ПРВА ОРУЖАНА АКЦИЈА Одлуку да прва оружана акција Одреда буде изведена 7. августа нападом на Богатић, среско место и центар Мачве, Окружни комитет и Штаб Одреда донели су неколико дана раније. То доказују и озбиљне припреме и добра процена ситуације, тачно одмеравање сопствених и непријатељских снага, предузимање неопходних мера обезбеђења тајности акције, сигзфан прорачун момента. изненађења и сагледавање ефекта и резултата акције — политичког одјека у народу. По сећању Ратка Стевановића Босанца иницијатива за напад на Богатић потекла је из Одреда. Небојша Јерковић и Мика Митровић послали су Ратка Стевановића у Шабац 3. августа изјутра са поруком секретару Окружног комитета: „Кажи Народу да с друговима у Шапцу размотри нашу ситуацију. Било би потребно да се што пре изведе нека повећа акција. Најбоље би било да се изврши напад на Богатић. Реци му да одмах с тобом дође у Одред, јер нам је неопходно потребан".1 Истог дана Ратко Стевановић се у Шапцу састао са Добросавом Радосављевићем, а сутрадан по подне њих двојица су обавестили Мила Ивковића о бројном стању Одреда, наоружању, стрељању Госпавића и другим питањима значајним за Одред. Миле Ивковић се сложио с предлогом да се изведе напад на Богатић и да Добросав Радосављевић одмах оде у Одред, да заједно са Небојшом Јерковићем, Миком Митровићем и Здравком Шестићем разради план напада. Непријатељске снаге у Богатићу биле су малобројне и морално слабе, неборбене, а изненадни препад и брзина којом је требало обавити акцију обезбеђивали су Одред од доласка помоћи из најближих непријатељских гарнизона у Срем. Митровици и Шапцу. У Богатићу није било немачких војника. У жандармеријском воду било је свега 17 жандарма, наоружаних пушкама, смештених у згради среског начелства. Није било никаквих утврђених места одбране. Из шеваричке шуме Одред се 5. августа увече преместио на Бубању, али се ту није задржао, већ је у току исте ноћи прешао у други крај атара, блiже Богатићу, и сместио код Алимпића колибе.2 Од укупно 37 партизана само тројица нису били дотле учлањени у КПЈ и Ској. Чланова партије било је 23, скојеваца 11. Најдуже у чланству КПЈ били су Мика Митровић и Станимир Косијер, 9—10 година. По 6—7 година у чланству КПЈ било је 6 партизана, 1—3 године такође 6, а највећи број — 9, био је примљен у чланство КПЈ те године. Најстарији по годинама живота били су Милан Беловуковић Дева — 47 година, и Глигорије Глиша Малетић — 42 године. Између 30 и 38 година старости било је 9 партизана, између 25 и 29 година — 4 партизана, од 22 до 24 године имали су 9 партизана. Група најмлађих, од 18 до 21 године, била је највећа — 13 партизана. Знатан је био број оних, који нису служили бившу југословенску војску и нису били прошли кроз редовну војну обуку — свега 15. Они најмлађи — њих 13 — нису ни били регрутовани, а двојица старијих били су оглашени за неспособне. Међу осталима било је 14 редова (војника), 5 резервних подофицира, један резервни официр, један активни подофицир и један питомац Војне академије. Већи број младих партизана ступио је у Одред на који дан пре акције, те није прошао ни ону обуку у партизанском логору. На брзину су научили, а неки су већ знали, основне радње у руковању пушком. По социјалном саставу међу оснивачима Одреда, учесницима прве акције и зачетницима устанка било је највише радника — 14, затим земљорадника 8, занатлија 5, учитеља 4, студената 2, ђака 2, трговаца 1 и активних подофицира 1. Исте ноћи кад је Одред стигао у Глушце, Штаб је послао у Равње Ацомира Ивића са још неколико другова да донесе и остатак оружја равњанске партизанске групе. Тада је од оружја Одред имао 29 пушака, један пушкомитраљез, 5 пиштоља, око 40 бомби и довољно муниције.3 Пушкомитраљез је поверен Миодрагу Девечерском. Секретар ОК Добросав Радосављевић Народ дошао је у Одред код Алимпића колибе 6. августа у зору, а преко дана напад на Богатић је у детаље испланиран. Лукаво је замишљен прикривен улазак одреда у Богатић и приступ згради Среског начелства. Пошто је тога дана био пијачни дан у Богатићу (четвртак), требало је да сви партизани дођу до саме зграде Начелства, испред које се налази пијаца, као људи који иду на пијацу, користећи и гужву у самој згради, коју стварају многобројне странке, обављајући тога дана разне послове у Начелству и другим надлештвима смештеним у тој згради. Оружје ће бити донето у једним таљигама, прекривено зеленом кукурузовином. На знак команданта сви ће узети пушке из таљига и поћи на задатак. Одред је подељен у 5 група, а свака група добила је посебан задатак: група Мике Митровића да нападне жандармеријски вод и разоружа жандарме; група Миленка Самарџића да убије среског начелника и подначелника; група Драгана Срнића да заузме пошту и у њој уништи уређаје за везу; група Лале Станковића да заузме финансијски одељак; и група Милана Беловуковића да заузме затвор и ослободи затворенике. Одређено је да напад почне у 9 часова. Сви објекти напада налазили су се у истој, великој згради Среског начелства. Скициран је план зграде, распоред просторија и објеката напада. План напада у појединостима је размотрен са свима руководиоцима група. По том је одржан састанак целог Одреда и на њему саопштено да сутрадан, 7. августа 1941. године, Одред треба да нападне и да ликвидира непријатеља у Богатићу. Окружни комитет и Штаб Одреда су рачунали да ће непријатељ из околних гарнизона, чим буде обавештен о нападу, интервенисати. Стога је било предвиђено да Одред, после извршене акције, напусти Мачву и склони се на повољнији, брдски терен. Одређен је Сима Костић да у Богатићу „набави какав камион којим би се одмах после акције пребацили на Цер".4 У Богатићу се налазио фолксдојчер Јосип Фике, сајџија из Мартинаца. Ту се доселио 1938. године и отворио часовничарску радњу. Штаб Одреда је имао обавештење да је Фике шпијун немачке полиције. Донета је одлука да се он ухапси или, ако покуша да побегне, да се одмах ликвидира. Тај задатак је добио Ратко Стевановић Босанац, Њега и Симу Костића одвео је Мика Митровић 6. августа увече у Богатић у стан Ђуре Губеринића. После договора са Губеринићем о извршењу ових задатака, у чему је и Губеринић имао да помогне, Мика Митровић се вратио у Одред. Окружни комитет је организовао и помоћ Одреду: претходног дана Добросав Радосављевић је дао задатак Ђури Губеринићу да са једном групом другова из Богатића, на сам дан напада до 9 часова, извиди ситуацију на местима. напада, да сачека Одред и да га о свему обавести. Више партијских ћелија у Мачви било је обавештено, да тога дана по неколико другова обавезно дођу у Богатић и да се нађу на пијаци, не откривајући намере за напад, Одређен је и известан број чланова КПЈ да се нађу у самој згради начелства, у ходницима, да нападачима покажу где се налазе поједини објекти напада. За знак распознавања одређено је: заврнут леви рукав сељачког гуња или копорана. У зору 7. августа Одред је кренуо од Алимпића колибе ка Богатићу. Преко пушака наслаганих у таљигама набацана је зелена кукурузовина. На таљигама су седела три партизана. Остали су ишли испред, иза и поред таљига, тобоже немарно и у нереду. У мноштву кола и пешака, који су врвели на пијацу, нико није обраћао пажњу на ове таљиге и на непознате људе, јер је у Мачви у то време било много избеглица. По доласку у Богатић таљиге су заустављене испред саме зграде Начелства, што тога дана није било необично, а партизани, помешани са осталим светом, налазили су се у близини. Одред је стигао у Богатић око 8 часова. Дочекао га је Ђуро Губеринић и изложио ситуацију Небојши Јерковићу и Мики Митровићу. Нова околност је била, да се подначелник Сергије Котларов, белогардејац и огорчени прогонитељ комуниста, није налазио у својој кацеларији, већ у канцеларији адвоката Свете Берића, преко пута зграде Начелства. Одређен је Здравко Шестић да оде тамо и из пиштоља убије подначелника. То је требало да буде и сигнал за напад. Здравко Шестић је дошао у адвокатову канцеларију, рекао да тражи подначелника и на његово питање шта хоће, одговорио да има да му преда једно писмо. Уместо писма извукао је пиштољ и повукао окидач, али је пиштољ два пута слагао. Котларов је повикао: „У помоћ, лопов, држ'те га, има оружје". Здравко Шестић у неприлици појури натраг према Одреду, а подначелник са још неколико људи појури за њим. Скоро су га били стигли када је Шестић дотрчао до таљига. Први је схватио ситуацију Благоје Радовановић, зграбио пушку из таљига и убио подначелника. Миленко Самарџић, који је стално био код таљига, повикао је: „Другови, к оружју!" Зачас су пушке разграбљене из таљига и Небојша Јерковић је дао знак за напад. Први плотун је испаљен на прозоре Начелства, затим су сви партизани по групама кренули у одређеним правцима. У ходнику испред начелникове канцеларије један човек са заврнутим левим рукавом свог гуња рекао је партизанима, који су утрчали у ходник: „Ту је начелник". Војин Радосављевић је упао у канцеларију и убио начелника Јована Станисављевића. И остале групе зачас су извршиле одређене задатке: разоружани су жандарми, уништени уређаји у пошти, и отворен затвор из којег су ослобођени затвореници. Једино пушкомитраљез Одреда није функционисао и није испалио ни један метак. Партизанском нападу није пружен скоро никакав отпор. Испаљено је само неколико хитаца, изгледа из ловачке пушке, од којих су лако рањени Војин Радосављевић и Жића Трнинић. Од жандарма рањен је само командир станице. Ратко Стевановић Босанац није успео да ухвати фолксдојчера Фикеа, који је пред сам почетак напада дошао аутомобилом пред зграду Начелства и ушао у зграду. Шофер, фолксдојчер из Панчева, који је остао код кола, убијен је за време напада, а аутомобил је запаљен. Кад је почела пуцњава, на пијаци је настала гужва. Незнајући о чему се ради, људи су почели безглаво да беже. Код неких је прва помисао била да су у Мачву прешле усташе. Они који су знали о чему се ради, почели су да умирују људе, да их заустављају. Кад се све умирило, на згради Среског начелства завијорила се црвена застава. Пијаца је поново оживела. Мачвански партизани држали су свој први збор са народом. Први партизански говорник, командант Одреда Небојша Јерковић, објаснио је ко је извршио напад и зашто се партизани боре. Позвао је присутне да се прикључе партизанима и да помогну борбу против окупатора и њихових слугу, домаћих издајника. После збора Одреду је одмах пришло око 50 бораца, међу којима Јосип Антоловић, касније познат као „Хрват", Милан Ђаковић, Рајко Гладовић, Драго Кулезић, Светозар Пуја Баћановић, затим Ђура Губеринић, Никола Влашки, Павле Дурсановић, Драгутин Цуцић и други. У овој акцији Одред је задобио: 17 пушака, нешто бомби и муниције, 20 бицикла и 1 мотоцикл, више жандармеријских торби, ћебади, ципела, чизама и једну писаћу машину.5 Истог дана до подне цела Мачва је већ знала за почетак устанка и за партизане. У сенци овог „такорећи класичног партизанског напада на Богатић", овог „мајсторства мачванских партизана", остала је незапажена једна акција. коју су истог дана успешно извели шабачки комунисти, под руководством Окружног комитета. У сарадњи са стражаром Стевом Јовановићем, Љубомир Лаушевић је избавио из шабачке болнице затвореника Стевана Радосављевића. Од болнице су прошли на чезама кроз центар Шапца, Масариковом и Цара Душана улицом, и одвезли се у Дреновац. Ту је Стеван Радосављевић остао, Љуба Лаушевић је одмах ступио у Одред, а Стева Јовановић је дошао после неколико дана.6 О првим акцијама од 7. августа, Окружни комитет је 10. августа поднео извештај Покрајинском комитету Србије. Секретар ПК Александар Ранковић је 12 августа о томе известио Врховног команданта Јосипа Броза Тита: „Мачва се диже на ноге. Окружни комитет јавља: 7. ов. месеца одред је извршио напад на Богатић, среско место мачванског среза, иначе центар Мачве. Повод је био: велики број ухапшених другова и њихових родитеља. Напад је почео у 9 часова пре подне, био је пазарни дан и много народа на пијаци, нарочито сељака из читаве околине... Скупљеној маси света један друг је одржао говор са балкона начелства које је држано у рукама наших партизана четири сата... После повлачења на Цер, руководство одреда шаље Окр. ком. извештај: одјек акције по селима одличан... М. Јарац (члан ОК-а) обалави љубећи се са народом узпут".7 Истог дана, је Покрајински комитет послао писмо Окружном комитету КПЈ за шабачки округ и о изведеним акцијама писао: „После немилих недавних догађаја, који су били задесили Вашу парт. орг., данас већ можемо рећи да је она стала на своје ноге и да је, у сразмерно кратком времену, пребродила тешку кризу, у коју је била бачена несавесним штеточинским радом антипартијских елемената. Само здрави и Партији одани кадрови могли су ликвидирати све оно што није ваљало и завести ред и рад у парт. орг. Ми вам, другови, и овога пута стављамо до срца да, све своје снаге напрегнете у раду на јачању своје парт. орг. и њеном оспособљењу за крупне задатке који су постављени пред читаву нашу партију. Једино од вас зависи колико ће рад у вашем крају напредовати. — Изведене акције 7. о.м. у Б. и Ш. даће још више полета у раду припремању и извођењу крупнијих акција. Не само то, ова акција донеће огромне симпатије народа нашој партији. Код вас је то прва акција, али по свом значају и карактеру она не заостаје за важнијим акцијама спроведеним у осталим крајевима Србије".8 Посебно признање Покрајинског комитета за успешан рад добио је Миодраг Миле Ивковић: „Ранијом одлуком ПК друг Ив. је досада био само на партиском раду код Вас. Међутим, од данас он је инструктор ПК и тиме је његова одговорност још већа. Ми се надамо да ће он, као и у досадашњем раду, и убудуће настојати да оправда поверење које му се овим указује". Према подацима у „Хронологији ослободилачке борбе народа Југославије 1941. — 1945" партизански одреди у Србији су од 7. јула до 7. августа 1941. године извршили више напада на групе немачких војника, више крупнијих саботажа. Напад на жандармеријску станицу и Среско начелство у Богатићу је први напад једног партизанског одреда у Србији на непријатељску јединицу у среском месту. Крајскоманда у Шапцу известила је Војног заповедника Србије о нападу на Богатић и да је истог дана камионом упућено у Богатић „три фелджандарма и 15 српских жандарма". Виша команда 65 одмах је наредила 718. пеш. дивизији „да у простор упути доста чета ради осигурања."9 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument