ДРУГИ НАПАД НА МАЧВАНСКУ МИТРОВИЦУ Одмах по доласку партизанских чета на положаје око Мачванске Митровице, дошао је у Салаш Ноћајски командант Одреда Небојша Јерковић. „Дошао је на мотоциклу, пише Живан Жика Тадић, и донео наређење Штаба да се нападне непријатељско упориште у Мачванској Митровици и да се Мачванска Митровица ослободи."125 Одређено је да у нападу учествују Ударна чета, 4. чета, један вод 3. чете и Белоречка четничка чета. Усред дана, нешто после 12 часова, пошли су у извиђање Мика Митровић, Душко Слијепчевић, Лала Станковић, Жика Тадић и Радован Коњовић, прегазили Модран и „од Засавице увукли се кроз кукурузе у дворишта од прилике стотинак метара дубоко у улице. Одмах смо покупили укућане и са њима заједно упутили се дворишној огради према улици. Покрили смо пушке мантилима, наслонили смо се на ограду. Посматрали смо немачку патролу заједно с укућанрша из три дворишта. Видели смо читав њихов распоред: дању су патролирали са извесним снагама на једну и другу страну, а јаче снаге имали су само код понтонског моста. . ,"126 После успешно обављеног извиђања решено је да се напад изведе исте ноћи, 9/10. септембра. Најтежи део задатка поверен је Ударној чети. Свој план напада Мика Митровић је изнео целој чети.127 Он ће да поведе две десетине преко Модрана и кроз уско сокаче до главне улице. Ту је у близини Бродоградилиште и ту су смештени немачки војници, а испред куће шета стражар с пушком „на готовс". Треба се неопажено привући, бешумно ликвидирати стражара, а остале немачке војнике похватати живе. Трећа десетина избиће код понтонског моста, ликвидираће стражаре, и кад добије одређени сигнал од групе која иде с командиром, запалиће мост. Са овом десетином, као претходницом, на Немце око моста нападаће 4. чета и Белоречка четничка чета. Вод 3. чете упашће у варошицу са источне стране и напасти на Немце код школе и општине. Напад је одложен за идућу ноћ, али 3. чета није о томе обавештена. Жика Тадић је довео свој вод до првих кућа и све до зоре чекао уговорени сигнал. Кад је свануло вод је морао да се повуче преко поља Модрана, које су тукли немачки митраљези са узвишених тачака из Сремске Митровице. Претрчавајући поље на великом растојању, борци 3. чете су се повукли у Салаш Ноћајски, а да нико није био ни окрзнут.128 Као и сваког дана, Немци и усташе су тукли топовима и минобацачима десну обалу Саве до Салаша Ноћајског. Губитака код партизана није било. По наређењу немачких војних власти, 10. септембра евакуисано је становништво Мачванске Митровице у Сремску Митровицу. Један део избегао је у околна мачванска села. Према утврђеном распореду устаничке чете кренуле су на извршење задатака, ноћу 10/11. септембра. Касно у ноћ Мика Митровић је довео Ударну чету кроз башту и двориште до саме улице. Борци су се склонили иза зтраде, а Мика је сам отишао да извиди где је стражар. Вратио се и повео са собом двојицу партизана: десетара Жићу Новаковића и неког Босанца. Р1зишли су на сокаче и са бајонетима на пушкама, пузећи, привукли се на 3 — 4 корака до стражара, окренутог леђима. Тек што је Мика покушао да се усправи и са бајонетом јурне на стражара, овај је чуо шум, хитро се окренуо и опалио из пушке према Мики, а затим побетао. Остали борци су притрчали до улице. Немци су такође заузели положаје. Настала је жестока пуцњава. Ударна чета се повукла без успеха и без губитака. Само је командир био лако рањен. Куршум је звизнуо дуж леђа, као бријачем пресекао фермен, копоран и кошуљу, и опрљио му кожу на леђима. Од плећке до кука пружала се танка масница.129 Код понтонског моста и код општине упозорени немачки војници одмах су заузели положаје и отворили паљбу. Преко моста је у помоћ из Сремске Митровице претрчала већа група Немаца. Нападачи су морали да се повуку. Ударна чета је остала још 2 — 3 дана у Салашу Ноћајском. За то време Мика Митровић није мировао, стално је био у покрету, изналазио је макар и ситне акције. Проналазио је људе из Мачванске Митровице и слао их у варошицу. Са групом бораца Ноћајске и Салашке чете организовао је неколико мањих акција: Истерано је веће крдо дебелих свиња немачког сарадника Воје Јовичића, трговца и председника општине из Мачванске Митровице; добављене су веће количине соли и дувана; изношен је материјал из Бродоградилишта, потребан за радионице бомби; запаљен је један сплав на Сави код Митровице... На иницијативу и по упутствима Мирка Бибића Шпанца партизани су покушали да минирају понтонски мост на Сави између Сремске и Мачванске Митровице. Са одређене удаљености од моста, са обале је пуштена у воду нека врста примитивног торпеда. То је била даска дужине 350, ширине 35, и дебљине 5 сантиметара. На њу су постављене две повезане натазне мине са штапином и детонатором. Рачунало се да ће речна струја сама да нанесе даску са експлозивом под мост. Извршена су прорачунавања колика је количина експлозива и дужина штапина потребна да би експлозив био активиран кад даска стигне под мост и удари о понтоне. Учињена су два покушаја, али без успеха.130 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument