Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
ОСЛОБОЂЕЊЕ БОГАТИЋА И БОРБА НА БИТВИ Кад
су четници одустали од намере да освајају
Богатић и дигли опсаду, Подрински НОП одред
је преузео на себе тај задатак.59
Најпре су чете стегле обруч око Богатића.
Чете Поцерског батаљона послате су у Клење,
Совљак и Раденковић да затворе путеве
Богатић — Бадовинци, Богатић — Црна Бара и
Богатић — Раденковић; чете Мачванског
батаљона у Дубље и Белотић да затворе
путеве: Богатић — Шабац, Богатић — Дубље и
Богатић — Змињак; Ударна чета постављена је
на крају Богатића у троуглу где се рачвају
путеви из Богатића за Глушце и за Метковић.
Кад је блокада извршена одржан је састанак
Штаба Одреда са штабовима батаљона и
командама чета у Клењу, где је разрађен план
напада. Три чете Поцерског батаљона требало
је да уђу у Богатић: 1. чета путем од Клења за.
Богатић у правцу млина и зграде Среског
начелства; 5. чета да уђе у Богатић од Банова
Поља, да дође до Берића дућана, а одатле дуж
главне улице левом страном до зграде
Среског начелства; 2. чета да наступа између
ове две чете, улицом Каље, према апотеци у
центру варошице; 3. чета распоређена је за
обезбеђење на простору Совљак — Глушци, а 4.
чета је била у резерви, са штабом батаљона у
Клењу. Делови 3. чете Мачванског батаљона
имали су задатак да предузму напад од Дубља
према центру Богатића. Пошто се предвиђало
да ће Немци, у случају повлачења, кренути ка
Шапцу или Мачванској Митровици, а да би им и
евентуална помоћ могла доћи једино са ова
два правца, то су четири чете, ојачане са два
вода из оба баталоона, постављене на овим
правцима: Ударна чета, као што је речено, а 1.
и 4. чета Мачванског батаљона, ојачане
једним водом 3. чете, на крају Богатића, на
речици Битви; један вод 3. чете Поцерског
батаљона у Глушцима као обезбеђење од
Мачванске Митровице, а 2. чета „Воја
Радосављевић" добила је задатак да сруши
бетонски мост на речици Јерезу, између
Белотића и Штитара, и да постави заседу око
њега ради обезбеђења од Шапца. У Богатићу је тада била „борбена група поручника Винклера": 7. чета 2. бат. 750. пеш. пука, чета немачке полиције и вод жандарма. Имали су 3 топа и располагали са 17 камиона и 2 аутомобила. Укупно су непријатељске снаге бројале преко 300 људи. Од зграде Среског начелства направили су добро утврђење. Зато је на састанку у Клењу одлучено да се једна од чета привуче до саме зграде, да догура под њу бурад бензина, и да је запали. Требало је да се напад изврши 2. септембра, али како тога дана није приспео потребан бензин, напад је одложен за 3. септембар. Другог септембра 2. чета „Воја Радосављевић" минирала је бетонски мост на Јерезу између Белотића и Штитара са 4 мине, али је мост само напукао и није се срушио. Чета је у Штитару прикупила алат и срушила напукли мост. Док су га рушили од Шапца су наишли Немци у 3 камиона. Чета их је дочекала са неколико плотуна, убила неколико Немаца, па се повукла у једну шуму између Дубља и Слепчевића. У борби је погинуо један партизан. Немци су поставили греде и даске преко моста и прошли за Богатић. На коначишту, недалеко од Дубља, командир Драган Срнић добио је наређење од Штаба. Одреда да у току ноћи пошаље једну десетину према Шапцу са задатком да се ова увуче у град и припуца, те тако обмане Немце о намерама Одреда. Падобранац је одредио десетину Душана Антића, који је ноћу 2/3. септембра провео десетину кроз Мали забран, затим кроз Камичко гробље и улицом Авде Карабеговића и Вука Караџића до Мачванске пијаце код хотела „Југославија". Ту су сви испалили по 5 метака, а онда се повукли истим путем. Кад су већ стигли у Мали забран, из Шапца су са свих страна. затрештали митраљези. У
Дубљу је, 2. септембра увече, формирана група
за постављање заседе на Битви код Богатића.
У састав групе ушле су: 4. чета (раније
Лешничка), која је имала око 30 бораца,
ојачана водом од око 20 бораца из 3. чете, и 1.
чета са око 80 бораца. Обадве чете стављене
су под команду Станка Ореља, командира 4.
чете. Поред око 130 пушака, група је имала
један тешки митраљез „шварцлозе"
Лешничке чете и два пушкомитраљеза „збројовке"
1. и 3. чете. Пред зору, 3. септембра, група је кренула из Дубља и стигла на пут између Белотића и Богатића, код Битве. Станко Орељ превео је целу групу на северну страну. Близу пута и скоро паралелно с њим, пружала се међа — ред младих, танких багрема, на десној страни нешто ближа путу. Испред и иза међе била је стрњика, десно бара — Битва. То место је Орељ изабрао за заседу и дуж међе распоредио обадве чете: Четврту на лево, а Пету на десно крило. У средини положаја постављен је тешки митраљез, а по један пушкомитраљез са сваке стране. Позади положаја, у близини, била је шума. На десном крилу, поред пута до Битве, налазило се неколико кућа фамилије Малетић из Богатића. Због кућа, шуме око Битве, и кривина на путу, преглед према Богатићу није био добар. На јужној страни пута њиве су биле под кукурузом. Стога су неки борци предлагали Орељу да постави заседу с оне стране, али он је одбио. Изгледа да је више рачунао на могућност сукоба са Немцима који долазе од Шапца, него са овима из Богатића. Орељ је наредио групи бораца да оду Малетића кућама и да донесу ашове, мотике, будаке, лопате — све што нађу од алата за копање — да се ископају заклони. Алат је донет, али нико није себи направио заклон. Борци су били орни за борбу. Лука Станкић из Лешничке чете сео је крај митраљеза и узвикнуо: „Ала ће да штампа!"60 Напад на Богатић почео је око подне. После краћих чарки на периферији Богатића, Немци су се повукли у зграду Начелства. Пре осталих чета у Богатић је ушла 1. чета Поцерског батаљона. Командир чете Пера Савић, оставивши чету код првих богатићких кућа од Клења, на челу једне десетине дошао је преко башти и дворишта до млина, у ужем центру Богатића. Код млина је било десетак Немаца и баш тада су злостављали неког Циганина. Партизани су их напали, а Немци су се повукли у зграду Срееког начелства. Идући за њима кроз дворишта до главне улице, партизани су видели да су се Немци ускомешали и да. се спремају да напусте Богатић. Пера Савић је о томе одмах обавестио Штаб батаљона у Клењу, који је издао наређење да све чете крену у напад. Док су се чете примакле центру, Немци су се већ били потоварили у камионе и кренули према. Шапцу. За то време десетина из чете Пере Савића прошла је до апотеке, ту се пребацила преко улице до старе среске зграде, и одатле припуцала за Немцима, који су већ одлазили. Група сарадника окупатора из Богатића — др Младен Милошевић, бивши народни посланик на листи ЈРЗ, Милан Тетиковић, полицијски писар, Немања Станковић, адвокат, Никола Андрић, порески чиновник, Бата Јовановић, полицијски писар, и још један полицијски писар — кренули су иза колоне са Немцима и жандармима за Шабац. Пре но што се чула ватра у Богатићу,
Орељевој чети донео је ручак четни економ
Благоје Ђуричић. С њим и кочијашем дошао је
на таљигама и један дечак, избеглица у Дубљу.
Орељ је терао дечака да се врати у село с
кочијашем, али он није хтео и остао је међу
борцима на положају. „Тек што смо ручали, прича Радивоје Граовчевић, чули су се пуцњи у Богатићу и Орељ је послао Адрију Дрмановића са још једним другом према Богатићу, да извиде шта је. Андрија је отишао, али није потрајало много — наишли су камиони. Пустили смо да три камиона изиђу на видик. Нико није смео да пуца док Орељ не запуца из митраљеза".61 Жестоком ватром партизанска заседа је изненадила Немце и зауставила колону. Рафал из Орељевог митраљеза пресекао је два немачка официра из предњег аутомобила. Немци су одмах одговорили ватром, и засули партизане рафалима из аутоматског оружја. Развила се тешка, али неравноправна борба. Под кишом куршума Орељева чета била је прикована за земљу, али је била у добром положају према немачкој колони на путу. Међутим, из задњих камиона један немачки официр истерао је жандарме и упутио их на десно крило Орељеве чете. Пошто је чета била бројно мала и распоређена на уском простору, жандарми су јој преко Битве брзо зашли за леђа. С оне стране пута почео је да туче и немачки бацач. Видећи то, Орељ је наредио повлачење, али неколицина, као и он, није хтела да се повуче. Немци се дигну и пођу на Ореља и остатак његове чете. Иако тешко рањен, обе ноге биле су му одсечене митраљеским рафалима, Орељ је тукао из митраљеза до последњег даха, Затим се убио из пиштоља. Немци и жандарми су дотукли неколико рањених партизана из Орељеве чете, покупили рањене и мртве немачке војнике, поседали у камионе и кренули за Шабац. Кад је командир Ударне чете Мика Митровић чуо борбу на Битви, одмах је послао десетину у том правцу. Раздаљину од око 2 километра борци Ударне чете су претрчали, а кад су стигли, могли су само да припуцају на последње Немце који су се увлачили у задњи камион и за осталим кренули ка Шапцу. Враћали су се и борци из Орељеве групе, они који су имали смелости да остану на положају све док Орељ није наредио повлачерве. Они су једва успели да се докопају Битве, да легну у бару и шевар и да се тако спасу. Пристизали су и партизани из Богатића, који су од центра пошли према пуцњави, у помоћ. Видели су ужасан призор: 15 партизана 4. чете, међу њима и командир Орељ, лежали су мртви на бојишту, многи избодени бајонетима. Дечак из Дубља није био погођен метком — жандарми су га убили ножевима. Већина бораца погођена је у чело, како је ко лежао без заклона. Поред Ореља лежало је постоље митраљеза, испражњен реденик, његов скраћени карабин — преломљен, и пиштољ „валтер" којим је пуцао себи у слепоочницу, кад су жандарми дошли на. око 15 метара од њега.62 Ваљда из опрезности, а и због рањеника, Немци нису брзо одмицали. Огорчени због тешких губитака на Битви, десетар Жића Новаковић и Никола Барошевић из Ударне чете појурили су путем за немачким камионима, непрестано пуцајући у њих. Тако су их испратили све до школе у Штитару (десетак километара од Битве). Партизани су имали још и 5 рањених. Преживели су скривени у шашу речице Битве. Трагични окршај на Битви је изузетно тежак догађај у историји Мачванског (Подринског) партизанског одреда. Ни пре ни после тога, чак ни у вишедневним борбама, није погинуло толико бораца из само једне чете. Према
непријатељским изворима у борби код
Богатића, 3. септембра, погинуло је 3, а
рањено 6 немачких војника, 1 жандарм је рањен
и 1 нестао. Немци су запленили: 1 тешки
митраљез, 2 пушкомитраљеза, 18 пушака и 2
реденика муниције.63 Чим је отпочела
борба на Битви богатићки петоколонаши, не
уздајући се у Немце, оставили су их и
побегли. Истог дана ухапшен је Немања
Станковић, адвокат, а сутрадан, 4. септембра,
у Белотићу су ухваћени др Млађа. Милошевић и
остали, баш кад су у таљигама излазили из
једног дворишта и упутили се према Шапцу.
|