МЕРЕ ОКУПАТОРА И КВИСЛИНГА ЗА СУЗБИЈАЊЕ УСТАНКА Истог часа кад је отпочела огорчени напад на Совјетски Савез фашистичка Немачка је покренула бесомучну пропагандну кампању, да кривицу за рат свали на Совјетски Савез, његову тобожњу вероломност и издају пакта с Немачком; да своје почетне и брзе успехе у продирању на совјетску територију огласи као коначну и скору победу над Совјетским Савезом. Располажући моћним средствима — радиом, штампом, саобраћајним везама — и јаким управним, окупационим и квислиншким апаратом, засипала је села и градове Србије плакатима, лецима и брошурама, илустрованим сликама и цртежима, у којима се Совјетски Савез приказивао као сиромашна земља, где народ бедно живи под терором комуниста, који су сви редом Јевреји. Светска јеврејска олигархија управља такође и Америком и Енглеском. По градовима су се појавиле, на видним местима, велике карте Совјетског Савеза, на којима су сваког дана померане заставице које показују успехе и напредовања немачке војске. „Шабац је искићен плакатама и словом „V" испод којег пише: Немци свуда побеђују", записао је у свој дневник тих дана свештеник Глиша Бабовић.ш На великим зградама масном бојом су исцртане огромне карикатуре, на којима се приказује како дебели богати Јеврејин у једној руци држи велике кесе с новцем, а у другој конце којима, као марионетама, управља Русијом, Енглеском и Америком. Комунистичку партију Југославије та пропаганда је прогласила за слепо оруђе и агента Москве, све њене руководиоце за „чивуте", а обичне чланове Партије — за бескућнике, криминалце, олош, нераднике. У Шапцу је 23. јуна поново наређено да се предају сви радио-апарати, сутрадан су и покупљени, а тих дана је исто учињено и по селима. Али нису од свих. Опробаним пријатељима „Великог немачког Рајха" радио-апарати су остављени, али тако дотерани да могу примати таласе само радио Београда. „Код власника се задржао само незнатан број непријављених радио-апарата. Ко би био ухваћен да слуша вести, одмах је хапшен и теран у лагер."124 Објављено је низ претећих уредби и наредби, којима се забрањује удруживање, слушање страних радио-станица, проношење алармантних вести о току рата, а 29. јула у Шапцу је забрањено и звоњење црквених звона. „Немци су све више заоштравали мере безбедности. Нарочито после напада на СССР били су знатно обазривији и неповерљивији према грађанима. Од грађана мушкараца формиране су ноћне страже, које су ноћу крстариле железничком пругом на одређеном реону у сменама и чувале пругу од диверзаната. У колико би се нешто десило на прузи — искакање воза из шина и слично, стража би одговарала за безбедност у својој смени."125 Страже за чување пруге биле су одређене и по селима дуж пруге. „Немци су окупили око себе фолксдојчере и издајнике свих боја, белогардејце, љотићевце и сличне. Руководилац и главни организатор за белогардејце био је шабачки трговац белогардејац Павле Икоников, белогардејски генерал... Његова жена Марија била је немачки агент, код ње су Немци оргијали."126 Љотићевци, чланови „Збора", били су најорганизованији и најактивнији непријатељи свих демократских и прогресивних покрета, а Комунистичке партије посебно. Изразито фашистичка и шовинистичка организација, „Збор" је окупио известан број чланова у Шапцу, скоро искључиво међу средњошколцима из официрских, чиновничких, свештеничких и трговачких породица. Шабачка напредна и револуционарна средњошколска омладина, у првом реду скојевска организација, водила је против „збораша" успешне борбе за руководство и утицај у ђачким и омладинским организацијама и успевала да изолује љотићевце од ширег круга омладине. Код радничке омладине љотићевци нису имали никаквог успеха. Изван Шапца било је још само неколико „збораша". „Збор" је настојао да створр! чврсту и дисциплиновану организацију идејно убеђених и оданих чланова, попут Национал-социјалиетичке партије Немачке. Било је међу њима политички веома амбициозних агитатора и фанатика фашистичке идеологије. До априлског рата отворене присталице фашистичке Немачке, љотићевци су сматрали да је са окупацијом настало њихово време. „Збор" је био једина политичка организација у Србији коју Немци нису укинули и забранили. „Збораши" су се трудили да надмаше све друге сараднике окупатора и да докажу искључиву способност и вредност „Збора" у гушењу сваког родољубивог, демократског и прогресивног испољавања и настојања. У својим организацијама имали су такозване „просветаре", чији је задатак био да фашистички „просвећују" чланове „Збора" и да фашистичку идеологију шире изван организације, али су имали и своје обавештајне органе, који су прикупљали податке о активности комуниста, скојеваца и других напредних и антифашистички настројених људи. Мз цитираног извештаја Боривоја Карапанџића види се како су љотићевци спремно дочекали напад Немачке на. Совјетски Савез и хајку на комунисте у Шапцу са списком од 150 --200 „најагилнијих комуниста", који „располажу са великим бројем скривеног ватреног оружја". Он сматра да је потребно и предлаже, у циљу успешније борбе против комуниста, да се неколицина љотићеваца запосли у надлештва.127 Квислиншко Министарство унутрашњих послова запело је из све снаге да онемогући ма какву акцију комуниста. Због тога је непрекидно слало расписе среским начелницима, предстојништвима градске полиције и командирима жандармеријских чета, у којима наглашава да „сваки комунистички покушај у ма ком облику се појавио мора да буде угушен". Да би у кола издаје упрегао што већи број људи и у службу окупатору увукао и људе изван апарата власти, полиције и жандармерије, председник комесарске владе и комесар Министарства унутрашњих послова Милан Аћимовић, у распису од 2. јула 1941. године, наређивао је, да се спречи проношење „фантастичних и алармантних вести", које су тада кружиле Србијом: „Одмах по пријему овога расписа позовите све председнике општина или их лично обиђите, и наредите им: да позову озбиљне и виђене домаћине и упуте их у целу ову ствар уз објашњење, да је све лаж што се говори, да се клоне људи који ово проносе, да такве људе сами властима пријављују и да на своју околину у истом смислу утичу, подвлачећи у противном случају врло тешке последице како од стране наших тако и од стране немачких власти, које неће трпети ову акцију и врло ће енергично против ње иступити. Ово наређење овога пута нарочито пажљиво, брзо и тачно извршите и лично настојте да председници општина одмах и у духу наређења поступе..."128 Сам Аћимовић дао је 13. јула изјаву, објављену преко радија и штампану у „Новом времену", којом је оштро претио свима који би покушали да се дигну против окупатора, а нарочито комунистима. Ова изјава је 15. јула умножена и упућена свим срезовима и општинама са наређењем: „Са овом изјавом упознајте све виђене домаћине на Вашем подручју.. ,"129 До 24. јула у Шапцу је основано „Предстојништво градске полиције". Не уздајући се много у пропаганду нити у „виђене домаћине", Аћимовић је пре тога послао, преко бановина, свим среским начелницима распис: „Ухапсите чланове породица одбеглих комуниста и то синове преко 16 година и жене уколико немају деце, оца и брата ако у заједници живе, а нису старији од 60 година."130 Почев од седмојулске акције Жикице Јовановића Шпанца на жандарме у Белој Цркви, у јулу 1941. године било је безброј мањих партизанских акција широм Србије. Окупациона управа и квислиншки апарат очекивали су почетак ратних акција и у шабачком округу, обавештени да су се многи комунисти „одметнули", да имају доста прикупљеног оружја, и да намеравају да пређу у акцију. Пошто им је пропала акција хапшења „важних и агилних" комуниста, окупатор и квислинзи извршили су низ хапшења у Мачви. Пре свега похапсили су чланове породица оних комуниста за које су знали да су у илегалности, а затим и многе друге, њима сумњиве људе. Почетком августа у затвору Среског начелства у Богатићу, под обезбеђењем жандармеријског вода, нашло се око осамдесет лица, међу којима и знатан број „политичких криваца", смештених у три велике затворске собе и три самице. Од чланова партизанских породица били су ухапшени: Сава Шестић, отац Здравка Шестића, Милосав Пућа и Радосав Беловуковић, синови Милана Беловуковића Деве, Михаило Станковић, отац Лале и Драгана Станковића, Милутин Ивић, отац Ацомира Ивића, Ранисав Беловуковић, брат Милисава Мије Беловуковића. Као комунисти или као „опасни" и „сумњиви" били су ухапшени: Милан Ђаковић из Глоговца и Рајко Гладовић из Дубља, познати и цењени сељаци у Мачви, напредни људи и врло блиски Партији, који су заиста и сарађивали са комунистима око припрема за устанак, у скривању и снабдевању комуниста у илегалности, растурању пропагандног материјала, прикупљању оружја и агитационом раду.131 Крајем јула Драго Кулезић је организовао сељаке из Прњавора да овршено жито са Аде, коју је прњаворска задруга давала у наполицу, не предају задрузи, да га не би одвукли Немци. Кад су људи почели овршену пшеницу да вуку својим кућама Александар Дачић, предратни реакционарни политикант, а тада сарадник окупатора у Шапцу, известио је о томе шабачку Крајскоманду. Жандармеријска станица у Прњавору ухапсила је Кулезића 3. августа и спровела га у затвор у Богатићу.132 Од комуниста, колико је познато, осим Драге Кулезића, био је ухапшен још само Светислав Баћа Трифуновић из Штитара. Он се, после 22. јуна, био склонио у М. Митровицу, где је полулегално живео и радио свој занат. Жандарми су га открили, ухапсили и спровели у Богатић у затвор.133 Стеван Радосављевић, отац Добросава Радосављевића Народа, ухапшен је почетком августа и из затвора у Богатићу спроведен у Шабац и смештен у шабачку болницу на лечење, где је био под стражом.134 Почетком августа спроведен је у затвор у Богатићу и Јосип Антоловић, металски радник из Славонског Брода, члан КПЈ. По задатку Партије учествовао је у изради гвоздених папуча које су постављане на железничке шине и изазивале исклизнућа возова. Акција је убрзо откривена, а Јосип Антоловић ухапшен. Побегао је из затвора, испред потера се склањао до Сремске Раче, а онда препливао Саву (трећи пут од бекства из затвора) и дошао у Црну Бару. Сушећи одело на ватри код једног казана за печење ракије неопрезно је причао да ће Руси потући Немце, да је у Србији већ почео устанак и да сви људи треба да се боре против окупатора. После краћег времена жандарми су га ухапсили и сутрадан спровели у Богатић у затвор.135 Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument