НАПОМЕНЕ 1   Ратко Стеваш>вић Босанац, Примедбе, 1968. — Момчило Моша Бабић сматра да је „ОК оре на десет дана донео одлуку". М. Бабић, Примедбе, ИАШ, 456/34, 8. 12. 1962. 2   „У уторак су отишли из Шеварица, а већ у четвртак извршен је напад на Богатић". Андр-ија Дрмановић, Сећаша, записао аутор 4. 12. 1966. 3   Миленко Самарџић, Сећања, ИАШ, МГ 480. — По сећању М. Беловуковића Деве Одред је тада имао 27 пушака. 4   У Богатићу је тада постојао само један камион, својина трговца Косте Попића, преуређен на погон дрвеиим угљем (ћумуром), и требало је мното врамена да се покрене. Због тага се одустало од заплене. Сима Ксстић, Сећаша, записао аутор јуна 1970. 5   О нападу на Богатић види: Историј ат СК Мачва, АРПС, М. ОКШ. 27; Драгомир Бркић, Изјава, записао Ст. Филиповић 6. 5. 1959, ИАШ, МГ 15 1И 104; Аврам Росић, Изјава, 21. 3. 1959, ИАШ, МГ 92; Миленко Самарџић, Изјава, ИАШ, МГ 164; Миленко Самарџић, Сећања, ИАШ, МГ 480; М. Беловуковић Дева: Сећања, записао аутор 27. 9. 1968, Примедбе, 1962. и 1968, Како је ослобођен Богатић, Глас Подриња, 6. 8. 1959, Први иартизански дани у Мачви, Глас Подриња, 16. и 23. 6. и 14. 7. 1966. и Сећања на борбе Подринског сдреда 1941 (рукопис), Шабац 1966; Момчило Бабић, Примедбе, ИАШ, 456/34, 8. 12. 1962; Преглед партизанских дејстава у Србији августа 1941, 36. 1/21, 21; Драган Симић, Мачвани, Београд 1953; Јосип Антоловић, Био сам у Мачванском Одреду, сећања, записао Обрад Ковић, Глас Подриња од 11. 1. до 8. 2. 19(38; Томислав Арсеновић, Прво ослобођење Богатића, Глае Подриња 4. 8. 1960. и 30. 6. 1966; Милован Батановић, Формирање и ирве акције Мачванског партизанског сдрсда, Борба, 22. 9. 1941; Како је ослобођен Богатић 1941, Ворба, 15. 5. 1955; Ослобођење Богатића августа 1941, Војноисторијски гласеик, 4/1951, 114; Никола Стијепсвић, Мајсторство мачваиских партизана, Народна одбрана, 25. 7. 1952; Мирко Јовичић, Мачва у устанку 1941. године до Прве непријагељске офапзиве, сбрада, Богатић 1954, ИАШ, МГ. 6    Љубомир Лаушевић, Сећања, записао аутор. 7    Писмо Марка (Александра Ранковића) од 12. 8. 1941. Титу о на- паду Мачванског партизанског одреда на Бсгатић, АРПЈ, фонд ЦККПЈ 1941, 16. 8    Писмо Покрајинског комитета КПЈ за Србију од 12. 8, 1941. Окружном комитету КПЈ за шабачки округ, 36. 1/1, 36. 9    Мзвештај Крајскомандантуре у Шапцу од 7. 8. 1941. о немирима у Богатићу, АВИИ, На, К. 44-ХД-7; Извод из извештаја о дејствима 704. п.д., АВИИ, На К. 44-Х, 7/1. 10  Драгић Милинковић, Сећања, записао аутор 8. 11. 1966. 11   Милован Батановић, Милан Перић, Глас Подриња, 16. 4. 1959. 12   Види пиома ОК Шабац ПК-у за Србију од 12, 23. и 30. 8. 1941, 36. 1/1, 45, 7(1 и 104. 13    Проглас ЦК КПЈ поводом напада фашистичке Немачке на Совјетски Савез, и Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 25. јула 1941. године, 36. 1/1, 15 и 25. 14   Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 12. јула 1941. год., и Проглас Покрајинског комитета КПЈ за Србију од јула 1941. год., 36. 1/1, 45, 76 и 104. 15   В. нап. 10. 16    М. Беловуковић Дева, Први партизански дани у Мачви, Глас Подриња, 16. и 23. 6. и 14. 7. 1966. — У Бадовинцима је разоружан жанд. каплар Трипко Васиљевић. Кад је сазнао да су се партизани удаљили, кренуо је колима за Богатић. Недавно пре тога. каплар је ухагтсио и у жанд. станици невиног претукао сиромашиот сељака :из Бадовинаца Владимира Џавића. На путу је Џавић пресрео жандарма, убио га и отишао у Мачвански ПО. 17   Милан Ђенадић, Успомене, ИАШ, МГ 493. 18   Извештај инструктора ПК КПЈ за Србију од 14. 8. 1941. из шабачког скруга, ЗБ 1/1, 40. 19     О другом уласку партизана у Богатмћ види: Бошко Остојић Доз, Изјава, од 29. 5. 1959, ИАШ, МГ 125; М. Беловуковић Дева, Сећања на борбе Подринског одреда 1941, (рукотгис) и друго; М. Јовичић, н.о. 20   Извештај комесару МУП-а од 13. 8. 1941. о сукобу жандарма са партизанима, АВИИ. Нда, К 16, 30 — 3. 21  Ратомир Ковић, Изјава, од 1. 10. 1959, ИАШ, МГ 139. 22  У десетини су још били: Миодраг Девечерски, Ацомир Ивић, Војислав Коирић, Благоје Радовановић, Војин Достанић, Сава Сретеновић Зец, Драгољуб Шумаревић Ранда, Драгољуб Савић Андолија... Према сећању М. Беловуковића, Душана Антића и Драгољуба Шумаревића. 23   Метак је, у ствари, погодио „у облогу цеви Војине пушке, у дрвени део где се држи лево1М руком при нишањењу... разбио је облогу и ударио у цев, па одскочио од цеви („рикошетирао"), ударио Воју у чело и на месту га убио. Тако разбијене облоге ВојиНа пушка је дошла на Косовац па сам је и ја имао такву у својим рукама". М. Беловуковић Дева, Примедбе, 1962. и 1968. 24   В. нап. 18, стр. 45. 25   Исто. 26   Драгомир Драја Бражћ, Сећања, записао аутор 12. 8. 1966. 27   В. 36. 1/1, 89 и АРПС, рег. бр. 1096. 28   В. нап. 18. стр. 41. 29  Извештај ОК КПЈ за шабачки округ од 23. 8. 1941, 36. 1/1, 76. 30   У извештају ОК писаном одмах сутрадан после формирања чета, можда и на месту догађаја, пише да Одред има „6 командира чета". В. нап. 18, стр. 42. — Наредбом команданта Одреда од 26. 8. 1941. год. „Вујић Јован прелази из 6. чете на рад у штаб Одреда", а Наредбом од 27. 8. 1941. упућен је Вуковић Добрисав у 6. чету. Списак комуниста из партизанске архиве заплењене код Небојше Јерковића, извештај Српеког добровољачког корпуса (СДК) од, 18. 3. 1942, ИАБ, IV О, 169/54. 31   Неки учесници реорганизације тврде да је на Косовцу формирано само 5 чета, да Ђура Губеринић није тада постао командир, а да је ОК као 6. чету, можда, рачунао Лешничку партизанску чету (М. Беловуковић Дева, М. Бабић, Димитрије Бајалица). Међутим, у то време Лешничка чета је била тек у формирању, илегална, такорећи само на списку, а њен ксмандир се тада није слагао да чета уђе у састав МПО. Кад је ушла у састав Одреда, та чета је добила назив „7. чета". Лаушевић Владимир, ИАБ, IV О, 5/26. — Неколико бораца МПО, који су ступили у Одред до 13. августа, кажу да су били распоређени у 6. чету Ђуре Губеринића. Сећања Павла Мицића, Јована Вујића Шабана (2. 8. 1967) и Владимира Исаковића (1968), записао аутор. — Драгомир Бркић поуздано тврди да је било 6 чета а да је командир 6. чете био Ђура Губеринић. Због Ђуре је и запамтио 6. чету, сећа га се добро са партијске конференције 12. 8. и Ђурине шале поводом овог наименовања за командира чете. Тога дана у Одред је стигла група Прњавораца, у којој је био и један подофицир обучен у комнлетну подофицироку униформу и утегнут свим могућим каишима, опасачима и упртачима. Ђура је питао са омехом: „Како л^ ће мене да прими за командира онај из Прњавора?" В. нап. 26. 32    „Истог дана кад су стрељани кмет и деловођа из Липолиста, Одред се преместио на Мајдан". М. Беловуковић Дева, Изјава, ИАШ, МГ 178. (Ракића колиба је близу каменолома, те МБ узима име Мајдан за целу околину. Нап. ДП). 33   Владимир Јовичић, Хроника В. Лешнице, Уствари, 5/1959. 34   Мила Бајалица, Одломак из устанка у Мачви, ИАШ, МГ. 35    Павле Мицић, Изјава, записао Павле Јосић 1958, ИАШ, МГ 282. 36    Партизан са надимком „Босанац" и „Жути" вероватно је иста личност: Ратко Стевановић Босанац (нап. ДП) — Неки учесници НОР-а са сумњом гледају на изјаве о прикупљању оружја, мислећи да се данас много више приказује него што је онда било прикупљено. Чињеница је да је Одред имао више оружја него што постојећи псдаци показују (рачунајући и оружје отето од непријатеља). Многи скупљачи и даваоци оружја остали су анонимни. С сбзиром на зиачај који је та а;кција имала, оправдаио је да се наведу имена свих оних који су помогли да оружје доспе у Одред. О томе види у ИАШ, фонд МГ, изјаве: М. Беловуковића Деве (178, и друго), Душана Ђукића и других (154), Добросава Јанковића (158 и 635), Драгића и Стојадина Јокића (481), Милорада Милошевића (105), Богољуба Јовановића (358), Милорада Кнежевића (166); хронике села Мајура, Милошевца и Поц. Добрића; сећања Драгана Павића и Драгића Милинковића (записао аутор). — О изношењу оружја из Шапца види Сећања Николе Бабића, Слободана Богићевића, Владе Лукића, Душка Николића и Марка Опачића (записао аутор), Примедбе М. Бабића и др. 37   В. нап. 21. 38    Милан Цикота, Сећања на Подрински партизански одред и Вуксву чету, Загреб 1967 (рукопис). 39   Јосио Антоловић, Био сам у Мачванском одреду, записао Обрад Ковић, Глас Подриња од 11. 1. до 8, 2. 1968. 40   Сећања Павла Мицића и Владимира Исаксвића, записао аутор. 41 Миодраг Шестић, Сећања, записао аутор. 42   Извештај немачког војног заповедника на Балкану од 16. 8. 1941., 36. 1/1, 366. 43    Г. Бабовић, Шабац под окупацијом, дневник, Глас Подриња, 22. и 29. 3. 1962. 44   Исто. 45  В. нап. 171, Увод. 46  В. нап. 42. 47  Догађаји, АВИИ, На, НАВ-Н-Т-501, 245/117-234. 48   М. Бабић, Примедбе, ИАШ, 456/34, 3. 12. 1962. 49   За то време Јордан Криловић је држао састанак са око 40 људи из Прњавора, близу села, поставивши осматрача без оружја да извести ако наиђу Немци. Са овог скупа је истог дана 18 Прњавораца отишло на Косовац и ступило у МПО. Јован Николић и Драгић Милинковић, Сећања, записао аутор. 50  Ананије X. Христовић, Липолист 1941 — 1945, храника, (рукопис); Драгослав Пармаковић, Грађа за хронику села Липолиста, (рукопис). 51   М. Беловуковић Дева, Сећања, Шабац 1946. (рукопис) и др. 52   В. нап. 50 и 51. 53  Извештај в. д. месног старешине омл. орг. „Збора" у Шапцу Петра Гачића од 5. 9. 1941, ИАШ, Д. 103. 54    Извод из извештаја о дејствима 704. пд, АВИИ, На, К 44-Х, 7/1. 55   А. Христовић, н. х. 56    Извод из ратног дневника 718. пд. за 16. 8. 1941, АВИИ, На, К 44-Х,7/1. 57    Извод из ратног дневника 718. пд. за 18. 8. 1941, АВИИ, На, К 44-Х, 6/1; Извештај Команде нем. трупа од 12. 10. 1941, 36. 1/1, 510. 58   Г. Бабовић, н. д. и П. Мицић, н. и. 59    Извод из дневних извештаја 718. пд. за 19. 8. 1941, АВИИ, На К. 44-Х, 2/1; Благоје Радовановић, Сећања, записао аутор. А. Христовић, н. х. 60   Г. Бабовић, н. д. 61    Извод из ратног диевника 718. пд. за 20. 8. 1941, АВИИ, На, К 44-Х, 7/1. 62    Извештај инструктора ПК КПЈ за Србију од 30. 8. 1941. год. из шабачксг округа, 36. 1/1, 103. Види и наведену Изјаву Б. Остојића Доза, Примедбе М. Бабића, као и Сећања Јове Михаиловића и Неше Стевановића, записао аутор 2. 10. 1968. 63   В. нап. 33. 64   С. Филиповић, Подриње у крви и пламену, Годишњак ИАШ I, Шабац 1964, 31-37. 65    Драган Павић, Сећања, записао аутор 4. 12. 1968. 66    Исто. 67   Р. Стевановић Босанац, Примедбе, 1968. 68    Дневни извештај Команданта југоистока од 22. 8. 1941. Врховној ксмапди, АВИИ, На, НАВ-Н-Т-312, 425/8003079-80. 69   Извештај ксманде нем. трупа „1^ХУ" од 12. 10. 1941. год., 36. 1/1, 510. 70    Извод из ратног дневника 718. пд. за 19. 8. 1941, АВИИ, На, К 44-Х, 7/1. 71   По сећању Ратомира Ковића (записао аутор). В. и нап. 65. 72    Извештај ОК КПЈ за шабачки округ од 23. 8. 1941, 36. 1/1, 76. В. и нап. 65. 73   Г. Бабовић, н. д. 74   Извештај ОК КШ за шабачки округ од 23. 8. 1941, 36. 1/1, 77. 75   Павле М. Јосић, Хронологија НОР у шабачком округу, Годишњак ИАШ I, Шабац 1964, 183. 76   М. Беловуковић Дева, Сећања, записао аутор 27. 9. 1968. 77   Списак комуниста из партизанске архиве заплењене код Небојше Јерковића, извештај СДК од 18. 3. 1942, ИАБ, IV О, 169/54. — Радован Рада Шарчевић, сиромашан надничар из Богатића, тридесетогодишњак, пошао је с партизанима после прве акције у Богатићу. Извршавајући задатке Штаба Одреда крстарио је сам или са 1 — 2 друга мачванским селима и пољима, с почетка пешке, а касније на неким таљижицама, које су заједно с њим убрзо постале чувене у Мачви. Поред непријатељске посаде од око 300 немачких војника и жандарма у Богатићу, Рада Шарчевић је са таљигама ишао по улицама и прикупљао храну и прилоге у војној одећи и обући за партизане. Око његсвог имена, смелости и вештине да се појављује где затреба и кад му се неттријатељ не нада, почеле су да се плету легенде. 78  В. нап.. 76, стр. 184. 79   Јован Вујић Шабан, Сећања, записао аутор 2. 8. 1967. 80   В. нап. 38. 81   В. нап. 39. 82    „За пол. комесара шаљемо вам друга Шп." Писмо ПК КПЈ за Србију ОК-у за шабачки округ и инструктору ПК од 20. 8. 1941, 36. 1/1, 67. 83   В. нап. 75. 84   В. нап. 78. 85    Ратомир Максић и други, Изјава, записао С. Филиповић 3. 8. 1960, ИАШ, МГ 127. 86   В. нап. 78. 87   В. нап. 39. 88   Извод из ратног дневника 718. пд. за 27. 8. 1941, АВИИ, На, К 44-Х, 7/1. 89    М. Беловуковић Дева, Напад на Мачванску Митровицу, Глас Подриња, 14. и 21. 10. 1965, Сремске Новине, 10, 17, 24. и 29. 11. 1965. 90   Исто. 91   Исто. 92    О нападу на М. Митровицу види: Извештај инструктора ПК КПЈ за Србију од 30. 8. 1941, 36. 1/1, 104; Миленко Самарџић, Јуриш на Митровицу, Глас Подриња, 30. 6. 1966; наведене изјаве Аврама Росића, Душана Ђукића и Андрије Дрмановића; Петар Чупић, Изјава, записао С. Филиповић 23. 4. 1966, ИАШ, МГ 128; Извештај 718. пд, за 28. 8. 1941. о одбрани моста код Срем. Митровице, АВИИ, На, К 44-Х, 6/1. 93   Псхвале, Билтен ГШ НОПОЈ, бр. 5 од 8. 9. 1941, 36. 11/1, 54. 94    Бсрбе и акције у Србији, Билтен ГШ НОПОЈ, бр. 5 од 8. 9. 1941, 36. 11/1, 49. 95   Извештај инструктора ПК КПЈ за Србију од 30. 8. 1941. из шабачког округа, 36. 1/1, 104. 96   В. нап. 78. 97    Вићентије Бишчић, Изјава, записао С. Филиповић 21. 4. 1960, ИАШ, МГ 154. 98   Душан Антић, Изјава, записао С. Филиповић, 22. 4. 1960, ИАШ, МГ 126. 99      Билтен ГШ НОПОЈ, бр, 2 од 19. 8. 1941, 36. П/1. 161 Митраљезац је постао Емил Шулентић, радник. Иако Хрват, морао је да бежи из НДХ од прогона усташа, јер је био члан Скоја. У Одред је ступио у првим данима устанка. Био је возач мотоцикла, и возећи Небојшу Јерковића, који је у акцијама показао велику личну храброст, с њим заједно први стизао у нападе или јурио за немачким камионима. Једном приликом су Небојша и Емил, у намери да на мотоциклу прођу кроз Прњавор, изненада упали у груоу Немаца и растерали их бомбама. Крајем августа, због неколико почињених грешака (нехотично1 је убио једног партизана, због његове небудности побегао је један пљачкаш осуђен на смрт) Емила је Војни суд Одреда осудио на смрт. Требало је да буде стрељан, али је Мика Митровић захтевао да се то не изврши и да се Емил додели у Ударну чету, и у томе је успео. По сећању Драје Бркића и Милана Беловуковића Деве, н. и. 102   В. нап. 96, стр. 103. 103   Миодраг Трифуновић, Сећања, записао аутор 19. 5. 1970; Ранко Шешић, Поцерска чета Подринског НОП одреда, ИАШ, МГ 510 (објављено у књизи: Устанак народа Јутославије 1941, књ. 3, Београд 1964, 791). 104     Бројно стање већих партизанских одреда у Србији било је крајем августа: Ваљевски одред око 450 бораца (Александар Јевтић, Ваљевски партизански одред, рукопис, Ваљево 1964), Посавски 376 бораца, Ужички око 300 бораца, Краљевачки 300 — 350 бораца; почетком септембра: Први шумадијски 238 бораца, Други шумадијски око 600 бораца и Бољевачки ПО око 450 бораца. Ј. Марјансвић, Устанак..138 — 164 и Ослободилачки рат народа Југославије, прва књига, Београд 1957, 53 — 58. 105   Александар Виторовић, Централна Србија у НОБ, Беотрад 1967; Јован Марјановић, Устанак... 222-3. — Два суседна партизанска одреда, Ваљевски и Посавски, који су спадали међу највеће и најактивније одреде у Србији, формирали су батаљоне нешто касније: Ваљевски одред после ослобођења Крупња (Рађевски батаљон из~ међу 3. и 7. септембра, Колубароки батаљон 14. септембра и Подгорски батаљон 18. септембра). А. Јевтић, н.д. — Посавски одред формирао је батаљоне после 17. септембра (Тамнавски батаљон 17. септембра, Први посавски батаљон 22. септембра, из њега је оосле издвојен и формиран Други посавски батаљон, а четврти посавотамнавски батаљон формиран је такође тих дана). Милосав Бојић, Посавски партизански одред, Устанак народа Југославије, књ. 3, 1963, 9. 106   Драгољуб Дража Михаиловић био је у априлском рату помоћник начелника Штаба Друге армије бив. југ. војске. Код Добоја је сазнао за капитулацију, није хтео да иде у заробљеништво, те је са групом официра и! војника прешао у Србију и 13. маја стигао на Равну гору. Први назив организације и штаба ДМ гласио је: „Команда Четничких одреда у слободним планинама". Почетком септембра „Штаб Михаиловићев звао се... Команда Четничких одреда Југословенске војске. Горски штаб бр. 1. Доцније ће се то променити у: Команда Југословенске војске у Отаџбини. Горски штаб бр. 1." Књига о Дражи, свеска прва, 1941 — 1943, Виндзор (Канада) 1956, стр. 4, 55, 132, 182. — ДМ је себе прогласио за „команданта свих четничких одреда Југословенске војске". Наредба ДМ од 5. 11. 1941. о смењивању Светислава Крејаковића са дужности команданта четничког Рудничког одреда (преписао аутор). — На суђењу (10. 6. — 15. 7. 1946. у Београду) ДМ је изјавио: „Ја сам имао у првом почетку четничке одреде у југословенској војсци. То је тачно, и то је и по правилима наше ратне службе, јер војска која остане без фронта образује четничке одреде". Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом, ст. бел., Београд 1946, 107-8. — Намера ДМ и његових сарадника је била да таквим називом створе уверење како је њихова организација део бивше југословенске војске (у којој је постојала Команда четничких — јуришних одреда са шест батаљона, непосредно потчињених Врховној команди); да њихов рад представља непрекинуто настављање априлског рата; да су они истовремено и законити заступници Краља и краљевске владе. На тај начин намеравали су да себи обезбеде: у земљи — потчињавање свих бивших припадника краљевске југословенске војске и право на мобилизацију; потчињавање свих органа бивше власти, полиције, жандармерије, националних и политичких организација; у иностранству — признавање статуса савезника и добијање материјалне помоћи; после рата — преузимање власти и стварање Велике Србије у проширеној Југославији. 107   Коста Миловановић Пећанац, рез. поручник и „војвода" из првог светског рата, био је слављен у бившој Југославији као национални херој због заслуга у подизању топличког устанка. У ствари, К. П. је „у своје време допринео брзом угушењу топличког устанка". В. нап. 105, стр. 74. — Коста Пећанац био је између два рата председник Четничког удружења. Један љотићевац — емигрант пише о том удружењу: „Четничка организација Косте Пећинца била је створена између два| рата, широко и издашно потпомагана од стране државе, имајући за основу и традицију српско македонско четништво, са циљем да васпитава нове генерације у љубави и пожртвовању за отаџбину, како би овој послужила у одлучним и тешким часовима". Ј. Томић, Четничка организација Косте Пећанца у окупираној Србији, Записи из добровољачке борбе V, Минхен 1959. — Ова „приватна војска српске буржоазије", кој ој су главни симболи били кама и мртвачка глава, била је малобројна, без већег угледа и утицаја, а већи део чланства сачињавали су елементи склони криминалу и насиљу. После априлског рата Пећанац се сместио на пл. Соколовицу, између Прокупља и Куршумлије, и одатле почео да ооставља „четовође" и „војводе", да ствара своје одреде, али не за борбу против окупатора. Иступајући као „командант свих четничких одреда", Пећанац је 28. 6. 1941. године издао наређење: „Сви војводе четници и четовође подпадаће под моју непосредну команду са следећим задацима: 1) Немачки и Италијаноки војници докле год се буду пристојно понашали према нашем народу несмеју се нападати или убијати. Ко прекрши ову наредбу биће смрћу кажњен". Цит. према: Ј. Марјановић, Устанак..., 75. — Старешина сбавештајног одсека „Збора" Зоран Вуковић отишао је 12. 8. по налогу Д. Љотића у Пећанчев штаб. Пећанац га је декретом поставио за свог помоћника. Упутивши наређеше својим организацијама да 24. августа пошаљу делегате на пл. Букуљу, Пећанац је са Вуковићем пошао у Прокупље, да би преко Ниша дошли у Аранђеловац. Једна нем. јединица их разоружа и јави у Београд 21. августа: „Код Прокупља ухваћен познати 70-годишњи вођа банде Пећанац са 12 наоружаних бандита". В. нап. 69. — Одмах је „специјалним авионом долетео из Београда један немачки официр, ослободио их овог тешког положаја и са повраћеним оружјем, уз велика извињавања — кренули су преко Ниша за Аранђеловац". Ј. Томић, н. ч. — После споразума са шефом Гестапоа у Србији др. Краусом и састанка на Букуљи „са више од 20 војвода и више ојг 200 четника... у друштву виших и нижих официра и ђенерала као и са немачким претставницима...", „у друштву најјачих умова који су у Београду и Шумадији", Пећанац је потписао споразум са немачким окупаторима о борби против НОП-а. Цит. према: Ј. Марјановић, Устанак..., 174. — Затим је К. П. отишао у Београд и ставио се на располагање Недићу, чим је овај постао председник владе. Одреди Косте Пећанца били су први Недићеви оружани одреди. Исто. 108 О успостављању веза ДМ са Љотићем и Недићем, са немачком војном обавештајном службом (Абвером) и полицијом, о улози Милана Аћимовића у томе, о сарадњи буржоаских политичара са покретом ДМ, о супарништву двојице команданата „свих четничких одреда" — Драже Михаиловића и Косте Пећанца, опширније види: Ј. Марјановић, Устанак.стр. 125, 127, 171, 187-9, 190-2, 193, и Четвичко-немачки преговори 1941. у селу Дивци; С. Одић и С. Комарица, Завера против устанка, Вечерње новости, од 7. 12. 1970. надаље; Ратко Мартиновић, Од Равне горе до Врховног штаба, Вечерње новости, фебруар 1968; Издајник и ратни злочинац Дража Микаиловић пред судом, стен. белешке, Београд 1946. 109   О војној организацији и општим задацима четничке организације ДМ види: Ј. Марјановић, Устанак..., 184-6. — О томе су доста писали и четнички емигранти. Неки су посебно наглашавали једну „специјалност" Драже Михаиловића, коју је и он сам истакао на суђењу 1946. године, као значајну компоненту у обликовању четничке организације, у одређивању њених главних циљева, у тактици и у методу рада. Мајор Живан Кнежевић, шеф војног кабинета председника емигрантоке владе Слободана Јовановића, рекао је: „Искусни обавештајац Дража Михаиловић дошао је на идеју о оснивању организације која би деловала на обавештајно-пропагандном плану". Цит. према: С. Одић... н. д. Као краљевски војни изасланик у Вашингтону мајор Живан Кнежевић рекао је о ДМ: „<Он је одличан познавалац метода рада у обавештајној служби. Био је два пута војни изасланик, а сем тога био је дуго година шеф обавештајне службе у дивизиском и армиском штабу". Исто. — тактику и методе рада четничке организације ДМ је одредио по правилима шпијунаже: „Бескрупулозно тактизирање са окупатором и противницима. Наношење уда~ раца унутрашњем непријатељу код сваке пружене прилике". Цит. према: С. Одић..., н. д. 110   Влада Зечевић, Почетак народног устанка у подринском и ваљевском крају, АРПЈ, бр. 18912. 111   И Гесргије Бојић Џиџа је тврдио: „Пошто сам ја већ организовао чету за борбу против окупатора, дошао је у августу месецу потпуковник Вееелин Мисита, кога је послао са Равне горе Дража Михаиловић, да ортанизује четничке одреде". Записник о саслушању Георгија Бојића званог Џиџе, рађено у ОЗН у Шапцу 31. 12. 1945. — Има података да су Мисита и Рачић радили на организацији четника ДМ у јулу. Војислав Пантелић пише да је Мисита био упућен са Равне горе у Јадар пре 4. јула (н. ч. 158). Драгомир Обрадовић, свештеник и четнички капетан, каже да се 27. јула на Церу састао са Рачићем који га је послао Мисити у Троношу. Записник о саслушању Драгомира Обрадовића, рађено у ОЗН у Шапцу 11. 12. 1945. — Поручник Лазар Савић послат је са Равне горе у Јадар 20. јула. „По доласку у Лозницу затекао сам Миситу Веселина, п. пуковника, који је био главни командант целог овог сектора..." Предмет са суђења Лазару Савићу, Окружни суд у Шапцу, К. 77/1954. — Рајко Филиповић из Милине причао је аутору да је Рачић први пут прошао кроз Милину „око Петровдана" (12, јул). 112 В. нап. 110. 113    Ратко Мартиновић, Од Равне горе до Врховиог штаба, Вечерн»е новости, 27. и 28. 2. 1968; Изјава Владе Зечевића, Борба, 27. 11. 1941. 114   У разговору са аутором Светислав Крејаковић и његова супруга су изричито тврдили да је Рачић први пут дошао у Белу Реку око 10 —12. августа, да је тада тек био дошао на Цер и да се прво јавио С. Крејаковићу, као најстаријем по чину у том крају. Крејаковић није хтео да буде члан Рачићевог штаба, али је активно радио за организацију ДМ. Испред „казнене екопедиције" Крејаковић се повлачио са Рачићем до Рађевине, а потом отишао на Равну гору, где га је ДМ наредбом од 25. октобра поставио за команданта Рудничког одреда. Наредбом ДМ за 6. новембар 1941. г. Крејаковић је „одмах" „разрешен сваке дужности". Крејаковић је успео да се пробије до Шапца, али је ту ухапшен од Гестапоа, спроведен у Београд, а затим у Немачку, у заробљенички официрски логор. После рата вратио се у земљу, постао официр ЈНА и сада је у пензији. 115   В. нап. 18. 116   Исто. 117    Непрецизно, вероватно се мисли да су Мисита и Тодоровић „главни организатори" у Подрињу. 118    Прокламација „бачена из авиона" била је једна од лажи којима су се четници ДМ често служили. Међутим, истина је да су краљ, избегличка влада и председник владе генерал Д. Симовић од маја 1941. године у више наврата давали изјаве у којима се ни једном речју не помиње отпор према окупатору, а само се изражава вера у победу савезника. Карактеристичан је говор Д. Симовића од 12. августа преко Радио-Лондона, упућен „браћи Србима": „Имајте стрпљења и мирно сачекајте одлучни тренутак победе, који се већ указује на видику". Штаб ДМ је на свој начин препричао овај говор, умножио га и растурао: „Краљевска влада зна да шака несавесних људи данашњом прераном акцијом наноси тешке патње народу. Невине жртве које Немци данас стрељају биће исто тако освећене и на рачун Немаца и на рачун оних, који чине да те жртве падају. Час слободе је близу, а права влада у Лондону даће сигнал када ће отпочети поновно борба за слободу." Цит. према: Ј. Марјановић, Устанак..., 195. 119   Воја Туфегџић је родом из Штитара, срез мачвански, а Вукосав Грујичић из Горњег Добрића, срез јадрански. 120  Митрофан Матић, старешина манастира Чокешине, истакнути љотићевац. Дратомир Обрадовић је на саслушању рекао: „Чим сам дошао у Чокешину у јулу рекао ми је старешина манастира Митрофан Матић да у Церу има четника...". В. нап. 111. 121  Извештај М. Ђурина (Милоша Поповића) од 25. 8. 1941. г. о Церском четничком сдреду, АВИИ, НОП, К. 1641, 2-6. 122   Милорад Јолдић, Сећања, записао аутор 12. 10. 1969. 123  В. нап. 13. 124   Представници Ваљевског ПО водили су разговоре са штабом ДМ на Равној гори (Александар Јевтић, Ваљевски партизански сдред, рукопис, Ваљево 1964) а представници КПЈ у Београду разговарали су са представницима „Београдског штаба" ДМ. Покрајински комитет КПЈ за Србију писао је о четницима 8. августа ОК-у Ваљево и 14. августа ОК-у Ужице. Према: Ј. Марјановић, Устанак..., 200. 125   В. нап. 8. 126  В. нап. 10, 49 и 50. 127  С. Одић, н. д. 128  В. нап. 13. 129  В. нап. 83. 130 36. 1/1, 88. 131 Ј. Марјановић, Устанак..., 203. 132  В. нап. 96. 133  В. нап. 110 и 103 (М. Трифуновић). 134 В. нап. 110 135 В. нап. 96. 136 Према писцу чланка партизани су 10. августа продрли у Чокешину, тражили М. Матића и пошто је он био у Лозници „једна група комуниста ушанчила се на месту званом Пусто поље између Чокешине и ПртБавора, а вођа тог комунистичког одреда послао је једног „ортодоксног" комунисту да Матића дочека" и тај је „без објашњавања прислонио пушку на Митрофанове груди, које је дум-дум метцима одмах и потпуно разнео..." Обнова 18. 8. 1941. 137   Белешке са састанка групе бораца у Лешници, одржаног 24. 5. 1970. 138   У једном извештају Крајскомандантуре у Шапцу од 13. 8. 1941. стоји: „У 7,30 — препад на Чокешину. Један комунист убијен." У мемоарској грађи нема података о овом препаду, али| је очигледно да је напад изведен против партизана и под немачком командом.Догађаји, АВИИ, НАВ — Н Т — 501, 245/117 234. 139     Саопштење команде Церског четничког одреда и штаба Народно-ослободилачког Подринског партизанског одреда од 30. 8. 1941, АИРПС, бр. 1084. 140    Проглас подринског НОП одреда од 30. 8. 1941. г. народу Подриња поводом образовања владе М. Недића, 36. 1/2, 69. 141  В. нап. 96. 142     Записник о испитивању окривљеног Душана Ђ. Благојевића Брадоње, ОСШ, К. 109/1955. 143  Радован Радика Илић, Почетак устанка у ужем делу Семберије 1941 — 1942, рукопис, Тузла 1967. 144  Александар Јевтић, Ваљевски партизански одред, рукопис, Ваљево 1964. 145  Раде Шешић, Хроника села Накучана, ИАШ, Х-4. 146  АВИИ, Нда, К. 33, 5/11. — Овај Пећанчев проглас МУП је разаслао крајем августа среским начелницима да их „дискретно растуре по срезу" и да после 48 часова јаве како се о њима говори у народу. 147   В. нап. 145. 148   После неуспелих покушаја ДМ да „као најстарији командант Оперативних југословенских снага у Отаџбини" наметне Кости Пећанцу своја „упутства за рад", у августу 1941. године, дошло је у септембру до споразума између њих: Пећанчеви одреди да „дејствују" на југу Србије, а Дражини на северу. Споразум је постигнут са знањем шефа гестапоа Крауса. Ј. Марјановић, У Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument