РАСПУШТАЊЕ СТАРЕ ВЛАСТИ И ОМАСОВЉЕЊЕ ОДРЕДА После успелог збора у Богатићу и кад је заплењени материјал потоварен на кола, Штаб Одреда је наредио покрет на Косовац, огранак Цера иза села Липолиста и Петковице, где су се налазили барутни магацини бивше југословенске војске и зграде за смештај обезбеђења. Испред Одреда штаб је упутио групу од 22 бициклиста под командом Милана Беловуковића Деве, на бициклима запљењеним у Богатићу, као претходницу и коначаре, ради припреме места за логор. Мачвански партизански одред је извршио покрет преко Клења и док је цео Одред стигао до Косовца, прикључило му се успут још /д;есетак нових бораца, те је исте вечери Одред бројао око 100 партизана. Повећало се и наоружање и побољшала војна опрема. Одред је већ имао 44 пушке, 1 пушкомитраљез, више пиштоља, 1 мотоцикл, 22 бицикла и нешто војничких ћебади. Ипак, више од половине бораца је било без пушака. Мада чете у Одреду нису још биле формиране, група бициклиста одмах је названа „Бициклистичка чета", а њен незванични командир постао је Војин Радосављевић, назван „Буђони." За. неколико следећих дана Косовац је преуређен у логор и базу Одреда. Ту долазе курири, нови борци, ту се доноси ирикупљено оружје, муниција, одећа, храна. Ту се Одред сређивао и спремао за нове акције. Исте вечери кад је стигао на Косовац, Мачвански партизански одред је извршио још две акције. Штаб Одреда је послао једну групу партизана у Липодаст, село најближе Косовцу. Спискови војних обвезника, књиге вршаја и слични списи избачени су на шор и спаљени. Друга група од 12 партизана добила је задатак да разоружа жандарме у Прњавору. Групу су предводили мештани Драго Кулезић Бољшевик и Светозар Пуја Баћановић. У ноћи 7/8. августа партизани су се неопажено привукли до зграде жандармеријске станице. Пуја Баћановић је позвао жандарме да се предају. У самој згради било је 4—5 жандарма, остали су били у патролама. После краће пуцњаве жандарми су се предали. Партизани су покупили њихово оружје и опрему и однели на Косовац, а жандарме пустили.10 Целог следећег дана, 8. августа, на Косовац су пристизали нови борци. Из Црне Баре, преко Бадовинаца, дошли су Милорад Петровић Ујка и др Жика Јанковић, и с њима око 50 бораца. Из Прњавора је ступила у партизане група од б сељака. Из многих мачванских села — Богатића, Глоговца, Равња, Засавице, из Мајура. и Шапца појединачно, по двојица-тројица, у мањим групама, пристизали су у партизански логор мачвански сељаци, шабачки радници и избеглице. Дан је протекао у сређивању тако нагло повећаног и стално растућег Одреда. Тога дана дошао је на Косовац и ступио у Одред Милан Перић. У то време он је поново био ванпартијски комунист. У партизане је дошао наоружан пушком.11 Прве и основне ствари из нових „војничких правила" Мачванског партизанског одреда, које су сви партизани морали добро да запамте и да их се строго, по цену сопствене главе, придржавају, биле су две забране: прва — забрањено је пити алкохолна пића и опијати се, друга — забрањено је самовласно и на силу узимати од народа ма шта и ма на ком месту. Све што му је потребно, партизан треба да прибави преко за то одређених и одговорних другова, на добровољној основи, било као поклон, или куповином. Стриктно владање по овим правилима и строго кажњавање прекршитеља донеће партизанима једнодушно признање и симпатије народа. О томе ће се причати многобројне анегдоте, од којих ће неке постати чак и мале легенде. Штаб Мачванског партизанског одреда нашао се пред врло сложеним и тешким задатком, да сам одлучи о даљој оружаној и политичкој делатности Одреда. Никаквих наређења ни конкретних упутстава у том смислу Штаб није примио. Покрајински комитет КПЈ за Србију слао је преко Окружног комитета само општа политичка упутства, а последњи директивни материјал примљен од ПК био је Проглас ЦК КПЈ од 25. јула 1941. године. Са Главним штабом партизанских одреда за Србију, који је био оријентисан према одредрша у јужним деловима западне Србије, у Поморављу и у Шумадији, није било никаквих веза. О акцијама других партизанских одреда до Штаба су допирале разне вести, али тачних обавештења, из поузданих извора — није имао.12 Тражећи у прогласима ЦК КПЈ и ПК за Србију одговор на питања у којем правцу усмерити борбена дејства Одреда, које конкретне оружане акције предузети, пажња партизанског руководства морала се задржати на овим ставовима: 1. Наша земља не сме бити база за снабдевање фашистичке Немачке. „Ни један топ, ни једна пушка, ни једно тане, ни једно зрно жита итд. не сме... доспети у руке фашистичких злочинаца..." — „Партизански одреди имају задатак да уништавају све што служи непријатељима народа — фашистичким окупаторима."13 2, Напоредо са борбом против окупатора, треба водити и борбу против његових сарадника, изрода и издајица „српске груде": Љотића и љотићеваца, Аћимовића и Стојадиновићевих агената, „полициских паса" Драгог Јовановића, Вујковића, Бећаревића, Космајца, Радана Грујичића и других. Према тим „прљавим нитковима, проданим националном непријатељу, који су у рату издали нашу земљу" — треба бити немилосрдан. Ти изроди су заслужили не само презир „него и срамну смрт издајица, која их мора пре или касније стићи". — „Издајица је онај ко( ма чиме — радом, материјалом, храном, новцем, порезом, куповањем „Новог времена", слушањем лажи преко радија итд. — помаже окупаторе и његове најамнике."14 На основу свог тумачења општих упутстава и сопствене процене ситуације^ Штаб Мачванског партизанског одреда је одлучио да следећи задатак Одреда буде распуштање старог апарата власти. Тај апарат био је оличен у општинским управама и жандармеријским станицама. Општинске управе — председници, кметови, одборници, деловође, ћате, благајници — одмах су спремно прихватиле поверење окупатора и трудиле се како најбоље могу да га не изгубе. Поред прикупљања оружја, реконструисале су спискове незаробљених војних обвезника и организовале контролу на вршалицама и попис оврпхене пшенице по газдинствима, преко евиденције у нарочитим пописним књигама. Од почетка немачко—совјетског рата биле су главни ослонац окупатора и комесарске владе Милана, Аћимовића у антисовјетској пропаганди, у смиривању народа и у прогањању комуниста и њихових породица. Чак и оне међу њима, које су пре рата припадале „опозицији", а у том тренутку биле „уз Енглезе", красило је врло изражено антисовјетско, антикомунистичко и антиустаничко расположење. Жандармерија је још пре рата била испробана у шпијунирању, откривању и прогањању комуниста. Жандарми су током маја 1941. године упорно трагали за разбацаним и скривеним оружјем, прикупљали га и предавали окупатору. После 22. јуна услужно су обавештавали о комунистима на свом подручју и учествовали у састављању спискова и хапшењу оних људи, који су се до 7. августа нашли у богатићском затвору. Било је и међу жандармима изузетака, као наведени Харалампије Јанаћковић, и они су се убрзо, у развоју устанка, показали. Штаб Одреда је добро проценио да ће у том тренутку, са снагама којима располаже, најјачи ударац задати непријатељу баш на тим местима. Паљењем спискова војних обвезника, књига пореских и других задужења, пописа стоке, евиденције о количинама овршене пшенице, окупаторских наређења и сличних списа из текућих општинских архива — онемогућиће за извесно време рад општинских управа у служби окупатору. Разоружавањем жандармеријских станица уклониће жандарме за неко време као ослонац окупатору у селима и задобити нешто оружја и друге опреме, у чему се веома оскудевало. Ударцем по овим, за народ најочигледнијим слугама окупатора, Одред ће придобити политичке симпатије народа. Донесена је још једна одлука, која је за оно време била преурањена. Штаб Одреда је сматрао да треба одузети имовину од неколицине богатих мачванских поседника и трговаца, познатих зеленаша, предратних реакционара, који су после окупације почели да сарађују са окупатором. Неке од њих требало је ухапсити и извести пред Војни суд Одреда. У тим акцијама требало је и Одред омасовити, политички и војнички учврстити, боље наоружати и припремити за теже и крупније задатке, за окршаје са окупаторским немачким је~ диницама. На дан 9. августа 1941. године Одред је извршио покрет са Косовца и по деловима и у разним правцима кренуо у Мачву, у акције. На Косовцу је остало само неколико наоружаних бораца за обезбеђење логора и прихватање придошлица, и нешто ненаоружаног људства. Сви који су имали пиштољ или бомбу сматрали су се наоружаним и отишли су са Одредом, а многи су се и без икаквог оружја придружили походу, у жељи да се што пре дочепају оружја. Главнина Одреда, коју је предводио командант Небојша Јерковић, спустила се с Косовца у оближње село под Цером — Петковицу. Док су из општинске „суднице" избачени и запаљени поменути списи, окупило се на сред села око стотину сељака, којима. је Небојша Јерковић говорио о партизанима, о Комунистичкој партији, о Совјетском Савезу и Црвеној армији, о циљевима партизанске борбе. Увече је овај део Одреда дошао у Прњавор. Тамо је већ био Војин Радосављевић са овећом групом партизана. Требало је те вечери да поново разоружају жандарме, али су они претходног дана побегли у Шабац. Такође је требало да се одузме роба из дућана и магацина браће Живковић, познатих мачванских поседника и богаташа. омражених код сеоске сиротиње Прњавора и околине због бескрупулозног присвајања ,.ничије" земље у дринским адама. Штаб Одреда био је оба~ вештен да Живковићи сарађују са окупатором и квислиишким властима и одлучио да их казни одузимањем робе и друге покретне имовине, ухапси и изведе на суд. Ни њих није нашла група Војислава Радосављевића, јер су и они претходног дана побегли за Шабац. Партизани су отворили њихову трговинску радњу и магацине, највећи део робе разделили окупљеном народу, а за потребе Одреда задржали штофове, шајак, платно и друге тканине за одело и веш, нешто масти и брашна.15 Кад је у Прњавор стигла и главнина Одреда из Петковице. сједињене обе групе извршиле су покрет у току ноћи до Очага, засеока Клења. Одатле је Милан Беловуковић Дева са још три друга упућен у Бадовинце. Тамо су разоружали једног жандарма, којег су затекли у станици, док су остали били одсутни, и шест финанса, наоружаних и прикључених жандармима. Утом су у Бадовинце стигли Небојша Јерковић и Мика Митровић са групом партизана и запалили одређене делове општинске архиве. Небојша Јерковић је великој групи људи, која се зачас окупила, иако је била ноћ, одржао говор испред општинске зграде. У маси света стајала су и два наоружана жандарма. Опазио их је Милан Беловуковић, пришао им и разоружао их. После збора цела група партизана вратила се у Очаге. Из Очага је политички комесар Одреда Мика Митровић са Миланом Ђаковићем и десетак бораца кренуо правцем Салаш Црнобарски — Глоговац — Црна Бара — Равње, а Војин Радосављевић са још три партизана правцем Ноћај — Салаш Ноћајски — М. Митровица — Дреновац. После обављеног задатка обе групе су имале да се састану са главнином на Бубањи. Главнина Одреда са командантом Небојшом Јерковићем заноћила је у Очагама, са намером да сутрадан изврши покрет правцем Клење — Богатић. У Богатићу се поново налазио вод жандарма и био постављен нови срески начелник.16 Долазак Мачванског партизанског одреда у Клење описао је у свом дневнику Милан Ђенадић, један од предратних и окупацијских општинских чиновника у Клењу, ненаклоњен народноослободилачком покрету и устанку. Милан Ђенадић је забележио: „У недељу, 10. VIII, ујутру, пронет је глас да ће комити доћи и у Клење и спалити архиву; око 10 часова пре подне дошао је Гаврило Вукашиновић из Очага, од његове колебе и рекао да се код његове колебе налази око 100 комита и да ће око 14 часова доћи у Клење. У Клењу се тада налазило око 20 жандарма, који су дошли да спрече долазак комита, али када је се извидница комита појавила око 12 сати, жандарми су некуд побегли, а четворицу су комите разоружали и узели њихово оружје. Око 4 сата после подне дошли су комити у наше село у величини око 100 људи потпуно наоружани, али су били у сељачком оделу. Њихов вођа тада је одржао говор народу који се је задесио пред кафаном и казао да они припадају комунистичкој странци, да су они комунисти, а не комити и одмах су на судници написали: „живио друг Стаљин", а из суднице су поскидали све плакате које су били излепили Немци. Питао је народа: Каква вам је управа? и треба ли их сменити или казнити. Народ је рекао да. је управа добра и да не заслужује никакву казну. Он је онда рекао да управа има да остане и даље, али има да извршује само њихова наређења... Председник управе тада је био Бранко Нинковић и кметови Светислав II. Нинковић и Тома Макунчевић, а ја сам био благајник. По одржаном говору ушли су у судницу и изнели напоље све акте и архиву и спалили пред судницом; новац који су нашли у каси побацали су по народу и народ га је покупио... све је спаљено сем читаонице и нешто службених новина... ватра је горела у недељу цело после подне, целу ноћ и у понедељак цео дан до неко доба ноћи."17 И у Клењу је партизански говорник био Небојша Јерковић. Око 19 часова Мачвански партизански одред увећан1 за још двадесетак бораца из Клења, упутио се ка Богатићу. У први мрак партизани су ушли у Богатић. Милан Беловуковић Дева отишао је сам испред Одреда у стан жандармеријског наредника водника Милана Мишковића. с којим се од раније познавао, и захтевао да жандарми предају оружје. Мишковић је окупио вод, Жандарми су положили оружје испред зграде Среског начелства и предали Штабу Одреда сав новац који су имали, намењен за њихове плате. Небојша Јерковић је новац вратио, да се раздели жандармима. Овога пута партизани су „спалили све књиге и хартије Среског начелства, Среског суда, Пореске управе, Грунтовнице, Катастра и осталих надлештава". Пронађени су радио-апарати, који су по наређењу окупатора били одузети од власника. Неколико је задржано за Одред, а остали враћени власницима. „Командира одреда сачекао је нови начелник и рекао да неће да прими дужност, и да моли да га одред заштити у случају да га због тога прогоне."18 Док је Одред разоружавао жандарме и уништавао списе и књиге среских надлештава, одвојено је неколико патрола и послато на друге задатке. Стеван Берић и Бошко Остојић из Богатића (ступили у Одред 7. августа) добили су задатак да те ноћи заробе или убију фолксдојчера Фикеа. Неколико патрола је послато да ухапсе сараднике окупатора Јову и Милана Берића, трговце, и др Младена Милошевића. Кад су Стеван Берић и Бошко Остојић дошли до Фикеовог стана, Бошко Остојић га је неопрезно позвао и тако упозорио. Фике је пуцао из куће, а онда побегао кроз прозор на другу страну. И остали су били обавештени о доласку партизана. Претпостављајући шта их чека ако буду ухваћени, побегли су. Те ноћи, између 23 и 24 часа отворене су трговинске радње Јове и Мила Берића, Воје и Чеде Павића, Николе Јелисаветова и Фикеова сајџиска радња. Сва роба је и овде дата народу, а Одред је задржао само нешто дувана и црвено платно. Одмах су направљене три црвене заставе. Једна је истакнута на врх кубета зграде Среског начелства у Богатићу, а друге две је понео Одред. Одузет је и камион од 3 тоне носивости од трговца Косте Попића, и једна мања штампарија. Преко 1000 људи врвело је скоро целе ноћи „варошицом" — централном улицом Богатића. Око 2 часа после поноћи окупили су се на збор пред зградом Јове Берића. По други пут за само 4 дана говорио је на збору Небојша Јерковић. Пред зору 11. августа, после завршеног збора, Мачвански партизански одред, подељен у две колоне, напустио је Богатић. Разаслате су по Богатићу мање групе бораца да опрече пљачку. Вратиле су једна кола пуна канцеларијског намештаја Срееког суда. Пожуривале су сељаке да се склоне са улице, јер могу наићи и изненадити их Немци. Одред је отишао у Глушце. Прва колона као претходница ишла је пешке, а друга нешто касније, камионом. И на челу пешачке колоне и на камиону вијориле су се црвене заставе. Партизани су певали борбене песме, а народ их је срдачно испраћао. Још десет нових бораца из Богатића кренуло је с Одредом19 Пре подне 11. августа послато је из Шапца камионом „потерно одељење жандарма са 6 немачких војника". Према извештају Команде жандармерије, између Штитара и Белотића дошло је до сукоба са групом партизана од 200—300 људи, од којих су половина били наоружани. „Убијено је 8-10 бандита", хвалили су се жандарми у том извештају.20 Подаци су нетачни. На мању групу партизана, која је код ћуприје на Јерезу између Штитара и Белотића обезбеђивала акцију Мачванског партизанског одреда у Богатићу, наишло је потерно одељење жандарма. Партизани су били неопрезни и дозволили да их долазак непријатеља изненади. Ипак су отворили ватру на камион и после краћег пушкарања повукли се без губитака. Потерно одељење жандарма са немачким војницима, на камиону, ушло је у! Богатић око 13 часова истог дана. Сељаци, који су се затекли на улици, побегли су у двориште једног кројача. Притрчао је немачки војник, припуцао за бегунцима и убио кројача. Из Богатића је потерно одељење отишло за Змињак и Шабац. Због доласка партизана и паљења општинских списа у Глушцима се окупила маса људи. Док су партизани избацивали из „суднице" књиге, спискове и друге хартије и палили, окупило се на раскршћу око 200 Глушчана и пажљиво саслушали излагање партизанског команданта Небојше Јерковића. У Глушцима је отворен дућан трговца Петра Охраменка, белогардејца, и роба избачена на улицу. Ни њега није стигла партизанска патрола. Из села Одред се преместио на Бубању. Око бивака, на брзину уређеног, постављено је обезбеђење. Упућене су патроле у свим правцима. Из околних села пристизали су нови борци, родитељи, рођаци, пријатељр! и радозналци. Инсталиран је радио-апарат на батерије, да борци и окупљени народ слободно слушају вести са фронтова. Са истог места где су се до пре неколико дана скривено и нечујно састајали први партизани, сада су преко стрњика и шума надалеко одјекивали звуци са радио-таласа, орила се партизанска песма и брујао жагор народа и његових војника — партизана. Девојке из Глушаца кројиле су и пришивале на шајкаче, шубаре, шешире и качкете — црвене петокраке звезде. Око 20 часова јављено је команданту Одреда да на Бубању долази Мика Митровић са великом групом људи. Командант је устао, утегао се војничким опасачем и припремио да прими рапорт. Мика Митровић је пришао војничким кораком, стао испред њега „мирно", поздравио стиснутом песницом подигнутом до чела и кад је командант отпоздравио, одјекнуо је у тишини снажан глас који је рапортирао: „Друже команданте, задатак сам извршио, довео сам 100 бораца!" Пре два дана политички комесар Одреда Мика Митровић кренуо је из Очага са десетак партизана. Спалили су општинске списе у Глоговцу, Црној Бари и Равњу, разоружали жандарме у Црној Бари и вратили се са укупно 105 бораца. После рапорта командант и комесар Одреда снажно су се загрлили и пољубили, срећни због таквог одзива Мачвана. На месту где је пре мање од месец дана свега њих 20 оснивало партизански одред, сада је било окупљено преко 200 бораца, а око њих маса. народа расположеног за борбу. Ноћу 11/12. августа разаслате су групе партизана у околна села. Група коју је предводио Милан Беловуковић Дева отишла је у Мачвански Причиновић да разоружа жандарме, али су они већ били побегли. Узевши из жандармеријске станице ствари које жандарми нису били однели — неколико пари војничких цокула и кишних кабаница, група је отишла у Дреновац, да ухвати једног од најокорелијих реакционара и окупаторских сарадника Светозара Бату Дукића, председника дреновачке општине. Међутим, и он је побегао. У Дреновац је стигао и Војислав Радосављевић Буђони, са око 30-40 партизана и остао у селу, а Милан Беловуковић се вратио на Бубању. У Дреновцу су спаљени општински списи и разоружана два финанса. Исте ноћи спаљени су општински списи и у Ноћају, Салашу Ноћајском, Засавици, Бановом Пољу, Раденковићу, Узвећу, Шеварицама, Рибарима, Змињаку и Петловачи. Кад је група партизана са Миком Митровићем и Миланом Тзаковићем ступила у Равње, за њом су одмах кренули људи од кућа и за кратко време маса народа прекрила је цело пространо раскршће у Равњу. Пламеним говором Мика Митровић је позивао Мачване на устанак, а затим су говорили Милан Ђаковић и Драган Станковић. У сваком од села кроз које су прошли партизани, окупљали су се људи у групе, договарали се и кретали у Одред. Са собом или на себи понели би све што имају од војничких ствари. Понеко је имао и скривену пушку и неколико метака. Ноједини су остављали посао недовршен и хитали за партизанима. Ратомир Раћа Ковић из Богатића чуо је на њиви да су партизани брхли у Богатићу. „Ја сам одмах пожелео да напустим поље, прича он, да кренем за партизанима и да им се прикључим. Одмах сам уклонио храну од говеда, пустио их из јармова. и отерао у градину. Из колебе сам узео своју униформу коју сам донео из војске, отишао кући да се јавим, а одатле одмах на Бубању."21 Њега и једног омладинца „бежанца" (избеглицу), Небојша Јерковић је „уписао у свој нотес". Са Бубање Мачвански партизански одред извршио је покрет 12. августа и преко М. Метковића, Дубља и Липолиста, вратио се на Косовац. Пре поласка, постројеним партизанима говорио је командант Одреда Небојша Јерковић. Он је подвукао да ће борба бити тешка и дуга, да са Одредом треба да пођу само они који су сигурни у своје физичке и моралне снаге. Чак је прилазио неким физички слабијим борцима и саветовао им да се врате кући. Већина их се љутила на то и нико није напустио Одред. У Слепчевићу од колоне су се одвојили Милан Беловуковић Дева и Драган Срнић Падобранац и са још неколико партизана на бициклима отишли у Поцерски Добрић, где су спалили општинску архиву. Одатле су продужили у манастир Радовашницу. Код калуђера су нашли и узели два пушкомитраљеза. Са Косовца је Штаб Одреда послао Војислава Радосављевића и Лалу СтанкоЕића а још 9 партизана у Текериш.22 Десетина је добила задатак да у Текеришу и околини нађе оружје. На Косовцу су сви примили пушке и бицикле, сишли у Липолист, а онда преко поцерских села, после поноћи, стигли у Текериш. Рано ујутру или у току ноћи у Текериш је дошло 7 жандарма из жандармеријске станице у Драгинцу и сместило се у кафану. Воја Радосављевић и десетина одлучили су да. их одмах нападну. Пришли су кафани, ухватили заклоне и позвали жандарме да се предају, али су ови одбили. Воја Радосављевић је потценио жандарме, био је неопрезан и није узео добар заклон. Хицем из пушке један; од жандарма погодио га је у сред чела и Воја Радосављевић је на месту пао мртав. Тај жандарм је побегао, а остали су се предали.23 Двојица партизана отишли су на Косовац да обавесте Одред о ономе што се догодило, а други су остали у Текеришу да сахране Војислава и понесу заплењено оружје. Војислав Радосављевић је сахрањен на месту где је погинуо. На сахрани је говорио Миодраг Девечерски Зука. Из Текериша је дошло на сахрану око 200 сељака. Сахрана је обављена без попа, без крста, а ковчег је прекривен црвеним платном. Опраштајући се од погинулог друга, члана Комунистичке партије, М. Девечерски је рекао да је Комунистичка партија. једина снага у земљи, способна да подигне устанак и да њиме руководи. Душан Јеремић, учитељ из Текериша, тад већ опредељен за четнике, оштро се препирао с партизанима због такве сахране и говора.                               I За тих неколико дана партизанске акције, Војислав Радосављевић је постао познат и уважаван као један од руководећих људи у Одреду, као храбар и способан војник, као предузимљив и перспективан старешина. У његовом одсуству, штаб Одреда га је већ био поставио за командира чете. Стога је његова смрт дубоко коснула све партизане. Штаб Одреда је изразио право осећање свих припадника Одреда када је, за успомену на друга који је први пао, а био „један од најбољих другова" његовој несуђеној чети дао име „Воја Радосављевић".24 Резимирајући кратку, али успешну активност Мачванског партизанског одреда од 7. до 13. августа, Окружни комитет је писао: „Писмо које смо вам послали прошли пут (10. августа, примедба Д. П.) већ сутрадан било је неактуелно, јер су се догађаји тако брзо развијали да би требало писати скоро сваки дан. Од акције у Богатићу, о чему смо вам писали, покрет је тако нарастао да скоро не личи на свој почетак. У Богатићу је учествовало 37 људи, седам дана касније, тј. 13. VIII 1941. године Одред броји 360 људи и то није тачан број, јер сваки дан придолазе у све већем броју. Све жандармеријске станице у округу су разоружане и све општинске управе распуштене. Наиме, у свим општинама спаљене су све књиге и спискови (стоке, ратних заробљеника итд,). Председници и општинске управе су изјавиле да ће убудуће слушати само наредбе командира одреда... Одјек наше акције заталасао је све живо. Кад бисмо имали оружје, могли бисмо да створимо војску од више хиљада људи.. ,"25 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument