О КРАЈУ И О ЉУДИМА Шабачки округ, са срезовима мачванским, јадранским и поцерским, налази се на крајњем северозападу уже Србије, у углу између реке Саве на северу и Дрине на заиаду. Овај крај је вековима представљао гранично подручје. Од почетка XIX века на Сави и Дрини су границе Србије са Аустроугарском. Пропашћу Аустроугарске у првом светском рату и стварањем Југославије, укинуте су границе на Дрини и Сави. Немачки окупатор, раскомадавши Југославију, створио је „Независну државу Хрватску", чије су границе поново избиле на Саву и Дрину, а Срем и Семберија опет су се нашли у „другој држави." Границе самих срезова унутар округа нису одређене географски, већ административно, и то је у народу усвојено. Укупна површина округа износила је 1.940 км2, а појединих срезова: јадранског 663, мачванског 836 и поцерског 441 км2.1 Већи део шабачког округа је висија. То су мање ниске планине локалног значаја. Планина Цер има облик била дугог око 15 километара. Највиши врх Цера је врх истог имена (687 м), а познати су још висови: Грабовац, Кумовац, Тројан, Косанин град и Липова вода. На југу, иза реке Лешнице, напоредо са Цером и реком Јадар, пружа се ниски веиац планине Иверак. На западу Цер се продужава у малену планину Видојевицу. На источном ободу округа на Цер се наставља дугачки гребен планине Влашић. Ниско, лако заталасано подручје Цера висине 100-300 метара, које се благо спушта према Сави, према Мачви и Посавини, назива се Поцерина. Већи део Цера покривен је шумом и ненасељен. Шума је листопадна — цер, буква, храст. На гребену и по странама има неколико извора. Планина Гучево чији је највиши врх Црни врх (779 м), је ниска планина, која се пружа у правцу северозапад-југоисток на дужини од око 10 километара. Потоци, који са Гучева силазе према Јадру и Дрини, разровали су његове стране дубоким јаругама. Гучево је покривено шумом, а богато је и рудом — антимонит се експлоатише у рудницима Зајача и Брасина. Борања је, такође, мања планина која се иза Гучева пружа у правцу југоистока. И њен највиши врх назива се Црни врх, а висок је 881 м, те и Борања спада у ниже иланине. Густо је пошумљена и слабо проходна. Мања насеља налазе се у речним долинама по њеном ободу. Од њих, само она севернија припадају јадранском, а остала рађевском срезу у којем се Борања већим делом простире. Цер, Гучево и Борања, иако мале и ниске планине, у војном погледу представљају добре положаје за заштиту од непријатеља и са севера и са запада, и познате су по великим борбама између српске и аустроугарске војске у првом светском рату. Низију сачињавају долине Дрине, Јадра, Лешнице, Добраве, део шабачке Посавине и Мачва. Мачва је лако заталасана равница између доњег тока реке Дрине на западу, лука реке Саве на северу и истоку и планине Цер на југу. Дужина и ширина Мачве износе 30 и 34 км. Налази се на апсолутној надморској висини од 80-100 м. Испресецана је плитким коритима речица које извиру на Церу и уливају се у Саву, напуштеним рукавцима, отокама, мртвајама и старачама Дрине и Саве, које се, од подземних вода, зачас претварају у баре и језерца. Са овим се смењују греде и гредице — виша и оцеднија земљишта, која се у ужем појасу крај Саве и Дрине састоје од нанесеног речног материјала.2 Самом ивицом округа, целом дужином његове западне и северне стране, теку Сава и Дрина, највеће југословенске реке. Сава је типична равничарска река малог пада, спорог тока, са многобројним окукама. Њеним коритом теку велике количине воде, која ваља много песка и другог материјала стварајући спрудове и аде. Сава је најшира на сектору шабачког округа, шира него низводно и на ушћу: код Шапца 620, а код Мишарске аде 750 м при средњем водостају. Код Умке је широка 450, а код Београда само 280 м. На том делу њеног тока измерена је код села Хртковци и највећа дубина Саве у време високог водостаја — 25 метара. Дрина је брза и плаховита; тече брзином од 1,7 м у секунди. У доњем току широка је до 300 м. На Дрини има газова, али су врло ретки. Ваља бити добар познавалац Дрине, па се усудити и загазити у њу, јер често мења корито и пуна је вртлога и вирова. Иза њеног средњег тока остају суви рукавци, мртваје и стараче, који од кише и отопљеног снега и подземних вода постају баре и језера. Од осталих река највећа је Јадар, десна притока Дрине. Јадар извире изван округа, а дугачак је 65 км. По њему су цео крај и срез добили име. Својим током пресеца по средини цео срез јадрански у правцу исток-запад и улива се у Дрину југозападно од Лешнице. Остале, мање речице, протичу целим својим током кроз територију округа. Сиромашне су водом, негде лети скоро пресуше, а после топљења снега и великих киша надођу и разливају се. Такве речице у Јадру су: Боринска река и Штира. Обе извиру под Гучевом, а уливају се у Дрину. Штира протиче кроз Лозницу. Лешница извире испод Цера, улива се у Дрину, протичући долином између Цера и Иверка. Цер-ница је десна, а Коренита лева притока Јадра. Мачванску равницу пресеца неколико плићих водених токова: Засавица (32 км), некадашњи Савин рукавац, широка и дубока бара, која се простире паралелно са Савом од Равња до Мачванске Митровице, а каналом Модраном вештачки је везана са Савом; Батар, напуштени дрински рукавац; Битва (18 км), Савина мртваја, типична равничарска речица, широког корита са мало воде, лети скоро пресуши; Јерез (55 км), ниског водостаја лети и зими, али у пролеће и јесен претвара се у бујицу која плави јужни део Мачве; Бела река (32 км) извире на Церу, спушта се у Мачву и улива се у Камичак који протиче непосредно поред Шапца и улива се у Саву. Од поцерских речица највеће су: Думача (27 км), улива се у Саву источно од Шапца, и Добрава (39 км), чије се корито, кад речица набуја, прошири и преко 20 м. Обе извиру на Церу.3 Поплаве и бујице Саве, Дрине, Јадра и побројаних речица наносиле су велике штете пољопривреди овог краја. Највеће штете од воде трпела је Мачва. Кад се излију, Дрина и Сава су топиле целу северну и источну Мачву. Сва села поред Дрине и Саве личила су на острвца. Велике поплаве забележене су 1924, 1932, 1937. и 1940. године. Од 1932. године ради на одводњавању Мачванска водна задруга са мало успеха и великим оптерећењем за сељаке у сливу Битве и Јереза. Од главних објеката био је урађен само насип од Мачванске Митровице до Шапца, подигнуте две пумпне станице и извршено повезивање насипа од Мачванске Митровице до Раче. У сливу Битве и Јереза спроведена је делимична канализација. Ипак, Мачва није насипима била обезбеђена од вода. Због слабог одводњавања и изданских (подземних) вода било је у северној Мачви око 9000 хектара под водом од марта до октобра и остајало необрађено. Само 1932. године штета од поплаће износила је око 40 милиона динара (по ондашњој процени и вредности динара). Године 1940. у Мачви је било преко 40.000 хектара водоплавног земљишта, а укупна пољопривредна површина била је око 74.000 хектара.4 Клима у шабачком округу је скоро иста као у суседним областима Србије — у Срему, обреновачкој Посавини и у југозападној Србији. То је тип умерено-континенталне или средњоевропске климе, чије су карактеристике: мање варијације средње годишње температуре и максималне количине падавина у време најбујније вегетације, у периоду од Марта до јуна. За разлику од Војводине, у' шабачком округу су лета мање тоила, а зиме умереније, са нештб вишим температурама. Ипак, разлика између најниже и највише температуре прелази 70° (у Шапцу се „апсолутии минимум може спустити и до минус 30° а лети се жива у термометру може попети и до 40°"). У границама округа утицај источноконтиненталне климе не осећа се јужно од Цера, те су средње температуре у зимским месецима нешто ниже; а у летњим нешто вргше у Шапцу него у Ковиљачи. Шабачки округ спада у оне делове уже Србије који имају највише водених талога (794,8 мм). У вегетационом периоду, од априла до септембра, средња количина падавина износи 452 мм. То је довољно за успевање свих врста усева. Карактеристично је да се количина воденог талога повећава од Саве преко Цера ка Лозници. Нису ретке године када се јављају и релативно дуге суше, које наносе велике штете пољопривреди. Снег највише пада у децембру и јануару. У просеку први снежни дан је 14. децембар, а последњи 15. март. Догађа се да снег почне да пада средином новембра, а понеки пут пада и почетком априла.5 Утицај оваквог типа климе на живот, рад, кретање и борбена дејства војних јединица је, углавном, умеренији и повољнији него ли у пределима високих планина или у безводним крајевима. Ипак је тај специфични утицај био врло осетан у шабачком округу, како на делатност непријатељских трупа, тако, и још више, на партизанске јединице. Разни климатски фактори — суша, велике кише, густа магла, рани снег, дуга и јака зима, залеђене воде — сасвим непосредно су утицали на развој и исход неких операција, пбјединих борби и акција, на могућности кретања, смештаја и снабдевања јединица. Повољан географски положај, карактер земљишта и погодна клима од вајкада су пружали људима добре услове за живот у овом крају, стално насељеном још од неолита. Чести и дуги ратови, смењивање држава и господара, изазивали су честе и велике сеобе. У неколико махова извршене су скоро потпуне измене становништва у овом делу Србије: једни су одлазили, други се досељавали, Преци данашњих становника шабачког округа су се, тако рећи, недавно доселили из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и јужних предела Србије, или се враћали из Војводине, углавном после првог и другог српског устанка. Најмлађа насеља, Равње у Мачви и Крајишници у Јадру, постала су чак после 1830. године.6 Крајем 1940. године у округу је било око 170.000 становника, а од тога: у Јадру 51.000, у Мачви 70.000, у Поцерини 34.300, а сам Шабац имао је око 14.700 становника. Крај није био пренасељен. По једном квадратном километру површине било је у Јадру 77, у Мачви 81, а у Поцерини, 78 становника.7 По националном саставу шабачки округ је чисто српски крај. Од припадника других југословенских народа највише је било Македонаца и Црногораца, који су у Краљевини Југославији третирани као Срби. И једни и други били су настањени у градовима и варошицама, први претежно као занатлије, а други као чиновници разних струка. У Зајачи је било десетак породица Словенаца запослених у руднику. Нешто Хрвата запослених у „државној служби" дошло је премештајем у шабачки округ, највише у Шабац. Одселили су се до почетка окупације. Знатан број Цигана био је стално настањен у свим местима у округу, највише у Шапцу и Лозници, као свирачи, ковачи и поткивачи, корпари, препродавци ситне робе. Они су се, и православни и муслимани, осећали и изјашњавали као Срби. Међу припадницима осталих народности, најбројнији су били Немци. Фолксдојчера, југословенских грађана немачкогпорекла, било је до 1938. године у Шапцу и околини 20 породица са 86 чланова, углавном радника и занатлија. Кад је прорадила Фабрика „Зорка" почели су да се запошљавају у њој и једно време пред рат било их је око 90 радника. У фабричкој колонији постојала је и школа за немачку децу. У априлском рату, оног дана кад су немачке трупе улазиле у Шабац, сви фолкедојчери, који су се налазили у бившој југословенској војсци, већ су се били вратили у Шабац и дочекали долазак немачких трупа. Под окупацијом 139 лица, одраслих, мушких и женских, уписало се у тзв. „Културбунд", нацистичку организацију Нецаца који су живели у другим земљама. У току 1941. и 1942. године 57 мушкараца — фолксдојчера из Шапца, отишло је у немачку војску. У то време било их је у граду укупно, с децом, око 300 лица. Већина се врло ревносно ставила у службу окупаторског управног апарата, војске или полиције, као тумачи, иследници, полицајци и официри. Учеетвовали су у пљачки имовине уништених Јевреја.8 Иза њих најбројнији су били Руси — емигранти, који су напустили своју домовину као непријатељи октобарске револуције, белогардејци. И њих је највише било настањених у Шапцу; и они су се већином ставили у службу окупатору. Нешто мало било је још Чеха и Мађара. У селима, нарочито мачванским, биле су по једна до две породице или Немаца фолксдојчера, или Руса — белогардејаца, ређе Мађара, који су обично били трговци или занатлије. Јевреја домородаца било је у Шапцу 16 домаћинстава и у округу још 3 са око 80 чланова. Крајем септембра 1940. године у Шапцу се привремено настанило преко 1.300 Јевреја, емиграната из земаља које је окупирала нацистичка Немачка. До априла 1941. године Шабац је напустило око 340 Јевреја. Немачку окупацију је дочекало у Шапцу 1.039 Јевреја.9 Становништво брдовитог Јадра и брежуљкасте Поцерине груписано је у већи број мањих насеља разређеног или разбијеног типа, а по неколико села или заселака сачињавало је једну општину. У просеку, по једно насеље у Јадру од 850 становника простирало се на укупној површини од 11 км2, у Поцерини насеља од 930 становника на површини од 12 км2. У Јадру је била 21 општина са 60 насеља, у Поцерини 13 општина са 38 насеља, рачунајући и Шабац и Лозницу.10 Прво место у округу по величини и значају јесте Шабац. Током XIX и XX века Шабац је највећи град западне Србије. Од двадесетак градова уже Србије увек је био међу пет-шест највећих. Иако је на самој граници округа, Шабац је његово политичко, привредно и културно средиште. Подигнут некада из стратешких разлога, развијао се касније првенствено захваљујући свом врло комуникативном положају. У шабачком саобраћајном чвору укршта се неколико значајних друмова, речни пут и железничка пруга. Отуда је Шабац, према приликама у ужој Србији, постао јак трговачки и извознички центар, а пред други светски рат и значајно индустријско место. Поред мноштва трговина, привредну слику Шапца допуњавале су бројне занатске и угоститељске радње. Шабац се амбициозно трудио да не заостаје, а понекад и да предњачи, у разним видовима друштвене надградње. Истовремено, у Шапцу је био и најгушћи сплет социјалног раслојавања, супротности и сукоба. У Шапцу се стичу конци разних режимских, управно-полицијских, националистичких и уопште реакционарних настојања, да се округ одржи у покорности монархији и постојећем капиталистичком поретку. Насупрот томе, из Шапца струје и теку напредна и борбена стремљења за стварање бољег, праведнијег и савременијег друштвеног уређења. Лозница, друга варош и друго место по значају у округу, настала је и развила се на погодном месту: недалеко од Дрине, на стецишту комуникација од Шапца и Београда, од Ваљева, Крупња и Зајаче, од Сарајева и Тузле, од Сребренице, Братунца, Љубовије и Бајине Баште; на железничкој прузи Шабац — Ковиљача;. на споју јадарске и дринске долине са побрђем на југу. Постала је значајно воћарско тржиште, економско и културно-просветно средиште Јадра, Рађевине и Азбуковице. Почетком 1941. године имала је око 5.000 стацовника. Деценијама је трајала нека врста супарништва и отимања за примат између Шапца и Лознице. Преко педесет година Лозница је била седиште округа, равноправно са Шапцом. Потом, за скоро четрдесет година, Шабац је седиште јединственог. округа и области. Укидањем области и настанком бановина Шабац и Лозница постају једнаки као управна седишта — среска места. Управно ривалство и привредничка конкуренција учинили су, да су везе између Шапца и Лознице, нарочито политичке, биле слабе. То ће се неповољно одразити и на равномеран развој народноослободилачког покрета и устанка у шабачком округу. У Јадру су биле и две варошице: Лешница, на ушћу реке Лешнице у Дрину, станица на комуцикацији Шабац—Лозница, са око 1.400 становника; и Драгинац, сасвим ново и мало насеље, настало издвајањем из села Јаребица, од око 250 становника, станица на друму Ваљево-—Лозница у котлини Јадра. У годинама пред други светски рат Бања Ковиљача у Јадру спадала је у ред најмодерније уређених и најбоље посећених бања у Југославији. По броју посетилаца (12.371), по могућностима смештаја у бановинским и приватним хотелима и вилама (укупно 664 собе и 1,222 постеље) и по броју лекара (два стална и четрфи сезонска) била је 1939. године на другом месту у земљи, иза Врњачке Бање.11 За време рата окупатор је непрекидно користио погодности, које је пружала Бања Ковиљача, за смештај својих и квислиншких трупа и установа. Мачванска села спадају у ред највећих села у Србији. Просечно је свако имало око 2.000 становнржа. Превожењем кућа брвнара из разбијених крајева села у „шор", мјачванска села су око 1827. грдине стекла данашњи, „мачвански" тип густо насељених места поред друмова, двојног крстастог облика. Среско место Богатић лежи у средишту Мачве, на раскрсници путева за Сремску Митровицу, за Шабац и Поцерину, за Лозницу и Бијељину. За варошицу је проглашен 1924. године. Цочетком 1941. године имао је преко 5.000 становника.12 У срезу је била још једна варошица — Мачванска Митровица, мало насеље од неколико стотина становника, али значајно као станица за прелазак уј Војводину, за трговину пољопр.ивредним производима, и по бродоградршишту. Од XVI века превоз преко Саве обављао се скелом и тек тридесетих година овог века ту је постављен понтонски мост. Ван села налазе се колибе, омање зграде, склоништа у сезони пољопривредних радова. У Мачви су многобројне. Често су око њих и друге пољопривредне зграде, воћњаци и баште, гумна и бунари. У њима понекад и станују појединци, па и целе породице — „колебари", који чувају стоку или обрађују њиве. Значајну улогу у ставу становништва шабачког округа према окупатору и његовим сарадницима, према устанку и народноослободилачком покрету, имала је историјска традиција. Потомци досељеника из Херцеговине, источне Босне и Крајине, Санџака и других крајева чували су и неговали предања о прецима, у причи најчешће врло правичним и на изглед мирним људима, али преке нарави, који нису могли „трпети турскога зулума", те су, најчешће из страха од освете, напуштали свој стари крај и долазили у „Србију слободију". Четрдесетих година овог века било је у овом крају мало гусала и гуслара, али је зато на селу песмарица са јуначким песмама била скоро једина, али и врло цењена и вољена књига. У дугим зимским ноћима, на седељкама, и старо и младо је до дубоко у ноћ слушало читача, који је ређао десетерце о Марку Краљевићу, Милошу Обилићу и другим јунацима, о Косову, о хајдуцима и ускоцима, о бојевима из првог и другог српског устанка. У Мачви је најчитанија књига била роман Јанка Веселиновића „Хајдук Станко" и скоро да није било породице која није знала све његове јунаке и све догађаје, као ни села, Где сами сељаци нису извели драматизацију овог романа. Сећања на први светски рат била су и после четврт века још свежа и горка. Сећања на непријатељску војску која је, наступајући кроз северну Мачву, покупила старце, жене и децу и терала их пред собом, да се њима заштити од српске војске; на злочине у Шапцу, Прњавору и широм Мачве, Поцерине и Јадра; на две „бежаније"; на дугу и мрачну окупацију, окупаторске власти и жандарме, улизице у општинама, окупаторску пљачку, на сиромаштво, на робовање у заробљеничким логорима.13 У исто време, живела су и сећања на Цер и Гучево, Мачков камен и Колубару, на победе, јунаштва и подвиге малене српске војске. Нема укупних података о томе, колико се војника из шабачког округа повукло са српском војском из Србије 1915. године. Познато је да се већина одлучила на изгнанетво, тегобе, патње и неизвесност, него ли на робовање туђину.14 После-. ратна улога тих победника са Солунског фронта и Кајмакчалана завршила се на томе, да су, по доласку у своје село, изударали по неког окупацијског председника општине, кмета или ћату, који је сувише ревносно служио поробљиваче. Рат, и све што он значи — победе, поразе, јунаштва, кукавичлуке, верности, издајства, људскости и нечовештва, глади и понижења, нису заборавили. По раскршћима су никли црни „мермерни" споменици са именима свих погинулих урезаним „златним" словима. Чим науче да читају ђаци би се спонтано, у групама окупљали око њих и свечано, као у хору, рецитовали њихова имена. Светле традиције косовских јунака, хајдука и ускока, Мишара, Китога, Лознице, Салаша Црнобарског, Чакешине, Дубл->а, Цера, Гучева, Мачковог камена, претапале су се у мукотрпној свакидашњици у осећање потребе за новим борбама за правду и слободу. Иако се овај крај око Шапца и Лознице убрајао у ред богатијих и просвећенијих, степен и образовања и опште просвећености, културе рада, становања, одевања и исхране били су на врло ниском нивоу. Према статистичким подацима о просветним приликама у дринској бановини 1930. године, у Мачви је било 65% неписмених. Стање није било боље ни у селима Јадра и Поцерине. Основно школовање трајало је четири године, а одвијало се у неповољним условима. Школске зграде старе и запуштене, намештај дотрајао, оправке и редовно одржавање недовољни, обнављање ретко. Сеоске школе претежно са једним до два одељења, исто толико и учитеља. Похађање школе било је сбавезно, али велики број деце, нарочито женске, није похађао школу или ју је напуштао пре завршетка школовања. Неуком и убогом сељаку чинило се да је корисније ако дете чува свиње или води воловску запрегу. Дете беземљаша и надничара постајало је, понекад, слуга и чобанин код газде, умеето да иде у школу. Опште просветне прилике у земљи биле су такве, да је густина школске мреже у Мачви и Поцерини, ипак, била међу најповољнијим у дринској бановини. Стање у Јадру било је нешто неповољније. Број ђака у септембру 1932. године, у односу на школску 1931/32. годину, био је у Мачви у порасту само за 275, док је у Јадру опао за 255, а у Поцерини чак за 400 ђака.15 У десетогодишњем периоду (1931-1941) бановинеким буџетом била су одобрена средства за подизање само једноразредне основне школе у П. Причиновићу и дворазредне у Букору.16 Мрежу здраветвене службе сачињавале су следеће устагове: бановинске болнице у Шапцу и Лозници, Дом народног дравља у Шапцу, амбуланте Окружног уреда за осигурање )адника у Шапцу и Лозници, здравствене станице у Раденко5ићу и Богатићу, Дечје опоравилиште и лечилиште у Бањи Совиљачи и срески санитетски референти. Септембра 1939. одине почело је да ради Државно лечилиште за туберкулозу кости и зглобова у Бањи Ковиљачи.17 Болница у Шапцу имала је 24 болничке собе, 5 одељења и 207 постеља. За више од десет година, од марта 1931. до новембра 1941. године, број лекара — 6, и стручног санитетског особља — 18, није се мењао. Просечно дневно незаузетих постева било је 52,82%. Болница у Лозници, са једним одељењем, 10 болничких соба и 60 постеља имала је једног лекара и 3 :тручна санитетска службеника. Незаузетих постеља било је 46,58% у просеку сваког дана.18 У мачванском и поцерском срезу основано је неколико здравствених задруга које су имале своје лекаре (у Богатићу Трњавору, М. Причиновићу, Липолисту, Штитару, Варни и Поц. Добрићу). Већи број лекара обављао је лекарску праксу приватно; већина их је радила у Шапцу, а по један је био у Богатићу, Црној Бари и Лешници. Осим Шапца, Лознице и Богатића, по један срески лекар радио је и у Бадовинцима, М. Митровици, Драгинцу и Накучанима. Укупно је било лекара: у срезу поцерском око 30, у мачванском око 10 и у јадранском око 6. Апотеке, које су биле приватне, било је: у Шапцу 5, у Лозници 3, у Богатићу и Прњавору по једна. Успеси здравствене службе, уколико их је било, испољазали су се првенствено у градовима. „Југословенско село, а то значи 97% општина, са више од 3/4 целокупног становништва и са 27.000 насељених меета највећим делом живи доста прииитивним животом, погоршаним разним заблудама и незнањем."19 Централни хигијенски завод вршио је испитивања у многим селима широм Југославије; од неколико проучаваних села у Србији једно је било село Раденковић у Мачви. Закључак је био, „да су социјални па и привреднин услови живота посматрани са хигијенског гледишта код широких слојева народа у целој Краљевини веома неповољни".20 У Мачви је подбарно земљиште тако погодовало маларији, да је више од половине Мачвана од ње боловало. Водоплавне 1940. године у северној Мачви није било домаћинства у којем није бар по један укућанин боловао од маларије. Рђаве пијаће воде изазивале су гушавост и бубрежна обољења у селима крај Дрине. Прашњави путеви, тешки пољски радови, слаба исхрана и хигијена, примитивни услови становања омогућавали су харање туберкулозе. Опака „јектика" била је, у тадашњим приликама, неизлечива болест. У годинама 1936—1939, од укупног броја умрлих од туберкулозе је умрло: у Јадру 10,61%, у Мачви 15,18%, у Поцерини 13,31%, у Шапцу 18,28%. Међу 314 срезова у држави, по смртности од туберкулозе срез мачвански је био на 49. месту, а међу 62 града Шабац је био на деветом.21 Сиромаштина и неукост приморавали су болеснике и њихову родбину да се обраћају такозваној народној медицини, надрилекарству, врачању и бајању. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument