| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
НАПОМЕНЕ 1 Јосип Броз Тито, н.д. 65. 2 Др Јаван Марјановић, Устанак и народноослободилачки покрет у Србији 1941, Београд 1963, 83. 3 Драгољуб Баја Савић. 4 Селимир Селе Јовановић, Дневник, Провинција, 6/1971, 75. 5 Тога дана Миодраг Ивковић се венчао у Београду са Зором Бегенишић. После венчања заједно су отпутовали у Шабац. По томе се Радмила Лала Ивковић сећа датума шиховог одласка у Шабац. — Радмила Лала Ивковић, Примедбе, 1968. 6 Радосављевић Стевана Добросав, ИАБ, IV О, 177/22-А. 7 Види: др Ј. Марјановић, н.д. 59. 8 В. нап. 6, 9 Чланови КПЈ у Шапцу су били: Алфировић Милош, земљорадник (члан КПЈ од децембра 1940), Бегенишић Зора, студент (од 14. 12. 1940), Благојевић Вера, Видовић др Марко, Враштановић Витомир, радник, Г(раор Миодраг, Добривојевић Драгутин Гута, учитељ, Девечерски Миодраг Зука, учитељ, Ђорђевић Боривоје, учитељ, Ђурић Арсен, земљорадник, Ђурић Петар, земљорадник, Жунић Добривоје, Ивковић Миодраг Миле, Ивковић Радмила Лала, студент из Београда, по налогу ПК дошла у Шабац половииом јула 1941. године (члан КПЈ од 1936), Јеличић Драгољуб Бибер (од децембра 1940), Јеличић Ната, радница, Јанковић Станимир Цале Бећар, радник, Јерковић Катарина Каћа, учитељица (члан од јесени 1939), Јерковић Небојша, Јовановић Селимир Селе, учитељ, Косијер Станимир, радник, Косиј ер-Хауер Штефица, домаћица (члан од јула 1939), Куршиновић Стеван, радник (од 7. 1. 1941), Лаушевић Владимир, студент, Лаушевић Љубомир, радник, „Кум" Стева, железн. чиновник (презиме непознато), Митровић Мика, Опачић Марко, трговачки помоћник (од 14. 5. 1941), Опачић Милош, земљорадник, Остојић Божа, радник (од 1938), Поч Отанко, чиновник (од 29. 5. 1941), Радишић Живојин Ћиса, Радосављевић Добросав, Савић Петар, кројач, Симеуновић Зора, Стојковић Бошко Точкоња, берберски радник (од новембра 1940), Срнић Драгослав Драган, радник (од 14. 12. 1939), у Шабац дошао из Београда после априлског рата, Срнић Момчило, радник, Симић Мирко, пољопривредни техничар, у Шабац дошао из Београда половином јула 1941. (члан од 1938), Тепавчевић Јелка, радница (пре 1937), Фридрих Емил, Цвијановић Вук, пољопривјредни техничар, у Шабац дошао половином јула 1941. (члан од 1938), и Црномарковић Бранислав (од децембра 1940). — О томе види нап. б, затим: Алфировић Саве Милош, КЗСОШ, РС 517/65; Стенографске белешке састанка са Зором Бегенишић, одрж. 15. 7. 1958, ИАБ, нерегистровано; Јеличић Драгољуб, ИАБ, IV О, 177/22-А; Косијер Штефица, ИАБ, IV О, 177/27; Поч Ивана Станко, КЗСОШ, С. 379/71; Стојковић Бошко „Точкоња", ИАБ, IV О, 177/26; Тепавчевић Јелка, ИАБ, IV О, 177/Б; Изјава Стеве Куршиновића, ИАШ, МГ. 517; Сећања Драгутина Гуте Добривојевића (9. 11. 1966), Милана Миће Милићевића (30. 11. 1966), Марка Оначића (7, и 8. 9. 1966), Милана Радовановића (24. и 28. 9. 1971) и Душана Рашковића (28. 9. 1971) записао аутор; Изјава Боре Ђорђевића, април 1967, записао Томислав Арсеновић, ИАШ, МГ. 632. — Као кандидати за чланове КПЈ у Шапцу спомињу се: Влајин Милан, Девечерски Олга, Ђзгкнић Витомир, Зеленовић Данило, Којић Војин, Реновчевић Михаило, Станисављевић Станислава Цана и Чалић Нада. 10 Писмо учесника НОП-а Централном комитету СКЈ од новембра 1957, АИРПС, М. ОКШ. 11; Грађа за историју Партије и покрета у Шапцу, Подриње, 2/1954, 43 и даље. 11 Станоје Филиповић, Цветин Бркић, Просветни преглед, 11. 7. 1961. 12 Чланови КПЈ били су још и Драгомир Драја Бркић, Марко Машан Бркић, Илија Бркић Горки, Ђорђе Бркић, Свето)мир Алимпић, Витомир Алимпић, Тихомир Алимпић, Милан Недељковић и Степан Савић. Чим је почео устанак С. Савић је иступио из КПЈ. — Мирко Јовичић, Мачва у устанку 1941. године до Прве непријатељске офанзиве, (обрада), Богатић 1954, рукопис у ИАШ, МГ. 13 То су: Александар Лала Станковић, земљорадник, запослен као кшиговођа у Земљорадничкој задрузи (члан од 1934), Александар Ацомир Ивић, земљорадник (од 1934), Марко Јовановић, колар (од 1935), Драгорад Драган Станковић, пољопривреднни техничар (од 1940. — Милан Беловуковић Дева, Сећања (рукопис). Види и Изјаву М. Беловуковића Деве, ИАШ, МГ. 178. 14 Трговац Васа Богларски био је члан КПЈ од 1934; Војислав Радосављевић и Војислав Копрић примљени су у чланство КПЈ почетком 1941, Душан Ђукић, Војин Достанић и Сава Чупић почетком августа, а Вићентије Бишчић и Владимидр Стојиновић почетком еептембра 1941. Изјава Душана Ђукића и других, записао Станоје Филиповић 21. IV 1960, ИАШ, МГ. 154; Историјат СК Мачва, АИРПС, М. ОКШ. 27. 15 О Здравку Шестићу види: О једној учитељској генерацији, из- дање Удружења учитеља Србије, 1954; Димитрије Бајалица, Здравко Шестић, Просветни преглед, 28. 9. 1951. — Поред Здравка Шестића и Андрије Дрмановића чланови су били и Благоје Ђуричић, Добросав Станимировић и Милорад Станимировић, земљорадници, и Милић Шестић, учитељ. Здравко Шестић је учланио у КПЈ и Тихомира Арсеновића Буљу, али га није повезао са ћелијом, већ му је непосредно давао задатке обавештајне природе. Остали чланови нису ни знали да је он учлањен. — М. Јовичић, Мачва у устанку...; Миодраг Шестић, Изјава, ИАШ, МГ. 69; Станоје Филиповић, Здравко Шестић, Просветни преглед, 24. 4. 1961. и Уствари (часопис), 13/1960, 64. 16 Чланови КПЈ били су: Чедомир Ерчић, Радивоје Петровић, Драгутин Лолић, Милоје Лолић, земљорадници и Милорад Рада Кулезић, дипломирани правник, који је, такође, био непосредно повезан са Здравком Шестићем и радио на обавештајном сектору. — М. Јовичић, Мачва у устанку... 17 То су: Живадин Зорбић, земљорадник и Светислав Цане Ђенадић, ђак, оба из Клења, Душан Слијепчевић, студент и Радојица Ненезић, земљорадник, избеглице. — Историјат СК Мачва, АИРПС, М. ОКШ. 27; Изјава Драгића и Стојадина Јокића, ИАШ, МГ. 481; Богољуб Ђенадић, Хроника села Клења, ИАШ, Х-8; М. Јовичић, н.о. и Радојица Ненезић, Сећања, записао аутор 24. 10. 1968. у Београду и 7. 8. 1968. у Богатићу. 18 Мила Бајалица, Одломак из устакка у Мачви, ИАШ, МГ25. Чланови КПЈ: Васа Туфегцић, богат 1сељак, више пута хапшен због комунистичке делатности, хапшен и за време „провала"; Миодраг Мија Јовановић, раднизк и Сава Јовановић, занатлија. 19 Чланови КПЈ били су: Јордан Криловић, студент, Драго Кулезић Бољшевик и Живан Дикосавић, земљорадници. — Историјат СК Мачва. 20 Витомир Бујишић, Лука Туфегџић, Уствари, 16/1961, 53. 21 Радосав М. Беловуковић, Биографија Драгутина Цуцића (рукопис). 22 Петар Убавић, Милорад Бели Спасојевић, Жарко Николић и Петар Богуновић. Историјат СК Мачва. 23 Томислав Арсеновић, Глигорије — Глиша Малетић, Глас Подриња, 18. 8. 1960. 24 Ст. Филиповић, Први комунистички послаиик у Мачви, Глас Подриња, 31. 1. 1963. 25 Живан Тадић, Мемоарски подаци, ИАШ, Х-103. 26 Добрила Вујанић, Бошко Маринковић, Глас Подриња, 23. 2. 1961. 27 С. Филиповић, Живорад — Жика Јанковић, Глас Подриња, 28. 12. 1960. 28 Петар Пећа Кршић, студент, Сава Јосиповић, опанчар, Милош Тадић Људина, радник и Љубо Станојловић, железн. чиновник. — Влада Јовичић, Хроника В. Лешнице, ИАШ, Х-6. 29 Историјат Јадранске груне, АИРПС, М. ОКШ 20; Душан Рашковић, Сећања, записао аутор 28. 9. 1971. 30 Драгутин Гута Добривојевић, Сећања, записао аутор 9. 11. 1966. 31 Изјава Боре Ђорђевића, ИАШ, МГ. 632. 32 Сећања Драгољуба Дидана Јанковића и Чед0!мира Јелића Румбе, записао аутор 20. 11. 1966. 33 О једној учитељској гееерацији, — У чланку „За аутономију школе", објављеном у „Учитељокој стражи" за мај — јун 1940, Ђ. Губеринић је писао: „Управне власти су, за минулу деценију, која представља најтежР1 период у историји школства, оскрнавиле, унизиле светињу народну — школу... Срески начелници су, као једини представници управишх власти у мањим мјестима, у име закона чинили безакоње, од права направили злоупотребу права, па су подвргли народне учитеље контроли општинских ћата и сеоских кметова... Ново вријеме ношено прогресивним снагама друштва руши све што му стоји на путу, обара труло и дотрајало... Учитељска борба за слободу и независност школе је императив времена у коме живимо. То је истовремено борба за слободу схватања, слободу мисли, слободу рада." — Исто. 34 О једној учитељској генерацији; Мила Бајалица, Одломак из устанка у Мачви. 35 С. Филиповић, Небојша Јерковић, Уствари, 20/61, 73. 36 О једној учитељској генерацији. 37 Мила Орданов — Бајалица, Јерковић Небојша, Ликови револуције књ. 3. 38. С. Филиповић, Милорад Петровић — Ујка, Уствари, 30, 104. — У овом чланку С. Филиповић описује како је полиција мучила Милорада Петровића за време истраге 1928 — 1929. године: „Затворили су га једне ноћи у малу ћелију, у којој се није могло ни лећи ни сести. Унутра је било воде у висини од десетак сантиметара. У току ноћи вода се заледила и оковала н>егове босе ноге. Ујутру су га агенти извукли напоље; у леду су остали кожа са табана и крвава искидана стопала. Болови су били ужасни, али агенти нису дозволили ни један предах. Наставили су саслушање; говеђим жилама тукли по крвавим и рањеним ногама. Милорад је стезао' зубе, гризао језик, потмуло јечао. Али, ни тада ништа није признао. Т1утао је до краја. Употребљавана су и друга средства. Стављали су га у буре Еоде »и опет настављали са тучом. Вешали су га у оџаку са главом окренутом надоле и држали све док не пође крв на уста. Забијали клинце под нокте, вешали тегове о мошнице, смудили длаке под пазухом. Мучењима није било краја. То се понављало преко месец дана". Исто, 128. 39 Осим М. Бибића, у Салашу Ноћајском били су: др Небојша Малетић, адвокат, Раша Милованчев, Милош Стојачић, ћурчија, Радослав Миланковић и Стеван Кузминац. 40 По сећању Живана Скакуна Ђене, записао аутор 19. 10. 1966. 41 Радосав М. Беловуковић, Умирем за праведну ствар, Сремске новине. 42 Грађа за историју Партије и нокрета у Шапцу, Подриње, 1/1953, 10. 43 Проглас ЦК КПЈ поводом напада фашистичке Немачке на СССР, 36. 1/1, 11. 44 В. нап. 42. 45 Аврам Росић, Изјава, ИАШ, МГ, 92; Драган Симић, Мачвани, Београд 1953. 46 В. нап. 6. Историјат СК Мачва; М. Јовичић, н.о.; По сећању Аврама Росића и Илије Бркића. — Аврам Роеић је једини делегат који је преживео рат. Илија Бркић Горки био је стражар, али како је његово стражарско место било у непосредној близини, а прегледност терена који је он осматрао добра, и он је иратио цео ток конференције. 47 В. нап. 6. 48 О раду Окружне партијске конферееције види: Аврам Росић, Изјава, ИАШ, МГ. 92; Томислав Арсеновић, Значајне одлуке, Глас Подриња, 25. 6. 1959; М. Јовичић, н.о. 49 Наређење др Турнера од 22. 6. 1941. М. Аћимовићу, 36. 1/1, 341. 59 Дневни извештај МУП-а за 23. 6. 1941, АВИИ, Нда, К. 19, 1-44. 51 Списак ухапшених комуниста са територије среза поцереког од 2. 7. 1941, ИАБ, IV О, 260/А. 52 Марко Опачић, Сећања, записао аутор 7. и 8. 9. 1966. 53 Милан Беловуковић Дева, Први партизански дани у Мачви, Глас Подриња, 16. и 23. 6. и 14. 7. 1966. 54 В. нап. 51. — На том списку, овереном од стране среског начелника М. Антонијевића, налази се 7 лица: Бранислав Црномарковић, „пред овај рат ухапшен од стране Градске страже у Шапцу, стога што је растурао по Шапцу илегалне летке... Ради овога био је пре рата у истражном затвору код Окружног суда у Шапцу и после рата поновно од истог суда за исто дело стављен је у истражни затвор..."; Драгољуб Јеличић „иото као и осумњичени Црномарковић"; Драгутин Ковачевић, опанчарски радник, 1931. год. осуђен у Загребу на 2 год. робије, „иопољава се као комуниста и за таквог се сматра у грађанству"; Ђорђе Ковачевић „познат изгредвик и пијаница у напитом стању безобзирно агитује за комунисте, Иван Лолић, абаџијски радник, „испољава се као комуниста и за таквог се у грађанству сматра"; Љубомир Петровић, адвокат, „ухапшен је по наређењу немачких власти, јер је био у списку комуниста који је Градска стража у Шапцу саставила по сећању из раније... Сада је тај описак коригиран и прочишћен. Петровић се не води у списку комуниста код овог начелства"; Начелство је предузело кораке код немачких власти и Љ. Петровић је пуштен на слободу; Крстивој Павловић, служитељ Државног тужилаштва, „на дан 25. јуна т.г. када је се у Шапцу вршило хапшење и претреси познатих комуниста написао је једно иисмо Живану Димитријевићу, адв. припр. сада у Јаловику, евидентираном комунисти, у коме му јавља да не долази у Шабац јер „наше хапсе". Ово писмо дошло је у руке власти... раније није вођен у евиденцији комуниота". 55 Извештај МУП-а за 9. јул 1941. г., АВИИ, Нда, К. 19, 2-8. 56 Извештај Бор. М. Карапанџића од 7. јула 1941. Дим. Љотићу, председнику „Збора" у Београду, ИАШ, Д. 447. 57 Драгомир Бркић, Изјава, записао Станоје Филиповић, ИАШ, МГ. 15 и 104. 58 В. нап. 53. 59 Исто. 60 Влајко Антонић, Изјава, записао Том. Арсеновић, ИАШ, МГ. 536. Обј авл>ено у Гласу подриња, 13. 2. 1969. 61 В. нап. 57. 62 В. нап. 53. 63 Ратко Отевановић Босанац, Сећање на аснивање Мачванског иартизанског одреда, ИАШ, МГ. 441. 64 Милаи Мића Милићевић, Сећања, записао аутор 30. 11. 1966. 65 Грађа за историју партије и покрета у Шапцу, Подриње, 2/1954, 43 — 45. 66 Љубомир Марић, Сећања, (рукооис код аутора). 67 Слободан Бата Бсгићевић, Сећања, записао аутор 23. 10. 1966. 68 Влада Лукић Чех, Сећања, записао аутор 22. 9. 1966. 69 Марко Опачић, Сећања, записао аутор 7. и 8. 9. 1966. 70 Боривоје Матић, Сећања, записао аутор септембра 1966. ! / 71. В. нап. 66 и Момчило Бабић, Примедбе, ИАШ, 456/34, 8. 12. 1962. 72 Драгутин Гута Добривојевић, Сећања, записао аутор 9.11. 1966. 73 Дупжо Николић, Сећања, записао аутор септембра 1966. 74 Грађа за историју Партије и покрета у Шапцу, Подриње, 2/1954, 46. 75 Догађаји, АВИИ, На, Т-245/117-234. 76 В. нап. 53. 77 Миленко Самарџић, Сећања, ИАШ, МГ. 480. 78 Изворног документа о оонивању Мачванског партизанског одреда нема, а нико од учесника НОР-а не сећа се тачно датума оснивања. Према сећању Милана Беловуковића Деве, Миленка Самарџића, Аврама Росића, Илије Бркића Горког, Драгомира Бркића, Марка Бркића и Андрија Дрмановића — Одред је основан половиеом јула, те је 15. јул био прихваћен као дан оснивања. Један накнадно проверен и утврђен податак показује, да су сећања била сасвим близу тачном датуму. Према подацима Савезног хидрометеоролошког завода у Београду једини кишни дани у јулу 1941. године били су 15-ти и 29-ти. Пошто овај други дан не долази у обзир, може се сматрати као сигурно да је Мачвавски партизански одред основан 16. јула 1941. године. — Види: Драган Симић, Мачвани, Београд 1953; Милан Беловуковић Дева, Мачва у предвечерје устанка, (рукопис) и Одговор Савезног хидрометеоролошког завода у Београду бр. 85/и од 24. 1. 1968. Радосаву М. Беловуковићу, поред сећања наведених учесника НОР-а (ИАШ, МГ). 79 За време боравка Одреда на Бубањи и касније, неки партизани су добили надимке, по којима су били добро познати. Добросава Радосављевића су назвали „Народ". Једном кад је долазио у логор стажар га је заустављао и питао: Ко иде?, — а он је прохујао поред стражара са речима: Иде народ! — Драгана Срнића је Владимир Госпавић неколико пута питао ко је он и зашто је у радничком комбинезону. Срнић је одговорио, да је он руски падобранац, и тако је прозван „Падобранац". Ратка Стевановића, родом из Босне, прозвали су „Босанац". Војин Радосављевић, који је бившу југословенску војску служио у кошици, назван је „Буђони". 80 О овом случају види: М. Беловуковић Дева, Изјава, записао Станоје Филиповић 1959. г., ИАШ, МГ. 178; М. Беловуковић Дева, Сећања, записао аутор 27. 9. 1968; Аврам Росић, н.и., такође и нап. 57, 63 и 77. 81 То је и прва пеома коју су партизани слободно запевали по Мачви, а народ је одмах прихватио. Овде је записана по сећању Милана Беловуковића Деве и аутора. 82 О боравку Одреда код Шеварица види: М. Беловуковић Дева, н.и.; Андрија Дрмановић, Изјава, ИАШ, МГ. 169; А. Дрмановић, Сећања, записао аутор 4. 12. 1966; М. Шестић, н.и. и нап. 53 и 63. 83 Благоје Радовановић, Сећања, записао аутор 24. 7. 1968. 84 В. нап. 57. 85 Исто; такође и према казивању Радојице Нееезића аутору. 86 Сима Костић, Сећања, записао аутор јуна 1970; Ратко Стевановић Босанац, Оримедбе, 1968. 87 Извештај инструктора ПК КПЈ за Србију од 14. VIII 1941. год. из шабачког округа, 36. 1/1, 40. 88 Проглас ЦК КПЈ поводом напада фашистичке Немачке на СССР, 36. 1/1, 11. 89 Исто. 90 Исто. 91 В. нап. 52. 92 В. нап. 66. 93 В. нап. 72. 94 В. нап. 69. 95 В. нап. 53 96 В. нап. 18. 97 Као попиоивачи уз вршалице радили су, например, Цветин Бркић. Драган Станковић, Драгослав Пармаковић... — М. Јовичић, н.о. 98 Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 25. јула 1941. г., 36. 1/1, 18. 99 Милан Ђенадић, Успомеие, ИАШ, МГ. 493. 100 В. нап. 88. 101 В. нап. 18. 102 В. нап. 66. 103 Исто. 104 Радио-апарат и слушање вести у просторијама биоскопа омогућио је радник Панта Борђошки. 105 В. нап. 73. 106 Милан Цикота, Сећања на Подрински партизански одред и Вукову чету, Загреб 1967 (рукопис). 107 Исто. 108 Исто. 109 В. нап. 66. 110 В. нап. 6. 111 О ударним десетинама у Шапцу види још и нап. 52, 67, 68 и 73; Павле Мицић, Сећања, записао аутор; П. Мицић, Изјаве, ИАШ, МГ. 282 и 473; др Петар Јовановић, Сећања, АИРПС, М. ОКШ. 1 и 15; Писмо учесника ПОП-а Централном комитету СКЈ од новембра 1957. године, АИРПС, М. ОКШ. 11; Рад после повлачења партизанских јединица, (излагање Стола ЈаБоковића и Пере Јовановића), ИАШ, МГ. 27. 112 В. нап. 52. 113 Исто. 114 У извештају Крајскомандантуре у Шапцу за 3. 8. 1941. год. стоји: „Изгорела је једна гоммла сламе. Ватра је локализована. Сумња се у подметање пожара. Истрага у току." — Догађаји, АВИИ, На, НАВ-Н-Т-501-245/117-234. 115 Грађа за историју..., Подриње, 2/1954, 42-43. 116 Др Нада Чалић, Благојевић Вера, Ликови револуције, књ. 1, Београд 1962, 14. 117 Нада Чалић, Изјава, ИАШ, МГ. 399. 118 Исто. 119 В. нап. 18. 120 Грађа за историју..., Подриње, 2/1954, 45; види и нап. 73. 121 В. нап. 66. 122 В. нап. 70. 123 Глиша Бабовић, Шабац под окупацијом, Глас Подриња, 22. 3. 1962. 124 В. нап. 66. 125 Исто. 126 Исто. 127 В. нап. 56. 128 Наређеше МУП-а среским начелствима и предстојништвима полиције 2. 7. 1941, АВИИ, Нда, К. 19, 2-3. 129 Изјава М. Аћимовића преко Радис-Београда 13. 7. 1941, АВИИ, Нда, К. 19, 2-13. 130 Наређење Бана Дунавске бановине од 13. 7. 1941. којим прослеђује раепис МУП-а, АИРПС, нерегистровано. 131 Историјат СК Мачва; Радосав М. Беловуковић, Сећања, записао аутор. 132 Драгић Драја Милинковић, Сећања, записао аутор 8. 11. 1966. 133 Према казивању Славке Марковић из Штитара аутору. 134 Грађа за историју..., Подриње, 3/1954, 31. Јосип Антоловић, Био сам у Мачваиском одреду, сећања, записао Обрад Ковић, Глас Подриња од 11. 1. до 8. 2. 1968. Види и Збориик народних хероја Југославије, Београд 1957, 9.
|