ОСНИВАЊЕ ЧЕТА И ПРОМЕНА ИМЕНА ОДРЕДА Устанак се ширио повољније и брже него што се очекивало. У таквој ситуацији Окружни комитет је сматрао за потребно, да одржи конференцију свих чланова партије у Одреду, да заједно с њима претресе и критички оцени пређени пут и да потражи најбоља решења како би се освојене позиције учврстиле и прошириле. На Косовац је 12. августа дошао из Шапца Миле Ивковић. Под његовим руководством тога дана после подне одржана је партијска конференција чланова КПЈ из Одреда. Од чланова ОК у раду конференције учествовали су они који су били у Одреду: Мика Митровић, Душко Остојић и Здравко Шестић. Конференцији нису присуствовали чланови партије који су тог поподнева отишли за Текериш: Војислав Радосављевић, Лала Станковић, Миодраг Девечерски, Ацомир Ивић и Војислав Копрић. Миле Ивковић је отворио конференцију и по сећању Драје Бркића26 овако објаснио њен циљ: Устанак у Мачви се развија, прилазе нови борци, мора се организовати права војска, јер се на досадашњи начин не може ратовати, не може толико људство бити у једној чети. На конференцији треба да се размотри и изабере командни кадар. На конференцији су донесене одлуке о распореду кадрова у команде чета, одређени су секретари партијских и скојевских организација, као и руководиоци омладинских организација по четама. Талас устанка требало је проширити на цело подручје партијског округа, односно и на Јадар и Поцерину. Та намера морала је да буде изражена и у имену Одреда. Одлучено је да се Одред у будуће зове „Народноослободилачки Подрински партизански одред".27 Према извештају Окружног комитета, писаном другог дана после конференције Покрајинском комитету, на партијској конференцији дискутовано је и о саставу штаба Одреда. Поводом тога је Окружни комитет упутио Покрајинском комитету два захтева, тражећи да се на њих „безусловно" одговори: „2. На састанку пар. који се налазе у одреду (њих 30) решено је да се замоли ПК да ако има неког друга који је војнички врло спреман (Шпанац) да нам се одмах пошаље, јер оскудевамо у томе. 3. За пол. комесара одређен је један члан ОК, али другови су изразили жељу да један од секретара ОК дође на то место. Ми смо оставили то питање нерешено, да би видели с вама".28 Ови захтеви су, у ствари, значили жељу и предлог Окружног комитета да се на положајима команданта и политичког комесара Одреда замене Небојша Јерковић и Мика Митровић другим људима, због неслагања између ОК и Штаба Одреда око извесних мера, које је Штаб предузимао у току протекле акције. Пошто Окружни комитет није писао о тим неслагањима у поменутом извештају, него десетак дана касније,29 то није могуће утврдити које су мере биле спорне. Напротив, из извештаја се стиче утисак да и ОК стоји заједна са штабом Одреда иза свега што је урађено и да су недоумице око „више ствари" које интересују ОК, такође заједничке. Остаје неразјашњено да ли су и колико неслагања избила на партијској конференцији, али је познато да су извршене кадровске промене у Штабу Одреда. Одлучено је да Небојша Јерковић остане и даље командант Одреда, док ПК не пошаље неког „Шпанца". Смењен је Миленко Самарџић са дужности заменика команданта Одреда, а постављен је Милан Беловуковић Дева. Друга измена односила се на функцију политичког комесара Одреда. Конференција то питање није оставила нерешено, као што је јављено ПК-у. Мика Митровић је смењен, са образложењем да он сам жели да буде командир чете, а за политичког комесара Одреда. постављен је Душан Остојић, организациони секретар ОК. Борачки састав одреда подељен је на мале, праве партизанске чете. Од 360 бораца,, колико их је било на списку, формирано је 6 чета.30 Команде чета изгледале су овако: 1. чета — командир Мика Митровић, заменик командира и водник 1. вода Ратко Стевановић Босанац, политички комесар Душан Слијепчевић Доктор; 2. чета („бициклиста") „Воја Радосављевић" — командир Драган Срнић Падобранац, заменик Благоје Радовановић, комесар Војислав Копрић; 3. чета — командир Милан Ђаковић, заменик — непознато, комесар Здравко Шестић; 4. чета — командир Александар Лала Станковић, заменик Петар Савић, комесар Цветин Бркић; 5. чета — командир Глиша Малетић, заменик Миленко Самарџић, комесар Милорад Петровић Ујка, и 6. чета — командир Ђуро Губеринић, заменик — непознато, комесар Никола Влашки.31 Следећег дана, 13. августа пре подне, одржан је ужи састанак ради договора о реорганизацији, о спровођењу закључака партијске конференције. У раду су учествовали: Добросав Радосављевић Народ, Небојша Јерковић, Душан Остојић, Мика Митровић, Милорад Петровић Ујка и Милан Беловуковић Дева. После подне, новопостављене команде извршиле су формирање својих чета. Свака чета је подељена на два вода, а сваки вод на две десетине. Било је дозвољено да се борци сами опредељују у коју ће чету, до одређеног броја. По групама су се окупљали познаници, суседи, рођаци и заједно ступали У једну чету. Кад су борци распоређени по четама Подрински НОП одред је постројен. О политичкој ситуацији у свету и у Југославији, о народноослободилачкој борби, о Црвеној армији, о лику партизана, говорили су Добросав Радосављевић Народ, Небојша Јерковић, Мика Митровић и Душко Остојић. Радосављевић је, поред осталог, саопштио борцима да је Одред претрпео први губитак, да је пао његов рођени брат, Војин Радосављевић, да ће бити још доста жртава, али да то не сме да заустави и омете партизане у борби за слободу. Наоружање Одреда и даље је било слабо. Доста бораца било је без икаквог оружја, повелики број само са бомбама или пиштољима. Пушкомитраљезе су имале само 1, 2. и 3. чета. Снабдевање и исхрану Одреда требало је такође организовати војнички. Зато су 14. и 15. августа почели да раде преи зачеци одредске интендантуре, кухиње и пекаре. За интенданта је одређен Васа Туфегџић, за магационера Драгић Драја Милинковић, сиромашан земљорадник из Прњавора, и за кувара Веселин Петровић, из Шапца. Магационер је водио евиденцију примања и издавања материјала. У магацину су смештене и одатле издаване заплењене и на добровољној основи прикупљене ствари — штофови, шајак, друге тканине, маст, брашно и друго, а муниција и пушке су одмах дељени борцима. Са Косовца су логор и Штаб Одреда 15. августа премештени код Ракића колибе, изнад Петковице и Чокешине.32 Магацин је био смештен у штали, а у „пољској фуруни" је печен хлеб. Интендант и магационер и још неколико бораца из обезбеђења Штаба и логора, 16. и 17. августа, прикупљали су војну опрему у околним селима и доносили у магацин. Устројена је евиденција Одреда. Почела је да ради и одредска техника. Одред је имао један радио-апарат и две писаће машине. Забележене вести Радио-Москве и Радио-Лондона умножаване су и дотуране четама. Убрзо је прорадила и мала штампарија, заплењена у Богатићу. Од Ракића колибе Подрински НОП одред се померио на Мајдан (мали рудник гранита изнад Петковице). Ту је била једна зидана кућа са три одељења, где се сместио Штаб Одреда, и неколико дрвених барака за смештај осталих бораца, амбар за магацин и наслони! — за стоку. На подручју шабачког округа основана је тих дана још једна устаничка јединица — Лешничка партизанска чета. Ова чета је формирана два дана после прве акције у Богатићу, 9. августа. У то време у Лешници је по задатку ОК била Вера Благојевић. Партијска ћелија је под њеним руководством интензивно радила на политичким припремама за устанак и окупила широк круг присталица, нарочито међу омладином. Кад је чула за акцију у Богатићу Вера Благојевић је заказала састанак партијске ћелије 8. августа, на којем је одлучено о формирању чете. Чланови Партије добили су задатак да за сутрадан позову на састанак одређен број омладинаца о којима се одмах дискутовало и извршио избор за упис у чету. Да се не би на једном месту окупио исувише велики број омладинаца и да састајање не би пало у очи, одржана су два састанка на два различита места на Дрини. Омладинци су одушевљено прихватили позив у оружану борбу. Тако формирана, ова чета је неколико дана остала илегална: сви њени борци остали су код својих кућа и преко дана обављали своје послове, али су били спремни да на позив сваког часа узму оружје и пођу на задатак. Командир Лешничке чете био је Станко Орељ, бивши гардијски подофицир, политички комесар Слободан Јовановић, студент агрономије, избеглица из Бијељине. Станко Орељ (Станиша Орловић) био је пред други светски рат отпуштен из војске због недисциплине. Покушао је да нађе службу у жандармерији као подофицир, али је и отуда, као неподесан, уклоњен. После априлског рата дошао је из Београда у Лешницу. Самосталан и поносит, истински патриота, није се мирио са окупацијом. Тако је и дошао у додир са комунистима и скојевцима. Кад је партијска ћелија основала. партизанску чету, пристао је да буде њен командир. Уз пуну подршку и залагање партијске ћелије и скојеваца Станко Орељ је војнички добро организовао чету. „Мере обезбеђења су одмах предузете. Покрај Дрине постављени су дежурни и патроле, а на главном прилазу В. Лешници даноноћно су стражарили добровољци из састава чете, наоружани пушкама. Услед великог интересовања приликом пријављивања у партизане, у В. Лешници је било могуће организовати од партизаиских присталица још две чете, али услед несташице оружја оне нису постојале формацијски. У стражарењу и патролирању кроз село они су, ипак, узимали учешће. Ноћно патролирање заведено је да. би се у случају узбуне заспали борци могли што пре окупити и предупредити опасност. Пошто је она претила са две стране, то су била уговорена и два знака за узбуну: велико црквено звоно сигнализирало је претњу усташа на. Дрини, а школско звоно — долазак Немаца."33 У прво време Орељ је упорно и тврдоглаво одбијао укључивање чете у састав Мачванског, односно Подринског НОП одреда. Сматрао је с почетка да је од њега и „његове" чете довољно да стражари на Дрини и супроставља се преласку усташа у Србију, да спречава пролазак Немаца путем Шабац — Ковиљача и да о томе извештава Штаб Одреда, као и да садејствује у сукобима с непријатељем. Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument