ОСНИВАЊЕ ЛОЗНИЧКЕ ПАРТИЗАНСКЕ ЧЕТЕ На примеру Поцерине и Јадра очито се види од коликог је значаја била руководећа и организаторска улога Комунистичке партије Југославије у народном устанку. У одсуству организованог и сталног рада Партије у ова два среза, четничке организације искористиле су устаничко расположење народа да изврше организацију својих одреда и да покупе оружје. Самоиницијативом и сналажљивошћу симпатизера КПЈ, са ослонцем на Подрински НОП одред и његов Штаб, основана је у Поцерини и Јадру по једна самостална партизанска чета. Оне ће се тек на почетку прве непријатељске офанзиве укључити непосредно у састав Одреда. Осим Лешнице са најужом околином, за народноослободилачки покрет у Јадру, до ослобођења Лознице и Ковиљаче, само је још нешто мало урађено у Лозници. Остала места до септембра нису била обухваћена организованим напорима Партије, и остала су ван домашаја партизанског утицаја. Онога часа кад су четници у Лозници успоставили своју команду и прогласили општу мобилизацију, симпатизери народноослободилачког покрета, њих око 15, састали су се на „Мераји", у кући Живана Јовановића, бравара. Решено је да се, у договору са четницима, формира партизанска команда у Лозници, а затим да и присталице НОП узму учешће у борбама за ослобођење Ковиљаче. Приликом опште мобилизације више присталица НОП је и примило оружје и учествовало у борбама за ослобођење Ковиљаче, као што је више њих спонтано учествовало и у борбама за ослобођење Лознице.87 Одмах по ослобођењу Лознице вратили су се из планинских села горњег Јадра и Рађевине Вујо Матић, члан КП (неповезан са ОК Шабац) и Драгољуб Поповић, адвокат и симпатизер КП, угледан и утицајан човек у Јадру. Они су се, после напада Немачке на Совјетски Савез, били склонили из Лознице. Група симпатизера КП и присталица НОП, појачана и овом двојицом, почиње да ради на формирању партизанске команде места и чете у Лозници. Од почетка је наилазила ра отпор четника, који нису дозвољавали формирање чете, наводећи као разлог да су они већ извршили општу мобилизацију. Тада је Мило Шћепановић, професор, симпатизер КПЈ, један од организатора партизанске чете, послао 9. септембра писмо Штабу Подринског партизанског одреда, жалећи се да четници не дозвољавају организовање партизанске чете.88 Сутрадан, лознички активисти НОП-а одреде једну делегацију у којој су били Мило Шћепановић, Вуја Матић, Данило Бакић и Жика Антељевић, која је отишла у Подрински НОП одред и изложила ситуацију у Лозници. Штаб Одреда је, наредбом команданта Небојше Јерковића, формирао Лозничку партизанску чету и поставио за командира чете Мила Шћепановића, а за политичког комесара Вују Матића.89 После неколико дана Штаб Одреда је писмено овластио неколицину бораца Лозничке партизанске чете да могу „у Подрињу организовати и вршити упис у Народноослободилачки партизански одред. Моле се другови четници и партизани, као и власти, да другу не чине сметње у раду и да му се нађу при руци".90 Са. наредбом Штаба Подринског НОП одреда лознички активисти су наставили да врше упис у чету, започет 9. септембра. Четничка команда места и даље није признавала партизанску команду и правила је разне сметње, али није могла да спречи формирање чете у Лозници. У канцеларији Драгољуба Поповића одржан је први састанак четне команде. Драгољуб Поповић је ставио команди на располагање своју писаћу машину, канцеларијски материјал и гештетнер, који је тада много вредео. Приликом повратка из Рађевине Драгољуб Поповић је донео и нешто оружја, које је добио од Ваљевског НОП одреда, из плена задобијеног приликом оелобођења Крупња. После тога, једно време није било тешких неспоразума и сукоба с четничким „Горским штабом" у Лозници, чак су једно време обадве команде биле смештене у истој кући. Касније, због све већег размимоилажења, партизанска команда преселила се у кафану Мирка Радовића, симпатизера НОП, који јој је ставио на располагање сву своју имовину. Команда Лозничке чете је проширена: за заменика командира наименован је Данило Бакић, за политичког комесара Драгољуб Поповић, а за заменика комесара Вуја Матић. Чета је подељена у три вода, а. водници су били: Лука Ђурић првог, Тодор Милић другог, и Стојан Кораксић трећег вода. Интендант је био Аца Ћирковић. Приликом уписа чета је имала око 80 бораца, а. за неколико дана повећала се на око 120 људи. На почетку је имала само око 10 пушака, а за 5—6 дана наоружање се побољшало акцијом симпатизера НОП, који су доносили оружје и предавали чети, те је половина људства — 64 борца — била наоружана. Велики број партизана ове чете били су омладинци који нису били у бившој југословенској војсци. Одлучено је да чета изиђе из Лознице и смести се на имање Брезик у Клупцима, 4 километра од Лознице, где је приступила обуци целокупног људства у руковању оружјем и извршавању тактичких задатака. Команда чете била је у исто време партизанска Команда места у Лозници. Организовала је курирску службу и везу са Штабом Подринског НОП одреда, увела телефонску везу, набавила радио-апарат и организовала агитационо-пропагандну службу, у којој су радили Драгољуб Поповић, Светозар Цвеја Јсвановић и Драгољуб Вуксановић, професор. Поред средстава добијених од Драгољуба Поповића, Команда је убрзо добила и штампарију, коју је уступио Ђока Шалиначки, симпатизер НОП-а из Лознице. Штампани су и умножавани билтени Главног штаба НОПОЈ, прогласи ЦК КПЈ, прогласи шабачког ОК, Подринског НОП одреда и заједнички прогласи партизана и четника, прогласи, обавештења и наређења месних команди, прогласи босанских партизана, затим разне објаве и пуномоћја. У штампарији су радила 2 словослагача, који су били борци Лозничке партизанске чете. Штампани материјали ишли су преко Ваљевског НОП одреда за Главни штаб НОПО за Србиију, касније за Врховни штаб НОПОЈ, и растурани по целој ослобођеној територији у западној Србији. Тако је чета убрзо постала центар око кога је гравитирао цео рад у срезу, око кога се свакодневно окупљала маса омладине, радника и сељака, присталица НОП-а. Из многих села долазили су људи и позивали их да и код њих формирају партизанске чете, активе и одборе народноослободилачког покрета. Агитационо-пропагандни рад нарочито је био усмерен, осим Лознице, на Бању Ковиљачу и Зајачу. Из радничког насеља рудника Зајача било је десетак рудара у Лозничкој чети. Већина људства у Лозничкој чети били су радници и службеници из Лознице, а врло мало је било сељака из среза јадранског. Због таквог става и оријентације у политичкој активности чете, највећи део сељака из среза остао је под утицајем четника. Лозничка партизанска чета организовала је и радионицу за израду бомби. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument