НАЈВАЖНИЈЕ ПИТАЊЕ — КАРАКТЕР УСТАНКА За двадесетак дана постојања и делатности Подрински НОП одред је остварио неколико крупних резултата: онемогућио је рад општина; разбио је, делом разоружао и протерао жандарме; онемогућио непријатељску пропаганду и штетно дејство домаћих издајника; постигао споразум са четницима и тиме добрим делом отклонио њихов негативан утицај на народ; учинио крупан корак у стварању политичког јединства народа и расположења за борбу против окупатора. Као збир свих тих остварења дошла је наклоност народа према партизанима и КПЈ, поштовање према њиховој смелости и одлучности и одобравање основног задатка устанка — борбе против окупатора и домаћих издајника. Разрешавање сплета политичких задатака, усклађивање национално-ослободилачких и социјално-револуционарних тежњи и хтења, сналажење у практичном обликовању заметака нове војске, нове власти, нових односа, није било ни лак ни једноставан посао. Успех устанка у шабачком округу у августу 1941. године био је постигнут баш захваљујући томе што су Окружни комитет КПЈ и Штаб Одреда, уз помоћ Покрајинског комитета КПЈ за Србију, већ за( првих неколико дана успели да расчисте извесне сумње и колебања, које су их могле одвести на погрешан пут, да разреше чвор привидних противуречности између научних, теоријских и идејних ставова, с једне и практичних политичких решења, с друге стране. У наведеном писму од 14. августа149 Окружни комитет се обратио ПК-у са захтевом: „Има више ствари које нас интересују и на које би требало да нам безусловно одговорите". Из низа у писму наведених питања он као најзначајније истиче следеће: „Најважније питање је питање карактера устанка", а затим се излаже основно гледиште ОК по том питању: „Ми смо последњи проглас ЦК (од 25. VII) схватили као позив на устанак најширих нар. маса у борби против непријатеља. Одјек наше акције заталасао је све живо. Кад бисмо имали оружја, могли бисмо да створимо војску од више хиљада људи. Покрет је добио карактер народног устанка, јер нам прилази из свих слојева и старо и младо. У нашим редовима. се налази Милан Ђаковић, члан Гл. одбора Драгољубове странке, иначе врло популарна пол. личност у Мачви... За сада је један од најбољих чланова руководства одреда... Код народних маса и у селима и вароши сасвим је зрела парола народног устанка". Из такве ситуације за ОК су искрсли проблеми практичног оживотворења те пароле и давања одговора о питању неких животних проблема народних маса, које су сматрале да већ у току устанка треба да. буду решавани и позитивно решени. Из уводног дела писма извештајног карактера и из постављених питања, произилази да је ОК уочио као најважније: —    стварање нове народне власти; —    експропријацију богаташа (трговаца, велепоседника, богатих сељака). Распуштањем општинских управа, уништавањем њихових књига и спискова, растурањем жандармеријских станица, спречавањем комуницирања са. градом, Подрински НОГ1 одред је покидао везе виших окупаторских и квислиншких власти са нижим и укочио рад старог апарата власти. Живот и борба наметали су потребу стварања нове власти, нове по саставу, по начину рада, по односима. Ради илустрације новог стања и потреба ОК наводи неколико примера: „... у селу Липолисту, у чијој је близини одред логоровао извесно време, председник општине шаље све спорове командиру на решавање. Или, председник општине у Бадовинцима колима шаље брашно и намирнице одреду и изјављује да му се само јави шта треба, одмах ће да пошаље... Или, рецимо, случај који се десио кад је одред поново свратио у Богатић. Командира одреда сачекао је нови начелник и рекао да неће да прими дужност и да моли да га одред заштити у случају да га због тога прогоне. У Богатићу на начелству вила се 5 дана црвена застава, све док је Немци нису скинули. У Еези са нашим акцијама појавили су се извесни пљачкаши који иду и отимају новац и остало под нашим именом. Сељаци су скоро у једном селу једног таквог ухватили и довели нам га. На основу изјаве самих сељака и признања истог, он је осуђен на смрт и стрељан. Послали смо и потере за једном групом која. је нанела велике штете сељацима и натерала им страх у кости. ... У једном селу с једне стране општ. зграде виси црвена застава, с друге српска. Пароле на зиду: „Живео краљ Петар II", „Живео Стаљин", „Живела браћа комунисти", „Устај сељо, устај роде, куцнуо је час слободе". Пароле су писали четници... У целом округу ми стварно имамо потпуну власт (за сада)... " На крају ОК поставља директно питање: „Да ли да и формално заводимо нашу власт по општинама? И како би требало она практично да изгледа". Исто толико важним и тесно повезаним са питањем власти сматрао је Окружни комитет друго питање: „Какав однос имати према газдама и кулацима". Окружни комитет, најпре, износи како је Одред у том погледу поступао: „Ми смо у акцијама отварали дућане и неке магацине газда и зеленаша и на лицу места делили народу скривене количине шећера, масти, соли и др." У истом писму је изнесен и пример, како је поступила једна богаташка, трговачко-велепоседничка породица, чији су дућани и магацини 9. августа били отворени и роба раздељена народу: „... богаташи Живковићи из села Прњавора стављају се на расположење одреду у погледу помоћи". На крају ОК поставља питања: „Чујемо да другови у другим местима од таквих узимају силом новац? Да ли је тачно? Шта да радимо с газдама који имају по 100 — 700 хек, земље? Да ли да жито одузимамо и делимо народу и да бацимо паролу да сваки оно што је радио сматра као своје"? Одговор на ова питања Покрајински комитет послао је Окружном комитету 20. августа 1941. године.150 Прво је изнесен принципијелан став о карактеру устанка: „Правилно сте схватили проглас ЦК. Из њега се јасно види какав треба да буде карактер народно-ослободилачке борбе, коју данас води српски народ на челу с херојском КПЈ. Народни устанак мора бити устанак најширих народних маса. Наш најпречи задатак јесте да у овој етапи народне борбе окупимо људе свих слојева, да подигнемо на устанак све оне који су способни и који су спремни за оружану борбу против окупатора и њихових слугу. Само уједињеним снагама читавог народа можемо збацити фашистички окупаторски јарам... Питање проширења и продубљења народног устанка јесте судбоносно питање не само за нашу партију и читав српски народ, него и за брзи обрачун херојског СССР с фашизмом. Опасност од секташтва и левог скретања, које у последње време нарочито долази до изражаја, преко је потребно што пре отклонити. Ако правилно схватите директиве и народну борбу упутите обележеним путем, постаће вам јасна и сва остала за сада мање — више другоразредна питања. Будући да сте ви правилно започели борбу, ни за тренутак не сумњамо да ћете извршити све постављене задатке." Покрајински комитет даље упућује низ савета за јачање веза са народом и за припремање за још жешће сукобе с непријатељем: споразумети се о сарадњи с присталицама грађанских политичких странака, успоставити што тешњи контакт с четницима, организовати потере за пљачкашима, добро припремати нападе на непријатеља, успоставити народну власт... Следе, затим, одговори на конкретна питања: „2.— Немојте се затрчавати с истицањем црвених застава ако томоже да нанесе штете мобилизацији свих слојева у ослободилачкој борби. Исписане пароле су већ сасвим друга ствар, оне су правилне. Код оваквих питања треба имати политичке еластичности. Сваки наш подухват треба да буде срачунат на то какав ће имати одјек у народу и неће ли нарушити споразум с нашим савезницима. 5.... освојени непријатељски плен делити партизанима и враћати опљачканом народу. Отварање дућана и дељење робе, макар она била сакривена — погрешно је. Морамо пазити да непријатељ не искористи такве моменте и не покуша да ток народне борбе скрене у повољнији правац за себе. Како ситније тако и крупније трговце, па чак и познате зеленаше, имали они скривену робу или не, треба саветовати, па чак и припретити, да робу продају народу по нормалним ценама. Ако прети опасност заплене робе од стране Немаца, онда сопственике треба саветовати па чак и помоћи да се роба сакрије и под извесном нашом контролом продаје народу. Схватите једно — да ни један потез не смемо направити који би непријатељ искористио у циљу стварања размирица између нас и нашег народа. 6. — новац треба узимати само из државне касе, јер и иначе припада народу, тј. он је на разне начине опљачкан од народа да би се ставио на расположење окупаторима и: њиховим слугама. Не сме бити никаквог насилног одузимања новца и других средстава од појединаца па ма колико они били богати. Од народа и сваког појединца треба тражити добровољни прилог за издржавање партизана и њиховог наоружања. Случај најбогатије породице Жив. најбоље нам говори како треба поставити ову ствар. 7. — Из основа би било погрешно спроводити поделу земље која се налази у приватном власништву. Сад не долази у обзир раскулачивање и сл. мере". Следеће писмо Окружног комитета послато из Шапца 23. августа152 даје објашњење зашто је Окружни комитет постављао наведена питања: „Сем политичке линије ми првих дана нисмо знали ништа. Тако су нам се и искрале и извесне грешке у практичном провођењу те исте линије. Затим, слабост, која још није ликвидирана, то је што Одред нема довољно чврсте везе с ОК и то што у самом Одреду другови политички стоје доста слабо. Ми смо имали доста муке док смо другове убедили у то да се ми не налазимо у фази прол. револуције. То је изазвало неке од учињених грешака". Грешке о којима се говори у писмима шабачког Окружног комитета чињене су само првих неколико дана устанка, углавном у току тродневног похода Мачванског партизанског одреда кроз Мачву (9 — 12. августа). Другарско убеђивање, иако са „доста муке", завршено је, вероватно још 12 —13. августа, када су Миле Ивковић и секретар ОК били у логору Одреда на Косовцу. Дошло је, после тога, до жестоке вишедневне битке за комуникације Прњавор — Шабац и Богатић — Шабац, те се очигледно показало да су остала питања „мање-више другоразредна". Доласком Данила Лекића Шпанца на дужност политичког комесара Одреда знатно је побољшан састав Штаба Одреда. Његово знање, богато искуство старог партијца и борца против фашизма у Шпанији, допринело је бржем и успешнијем расветљавању нејасних и спорних питања. Уз то, народноослободилачки покрет се од почетка развијао у ширину, обухватајући из масе раније присталице свих политичких странака. Ударци по појединцима нанесени су само уколико су такви били у служби окупатора или се отворено ослањали на његову снагу и заштиту. У приватни посед земље није ни дирано, те почињене грешке нису имале озбиљних политичких последица. То ће се током септембра 1941. године у пуној светлости показати. Тако су Окружни комитет и Штаб Одреда за кратко време позитивно решили и овај, унутрашњи сукоб. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument