ОПСАДА ШАПЦА И МАЧВАНСКЕ МИТРОВИЦЕ О нападу на Шабац почело се у Окружном комитету мислити врло рано, такорећи одмах после прве акције и победе у Богатићу. Већ у извештају Покрајинском комитету КПЈ за Србију од 14. августа, ОК пише: „Сматрамо да би било врло потребно да одмах добијемо везу с одредом из| Ваљева и Обреновца, ради неких заједничких акција (напад на Шабац,, и т.сл.")91 Мало даље у истом извештају, скоро као ради оправдања и образложења помисли о нападу н-а Шабац, ОК пише: „Ситуација је у Шапцу врло напета. Већ више дана очекују власти напад на Шабац. На улице су извукли митраљезе и топове. Време кретања смањили и ограничили. Бан дринске бановине Шапчанин Илија. Поповић „Спирин" појцнео је оставку, али, како чујемо није уважена. Председник шабачке општине такође поднео је оставку. На. његово место је постављен један Рус — Белогардејац". На то је ПК одговорио 20. августа да је одлучио да повеже Подрински НОПО са Ваљевским и Обреновачким НОП одредима, а такође и са Главним штабом партизанских одреда Србије. Међутим, о нападу на Шабац ПК је имао друкчије мишљење: „Ако наше оружане снаге нису још довољно јаке за напад на Шабац, онда га немојте изводити, поготову када је непријатељ у приправности"92 Ослобођењем Богатића, Лознице и Ковиљаче, на територији шабачког округа остала су само још два места неослобођена: Шабац и Мачванска Митровица. Изгледа да је у то време„ почетком септембра, Штаб Подринског НОП одреда имао објективније мишљење о снази Одреда и о јачини непријатеља, те није помишљао на брзу ликвидацију немачких снага у Шапцу и Мачванској Митровици, већ је предузео опсаду ових места. Истовремено, Штаб Одреда ради на томе да се добро изврше припреме за напад на Шабац: да се подробно испита јачина и распоред непријатељских снага у Шапцу, да се обезбеди помоћ суседних партизанских одреда, Ваљевског и Посавског, и учешће четничких одреда са територије округа. Док те припреме трају, Штаб Одреда је ставио у задатак батаљонима и четама: да стегну обруч око Шапца и Мачванске Митровице, да осујете евентуалне продоре немачких јединица и заштите слободну територију; да се среде и учврсте завођењем неопходног војничког реда и строге дисциплине; да се по батаљонима и четама организују одређени пратећи делови и јединице (пионирске чете, минерска одељења, бомбашке чете, економати за исхрану, превијалишта, обавештајни и извиђачки органи); да и чете са своје стране извиђају непријатеља и да настоје да прикупе о њему што више података, Ради обезбеђења од покушаја усташког упада из Семберије у Мачву, и на Дрини је постављено обезбеђење. Опседање Шапца и Мачванске Митровице од стране јединица Подринског НОП одреда почело је одмах сутрадан по ослобођењу Богатића. Десетина 2. чете „Радосављевић" Мачванског батаљона, која је ноћу 2/3. септембра извршила демонстративни упад у Шабац, извршила је покрет у току 3. и 4. септембра од Шапца кроз Табановић, Мачвански Причиновић, Узвеће, Глушце и Метковић до Богатића, успут враћала сељаке који су ишли за Шабац и саопштавала да партизани забрањују одлазак у Шабац.93 Командант Поцерског батаљона Подринског НОП одреда Милан Беловуковић Дева припремио је батаљон одмах после ослобођења Богатића да крене на Шабац — да упадне у град, да се бије са окупатором и свети за жртве на, Битви. Батаљон је већ био постројен пред зградом Среског начелства и спреман за покрет, кад су наишли командант Одреда Небојша Јерковић и Драгослав Рачић са неколико четника, старешина Церског четничког одреда. Командант Јерковић је наредио Беловуковићу да чете размести за одмор у Богатићу, а да он са политичким комесаром батаљона, командирима и политичким комесарима чета, дође на састанак у кућу Лазе Јовановића, борца Подринског НОП одреда. Кад су се сви искупили, пише Милан Беловуковић, „отпочела је дискусија о даљем војевању против непријатеља. Пао је предлог да се Шабац опколи и држи у опсади док не наиђе боље време и док не прикупимо све наше снаге за напад на Шабац."94 Предлог је усвојен и одмах је утврђен распоред снага. Закључено је да Поцерски батаљон држи блокаду од Кочиног канала, Табановића и Сокине механе; Мачвански батаљон од Слепчевића, Мајура и Богосавца; Церски четнички одред од Богосавца до Летњиковца, а од Летњиковца до Саве — јединице Посавског НОП одреда; две чете Поцерског батаљона да блокирају Мачванску Митровицу, а једна чета Мачванског батаљона да се смести у Бадовинцима и да чува прелазе на Дрини. Штаб Поцерског батаљона извршио је следећи распоред чета према Шапцу: 1. чета поставила се крај Саве са задатком да контролише пут Шабац — Дреновац — Мачванска Митровица и да омета речни саобраћај; 2. чета сместила се у Табановићу, а 5. чета, смештена у Штитару, имала је задатак да са деловима истуреним на комуникацији Шабац — Лозница од Сокине механе до Мајура контролише друм и железничку пругу и спречава саобраћај на њима. Све сеоске путеве, путељке и стазе у међупросторима између чета контролисале су страже и патроле, спречавале одлазак у Шабац и проверавале ко излази из Шапца. Штаб батаљона се сместио у Радовановића колибу, у атару Табановића.95 На одсек блокаде додељен Мачванском батаљону распоређене су 1. и 2. чета. Оне су разместиле своје водове и десетине по колибама дуж друма од Мајура до Слепчевића.96 У колибама до Мајура била је 2. чета „Радосављевић". За командира чете био је постављен, 8. септембра, Благоје Радовановић.97 Пошто је он био лакше рањен у ногу, за вршиоца дужности командира чете постављен је Душан Антић. Половина 1. чете била је на положају поред друма, а друга половина у Слепчевићу, где је био и Штаб Мачванског батаљона. Десно од партизанских чета блокаду су држале чете Церског четничког одреда, али њихов распоред није познат. Нема података ни о томе кад су чете Посавског партизанског одреда блокирале Шабац са источне стране. У опсаду Мачванске Митровице Штаб Поцерског батаљона послао је 7. септембра 3. и 4. чету, 8. септембра њима се придружила и Ударна чета, а за њима је стигла и Белоречка чета Церског четничког одреда под командом поручника Милића Матића. По наређењу Штаба батаљона команде партизанских чета су код Мачванске Митровице ангажовале и по један вод Салашке, Ноћајске и Засавичке партизанске чете. Предстраже и заседе ових јединица постављене су у луку око Мачванске Митровице, који се протезао од Саве између Мачванске Митровице и Засавице, кроз Салаш Ноћајски — код последњих кућа према варошици — до Саве јужно од места где пут из Салаша Ноћајског за Мачванску Митровицу избија на реку. Чете су добиле задатак да на свим правцима од Шапца и Мачванске Митровице прокопавају путеве, руше мостове, постављају препреке и барикаде, уз ангажовање сеоских партизанских чета и мобилизацију народа. За обезбеђење од усташа на Дрини, Штаб Мачванског батаљона послао је 3. чету у Бадовинце. Она је одатле настојала да консолидује сеоске партизанске чете Салаша Црнобарског, Бадовинаца и Прњавора, и да их оспособи за чување Дрине. Ове чете, бројне по саставу, али са мало оружја, смењујући људство непрекидно су одржавале страже, заседе и патроле на Дрини. Наређењем команданта батаљона Милана Ђаковића од 10. септембра, 3. чета је повучена са Дрине у састав батаљона, у Слепчевић, оставивши на Дрини новообразовану Бадовиначку чету.98 Под притиском надмоћних непријатељских снага почетком септембра је из Семберије морала да се повуче и да пређе у Мачву Прва семберијска, у Мачви позната као Босанска, односно као Бијељинска партизанска чета. У прво време чета се задржала на Мирковића ади, на Дрини. Имала је око 20 наоружаних бораца и један пушкомитраљез. Командир чете био је Мирко Филиповић, стари члан КПЈ и искусни револуционар, који је због свог револуционарног рада више година провео на робији, а политички комесар Вукашин Пајкановић. Са четом је био и Миленко Стојаковић, члан Штаба Мајевичког партизанског одреда. Намера руководства је била да чета остане неко време неопажено, док не успостави везе са партијском организацР1Јом или са другим четама Мајевичког НОП одреда у Семберији. Међутим, била је откривена и 10. септембра нападнута. Иако је одбила домобране, морала је да се премести.99 По договору са Штабом Подринског НОП одреда чета се сместила у Црној Бари, и убрзо око себе окупила избеглице из Семберије и других крајева Босне, настањене у Бадовинцима, Салашу Црнобарском, Глоговцу и Црној Бари. И ова чета је чувала један сектор на Дрини.100 Због великих губитака на Битви 4. чета Мачванског батаљона послата је у Петковицу, код Штаба Одреда, ради попуне и сређивања. За новог командира чете постављен је 5. септембра Вук Цвијановић.101 Чета је вршила обезбеђење, а нови командир је организовао војну обуку и стекао поштовање бораца добрим познавањем посла. После неколико дана чета је премештена у Лешницу, где је са месном партизанском четом контролисала Дрииу заседама, стражама и патролама. Командир Вук Цвијановић и политички комесар Слободан Јовановић у пратњи неколицине бораца, ишли су на политичке зборове у околним селима, на позив присталица НОП-а из тих села (Ново Село, Доњи Добрић). Пред напад на Шабац 4. чета је повучена у Слепчевић, у састав Мачванског батаљона.102 Од 1. септембра Немци су у већој мери почели да у борби против устаника користе авијацију. Четвртог септембра један извиђачки авион је неколико пута ниско надлетео Богатић и у бришућем лету унакрст га митраљирао. Око 11 часова 6. септембра, 3 авиона бомбардовала су Слепчевић и Штитар. Осмог септембра су опет 2 авиона ујутру бомбардовала села у околини Шапца, а око подне 5 авиона села у северној Мачви. Десетог септембра бомбардован је Мајур.103 Такође су авиони готово свакодневно надлетали и митраљирали колибе, шуме и поља на простору Табановић — Сава, где су биле размештене чете Поцерског батаљона. Због тога се Штаб батаљона преселио у Васиљевића кућу у Табановићу, на крају села. У војним магацинима на Косовцу био је у то време смештен логор заробљених немачких војника. Ту су били сабрани сви заробљеници из борби у Мачви, у Лозници, Ковиљачи, Крупњу и код Завлаке. Немачка авијација је 10. септембра бомбардовала логор, вероватно са намером да заробљеницима омогући бекство из логора. Резултат ове „помоћи" био је ужасан, као што се види из извештаја Војног заповедника Србије: ,.У борбама код Лознице — Ковиљаче и Крупња — Мојковића, осим мртвих и рањених, нестало је око 330 војника; они су доспели у заробљеништво комунистичких бандита. По изјавама војника побеглих из заробљеништва, бомбардовањем 10. 9. убијено је око 100 војника у каменолому Чокешине, 23 истим поводом рањених војника смештени су 17. 9. у болницу у Лозници, 40 рањених у санаторијуму Ковиљача код Лознице."104 У другом немачком извештају из истог времена, пише: „Нашим јединицама је пред Шапцем предато осам заробљених немачких војника који су рањени. 27 тешко рањених немачких војника леже у устаничкој болници у Лозници."105 Због непојмљиве суровости немачке команде убијено је и рањено више од половине заробљених немачких војника, више но што их је избачено из строја у свим дотадашњим борбама против устаничких одреда. у наведеном подручју. Знатан број заробљеника искористио је забуну приликом бомбардовања и разбежао се по Мачви. Командант Мачванског батаљона Милан Ђаковић послао је 11. септембра четама наређење: „Целог дана слати тројке у патролу на овом реону. Ово је потребно јер су побегли неки заробљеници Немци из логора. Они су без оружја зато наредити сељацима да са сикирама, рогуљама пођу по кукурузима да неки не би од њих прошли у Шабац."106 Заробљеници су похватани у мачванским селима око Цера и на Дрини. Мало их је успело да се провуче до Шапца. Једну групу теже рањених Штаб Подринског НОП одреда је послао колима у Шабац и предао их немачкој војсци. У периоду блокаде партизани су потпуно онемогућили пловидбу на Сави. Кад је избила на Саву, 1. чета је већ 6. септембра приморала брод „Славонија", који је пловио из Сремске Митровице, да пристаие уз десну обалу нешто ниже од Дреновца.107 На лађи је било око 70 лица, путника и посаде; од товара — веће количине брашна, дувана и шећера, а команда брода носила је и доста новаца. Пошто се особље брода жалило партизанима да 3 месеца није примило плате, од тог новца дат им је један део, а остало је задржано за Одред. Сву храну и остале артикле партизани су изнели из лађе, мобилисали сељаке из Дреновца и колима пренели у Мачвански Причиновић, где је предато Ради Кулезићу са овлашћењем, да подели избеглицама у Дреновцу, Причиновићу и другим селима. Сви путници и посада су испитани и упућени у мачванска села; забрањено им је да одлазе у Мачванску Митровицу и Шабац. Капетан брода и његов помоћник, код којих је нађена Хитлерова књига „Мат катрј;" („Моја борба") послати су Штабу Одреда. Три младића, матрози на броду и један путник из Сремске Митровице, избеглица у Мачванској Митровици, јавили су се добровољно и ступили у партизане. Брод је враћен и склоњен у рукавац Саве код Дреновачке аде.108 Чета Пере Савића је зауставила бродове „Бошко Јездић", „Војвода Брана" и стамбену лађу број 8, и приморала их да уплове у рукавац код Дреновачке аде. Осмог септембра Немци су ове бродове бомбардовали и потопили. Том приликом тукли су бомбама и Дреновац.109 Неколико кућа је срушено до темеља, а једна жена и дете рањени. „Лучко поглаварство Хрватска Митровица" известило је 16. септембра „Заповједништво морнарице НДХ" о „комунистичкој дјелатности на риеци Сави", како о заробљавању и потапању напред наведених бродова, тако и о још неким акцијама: „Када је брод „Војводина" стигао у висину испод ушћа рјеке Дрине, припуцано је на њега са српске стране а са брода је одговорено паљбом из пушкомитраљеза те је паљба на српској страни тиме била ушуткана. Овом приликом је био лакше рањен у главу први крмар брода „Војводина". — Багер „Морава", који се налазио усидрен поред лиеве обале испод села Стара Сриемска Рача, није још одпочео са радом на багеровању пловног пута кроз рачански сектор са разлога несигурности на риеци... Дизалица „Шабац" (која је била на српској страни — у висини шуме села Босут) која је имала задатак да очисти корито риеке Саве од подводних клада такођер не може да ради услиед садањих прилика. — Данас су завршени радови око бацања у воду сплави које су на српској страни, услиед опадања воде, биле остале на сухом код села Подрињска Митровица. Овај посао извршили су радници из Хрватске Митровице под заштитом наше Усташке бојне, која је на замолбу овдашњих њемачких власти прешла у Подррхњску Митровицу. Заштита ових радова вршена је стално пушчаном и стројопушчаном паљбом од стране наше Усташке бојне и њемачке војске. Превлачење сплави на нашу обалу је извршио брод „Смедерево"... За вриеме привлачења сплави стално је нападан брод „Смедерево" са српске стране... Све ове дане стално се пуца са свим могућим врстама оружја преко Саве, па је зграда Лучког поглаварства добила такођер неколико нових погодака. — На ззамолбу њемачке Ортскоманде, а да би се спасли пловни објекти, који су се налазили у Подринској Митровици а власништво су Багерске секције под управом њемачком, ово је Лучко поглаварство дало пристанак да се ови објекти пребаце на нашу обалу. Јучерашњим даном са бродом „Смедерево" довучени су на ову страну и усидрени."110 Одлазак у Шабац и Мачванску Митровицу био је забрањен и спречаван, а излазак из ових места строго контролисан. Мало ко је успевао да се неопажено провуче поред партизанских стража, патрола и заседа, поготову што је у контроли масовно учествовао народ, стрепећи од издајника, шпијуна и петоколонаша. Милан Беловуковић Дева забележио је случајеве откривања и хватања неколицине таквих, који су покушали да се непримећено провуку у оба правца.111 Већ 4. септембра патрола 1. чете Поцерског батаљона ухватила је „једног Циганина из Шапца" и привела Радића колиби, где је била команда чете и њена главнина. Чим су га видели Пера Савић и други Шапчани - партизани, почели су да га псују и грде, говорећи да је немачки шпијун. Неколицина бораца су скочили да га одмах убију. Штаб батаљона који је тог часа био са 1. четом и команда чете образовали су суд, који је најпре испитао неколико Шапчана, а онда саслушали и окривљеног. Утврђеио је да је Циганин на једном сплаву пошао низ Дрину, а затим низ Саву. Сплав је ударио у воденице на Бановом Броду, воденичари су заробили 2 Немца, а Циганин се са још једним отиснуо низ реку, држећи се за комад сплава. Признао је да је носио писмо од Немаца из Шапца и предао га Михаиловићу Ђаји, Шапчанину, тада учитељу у Засавици. Ђаја је био познат као сарадник окупатора. У вези са признањем Циганина одмах су послате патроле у Равње и Засавицу да ухапсе Ђају, Мику Турудића. шофера и власника аутобуса из Засавице, и Иву Павловића, земљорадника из Равња. Ђаја је већ био побегао, Мика Турудић је спроведен у Штаб батаљона, али је убрзо пуштен, а уместо Иве Павловића из Равња је стигла група симпатизера НОП-а са списком и потписима 40 људи који гарантују за Иву Павловића да неће учествовати у непријатељској активности против НОП-а. Друга чета Поцерског батаљона ухватила је 6. септембра два жандарма који су покушали да прођу у Шабац. Жандарми су изјавили да желе да ступе у партизане, а пошто није било никакве оптужбе ни доказа против њих, примљени су. Сутрада је један од њих успео да побегне, а други је при покушају бекства убијен. У Штаб батаљона приведени су 7. септембра Радмила Милошевић, жена Млађе Милошевића, у то време затвореника у Петковици и Стева „Босанац", кључар затвора у Богатићу. Кључар је одмах пуштен да иде у Мачву, а Радмила Милошевић је стражарно спроведена у Богатић. На Дрини је ухваћена једна жена, за коју је установљено да је непријатељски агент и да је по задатку дошла у Мачву. Осуђена је на смрт и стрељана, 8. септембра. Колико је успела контрола уласка у Шабац, види се из ових података, које је забележио Глиша Бабовић: „13. IX — Чак ни Ливадари три јутра не доносе млеко. Обруч устаника, П.атроле крстаре до „Зорке", касарни и пољопривреде. Пошта не иде, телеграф не ради, шеет дана не долазе новине."112 Штаб Подринског НОП одреда и штабови батаљона сваког дана су упозоравали чете на будност и опрезност, захтевали да сваког часа буду спремне да дочекају евентуални напад непријатеља. Командант Мачванског батаљона писао је 7. септембра командиру 2. чете „Радосављевић": „Јави да ли си упућивао патроле ка Шапцу, шта си приметио и све што има ново,"113 а 8. септембра: „Патроле шаљи што ближе Шапцу и да се потруде да прикупе податке о стању у Шапцу." Даље, да дође у везу са четницима и 1. четом лево и да се обавести шта су они сазнали о Шапцу. „Твоје патроле, наређује командант, да иду у висину докле и патроле чета са леве стране и са десне. За овај посао употребљавај људе који познају терен, а остали људи нека испитују терен, како би се ноћу могли приближити Шапцу. Пазити будним оком на заобилажење непријатеља."114 Поново 11. септембра командант батаљона упозорава: „Нарочито добро пазити на главни пут од Шапца до Лознице да не би непријатељ прошао; у случају да промакне, ти отвори ватру са леђа на њега. Шаљемо ти 9 боца бензина које разделити наоружаним друговима, да се баце на камионе у случају ако наиђу."115 Истог дана и политички комесар Мачванског батаљона Димитрије Бајалица писао је командиру 2. чете „Радосављевић". У писму је тражио да се рапорт и бројио стање шаљу свако јутро, наредио је да се испита терен према шабачком путу у правцу моста на каналу, да се 2. чета помери у једну колибу ближе мосту и да о том померању обавести четнике, а у току ноћи да шаље патроле према Шапцу.116 Наредбом бр. 11 од 15. септембра, а „да би рад у батаљону био што садржајнији и ефикаснији", командант Мачванског батаљона наређује: „1. да командири чета одржавају везе између чета стално, као и везе са четничким и нашим јединицама, да командири поступају у духу ранијих наредаба како одредских тако и батаљонских. 2. командир Прве чете са својом првом десетином — минерима — организује сељаке и да се мост поруши на друму Сокина механа — Слепчевић, да се појачају барикаде, а то све да се одмах учини. 3. дежурни у батаљону нека организује ноћне патроле од мештана које ће се кретати у правцима које им одреди дежурни батаљона."117 Следећа недатирана наредба команданта Мачванског батаљона, упућена само командирима чета као строго поверљива, гласила је: „Предузети све мере у случају евентуалног напада непријатеља уколико би до тога дошло, ушто ја сумњам. Дати жилав отпор, упорну ватру на одређеним положајима, по сваку цену концентрисати снаге и уништити га. Ступити у везу са суседним јединицама и заједничким снагама уништити непријатеља. Најстрожија приправност код људства, преглед оружја. Нарочито обратити пажњу да буду на окупу у својим четама и да не лутају ван свог одређеног терена. Ко не поступи по овој наредби биће најстрожије кажњен. Командири нека још у току дана обиђу своје положаје ради што бољег упознавања и међусобног распореда у заједничком договору. Са наредбом упознати само политичке комесаре чета, а нико други не сме о томе знати."118 Наредбом број 13 од 17. септембра командант батаљона је строго упозорио да се будно прати долазак сумњивих лица из Шапца, „јер се у последње време показало да непријатељ покушава да ове изроде баци у наше редове". Даље, да сви командири у току дана изврше смотру оружја, а нарочито да се прегледа и доведе у ред аутоматско оружје.119 Што је време трајања опсаде више одмицало, партизанске патроле су се све више примицале Шапцу. Веза са партијском и скојевском организацијом у Шапцу одржавана је и даље. Неколицина партизана одлазили су у Шабац, а из Шапца су долазили у штабове батаљона и у Штаб Одреда Зора Симеуновић, Селе Јовановић, Ната Јеличић, Марко Опачић и други. О приближавању партизана и њиховом појављивању у непосредној околини и на периферији Шапца Глиша Бабовић је забележио: „9. IX — Партизани долазили у Пољопривреду. 10. IX — Устаници спречавају да се 12 вагона жита из Пољопривреде превуку у Шабац. 13. IX — Од пола 11 па до зоре непрестано грували топови, митраљези и пушке. Наводно, партизани отворили ватру на немачке стражаре на Камичку."120 Патроле 1. чете Поцерског батаљона кретале су се према Шапцу, поред Саве, све док је било шуме, док не би избиле до чистине испред савског моста. Друге су се провлачиле до првих кућа идући од поља према Камичком мосту. „Једног дана, сећа се Драган Павић, ишли смо Луне Тасић, Сима Костић и ја, прођемо Ливадама, кроз њиве кукуруза, поред Камичка до ћуприје. Ту је била једна дрвена барачица, као стражара. Ми припуцамо и повучемо се, а они су после тукли цео дан из митраљеза."121 Мачвански батаљон је такође своје чете померао ближе Шапцу. Два дана пре напада на Шабац 1. чета је премештена из Слепчевића у непосредну околину Мајура, а једна десетина ове чете истурена је до општинске зграде у центру села. Ноћу је ова десетина узнемиравала непријатеља у Шапцу, прикрадала се и отварала ватру, а затим се повлачила. Немци су после из Шапца дуго сипали ватру према Мајуру. У току једног од та два дана, 19. или 20. септембра, изненада су налетели немачки јуришни авиони — штуке. Чета је била, изненађена. Борци су имали само толико времена да изиђу из куће у коју су се били смеетрши, кад су около почеле да падају бомбе, а једна је директно погодила кућу. После бомбардовања авиони СУ У бришућем лету митраљирали простор око куће. Приковани нападом штука, заглушени експлозијама, партизани нису ни опазили ни чули да им се приближавају 2 тенка, иза којих је наступао стрељачки строј непријатеља, Немаца и жандарма. Чета се повукла даље од пута, на којем је погинуо један њен борац.122 За време опсаде Шапца и Мачванске Митровице, извршено је неколико измена у командама чета. Већ су наведена постављења Вука Цвијановића и Благоја Радовановића за командире 4. и 2. чете Мачванског батаљона. Због премештаја Милана Ђаковића за руководиоца послова око стварања нове народне власти, за команданта Мачванског батаљона постављен је Александар Лала Станковић. Наредбама број 10 и 11 Штаба Одреда од 10. и 11. септембра, постављени су Мирко Симић за командира и Пера Богуновић за комесара 4. чете, Живан Тадић „са положаја командира дреновачке чете поцерске" за командира, и Цветин Бркић за комесара 3. чете, и Ратко Стевановић Босанац за командира новоформиране Пионирске чете Поцерског батаљона. Наредбом број 4 команданта Поцерског батаљона од 12. септембра, постављен је Милан Перић за комесара 1. чете.123 Наредбом број 14 команданта Мачванског батаљона од 18. септембра, за командира Пионирске чете постављен је Милинко Баџић, дотадашњи водник у 2. чети „Радосављевић."124 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument