TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

SA 3. ČETOM 1. BATALJONA NA IFSARU   Ustikolina, 11. april 1943. Ispred nas vijuga nabujala Drina, šumi gubeći se u beskraj. Sveže je i malo smo prozebli. Držeći se za čelično uže, prebacujemo se skelom u manjim grupama. Voda nam kvasi obuću. Na suprotnoj obali i dalje na vidiku, tamne se brda. Otuda dopire mukla jeka topova i tupo štektanje mitraljeza. Po koji metak pljusne u reku, ali to skoro nikog ne uzbuđuje. Mislimo, toliko borbi prođosmo, pa valjda neće baš sada da "potrefi". Bilo bi zaista skoro smešno da se sad neko prevali preko ove dereglije. Pošto se iskrcasmo na desnu obalu Drine, uputismo se prema Čajniču čvrsto rešeni da se uskoro s nekim "potučemo". Nakon izvesnog maršovanja u koloni po jedan, zaustavismo se u podnožju brda Ifsara. Tu smo dobili raspored za napad na Italijane i četnike. Imali smo običaj da borbene patrole isturamo napred da se neprijatelju ubacujemo iza leđa ili s boka. Tako smo, uostalom, najčešće postizali potpuno iznenađenje. Iznenada, sa jednog platoa na Ifsaru, primetismo nepoznatu kolonu. Nagađali smo ko bi to mogao biti. Brzo smo se rasporedili i uzeli zaklone. Čekali smo da se kolona približi. Pritajeni pustili smo ih tako reći ispred samih puščanih cevi. Italijanske mazge s velikim tovarima jedva su se vukle, vojnici mrmljaju nešto, bljesne bajonet na suncu... Neko od naših dade znak i brdo zaječa od silne pucnjave i povika na juriš. Italijani su bezglavo pojurili niz padine Ifsara; njištale su mazge, nastao je pravi krkljanac. Ovog puta, i bez ubacivanja u redove neprijatelja, postigli smo iznenađenje. To je bilo presudno. Zaplenili smo dosta hrane, oružja, odeće i raznog materijala. Zarobljenike smo "natovarili" municijom. Valjaće nam ona za četnike, sa kojima nam predstoji sukob. Dane Orelj uhvatio Italijana, ali nikako da se s njim sporazume. Hoće Dane ko bajagi da nešto dozna, ali ne razume italijanski. Kad mu je već dosadilo, Dane, inače veseljak iz Kulen Vakufa, izvuče pištolj iz futrole neprijateljskog vojnika i ljutito reče: — Ovo meni treba, kapito? Italijan, sav prebledeo, poče da vadi fotografije iz novčanika i uz jecaje moli za milost. A ja počinih grešku u toj istoj borbi, gde je 3. četa 1. bataljona na Ifsaru postigla veliki uspeh. Zarobio sam dva Italijana. Viknem na njih, oni od straha sednu. Šta sad s njima? Voditi ih kao zarobljenike, ili postreljati?! Šta s njima raditi? Zovnem Milana Trikića i Vida Mrđu da se s njima posavetujemo. Zarobljenike smo razoružali, pretresli ih i sproveli u štab 2. bataljona naše brigade, koji je bio najbliži. Kad sam o tome izvestio štab našeg 1. bataljona bio sam kritikovan, jer se takmičimo ko će više zarobiti ili uništiti neprijateljskih vojnika. Idemo prema Čajniču. Saznali smo da su Italijani iz te varošice odstupili za Pljevlja. Čuli su da idu Krajišnici, pa ko vele: "Što je sigurno, sigurno je!" Meni žao što su pobegli, pa ih psujem: "Što, bre, žabari ne sačekaste da zarobim još četvoricu, pa da vratim dug svom bataljonu." Tomo PILIPOVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument