АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА ОРУЖЈА Успешним акцијама Мачванског, односно Подринског НОП одреда, растурањем и дезорганизацијом окупационе управне и полицијске власти током августа, у Мачви и ближој околини Шапца створена је полуслободна територија. То је омогућавало партијским организацијама, скојевцима и другим активистима устанка да отпочну кампању скупљања оружја. Настало је неометано претраживање свих скровитих и забачених места, шума, бара, бунара — у потрази за оружјем и муницијом, те су и резултати били већи него у припремном периоду. Охрабрени брзим порастом Одреда, његовим успесима, подршком коју му је народ изражавао, сељаци су извлачили подмазане и очишћене пушке и предавали их својим рођацима и познаницима — партизанима или руководиоцима. Одреда, уколико сами нису кренули у Одред. Расположиви подаци, иако непотпуни, често и непроверени, ипак пружају доста доказа и о овој страни народне подршке устанку и борби против окупатора и њихових сарадника, домаћих издајника. После састанка у Глоговцу 4. јула 1941. године Милан Ђаковић и Веселин Глигорић из Глоговца купили су у Постењу (срез азбуковачки) 2 пушке, 300 метака и 4 бомбе, али је све то доспело у Одред после прве акције у Богатићу, због хапшења Милана Ђаковића. Добросав Јанковић из Салаша Црнобарског, по задатку који је примио од Милана Беловуковића Деве и Миленка Самарџића, купио је од сељака из брдских крајева за кукурузно брашно 10 пушака. Партијска ћелија Клења прикупила је б пушака, 1 пушкомитраљез „бреда" и 2 пиштоља и то однела у Одред. Група сељака из Прњавора, која је ступила у партизане 12. августа., донела је на Косовац 6 пушака и 1 пиштољ (пушке је после априлског рата склонио Драгић Драја Милинковић, а изнео их и разделио кад је група пошла у партизане). Милорад Милошевић и још три сељака из Прњавора донели су у Одред на Косовац, 14. августа, 2 пушке, 1 пиштољ и 2 бомбе. Драган Павић и Милорад Мањенчић из Шеварица добили су за време априлског рата 2 пушке од војника БЈВ за хлеб и старо цивилно одело. Пушке су дали Здравку Шестићу и Драгољубу Јеличићу Биберу. Кад су и сами пошли у партизане, добили су једну пушку од Тихомира Арсеновића. У Салашу Ноћајском сакупљено је 12 пушака, нешто муниције, 1 пиштољ и 3 бомбе. У Ноћају је пронађено у једној бари 5 пушака и један пушкомитраљез „брно". Из Дубља је, 20. августа, Милорад Кнежевић однео и предао Одреду 14 пушака и нешто муниције. У Раденковићу су партизани, 28. августа, добили 2 пиштоља.. У Штитару, сећа се Мила Бајалица, „прве акције су биле на скупљању оружја — разбацаног после капитулације Југославије. Чланови КП, омладина, жене, поштени људи, скупљали су оружје, најчешће пушке, делове пушака, пиштоље; предавало се на одређено место на чишћење и оспособљавање. Прикупљао се и материјал за чишћење оружја, кучине, вуна, петролеум и маст за метале".3'1 Деспот Искић из Мајура нашао је у бари на Крсмановачи 12 пушака и 6 сандука муниције; Милорад Топаловић — 2 сандука муниције. Још неколико Мајураца, који су донели пушке из априлског рата, дали су их партизанима. У Поцерском Добрићу прикупљено је више од 15 пушака. Милан Перић, Живко Ерчић и Добрићани који су долазили у Одред били су наоружани, а Илија Мартић дошао је из Добрића на Косовац и донео 2 пушке. У Милошевцу су партизани добили по једну пушку од Драгутина Аћимовића, Војина Мировића и Живорада Танасића, а од Гаврила Гачевића 1 пушкомитраљез и 1000 метака. Шабачки комунисти и скојевци који су били у Одреду могли су у ово време без тешкоћа да дођу на периферију Шапца, па су и у сам град улазили чешће, смелије и слободније, уверени да их штите симпатије масе грађана. Из Шапца је изнето, из свих склоништа, све што је било оружја, муниције, бомби, санитетског и другог материјала, без иједног сусрета и сукоба са непријатељем. Била су два склоништа, где се углавном сабирало оружје, прикупљено у Шапцу. Једно је било на Камичком гробљу, у непосредној близини станова Добросава Радосављевића, Села Јовановића и браће Мирослава и Владимира Лукића. Друго је било у Старом гробљу, у непосредној близини куће Лазе и Цвете Јеличић, родитеља Драгољубових и Натиних. Из ових склоништа понели су оружје први шабачки партизани, који су били и оснивачи Мачванског партизанског одреда и учесници прве партизанске акције у Богатићу. Касније је Штаб Одреда слао борце Шапчане, да из ових склоништа доносе оружје у Одред: Драгољуба Јеличића Бибера, Драгана Срнића Падобранца, Симу Костића, Бошка Стојковића Точкоњу, Перу Савића, Перу Тасића, Ратка Стевановића Босанца и Воју Борђошког. И други Шапчани, који су одлазили касније у Одред, углавном су били наоружани. Већа група скојеваца, њих 12, изишла је из Шапца 12. августа увече и сутрадан у расвитак стигла на. Косовац. „Скоро сваки од нас носио је по 2 пушке, а имали смо и 1 пушкомитраљез. Небојша Јерковић нас је загрлио када је видео колико смо оружја донели", сећа се Павле Мицић.35 Петар Тасић Луне долазио је из Одреда у Шабац и из бункера у свом дворишту одвукао у Мачву, на таљигама и чезама свога оца, све што је било скривено оружја и муниције. Једном приликом Никола Бабић је однео већу количину муниције и предао Одреду. Из склоништа код Марка Опачића носили су оружје у Одред Пера Савић, Бошко Стојковић, Сима Костић и Драган Срнић, а Мића Срнић, кад је пошао у Одред, понео је из тог склоништа нешто муниције. Тешки митраљез „шварцлозе", који су из Малог забрана донели у Шабац браћа Лукићи, а од њихове куће Селе Јовановић пренео у Старо гробље, изнео је из Шапца и однео у Одред Драгољуб Јеличић Бибер. Оружје склоњено на Крсмановачи носили су у Одред Жића Трнинић и један партизан са надимком „Босанац", а пушке и муницију, које је склонио Душко Николић, однео је у Одред партизан са надимком „Жути".36 Оцена Окружног комитета, да би се могла створити устаничка војска од више хиљада људи кад би било оружја — била је дословце тачна. Што је Одред више растао, све више ненаоружаних јављало се у његове редове. Оно мало оружја (мало у односу на бројно стање Одреда) што је било прикупљено од прве акције, а после тога задобијено од жандарма и финанса, није стизало ни за половину борачког састава. Оружје су добијали осим чланова КПЈ и Скоја и они „старији" партизани, који су служили бившу југословенску војску. Млађи су, од доласка Одреда на Косовац, остајали у логору, где су пролазили кроз неопходну војну обуку. Окружни комитет и Штаб Одреда улагали су напоре током августа да се и у другим деловима округа пронађе и добави оио што је још остало неоткривено од оружја, и тако донекле ублажи оскудица у наоружању. То је био главни разлог што је Штаб Одреда упутио 14. августа 3. и 6. чету у Јадар, а 4. и 5. чету у Поцерину. Чете су добиле задатак да за неколико дана прокрстаре једним делом ових срезова, да прикупе што више могу оружја, да успут спаљују општинске архиве и одржавају зборове. Од значаја је био и пропагандни карактер ових крстарења у крајевима где се није много знало о партизанима и где је утицај четника, који су у то време стварали своју организацију, био снажнији. Кренувши са северних падина Цера, од Ракића колибе, 3. чета се пребацила преко венца Цера. на јужну страну и од Јошеве, преко Јадранске Лешнице, Доњег и Горњег Добрића и Брадића, до Горњих и Доњих Недељица и Грнчаре, попалила општинске архиве. У селима су одржаване конференције које су трајале до дубоко у ноћ. Ратомир Раћа Ковић, учесник у овој акцији, описује прикупљање оружја овако: „Када смо тражили оружје сељаци су сами давали пушке, муницију, бомбе... У тражењу оружја нарочито су нам добро дошла сеоска деца. Она су долазила и говорила чији отац има нешто од оружја. Када смо се вратили у Петковицу имали смо велике количине оружја".37 У Брадићу је 3. чета имала мирољубив сусрет са четницима, који је протекао у обичном разговору и „пријатељском" убеђивању. Велики број бораца у овој чети био је без оружја. По завршетку акције „чета је била попуњена са пушкама и муницијом, а било је и нешто вишка. Када смо се вратили на Цер, све прикупљено оружје морали смо предати штабу Одреда, који га је равномерно поделио по четама. Али пошто су све чете ишле у акцију прикупљања оружја и у томе мање или више успеле, Одред је у целини био наоружан. Добио сам прву пушку, исправну и добро очувану. Метака је било доста", записао је у својим Сећањима Милан Цикота.38 Јосип Антоловић, који је био водник у 3. чети, каже да су нашли доста оружја, „чак и тешких митраљеза".39 Из Јадра 3. чета се вратила у Петковицу са десетак бораца више, из јадранских села. Шеста чета се са Цера одмах упутила у јужни део среза јадранског. Приликом преласка друма Лозница — Ваљево чета је поставила заседу, отворила ватру на један немачки мотоцикл и убила 3 војника. Из села Клупци Ђуро Губеринић је успоставио везу са неким својим познаницима у Лозници, симпатизерима народноослободилачког покрета. Од Клубаца и Воћњака до Малог Зворника 6. чета је крстарила неколико дана, и вратила се на Цер прикупивши троја кола оружја.40 Од Ракића колибе 5. чета је прошла кроз нека поцерска села и 17. августа стигла у Текериш, где је разоружала два жандарма. Затим се вратила у Поцерину и ноћу 17/18. августа спустила у Волујац. У само свитање 18. августа 5. чета је изненадила жандарме у Волујцу и све их разоружала. (Један жандарм није хтео да преда своју пушку, да се растане од ње, већ је ступио у партизане). На дан 19. августа 5. чета се померила до Накучана, где се тог дана (на Преображење) одржавао сеоски сабор. Искупило се много света. Партизани су запалили општинску архиву, одржали збор на којем је говорио Миленко Самарџић, и добили једну пушку и 200 метака. Покушај да збор, као „народни суд", осуди за издају и сарадњу са окупатором председника општине, деловођу и једног пљачкаша, није успео, иако су њихове кривице народу биле добро познате. Једна патрола 5. чете спалила је општинску архиву у Криваји. На повратку, сутрадан, чета је преко Поцерског Добрића стигла у Богосавац, одакле је намеравала да изврши покрет правцем Липолист — Петковица. Једна патрола 5. чете (Милован Батановић, Миодраг Шестић и борац са надимком „Јапан") послата је 18. августа из Волујца у Румску, јер се дознало да тамо има оружја. Патрола је спалила општинску архиву, пронашла један пушкомитраљез „збројовку", неколико бомби и неколико стотина метака и вратила се другим путем у Петковицу. Укупно је у овој акцији 5. чета прикупила 14 пушака и 3 сандука муниције.41 Брзо изведеним покретом кроз један део среза Поцерског 4. чета је попалила општинске архиве и одржала зборове у Цуљковићу, Десићу и Варни и вратила се на Косовац. За време кретања 4. и 5. чете Подринског НОП одреда кроз Поцерину, за њима је из села у село ишао све већи број радозналих сељака, а на месту спаљивања општинских архива окупљала се маса света. После говора неког од партизана чете су ишле даље, тек понеко би кренуо с њима, а оружја је мало прикупљено. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument