 3 а све време спровођења ових задатака стављају се све војне јединице, које се налазе у крајевима устанка и оне које ће се накнадно довести, под команду командујућег генерала XVIII арм. корпуса генерала пешадије Беме-а. Једино он има извршну власт у крајевима устанка, у духу упутства заповедника оружане силе на Југоистоку. Потребе четворогодишњег плана имају се начелно узети у обзир.

3. Врховна команда војске упутиће на српску територију, сем даљих посадних трупа... најпре једну пешадијску дивизију, оклопне жел. возове и трофејне тенкове, а извршиће припреме за довођење, у случају потребе, још једне дивизије, чим таква једна буде слободна на Источном фронту.

О предузетим мерама молим да се до детаља извести Врховна команда оружаних снага.

4. Врховна команда ваздухопловства, као и досад, потпомагаће акције у пределу устанка расположивим за то снагама, а заповеднику оружане силе на Југоистоку назначиће једног команданта за тактичку сарадњу са генералом Беме-ом".³³

Стварни смисао и тежина Хитлеровог става о примени „најоштријих мера" за успостављање поретка били су до краја разјашњени КајтелоЕОм наредбом за угушивање „комунистичког устаничког покрета у окупираним областима":

„Во ђа је сада наредио да треба свуда применити најоштрије мере, како би се покрет угушио у најкраћем року.

Само на тај начин, који се увек успешно примењивао у историји подизања моћи великих народа, може се понова успоставити мир.

3. При том се има поступити према овим смерницама:

а) Сваки акт уперен против немачке окупационе војне силе, без обзира на ближе околности појединих случајева, мора се свести на то да је комунистичког порекла.

б) Да би се немири угушили у зачетку, морају се п р и првој појави без одлагања применити најоштрије мере, да се на тај начин силом спроведе ауторитет окупационе силе и спречи даље ширење. При томе имати у виду да један човечји живот у дотичним земљама често не вреди ништа и да се застрашујуће дејство може постићи само необичном свирепошћу. Као одмазда за живот једног немачког војника мора се у тим случајевима узети као опште правило, да одговара смртна казна 50 — 100 комуниста. Начин извршења смртне казне мора још појачати застрашујући ефекат".³⁹

Истовремено је Врховна команда издала још једно наређење, које се односило на привреду у „старој" Србији, потребној за немачко наоружање. „У питању је појачање заштите рудника бакра у Бору, рудника олова и цинка у Трепчи, рудника антимона код Крупња и Ивањице (рудника Зајача југоисточно од Лознице...), као и јачање обезбеђења транспортних комувикација од ових рудника и према њима".⁴⁰

Ни команда Југоистока није заостајала иза опште ужурбаности. Фелдмашал Лист је 16 септембра наредио мајору Јаису, официру за везу код Више команде 65 у Београду, да изради писмени предлог за употребу 342. пеш. дивизије у Србији. На предлогу мајора Јаиса стоји исти датум — 16. септембар.

Истог дана је др Турнер, у својству опуномоћеника за Србију, односно заменика војног заповедника Србије, био на рапорту код фелдмаршала Листа. Према протоколу о разговорима од 16. септембра 1941. године, др Турнер је лично обавестио Листа о ситуацији у Србији. Разлози за пораст устанка, по Турнеру, били су: рат против Совјетског Савеза и прогањање Срба из НДХ, Мађарске и Бугарске. О жариштима устанка Турнер је рекао, да у луку Сава — Дрина — Дер има 15.000 устаника, и да се рејон Ваљево — Топола наставља на ову област као устанички рејон. Главни задаци окупаторских снага у Србији, по том протоколу, били би: обезбедити пловидбу Дунавом, пругу Београд — Солун и мир у Београду, заштитити Бор, мир у рејону Лознице. У недостатку снага потребно је ангажовање и „Српских снага", те је договорено о попуни и јачини Недићевих одреда и утврђени њихови задаци.⁴¹

Трећег дана после укрцавања у Француској, 17. септембра; први транспорт 342. дивизије стигао је у Срем. Пошто је претходно добијена сагласност владе НДХ да се дивизија искрца у Срему, јединице 342. дивизије примиле су (у 18,30 часова) наредбу генерала Бадера за искрцавање и прикупљање на простору Шид — Рума; да се Штаб дивизије смести у Сремској Митровици, а два ојачана пешадијска пука у Манђелосу, Чалми Кузмину, Шашинцима, Никинцима, Платичеву и Кленку, одакле ће почети са наступањем преко Саве на југ. „Пре преласка у наступање не смеју ни мали одреди да се пребацују преко Саве на југ, односно на запад", упозоравао је генерал Бадер на опрезност, ради изненађења устаничких снага. Главнина дивизр!је приспела је на одређени простор 19. септембра, а 21. септембра приспели су последњи делови и командант дивизије генераллајтнант др Валтер Хингхофер. У 11,30 часова генерал Хингхофер већ је био у Београду код генерала Бемеа.⁴²

На основу Хитлерове наредбе Лист је 18. септембра издао наређење којим преноси сву извршну власт у Србији на генерала Бемеа: „Све команде и јединице војске која се тамо налази, или ће доћи, биће њему потчињене.

Свим војним и цивилним установама може он, према наређењу вође, као једини носилац извршне власти, давати обавезна упутства.... Упутства за извршење операција, за потребне мере ситурности итд. издаваћу само генералу Беме-у који је одговоран за њихово извршење".⁴³

Наређење је сутрадан, 19. септембра, раиограмом саопштено војном заповеднику Србије, Вишој команди 65 и немачком генералу у Загребу, а истог дана је и генерал Франц Беме стигао у Београд и под своју команду ставио окупациону војну управу, посадне, полицијске и друге трупе. Генерал Лист је 20. септембра о томе известио Врховну команду.

У времену од Лиетовог захтева до Хитлеровог наређења немачки војни и управни окупациони функционери били су сагласни да сламање партизанског покрета треба почети у северозападној Србији, где су Нодрински и Посавски НОП одред избили на реку Саву и обуставили сваки саобраћај на њој, дошли у опасну близину комуникацији Загреб — Београд и у саму околину Београда, онемогућили снабдевање Београда из вајплоднијих предела у Србији, Мачве и Посавине, а заједно са Ваљевским НОП одредом онемогућили окупатора да користи рудник Зајачу, најбогатији рудник антимона у Европи.

Стога је 125. ојачани пеш. пук упућен из Грчке директно за Београд, одакле га је Виша команда 65 упутила 16. септембра правцем Обреновац — Уб — Ваљево, да одбије јединице Посавског НОП одреда од Умке и Обреновца, да заузме Уб, да разбије блокаду Ваљева од стране Ваљевског НОП одреда и обезбеди саобраћај железничком пругом и друмом Београд — Ваљево. Генерал Бадер је упутио наређење 342. пеш. дивизији да се искрца у Срему баш ради тога „да би најпре очистила предео северно од планине Цер и у луку Дрина — Сава, те да би устаницима отргла плодну Мачву као базу снабдевања и да би смирењем овог предела предупредила угрожавање железничке линије Загреб — Београд, која је била од животног интереса" ⁴⁴

Од дана када је немачка Врховна команда усвојила предлог фелдмаршала Листа до почетка операције 342. пеш. дивизије, партизански одреди у целој Србији били су у фази јачања и у офанзиви против немачких и квислиншких јединица. У западној Србији, са пространом територијом коју су ослободили Подрински, Посавски и Ваљевски НОП одред и на којој су немачке трупе држале само градове Шабац, Обреновац и Ваљево, спојила се и велика слободна територија југозападне Србије, настала успешним борбама ојачаних и омасовљених партизанских одреда. Напоредо су се развијали и јачали у акцијама партизански одреди у Шумадији и Поморав-

У ЈУ^ЖН0Ј ^и источној Србији.

У време доласка Бемеа и штаба 18 корпуса у Београд, разраде плана операција за сузбијање устанка у Србији, прикупљања 342. пешадијске дивизије у Срему и операција 125. пешадијског пука на правцу Београд — Обреновац — Ваљево, јаке партизанске снаге, понегде од више партизанских одреда, понегде удружене са четничким јединицама, опкољавале су, опседале и вршиле снажан притисак на неколико јачих немачких гарнизона у већим градовима Србије: Подрински НОП одред, уз помоћ Ваљевског и Посавског НОП одреда и у сарадњи с четницима, извео је напад на немачку посаду у Шапцу; Ваљевски НОП одред, са војно-четничким одредом Зечевић — Мартиновић и уз помоћ јединица Посавског НОП одреда, чврсто је опседао Ваљево; Ужички НОП одред, уз садејство Чачанског НОП одреда, задавао је тешке ударце немачким јединицама око Ужица и Ужичке Пожеге и чврсто стезао обруч око Ужица; Расински НОП одред, у сарадњи са неким четничким јединицама, извео је напад на Крушевац. То су само неке, најкрупније акције партизанских одреда у Србији, изведене у кратком раздобљу од 19. до 25. септембра 1941. године.

По доласку у Београд генерал Беме је одмах отпочео да се консултује са потчињеним командантима. и штабовима ради упознавања прилика у Србији, израде плана операција и других мера за угушивање устанка. Војни заповедник Србије генерал Данкелман, начелник Војног штаба потпуковник Гравенхорст, начелник Управног штаба др Хародд Турнер, командант Више команде 65 генерал Бадер, официр за везу мајор Јаис — већ су имали припремљене елаборате, податке и извештаје о приликама у Србији и своје предлоге о систему мера и начину вођења операција за угушивање устанка, које су изложили генералу Бемеу.

Јединство устаника било је трн у оку немачким окупаторима и овај моменат биће један од важнијих за генерала Бемеа и његове сараднике при доношењу плана операција у западној Србији. У поверљивом извештају о устаничком покрету потпуковник Гравенхорст, пошто је укратко изнео развој устанка и издвојио „национално-српске банде Косте Пећанца", који са својим људима „помаже немачке окупационе трупе и српску владу", наглашава:

„3. Насупрот овоме, на подручју устанка између линије Обреновац — Чачак — Митровица и Дрине (закључно с луком Сава — Дрина), налазимо банде које се такође делом називају четничким, али које се нису потчиниле ни Кости Пећанцу нити влади. Борбе код Лознице и Крупња, као и поједине непријатељске акције западно од Ужица и код Митровице, јасно су показале да ове банде раде заједнички с комунистима и да иступају против нас као непријатељи, отворено с оружјем.

4. Трупама треба сад без сумње објаснити да се у овом простору сваки Србин (изузев жандармерије и финансијске страже) који се затекне с оружјем у руци или који помаже комунистичке и остале банде има сматрати за нашег непријатеља и мора се уништити.

Комунисти и према нама непријатељски расположене национално камуфлиране српске банде на подручју устанка та~ ко су се у последње време организовале, да се већ може говорити о непријатељским јединицама.

Њихова формација зна за чете и батаљоне, који су често под одговорним вођством бивших српских официра. Наоружање је тако подешено, да. поједине чете имају по могућству исту ватрену моћ. Утврђено је да у једној чети има 7 лаких митраљеза; утврђен је и већи број тешких митраљеза. У појединим четама налазе се још многобројни ненаоружани људи, који као смена добијају оружје од случаја до случаја...

7.... мора се рачунати с тим, да се нарочито у подручју устанка, према нама налази до у танчине добро организовани непријатељ".⁴⁵

У исцрпном плану за употребу 342. пеш. дивизије, предатом 16. септембра, и мајор Јаис прво излаже ситуацију у Србији:

„Према досада приспелим извештајима о непријатељу изгледа да је устанички покрет највише напредовао у луку Саве и јужно. Оружани устанак је тамо постављен на војнички начин, под руководством бив. југословенских официра. Претпоставља се да је вођство устаничког покрета на Цер планини. Налазим да би по доласку 342. пеш. дивизије, напад против ових главних устаничких крајева био нарочито ефикасан, те да се угуши устанички покрет".⁶⁴

пука, једну немачку полицијеку чету из састава 64 рез. полиц. батаљона и мању белогардејску јединицу непознате јачине; у Срему, дуж леве обале Саве од Сремске Раче до Кленка — један батаљон 750. пеш. пука и 2. усташку бојну (батаљон); на левој обали Дрине од Зворника до ушћа — један батаљон 738. пеш. пука и две чете 750. пеш. пука, усташкодомобранске снаге пуковника Грума: 4. и 6. пеш. пука и један батаљон „Војна Крајина", јачине до шест сатнија (чета).⁶¹ И поред огромне надмоћности у људству и техници, генерал Беме није усвојио ни Бадеров предлог да истовремено опколи са Мачвом и планину Цер, нити Данкелманов предлог да опколи само Мачву северно од Цера, али да је потом „прочешља" с југа на север. Он је очигледно избегао употребу посадних јединица 718. дивизије, што је предлагао Данкелман, а чишћење Мачве је поверио само 342. дивизији и то правцима север — југ и исток — запад, од Мачванске Митровице и Шапца.

Судећи по његовим поступцима, геиерал Беме је високо ценио поверење које су му указали Хитлер и Врховна команда и било му је стало да га, што боље оправда. И поред тога, он није одмах убацио у борбу 342. дивизију, иако је њена главнина већ била ту. Беме је избегавао сваки ризичан подухват и врло брижљиво је вршио припреме. Сачекао је да се 342. дивизија цела прикупи, да јој стигну делови ојачања, да добије трофејне тенкове (24. септембра) и тако даље.

За три дана од Бемеовог доласка у Београд „били су обрађени од одељења 1ц Командујућег генерала у Србији основни елаборати за процену устаничког покрета".⁶² На основу тога је генерал Беме послао 22. септембра извештај Листу: устанички покрет носе четници и комунисти; четнх^ка има три групе: Пећанац, генерал Новаковић и „антикомунистичке јединице генералштабног пуковника Михаиловића"; „код комунистичких банди постоји јединствено војно и политичко руководство"; и, као најважније, да на целој зони западне Србије „од Срем. Митровице на северу до Ужица на југу не постоји могућност јасне поделе између четничких — панславистичких и комунистичких банди. Ова зона стоји под пуном контролом, у појединим деловима и управом, банди".⁶³

Дотадашњем заповеднику Србије генералу Данкелману замерено је што то није знао и што о томе није јављао команди југоистока. „Живело се у заблуди да се ради о комунистичком покрету у земљи — пише Висхаупт — и да ће влада Недића пречистити ствар". Беме је тражио да се Данкелман опозове због следећих пропуста: неправилног схватања ситуације, недовољног обезбеђења Београда, није обуставио одсуства, није извукао оружје и муницију из угрожених крајева.

На Бемеов извештај Лист је својеручно записао примедбу: већ месецима смо указивали на ово". По његовом предлогу Ерховна команда је 8. октобра опозвала генерала Данкелма-

ЧЕТНИЦИ СЕ НАМЕЋ.У ОКУПАТОРУ ЗА САВЕЗНР1КЕ

Непрекидно јачање партизанских одреда и њихови све значајнији успеси доводили су до очајања четничке функционере на Равној гори и у осталим „горским штабовима". Прикупљање партизанских снага око варошица и градова изазвало је међу њима праву пометњу. Обузео их је страх да ће партизански одреди још више ојачати заузимањем градова.⁶⁵ За отворену борбу против партизана још нису смели да се одлуче, иако су је прижељкивали. Били би поражени, народ би их осудио што су „пошли путем издајства", а „шампионима слободе постали би искључиво партизани".⁶⁶

Са недоумицом у погледу даље тактике све више се развијала дволична политика равногорског штаба, све више се заплитала мрежа коју је плео „искусни обавештајац" Дража Михаиловић. У исто време он склапа споразум с Недићем, води преговоре с немачком обавештајном службом, хвата везе са британском обавештајном службом, партизанима обећава коректне односе, а истовремено води жестоку пропагандну борбу против њих.

Пошто су немачке посадне трупе и Недићеви одреди били немоћни да се успешно одупру навали партизана, „горски штабови" су били присиљени да. „сиђу са планина", да се „крену из свог мирног става" и да се умешају у освајање већих насеља. „Чича увиђа зло; али и он мора ступати у акцију", пише Навле Мешковић. „Средином септембра издаје наређење свим групама за спремност упада у вароши, заједно са партизанима; први задатак: заштитити народ од злочинаца... Чича је до последњег тренутка избегавао вратоломне борбе с Немцима без икаквог циља, и био је приморан да борбу прихвати".⁶⁷

Циљ је сада био пронађен. „Поћи с партизанима у акцију, пише 3. Вучковић, имало је ова преимућства: Партизанима се не би такорећи поклонио монопол родољубља и борбености, а заплењено оружје не би пало само у њихове руке...^и68

Главни циљ равногорске четничке организације и даље је остао исти: створити и сачувати снаге за преузимање власти у часу победе савезника над силама осовине. Ступање у „бескомпромисну акцију" није значило почетак борбе против окупатора. „Чича је знао, и то говорио свима, — пише Мешковић - • да ће Немци већим снагама све повратити..." Приправност четничких одреда за упад у вароши био је привремено тактичко решење. У ствари, то је био почетак активне борбе против партизанских одреда, на посебан начин.

Доказ је одбијање Драже Михаиловића, и штаба на Равној гори да са партизанским руководством склопе споразум о заједничкој оружаној борби против окупатора.

После доласка из Београда на ослобођену територију Врховни командант НОПОЈ Јосип Броз Тито, пошто је саслушао извештај Милоша Минића о његовим разговорима са штабом Драже Михаиловића (око 11. септембра) и о држању четника, затражио је да се одмах уговори састанак са Дражом Михаиловићем. Састанак је одржан сутрадан, 19. септембра, у Струганику. „Састанак је, уствари, дао слабе резултате — писао је Тито маја 1944, — Дража Михаиловић је упорно одбијао да започне било какву борбу против Нијемаца, говорећи да још није вријеме итд... Било је донесено само усмено рјешење о лојалном понашању Михаиловићевих четника према партизанима и о томе да они неће нападати партизане..."⁶⁹

У току септембра четнички одреди су настојали да претекну партизане у заузимању неких варошица и градова, путем договора са немачким официрима. Док су партизански одреди, после крвавих окршаја у околини, опседали непријатељске посаде и спремали се да их нападну, четнички команданти су ступали у преговоре с немачким официрима и нудили безбедно повлачење до већег гарнизона, под условом да им Немци уступе гарнизон без борбе. На тај начин су четници добили Љубовију, пошто су малу немачку посаду, угрожену нападима Ваљевског НОП одреда, отпратили у Бајину Башту. Пола часа пре напада делова Ужичког НОП одреда на немачку посаду и жандарме у Бајиној Башти, — „дошло је у Бајину Башту око 200 четника. Њихов вођа отишао је код немачких власти и споразумео се са њима у погледу обезбеђења Бајине Баште од комуниста".⁷⁰ Ударом у леђа четници су приморали партизане да се повуку и омогућили посади да се извуче ка Ужицу. Тек сутрадан, пошто су добили појачање, партизани су ушли у Бајину Башту, а четници су се разбегли.

Због акција Ужичког и Чачанског НОП одреда немачка команда је одлучила да напусти Ужице и Пожегу. Дан раније Немци су пустили четнике у Ужице и Пожегу и предали им власт, а четници су гарантовали Немцима слободан одлазак из Ужица и Пожеге. Немачке трупе су напустиле ова места 21. септембра. Кад су чете Ужичког НОП одреда заузеле положаје око Ужица, четници и жандарми су побегли, а партизани су 24. септембра ушли у Ужице. На исти начин су партизанске чете ушле и у Пожегу.⁷¹

Четнички команданти у шабачком округу трудили су се свим силама да истим средствима претекну партизане и да се домогну Шапца. Миситином погибијом нису пресечени контакти између четничких и немачких официра. Још у току борби око Ковиљаче Георгије Бојић Џиџа је измењао неке поруке са командом опкољеног гарнизона. Према причању једног припадника Јадранског четничког одреда, учесника у нападу,⁷²Немци су послали Бојићу једног преговарача, који је четницима представљен као обичан војник, пореклом Чех, по имену Рудика. Први пут је дошао у Бојићев штаб трећег дана борбе и после разговора вратио се у Ковиљачу. Кад је дошао други пут, он је наводно, рекао Бојићу колико у Ковиљачи има Немаца, и да им је намера да се повуку, али им је пресечена одступница. Тада је Бојић повукао четничке чете са Дрине и Немци су се повукли у Босну. Рудика, тобоже, није хтео да се врати у своју јединицу, већ је остао код четника. После 2 — 3 дана спроведен је у Троношу, али обучен у сељачко одело — као четник. Око месец дана касније, тај немачки „војник" је, по договору са Георгијем Бојићем, остао у Троноши и сачекао јединице 342. дивизије.⁷³

Не зна се кад и како је капетан Драгослав Рачић успоставио везу са командантом немачког гарнизона у Шапцу. Први податак о томе из немачких војних докумената односи се на предају заробљених немачких војника команди у Шапцу, непознато под каквим условима. Документ из архиве Бојног заповедника Србије са датумом 10. 9. 1941. године данас је нечитак и нејаеан: „Захтев: капетан Рачић код Шапца треба 160 заробљеника..." Помиње се и генерал Недић, али нејасно је у каквој вези.⁷⁴

Претходног дана, вероватно на Рачићев захтев, Георгије Бојић спровео је из Троноше тих 160 заробљеника у Петковицу. Стигли су увече. Рачић је одредио рез. мајора Душана Ђукановића да их сутрадан ујутру спроведе и смести у логор на Косовцу. Тек што су стигли, налетели су авиони и тукли логор. Поред доста Немаца погинуло је и неколико четника — спроводника, и мајор Ђукановић.⁷⁵

Друго писмо, упућено 14. септембра од стране неког „команданта Српских четничких трупа у Србији" мајору фон Фанингеру, команданту 2. бат. 750. пеш. пука и команданту гарнизона у Шапцу, односи се на предају рањених заробљеника.⁷⁶

Већ следеће писмо открива да су заробљеници били само повод да се с немачким командантом отпочне разговор. Изасланик Драже Михаиловића у Подрињу и „командант подринских четника", мајор Војислав Пантелић, писао је 16. септембра из Лознице команданту немачких трупа у Шапцу:

„У вези споразума између Вас и команданта Церског одреда шаљемо Вам данас Ваше војнике, који су заробљени у операцијама и рањени приликом бомбардовања које су извршиле штуке, као и оне који су рањени у борбама код Лознице, Вање Ковиљаче и других места.

Поводом ове размене користимо прилику да објаснимо команданту немачких трупа наш став према немачким оружаним снагама у окупираној Србији.

Ми смо већ неколико пута говорили и потврђивали, а и сада то још једном понављамо, да ми немамо ништа прстив немачких војника и против немачког Рајха. Ми ценимо немачке војнике као борце рх њихову коректност као победника, али ми исто тако, као и немачки војници. не можемо и нећемо дозволити да гину недужни становници и да се одреда убијају Срби на окупираном подручју.

Ми не можемо да прихватимо као свршену ствар да се убија мирни грађанин због извеених елемената, који врше недела, а које су наше власти и раније прогониле, а и данас их прогоне, што је вама врло добро познато... Ми немамо ништа против тога. Шта више, ми ценимо Ваш поступак, јер је то потребно да не би долазило до већих затегнутости између немачких снага и нас, пошто сте и Ви сами више пута изјавили да немате ништа против Срба и да желите њихову сарадњу.

Ми желимо да ви похватате подстрекаче немира и да их осудите по вашем закону, али сукоби између вас и елемената који врше недела нипошто не могу бити разлог да Ви масовно убијате невине становнике, утолико пре, што и ти становници исто тако трпе од елемената који врше недела, који их пљачкају и врше над њима насиља.

Ми смо из тог разлога и подузели нашу акцију, да би заштитили мирне и недужне српске грађане. Ја верујем да је у обостраном интересу да се не изгубе симпатије српског народа према немачким окупационим трупама, што ће се међутим, безуветно догодити, ако се настави са разарањем, паљевинама и убијањем.

Ми четници, са регуларним оружаним снагама, као прави националисти, спремни смо да према немачком Вермахту⁷⁷ будемо потпуно лојални, али само у случају ако се коректно поступа према нашем становништву. Истинитост наших навода најбоље ће потврдити рањени немачки војници: како се с њима поступало и са колико смо симпатија ми сами водили бригу о немачким војницима као борцима, уколико су они коректни према српском народу.

Шабац је опкољен. Вама ]е то бесумње познато. Постоји опасност да. дође до сукоба, али Ви треба да будете спремни да се то спречи.

У околини Шапца налази се велики број комунистичких јединица које хоће да нападну Шабац. Ми нећемо бити у стању да то спречимо. Сада је најважније да не дође до сукоба између немачког Вермахта и ових јединица око Шапца, јер би то поново имало за последицу страдање мирног народа у Шап~ цу, а ми, иако то не желимо, бићемо присиљени на акцију.

Ја верујем да би се ово питање могло договором повољно решити за обе стране, једино ако би се немачке снаге могле у миру и реду повући, а Шабац предати српским националним четничким одредима, који би у том случају били у стању да сопственом интервенцијом гарантују ред и сигурност приликом повлачења немачких војника.

Командант Шапца би требало да схвати стварни положај и озбиљност ситуације у којој се налази, па ако би био склон да повуче своје трупе, морао би нас правовремено обавестити о дану када планира повлачење, да би ми са целокупним снагама били епремни да спречимо сукоб између комуниста и немачких оружаних снага приликом његових повлачења. По нашем мишљењу то би било могуће ако би нас се обавеетило три до пет дана пре повлачења.

Терен на којем се ми сада налазимо ми ћемо користити једино и само за истребљивање пљачкаша и свих екстремних елемената, то јест оних које сте Ви прогонили...

Вама је познато, а. ако није, обавештавамо Вас да... ми морамо... Србе у Босни заштитити, а то је могуће само на овом терену на којем се налазимо.

Свеени смо да сте нас, с обзиром на наведено, разумели и молимо Вас да нас о Вашем повлачењу из Шапца правовремено обавестите, пре повлачења најмање 3 — 5 дана, преко Команде места у Лозници ради наших нужних припрема и спречавања евентуалног сукоба, који би Вам могли учинити неодговорни и непохапшени елементи".⁷⁸

Сутрадан, 17. септембра, на улазу у Шабац Немци су примили од четника 8 рањених немачких војника, четничких заробљеника.⁷⁹

Изгледа да је Рачић, као и Пантелић, био убеђен да је повлачење Немаца из Шапца и предаја града четницима готова ствар. То му је, вероватно, дало повода, да почне да заоштрава односе са партизанима. Рачић је 15. и 16. септембра упутио писма Небојши Јерковићу. У првом писму Рачић се „жали на поступке партизана према четницима и прети". У другом писму Рачић упозорава Небојшу Јерковића „да не доноси одлуку о бану Илији Поповићу без његове сагласности и знања".⁸⁰

Мајор Пантелић и капетан Рачић нису изабрали погодан моменат за своју понуду. Немачки гарнизон у Шапцу «ије ни мислио на повлачење, а четници у за-падној Србији били су сврстани у непријатеЉе које немачке казнене трупе морају уништити, заједно са партизанима.

До сада се није сазнало на који начин је мајор Фанингер одбио четнички предлог — игнорисањем, негативним одговором, или постављањем неприхватљивих услова. Капетаџ Рачић је увео Церски одред у напад на Шабац, а према изјави Георгија Бојића у нападу су учествовале и две чете Јадранског (Подринског) четничког одреда.

Све то није сметало Рачићу и Пантелићу да се и даље обраћају командантима „казнене експедиције" и да им се упорно намећу за савезнике.

Обавештајни официр Београдске централе „Абвера" капетан др Матл⁸¹ имао је агента у Рачићевом штабу. То је био један од команданата батаљона у Церском четничком одреду.⁸² Командант — агент поднео је Матлу извештај о нападу на Шабац. У извештају су истинито изнесене побуде четника за учешће у нападу, оно што су искрено мислили о еарадњи с партизанима и намере да се докопају власти у Шапцу. Матлов агент тврди у извештају да су четници били против напада на Шабац и да су партизанима „изјавили да ће преко парламентараца захтевати од Немаца да их пропусте за Хрватску да би се тамо борили против усташког терора и да би Србе који су били присиљени да избегну у Мачву, вратили у њихова села... Партизани су након тога одлучили да сами нападну Шабац... То Рачић није дозволио пошто му није било право да комунистички партизани заведу чисто комунистичку власт. Ако већ дође до тога, тада би морала у Шапцу да буде четничка судска власт. Тако је на крају дошло до заједничке акци-

НАПАД НА НЕМАЧКИ ГАРНИЗОН У ШАПЦУ

Све јединице, партизанеке и четничке, одређене да учествују у нападу на Шабац, биле су прикупљене на положајима око Шапца 18. септембра увече.

Ваљевски НОП одред послао је у помоћ Подринском НОП одреду четири чете: две чете Подгорског батаљона, једну чету Рађевског батаљона и једну чету Војно-четничког одреда Зечевић — Мартиновић. Колона Ваљевског НОП одреда формирала се у Коцељеву, а одатле је, под командом Војина Софронића, команданта Подгорског батаљона, преко поцерских села стигла у село Штитар. Одатле је исте ноћи, 18. септембра, упућена у село Табановић под команду Штаба Поцерског батаљона.⁸⁴

Отприлике истог дана приспеле су у Јеленачку шуму и јединице Посавског НОП одреда. Упућене према Шапцу од Црвене механе, имале су сукоб са једном немачком јединицом у Ориду и протерале је у Шабац. Од јединица Посавског НОП одреда у нападу на Шабац и у обезбеђењу напада учествовали су делови 4. батаљона, једна чета 3. батаљона и једна чета 1. батаљона. Снаге Подринског НОП одреда, Церског четничког одреда капетана Рачића и четничког одреда војводе Будимира Церског биле су, још који дан раније, поселе положаје око Шапца у луку: Јевремовића коса — Ливаде — Китог — Мајур — Магазиновача. После одлагања напада у два маха, 10. и 17. септембра, могло се коначно приступити разради плана и самом извођењу напада.

Деветнаестог септембра у 19 часова одржан је у Штитару шири састанак ради саопштења плана напада, коначног утврђивања распореда јединица и њихових задатака. Састанку су присуствовали чланови штаба свих одреда и батаљона и сви командири чета, партизанских и четничких, а такође и сви политички комесари партизанских чета, чланови заједничког Штаба Ваљевског НОП одреда и Војно-четничког одреда поп Влада Зечевић и поручник Ратко Мартиновић. У сећањима учесника НОП из Подринског и Ваљевског НОП одреда не спомињу се на састанку руководиоци из Посавског НОП одреда.⁸⁵

После уводног излагања Данила Лекића Шпанца и капетана Драгослава Рачића о значају освајања Шапца и о потреби заједничке борбе четника и партизана против окупатора, саопштења плана напада, разјашњења и дискусија по појединим питањима, усвојени су следећи елементи плана напада: напад отпочети ноћу 21. септембра; почетак напада тачно у 23 часа; знак за напад биће: испаљени топовски хитац из четничког топа у Богосавцу; до 23. часа све јединице да се у што већој тишини и што ближе привуку непријатељским положајима, а на дати знак да крену на јуриш; знаци распознавања за све јединице: „Убиј-вола". Заједничка команда свих јединица у нападу биће: командант капетан Драгослав Рачић, заменик команданта Небојша Јерковић, политички комесар Данило Лекић Шпанац. Штаб заједничке команде, односно команданта Драгослава Рачића биће смештен у Богосавцу.

Општи распоред јединица:

Штаб Подринског НОП одреда учинио је и последњи напор да се побољша наоружање јединица које ће учествовати у нападу. О томе је Пашко Ромац забележио: „Данило Лекић је сакупљао оружје на све стране и давао га борцима који су требали да учествују у борби за Шабац. Чак је узео, заједно са муницијом, и она два пушкомитраљеза од Фрушкогорских партизана што су допратили робијаше".⁹⁴

За случај тежих губитака или већег замора, ако напад дуже потраје, за попуну јединица и смењивање појединих делова, Подрински НОП одред је привукао у Табановић и Мајур 7 сеоских партизанских чета. Предвиђало се и учешће Бомбашке чете, а посредно су учествовале у нападу и пионирске чете, минерска одељења, санитет и интендантура. Укупан број људства у овим јединицама био је близу 500 партизана.

До дана напада била су уређена превијалишта: у Табановићу, Слепчевићу, Богосавцу, Варни и Поцерском Причиновићу. За превијалиште у Варни четници су били мобилисали др Мику Селенића, војног лекара родом из Поц. Метковића, који је после априлског рата живео у селу, и др Данила Малешевића, родом из Варне, са лекарском ординацијом у Синошевићу, и 3 болничара БЈВ. Уочи напада одређена су и четна санитетска прихватилишта.⁹⁵

По наређењу Штаба Подринског НОП одреда Сеоска партизанска чета у Поц. Причиновићу добила је задатак да организује превијалиште, да се прикључи устаницима, износи и прати рањенике до превијалишта које је било смештено у Рашевића кући.

5. — На обезбеђење су распоређене следеће јединр!це: Код Мачванске Митровице — 3, 4. и Пионирска чета, и делови Ноћајске, Засавичке и Салаша Ноћајског чете Поцерског батаљона, и један вод Церског четничког одреда.

За контролу Дрине и Саве од Лешнице до Равња биле су одређене: Семберијска партизанска чета у Црној Бари, и Равњанска, Бадовиначка, Прњаворска (Пујина), Новоселска, Лешничка и Салаша Црнобарског сеоска партизанска чета.

За обезбеђење од Ваљева упућена је на Добраву 1. чета 1. батаљона, а од Обреновца обезбеђење су вршили делови 4. батаљона Посавског НОП одреда.

У Петковици је ради обезбеђења остала „заштитна чета", а доведен је и један вод Лозничке партизанске чете. Команду места у Богатићу ообезбеђивала је Богатићка чета. Лозничка гхартизанска чета била је смештена у Брезику код Лознице, а Поцерска партизанска чета се преместила у Синошевић.

Током 20. и 21. септембра команде појединих одсека фронта са командирима чета вршиле су извиђање терена. По сећању Веселина Алексића „пошли смо у извиђање терена за напад на Шабац. Кренули су командант Дева, Софронић, Живан Димитријевић — Гија, Милан Радовановић и остали командири чета и ја са њима као артиљерац... Од команданта Софронића добијем одређено место за постављање хаубице... и задатак да са својом хаубицом порушим изграђени део моста на Сави преко којег би Немци могли добити помоћ или се повући из Шапца".⁹⁶ Душан Антић се сећа да су Рачић и 'Матић од четника, Бајалица, Губеринић и он од партизана неколико пута излазили на положаје да извиде терен и какво >је стање код јединица, „тако да је на основу тих извиђања и направљен план за напад на Шабац" ⁹⁷ Марко Опачић, тада дурир 2. чете „Радосављевић", сећа се: „Два дана после мог доласка у партизане кренуо је Штаб батаљона да извиђа терен. Повели су и мене, као познаваоца терена. Били су Лала, Бајалица и још неко, али се не сећам ко. Ишли смо од Мајура ка Шапцу, с десне стране пута, до близу Пастувске станице" ⁹⁸

Подаци о бројчаној снази непријатеља у Шапцу, с којима је оперисала устаничка команда, нису били у потребној мери реални. У сећањима свих учесника у нападу који су о тој ствари писали, или причали записивачима, појављује се исти нетачан податак: за време напада у Шапцу је било око 300 Немаца и око 400 недићеваца⁹⁹

На том послу неискусна и неразвијена обавештајна служба Одреда је затајила. Да ли су четници били боље обавештени — не зна се, али и ако јесу, они то нису саопштили партизанском руководству.

Податак о недићевцима, иако скоро тачан, био је безначајан. Немци су их разоружали и спровели у Београд, и у борбама против партизана нису се појавили све до пред крај октобра, изузев мањег броја жандарма, којима је указано поверење да бране Шабац баш на оном одсеку, где су нападали пар~ тизани. Податак о броју немачких војника био је сасвим нетачан, далеко испод стварног стања. Њих је било много више и од збира од 700 људи, колико је, по мишљењу партизанских извештача, укупно било непријатељских војника у Шапцу.

Према немачким изворима, посада у Шапцу пред напад састојала се из ових јединица: 2. бат. 750. пеш. пука, без 6. чете; један стрељачки вод и пола митраљеског вода 592. ландесшицен батаљона; 3. чета 64. рез. полиц. батаљона; један мањи одред белогардејаца; око 80 Недићевих жандарма; нешто усташке милиције; два топа и два тенка.¹⁰⁰ Сам 2. батаљон имао је преко 700 људи. Ако је свих других било око 400, што је могуће, посаду у Шапцу је сачињавало више од 1.100 војника.

Подрински партизански одред, изгледа, није имао у Шапцу таквог обавештајца, који би могао да црпе податке из непријатељске средине, већ се ослањао само на чланове КПЈ и скојевце. Они су марљиво обавили свој задатак, али су им могућности биле скучене. До потребних података могли су да дођу само извиђањем и посматрањем. Прорачунавајући бројно стање непријатељских јединица само на основу процене броја војника који су се тренутно, у току дана, налазили у једној смени на положајима око града, у бункерима, стражарницама, митраљеским гнездима и рововима, превидели су већи део војника размештених у касарнама, трима основним школама, Гимназији и Учитељској школи.

С друге стране, извештачи су дали веома добар и детаљан приказ распореда непријатељских упоришта. Радили су и скице, истина неуке и невеште, али тачне, на којима је био убележен број и распоред митраљеза и топова. Дали су и плајн градске канализације, којом се могло допрети у центар града.

На основу извиђања терена и података добијених из града, команде појединих одсека фронта извршиле су распоред чета и четним командама саопштиле полазне положаје, правце напада, задатке, расположиве податке о непријатељу и суседне јединице, с којима ће у току напада одржавати везу и усаглашавати дејства. Неке команде чета добиле су чак и скице оног дела града који треба да нападају, са означеним непријатељским упориштима.¹⁰¹

Пре састанка од 19. септембра и доношења коначне одлуке о нападу, Штаб Подринског НОП одреда је одустао од свих комбинација о ангажовању ударних група из самог града и о њиховом дејствовању унутар непријатељског распореда. Ударне десетине такорећи више нису ни постојале због одласка у Одред чланова КПЈ и скојеваца, углавном руководилаца десетина, а више због тога што је све оружје било изнето из града у Одред.

За време опсаде Шапца био је постављен задатак неким члановима Партије „да се пронађу погодна склоништа, да би се убациле партизанске десетине да дејствују приликом напада на Шабац... После се од тога плана одустало".¹⁰²

Примивши од Данила Лекића Шпанца задатак да оформи чету за прелазак у Срем, Живан Тадић је из 3. чете, на положајима код Мачванске Митровице, одвојио 30 добровољаца. „Углавном су се одмах јавили сви Сремци и другови из Дреновца, пише Живан Тадић. Од Сремаца било их је највише |из Лаћарка. Колима смо отишли преко Богатића на положај према Шапцу, где се тада налазио Штаб батаљона и где је била прихватна болница. Ту су нам се припојили борци из других чета. Са њима је био и Маринко Дукић, који је тада ишао као политички комесар..."¹⁰³

Пре но што су кренули из Салаша Ноћајског, Жика Тадић је упутио неколико бораца у Дреновац, да и они учествују у припремању дереглије и чамаца за превоз преко Саве. Припреме је, по договору, требало да изврши Будимир Церски са својим четницима. Кад је партизанска чета стигла у Дреновац, Будимира Церског и његовог одреда ту није било, а на припремама су нешто радили партизани послати из Салаша Ноћајског, са Тихомиром Савковићем из Дреновца.

Будимир Церски је из Табановића, уместо у Дреновац, одвео своје људе на Чеврнтију: у околним колибама нашли су ракије, понапијали се и почели да шенлуче, пуцајући напразно. Тако су привукли пажњу усташа, који су запосели леву обалу Саве према Чеврнтији, а онда се цео дан чаркали и пушкарали.

„Дуго смо чекали четнике и консултовали се међу собом шта да радимо: да их чекамо или да идемо, пише Жика Тадић. Време је пролазило, приближавао се час објављивања напада, па је партизанска чета одлучила да се сама пребаци у Срем. На једном већем чамцу најпре се неопажено пребацила једна група од 7 — 8 бораца са пушкомитраљезом. У тој групи су били и дотадашњи водници Драгољуб Бурмазевић и Андрија Рујовић. Кад су и остали почели да се пребацују дереглијом усташе су их приметиле, отвориле ватру и осветлиле Саву ракетама. Партизани су морали да се врате и одустану од пребацивања. Успела је да се врати и група која је већ била прешла на ону страну. О свему су известили Штаб и добили наређење да дођу у састав Поцерског батаљона. „Упутили смо се на положај према Шапцу, пише даље Тадић. На имању Крсмановића наишли смо на партизанску чету Пере Савића... На Крсмановићевом имању затекли смо четнике како безбрижно спавају. У току дана пили су ракије, о чему су нам причали сељаци из Дреновца. Уз то су намерно припуцавали преко Саве на усташе и заподевали са њргма чарке. Пера је викао на команданта четничког, рекао му је да је издајник и саботер".¹⁰⁴

Тако је план о нападу на немачке јединице у Кленку од стране четника Будимира Церског намерно онемогућен.

Има више разлога и знакова за сумњу да су Будимир Церски, који је као Пећанчев војвода непрекидно био у дослуху са окупационим и квислиншким властима у Шапцу, и један Рачићев командант батаљона, који је био сарадник Абвера, обавестили непријатеља у Шапцу о плану напада, распореду устаничких снага, открили знаке распознавања, час напада и знак за почетак напада.

У партизанским јединицама команде чета извршиле су припрему бораца за напад. „Двадесет првог септембра, пише Милан Цикота, у касним поподневним часовима, командир је наредио да се чета окупи ради важног саопштења. То саопштење односило се на непосредни задатак — напад и ослобођење ГЛ?ттца. Саопштено је да ће се напад извршити следеће ноћи.. ,"¹⁰⁵

Са падом мрака чете еу кренуле на полазне положаје, у различито време, зависно од удаљености места сакупљања чете до места које је било предвиђено да се поседне до 23 часа, а да непријатељ не примети приближавање.

О распореду чета, о току напада и извршењу задатака, нешто више података има са одсека Поцерског батаљона, мање са одсека Мачванског батаљона, а о нападу четничких јединица и Посавског НОП одреда зна се врло мало.

П р в и н а п а д. У 23 часа хаубица са Бећиног брда огласила је првим хицем почетак напада на Шабац. Одмах је и спремна хаубица на Крсмановачи испалила први хитац, а убрзо затим и преостале 2 гранате на Савски мост, а онда су се артиљерци вратили у састав својих чета.

Са свих положаја устаничке чете су кренуле у напад.

Од Саве до Расадника напад је извршен по следећем распореду:

Прва чета Поцерског батаљона налазила се до Саве, поред самог насипа. Задатак јој је био да заузме бункере испод моста и на насипу испред моста. Пред напад на Шабац број бораца у овој чети је био нешто повећан. Чета је кренула у напад од Мијатовића колиба и поред самог насипа пришла на око 500 метара до моста. Ту је била прикована за земљу јаком митраљеском ватром са две стране — из Кленка, и од моста и железничког насипа. У зору чета се повукла на полазни положај.¹⁰⁶ Само је један борац био рањен. „Када смо се вратили из напада нашли смо четнике како седе на зборном месту. Пера Савић је одмах почео да се свађа са четничким команданттом", сећа се Властимир Ерчић.¹⁰⁷

Пета чета Поцерског батаљона кренула је средином Крсмановаче, одвојила се удесно и наступала у правцу железничког насипа, ближе Савском мосту. Успела је да ее примакне на око 200 метара до насипа. До зоре су борци остали ту, лежећи највећи део времена у води, затим су се повукли на полазни положај, без губитака.¹⁰⁸

Удесно од ових двеју чета Поцерског батаљона биле су распоређене чете Ваљевског НОП одреда: 11. рађевска чета, 3. Подгорска чета, чета Милоша Вучковића. Ова група кренула је у напад са Мијатоваче, без отпора прешла пругу између пута Табановић — Шабац и њеног завијутка ка северу и избила на Камичак, пре сигнала за напад. Чим је дат знак за напад пуцњем из хаубице, „ту се отворила паклена борба. Немци су знали, јер је таква ватра из пушкомитраљеза отворена да није било могуће учинити било какав покрет, и трајало је око један сат. За све време ми смо морали да лежимо. Када је престала њихова ватра, ми смо почели даље да се пребацујемо", причају учесници из Подгорског батаљона. Све три чете (од 3. подгорске само један део са командиром чете, док је други део са замеником командира заостао) пришле су до првих кућа. „Ми смо овде у ствари очекивали да сви уђемо заједно и да их (непријатељске снаге) полако потискујемо". Пошто јединице са леве и десне стране нису доспеле у висину линије ових чета и оне су се у зору вратиле на полазни положај.¹⁰⁹

Од Ратарске школе у правцу млина „Милошевић — Ристић" нападале су 4. подгорска чета, поред пруге и пута Табановић — Шабац, и Мајурска четничка чета из одреда Будимира Церског, до пута Мајур — Шабац. О учешћу четничке чете у нападу нема података. Подгорска чета је потиснула Немце од кантара (на крају улице Војводе Путника) и продрла до млина, али није успела да га заузме, те се ујутру повукла до Ратарске школе.¹¹⁰

Радивоје Максимовић, који је за време напада становао у Мачванској улици, по свом сећању и причању суседа и других грађана описује неке појединости о нападу на млин:

„Једна група партизана избила је улицом Војводе Путника у непосредну близину моста и млина. Покушала је да уништи митраљеско гнездо на млину и бункере на мосту, али није успела. Једна група од 16 партизана била је ушла у другу кућу и двориште од млина с намером да одатле нападне на млин, али под капијом куће Витомира Ерчића погинуо је вођа групе, који је први пошао у напад. Остали су се провукли кроз Ерчићево двориште и повукли се ка пољани".¹¹¹

Драгић Милинковић прича: „Где је сад пијаца на Камичку био је немачки логор и посада. Ту је упало 10 партизана и бацали бомбе".¹¹²

„По причи знам, каже Марко Опачић, да су наши ишли да пале млин „Ристић и Милошевић" са боцама бензина, да су се Немци попели на спрат и да је један борац погинуо на степеницама при покушају да се попне".¹¹³

Десном страном пута Мајур — Шабац и улице Војводе Путника нападала је 1. чета Мачванског батаљона. Чета је око 22 часа пошла из Мајура на полазни положај код Пастувске станице. „Наш задатак био је да очистимо део града који се простире крај цесте Мајур — Шабац до раскрснице улице, која излази на цесту за село Богосавац, пише Милан Цикота. Очекивали смо уговорени знак за напад. Први испаљени хитац, а затим и други подигао нас је на ноге и моја чета је у колони, по десетинама, кренула на извршење свог задатка. Непријатељ је отворио жестоку ватру из пешадијског наоружања, а почела је тући и артиљерија са положаја који су се налазили у селу Кленак. Ми смо се дохватили првих кућа, у граду су погашена светла".¹¹⁴

Драгић Милинковић, борац исте чете, овако описује напад: „Добијемо наређење да се пребацујемо јединачно у „Привреду" (Раттарска школа). Пођем са првом тројком. Пребацимо се преко пута, у чарапама, од „Привреде" до првих кућа с леве стране, онда опет пређемо преко пута на десну страну, па испод зида — десно. Пребациле су се прво две тројке, а од треће само двојица. Примете их Немци са млина, почну да туку пут и више нико није могао да се пребаци. По наређењу Цуцићевом дођемо у двориште Нестора Бреновачког. То је тачно преко пута млина „Милошевић — Ристић". Полегали смо у дворишту. Чујемо Немце на улици, бацају ракете, и кад осветли ми спазимо Немца са митраљезом на млину, на прозору — туче ка Мајуру. Јефта Драгосављевић убије немачког митраљесца на млину. Немци упере рефлекторе на авлију и почну тући бацачем — пало је 6 граната. Ми се дигнемо и побегнемо за шталу, а Немци већ улазе у авлију. Пред зору се пребацимо истим путем назад.¹¹⁵

Ујутру се цела чета повукла до Пастувске станице. Друга чета „Радосављевић" Мачванског батаљона са Белоречком четом Церског четничког одреда, имала је задатак да напада правцем Мали забран — Камичко гробље. Обе чете кренуле су из Малог забрана и дошле до Камичка, али кад га је требало прегазити, четници су одбили. Друга чета је прегазила Камичак, успела да потисне жандарме и немачке војнике, да заузме њихове положаје у Камичком гробљу, али даље није могла да напредује због жестоке митраљеске ватре са две стране: из улице Авде Карабеговића и са левог бока, из млина „Милошевић — Ристић". Четници су заостали и нису ни ступали у борбу. Пошто јој није јављено да се повуче, 2. чета је и сутрадан, 22. септембра, остала на десној страни Камичка прикривена у једној шумици поред гробља. По сећању Дуптана Антића „те ноћи Жића Крајчиновић из Глоговца и његов помоћник на пушкомитраљезу успели су да продру до самог Камичког моста. Пошто нису могли да се врате, завукли су се у једну кућу и ту остали цео дан до пред вече, и тек тада су успели да се повуку. Они су цели дан били у истој згради са Немцима, а раздвајао их је само један зид".¹¹⁶

Друга чета се тек увече, 22. септембра повукла на полазни положај.

Никаквих података нема о учешћу Четврте чете Вука Цвијановића у нападу.

У првом нападу у резерви су биле 2. чета Поцерског батаљона у Магазиновачи, 3. чета Мачванског батаљона у Мајуру и Ударна чета у Штитару.

Већи део снага Церског четничког одреда био је ангажован у нападу на јужну касарну. Са полазних положаја на линији Ливаде — Бећино брдо (Јевремовића коса) продирале су четничке чете са обе стране путева Богосавац — Шабац и Јевремовац — Шабац, и између њих. Дошле су до жичане огране око касарне и ту заустављене жестоком митраљеском и пушчаном ватром. Детаљнији подаци нису познати, сем да су левом етраном пута Богосавац — Шабац нападале Вукошићка и Свилеувачка чета.¹¹⁷ Као и остале, и јединице Церског четничког одреда у свитање су се повукле на полазне положаје. Са овог одсека фронта у превијалиште у Варну за цело време напада на Шабац донесен је само један рањеник.¹¹⁸

Две четничке чете под командом Николе Сокића успеле су да се провуку од Бећиног брда у улицу Војводе Мишића. Кад су се упутиле левом страном улице према болници, са раскршћа код улице Проте Смиљанића дочека их јака митраљеска ватра. Четници се склоне у једно двориште, а онда их Сокић поведе на супротни крај улице Војводе Мишића. И са те стране Немци отворе на њих ватру из митраљеза и бацача, и натерају их на повлачење. Пошли су према Тркалишту, у расвитак. Опазе их Немци и са трибина оспу из митраљеза, те се четници повуку према Летњиковцу.¹¹⁹

Од Летњиковца су нападале и Мачванска, Јадранска и Бојићко-јевремовачка чета. У хроници села Бојића Милован Ђорђевић пише о Бојићкој чети, која је имала „33 човека" и пре напада на Шабац прокопала друмове на тромеђи између Метковића, Бојића и Слатине, и наставља: „Бојићка чета учествује и у нападу на Шабац 21. септембра и била је смештена до напада у Варни, а уочи напада у селу Јеленчи. Њен правац напада био је Думача — „Зорка" — Поп Лукина улица. И ту, у Поп Лукиној улици гину Љубиша Пантић, Драгутин Андрић и Живота Глигорић. Делови чете се још исте ноћи пред зору повлаче из града, а трећи вод је остао до 15 часова. Једна патрола ове чете под командом Мила Ковачевића, заједно са још 25 четника Другог четничког батаљона којим је ко~ мандовао Миле пробила се до Камичка и склонила се у кућу Мила Тадића. Имали су задатак да се споје и успоставе везу са партизанима који су водили огорчене борбе против Немаца на сектору око речице Мутник — Камичак. До успостављања везе није дошло јер су Немци све своје снаге и расположиве тенкове бацили према партизанима. Андрија Будаковић прича: „Борба је била жестока. Кључало је ко у казану. Улицом су стално крстарила санитетска кола са рањеницима и камиони са муницијом. Стално се чуло гломарање тенкова. Били смо опкољени. Командант је наредио да се постави митраљез на прозор према улици за сваки случај. У кући смо остали до 9 часова пре подне, а затим смо се попели на таван. Увече, у 10 часова сишли смо и истим путем, преко Старог гробља и парка, користећи речицу Камичак од железничког моста, избили на Саву".¹²⁰

О учешћу јединица Посавског НОП одреда до сада имају забележена казивања двојице учесника. Милош Стефановић, борац 2 чете 3. батаљона, прича:

„Моја чета је пошла у напад од Летњиковца, преко Ши~ пурских ливада према Живинарнику. Прешли смо преко канала и где је сад пијаца (ту су били неки хватови) убили смо 3 Немца и заробили један пушкомитраљез. Допрли смо отприлике до иза данашње пијаце, дошли скоро до Болнице.

Други делови Посавског одреда, не знам да ли једна или више чета, нападали су путем Думача — Шабац и прздрли до кафане „Шаран". Немци су били код „Зорке" и било је отпора, али не великог. Чуо сам тада да је једна десетина Посавског НОП одреда требало да дође канализацијом до центра Шапца, али не знам да ли је то и остварено... Пред зору смо добили наређење да се повучемо од града до Шипурских ливада. Ја сам одређен да отпратим тројицу рањеника у превијалиште у Малу Врањску. Те ноћи било је око 5 погинулих из Посавског НОП одреда.

На тој страни нападали су с нама и четници и једно време су продирали с нама напоредо, али су се први повукли и почели тући по нама...

Не сећам се да смо нападали и друге ноћи".¹²¹О суделовању једне чете 4. посавотамнавског батаљона Посавског одреда у нападу на Шабац причао је Вукашин Тодоровић. По његовом сећању, чету је од Миокуса до предграђа Шапца довео командант батаљона Света Поповић. Правац напада ишао је кроз колонију „Зорке" до ивице Шапца, а одатле је чета пушкарала на део града између Поп-Лукине и Милоша Поцерца улице. „Немци су ту били утврђени, каже Тодоровић. Света Поповић је био врло разложан човек, реалиста, и није имао илузија да ће Шабац бити заузет. Знао је (наше и немачке снаге и наоружање, па је чувао људе. Из те чете није било губитака. То је био више демонстративан напад, подршка удару са неког другог правца, вероватно од Мачве".¹²²

Пред зору су се повукли на полазне положаје иза Добраве у Миокус и Предворицу. Нису учествовали у нападу друге ноћи.

О нападу на Шабац са истока, од Думаче, пише Л>уба Марић: „Немци су о нападу били раније обавештени. Знали су тачно када ће почети, па су због тога блокирали град и нису дозвољавали, сем са специјалним пропусницама, излазак из града...

По плану који смо ми доставили партизани су градском канализацијом избили у центар града. Изашли су баш у непосредној близини Крајскомандантуре, која се налазила у „Зеленом венцу" и одмах почели напад на њу". Скојевци из војних десетина, каже Марић, самоиницијативно су помагали устаницима који су продрли у град: „Чланови десетина, скојевци, повезивали су изоловане партизанске групе које су продрле у град, а међусобно нису могле да остваре контакт. Првог дана напада из скровишта муниције издате су све количине бомби и метака које смо имали и предате партизанима. Те су бомбе након једног сата дејствовале у Поп Лукиној улици на немачки тенк и аутомобил, али нису били погођени. Немци су наставили патролирање кроз град. Чланови групе снабдевали су храном борце који су вршили напад на Шабац.

На рејону Доњи Шор Немци су раниши, а затим и убили 7 људи, а такође и стрељали портира фабрике „Зорке" Спасоја Сомборца што се јавно солидарисао са партизанима у моменту напада. Партизани су убили 3 Немца на Прашкој банци и ликвидирали митраљеско гнездо. Од фолксдојчера радник фабрике „Зорке" Фрања изгубио је руку у тој борби".

По Марићевом сећању партизани су ослободили цео овај део града, а „Немци су још давали слаб отпор у Стругари".¹²³

Једна мања четничка једница, такозвани „Вод смрти", убачена је у Шабац са задатком да дејствује у самом граду. Највише је у овом воду било младића из Шапца, а водник је био Војислав Коцић, активни наредник, који је до априлског рата службовао у Шапцу и добро је познавао град. „Вод смрти" је успео да се пробије до улице Вука Караџића. Даља судбина ових тридесетак четника није довољно позната. Изгледа да су се пред зору растурили, да би се прикрили и преданили у Шапцу у кућама оних четника који су били из Шапца, код познаника и пријатеља, највише у улици Вука Караџића и у мањим околним улицама. Приликом претреса града, 24. септембра, Немци су их све открили и похватали. Неки су пружили отпор и изгинули у двориштима и на улицама, неки су се сами предали.¹²⁴

Рано ујутру 22. септембра све устаничке јединице, изузев наведених делова и појединаца, који су по невољи заостали у граду, налазиле су се на положајима са којих су протекле ноћи кренуле у напад.

Губици устаничких снага у првом нападу нису били велики. Из Подринског НОП одреда те ноћи погинула су 2, а рањен само 1 борац.

Други напад. Учесници у нападу не говоре ни о каквим догађајима преко дана, 22. септембра. Изузев непрецизног узнемиравања артиљеријом из Кленка, других покушаја од стране непријатеља није било. Партизанске чете су се одмориле и средиле на својим положајима.

Док је на фронту било мирно, околна мачванска села у позадини била су узнемирена присуством четника Будимира Церског. Било их је у Дреновцу, М. Причиновићу, Штитару, Табановићу, Мајуру. Усплахирено су причали: „Изгибосмо на Шапцу", иако борбе нису ни видели. Уносили су панику и немир у народ, а истовремено наређивали да им се пеку пилићи, прасићи, гибанице, да им се доноси ракија.¹²⁵

Тако је било у позадини дуж целог четничког „фронта". Светозар Цвеја Лукић, који је протекле ноћи учествовао у нападу у групи Николе Сокића, прича:

„Кад смо дошли у Летњиковац видео сам групу официра међу којима је био и Рачић. Храбри нас: Браћо, немојте мислити да је ово неуспех, ово је проба..." и тако даље. Није ми се свидело онда што је бојиште напуштено одмах. Отишли смо у Горњу Врањску, у Миливојевиће. Кад тамо, доста четника. Било је око 20 — 30 печених јагањаца и прасаца, једе се и пије, много мртвих — пијаних...

Друге ноћи, и касније, нисмо нападали. Преко дана нисмо постављали никаква обезбеђења, могли су нас Немци све похватати".¹²⁶

Заједничка команда анализирала је ток борби претходне ноћи. Сабрана искуства и уочени недостаци, употпуњени подаци о непријатељским снагама, тачкама и ватреној снази одбране, пренесени су затим на састанцима са штабовима батаљона и размотрен план напада за идућу ноћ.

Јединицама је еаопштено строго наређење команданта заједничке команде капетана Рачића, које се, дакле, односило и на четнике и на партизане: да се свако ко напусти положај сматра дезертером, да се такав одмах приведе њему лично у Штаб и да ће сваки дезертер бити стрељан.

Група Ваљевског НОП одреда је ове ноћи напредовала много више него претходне. „Друго вече имали смо већ неко искуство, забележено је у Историјату Подгорске групе. Нисмо се развијали у стрелце као први пут, већ смо кренули у колони један по један.... пре почетка ватре пришли смо сасвим близу". Са десетином из чете Пере Савића на левом крилу, уз помоћ партизана — водича из Шапца на дееном, група је заузела железничку пругу, прешла Камичак и избила на леву страну улице Краља Милана. У борби на Старом гробљу погинуо је митраљезац из једне Подгорске чете Миодраг Миша Павловић, земљорадник из Тулара. Поред њега су рањена још два партизана. Немци еу организовали одбрану дуж десне стране улице Краља Милана, ивицом парка, до железничке пруге. Партизани су пуцали из кућа и дворишта са леве стране улице и из баре поред тадашње улице Кнез Иве од Семберије. Десно крило Ваљевске групе продрло је у парк и зашавши кроз бару иза парка за леђа Немцима, на крају улице Краља Милана с десне стране, одбацило их одатле.

Са Ударном четом требало је у нападу на млин да учествују и чете Будимира Церског. Мика Митровић је послао патролу да успостави везу с њима. Патрола их није нашла на положају. Мика је наредио патроли да их потражи даље, иза положаја. Патрола је ишла иза. линије фронта све до Саве, али њих нигде није било. У повратку, трагајући за њима дубље у позадини, патрола их је нашла у колибама и кућама села Табановић, где пијани и не мисле на напад.

Ударна чета је пошла сама у напад. Да би истерали непријатеља из млина, борци Ударне чете одлучили су да млин запале боцама с бензином. Пре поласка. у напад борци су се изули и оставили обућу у дворишту Ратарске школе. Пошли су кроз багремар, затим од куће до куће, из дворишта у двориште, пузећи и претрчавајући, дошли до гараже Мила Марчића, односно у прво двориште до млина,. „Пошли смо да запалимо млин, сећа се Јосип Антоловић Хрват. Ишли смо по двориштима, а улицом су ишли тенкови. Покушали смо да их запалимо. Бацили смо на један тенк запаљену флашу бензина, а други је опалио по нама".¹²⁷

Из дворишта Мила Марчића није се могло прићи млину. „Простор испред млина свуда је био осветљен сијалицама, прича Жића Новаковић. Тада смо Мија Јовановић, Влада Џавић, неки Рашевић и ја гађали сијалице из пушака и неколико угасили. Десетак минута касније из млина је покуљао дим и почела је да га туче артиљерија из Кленка. Немци су се повукли из млина преко Камичког моста, а млин запалили и јавили артиљерији у Кленку да гађа млин. Удариа чета одатле крене лево, пређе пут за Табановић на крају улице Хајдук Станка (близу садашње Сточне пијаце) и избије на канал Камичак. Десетак бораца било је већ прегазило Камичак кад је стигло наређење да се чета повуче. Било је око 3,30 часова".¹²⁸

По сећању Јосипа Антоловића „пребацили смо се преко Камичка. Опет смо се држали башта иза кућа. Сећам се, једном другу је случајно експлодирала бомба у неком кокошинцу. Било је и смеха. Учинило ми се да смо тако стигли до центра, до „Зеленог венца". Када сам пре неколико дана био у Шапцу, (22. и 23. октобра 1967. године) видео сам да то није центар. Ми емо, у ствари, били стигли до раскршћа, на коме се налази хотел „Југославија". Вратили смо се опет до Пољопривредне школе".

О нападу 1. чете Мачванског батаљона Милан Цикота пише: „Напад се поновио ноћу 22/23. септембра, али такође без резултата. Моја чета у свом наступању трпила је артиљеријску ватру од које смо имали једног рањеног друга. На помолу дана опет смо напустили куће у граду и посели ранији положај".

Међутим, Милан Цикота описује и један догађај, везујући га за прву ноћ напада, али који се могао десити само друге ноћи. На левом крилу 1. чете Мачванског батаљона била је „четничка јединица којом је командовао Будимир Церски. Лево од ове четничке јединице била је наша Ударна чета Мике Митровића Јарца... Командир Јанковић, обилазећи десетине, дошао је и у моју десетину. Непосредно је наредио мени и Живораду Шобићу из Липолиста, да ухватимо везу са нашим левокрилним суседима и еа четом Мике Јарца. Извршавајући овај задатак наишли смо на следеће стање: четници су безбрижно лежали на својим положајима који су били у делимично пошумљеном простору код Расадника. Дошао сам код њиховог старешине и рекао да је моја чета у граду. Сада ћемо и ми кренути, — то је био одговор. Ухватили смо везу са Микином четом, која је била у току извршења свог задатка. Враћајући се у састав своје чете ишли смо преко положаја четника. Били су на истом положају, са добро скривеним главама иза дрвећа, у лежећем положају. Поново сам се састао са, њиховим старешином, рекавши му да и Микина чета извршава свој задатак. Удаљио сам се од њих и дошао у своју чету, након што ми је Церски рекао да је упутио патроле у правцу града и очекује њихов повратак, а затим да креће у напад. Тако је он извршавао свој борбени задатак".¹²⁹

Трећа чета, која је ове ноћи уведена у борбу (у резерви је била 2. чета „Радосављевић" на простору Мајур — Штитар) и 4. чета Мачванског батаљона, имале су више успеха. Обадве чете су успеле да потисну Немце и жандарме са положаја на десној обали канала Камичка, да их одбаце из Камичког гробља, а ове ноћи и из улице Авде Карабеговића, и да заузму цео овај део града до улице Вука Караџића. По сећању Радивоја Максимовића „једна група партизана је продрла у Камичко гробље одакле су се у мањим групама разишли по суседним улицама. Неки су прошли улицом Авде Карабеговића у улицу Вука Караџића и код бивше кафане „Цицибанове" погинула су 2 партизана... Друга група је прошла Брегалничком улицом и ушла у двориште у Мачванској улици број 63 и у том дворишту је погинуо један партизан".¹³⁰

Група од 7 бомбаша Мачванског батаљона убацила. се у град и пробила до „Чардака", односно Пожарне команде, на углу Стојана Новаковића и Анте Богићевића улице. Имали су задатак да запале чардаке и задатак су извршили.¹³¹

И 3. чета је сутрадан остала цео дан у граду.

О нападу Церског четничког одреда на јужну касарну друге ноћи зна се само толико — да је напад изведен и да су, као и претходне ноћи, јединице дошле до жице око касарнског круга и бункера, ту опет задржане, и ујутру се повукле.

Јединице Посавског НОП одреда, са деловима неких четничких јединица, успеле су у другом нападу да продру све до Баира и да заузму железничку станицу и Електричну централу. „У три часа угасило се електрично светло", забележио је за ноћ 22/23. септембра Глиша Бабовић. Партизани су нападали на Немце у „Зеленој школи" и жандармеријској касарни. Код куће Илије Живојиновића, фотографа, погинуо је један партизан — студент.¹³²

Све устаничке јединице, сем наведених, добиле су наређење да се пред зору повуку на полазне положаје на линији Крсмановача — Мијатовача — Расадник — Мали забран — Ливаде — Јевремовића коса — Летњиковац — Думача. Јединице Посавског НОП одреда заузеле су положаје на реци Добрави. За све јединице 23. септембар је био миран дан, али заостали делови у граду изгледа да су имали сукоба са немачким патролама, које су крстариле улицама.

Док су партизанске јединице, одмарајући се на смену на својим положајима, ишчекивале наређење за следећи напад на Шабац, за четнике је он већ био завршен. Појединачно, у мањим и већим групама, без команде и контроле, или под командом официра-издајника, лутали су по позадини, по селима, и сејали отрован и заразан страх и смутњу. У чланку „Развој НОБ у срезу Поцерском" описан је и тежи случај, пример изразите петоколонашке акције: „Командир Мачванске четничке чете капетан Братић... је у униформи југословенског четничког официра на. једним чезама ноћу 23. септембра, дакле одмах по нападу на Шабац, пројурио кроз скоро сва села Поцерине, будио председнике општина, издавао наређења да се засипају сви прелази на путевима, јер, каже, долазе камиони и топови из Ваљева којима ће се бомбардовати утврђења у Шапцу... Хтео је да засипањем прокопа омогући противнапад Немаца из града тенковима... Потере које сам упутио нису га пронашле, а ни каснија оптужба код Рачића није дала ре-

Зултат. Он је и даље остао командир чете која никада и нигде није ступила у борбу".¹³³

У једином партизанском документу који се односи на сам напад на Шабац, налази се и оцена држања партизана, која у целини гласи:

„Наредба Бр. 16 команданта Мачванског батаљона Н. О. П. П. одреда — Приметио сам да се наши другови партизани у већини случајева у борби око Шапца. нису одржали онако, како то доликује нама партизанима. Неки су у самим почецима борбе добијали грозницу, неке опет заболео стомак, неке ноге итд. Неки су опет на пуцањ бомбе или гранате напуштали своја места и без икаквих разлога напуштали своје другове на ватреној линији, бегали као кукавице, сејали панику свугде где су стигли говорећи како их Немци побише, а себи за оправдање наводили како су се сви наши другови разбегли. Све ово оставља ружну слику и каља нашу партизанску борбу, а и име самих партизана, те стога: НАРЕЂУЈЕМ:

I. Да у будуће уколико би се овакви случајеви десили командири и политички комесари на лицу места најстрожије казне, јер ко је партизан, он мора бити јунак и храбар. Има доста наших другова партизана који заслужују да се истакну као пример партизанске дисциплине и храбрости. Наводим један пример: Наш друг Жића Крајчиновић и његов помоћник били су у самом Шапцу око 48 сати и када смо сви мислили да су изгубљени а, они нам дођу и пушко-митраљез донеше.

Имало би доста сличних примера као што је цела чета друга Ђуре Губеринића одржала се сама на положају и тако исто и чета друга Антића иако су остале без везе.

Када сви нашрх партизани буду се држали као ови другови, наша партизанска борба имаће пуне успехе и ми ћемо правдати народне жеље и нашу наду.

II. Командири чета водиће рачуна да добивени задаци чет& буду добро обезбеђени и заштићени од сваког изненађења.

III. Командири чета еутра до 9 часова да, поднесу спискове људства и оружја, да воде спискове оних другова који су одсутни.

Смрт фашизму — Слобода народу! Командант Мачв. Батаљ. Лала, Пол. ком. Баја, 27. IX 1941. год."¹³⁴

Билтен Брховног штаба НОПОЈ у броју 7 и 8 од 1. октобра 1941. године донео је вест о нападу на Шабац.

„Б о р б е у М а ч в и

117 Марко Селенић, Сећање, зап. аутор 14. 11. 1966 и јуна 1969.

119 Светозар Цвеја Лукић, Сећаша, зап. аутор 24. 6. 1969.

120 Милован Ђорђевић, Хроника села Бојића, Уствари (часопис), 4/1959.

122 Вукашин Тодоровић, Сећања, зап. аутор 19. 6. 1969.

124 По сећању Маре Завађе, зап. аутор 16. 4. 1970. — У том воду су били: Милан Пушић, Драган Беловуковић, Војкан и Никола Ра~ дић, Душан Косовац, Бора Миладиновић Влауца, Јован Цветуљац, Пера „Коза" — из Шапца, Будимир Живановић из Радовашнице, неки Јаковљевић из Маова, неки Цветановић... „Пушић се није дао, стао је на сред улице, викао и пуцао, и ту је потинуо". Радићи и Беловуковић су се предали. Радићи су стрељани у шабачком логору, а Беловуковић интерниран у Немачку. Јаковљевић је ухваћен 24. 9. на Баиру и стрељан...

131 Јанко Ђурић, један од 7 бомбаша, причао Марку Опачићу. Нап. 66, гл. IV.

132 Марко Оскомић, Сећања, зап. аутор 11. 8. 1968.

133 Миодраг Трифуновић, Развој НОБ у срезу Поцерском, ИАШ, МГ.

136 „Борба 1941, Историјски архив КПЈ, том I књ. 1.

138 Драгојло Дудић, Дневник, 1941, Просвета, Београд 1957, 155.

139 Драгојло Дудић је забележио у Дневнику 22. септембра да су извршене све припреме за одржавање саветовања. Према Записима Родољуба Чолаковића командант и чланови ГШ Србије — Сретен Жујовић, Филип Кљајић и он, стигли су у Столице код Крупња, са политичким комесаром Ваљевског НОП одреда, 23. септембра. Друг Тито, Александар Ранковић, Иван Милутиновић и Иво Лола Рибар већ су били тамо, а затим се три дана чекало на долазак Едварда Кардеља, пре но што је саветовање почело, 26. септембра. Драгојло Дудић, н.д. 153, 154 и 158; Родољуб Чолаковић, Записи из ослободилачког рата I, 284 и 292.

142 Извештај штаба 342. немачке п. дивизије од 24. 9. 1941. год.,

143 Станоје Филиповић, Подриње у крви и пламену, Годишњак ИАШ I, Шабац 1964, 53.