TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

SA 1. ČETOM 1. BATALJONA U OSTROŠCU Spremali smo se za cazinsku krajinu, za prvu veliku akciju novoformirane 3. krajiške brigade. Svi smo toga bili svesni. Sve do dolaska na obalu Une zadatak nam nije bio poznat. Štab brigade, što je potpuno i razumljivo, čuvao ga je u tajnosti. Ali, bez obzira na to, iz raspoloženja boraca moglo se zaključiti da nema kolebanja bez obzira o kakvom se zadatku radi. Dugo sam, uz put, razmišljao o svemu tome, a posebno o raspoloženju boraca. Shvatio sam zašto su tako vedri i raspoloženi, zašto imaju takvo samopouzdanje. Do pre nekoliko dana sve naše akcije izvodili smo manjim snagama. Borci su već stekli bogata iskustva za proteklu godinu dana rata. Ko zna u koliko su se sve teških situacija nalazili, pa ipak su najčešce iz njih izlazili kao pobednici. Međutim, ovoga puta situacija se iz osnova izmenila. Vedrina i raspoloženje u jedinici uneli su, pored ostalog, i osećanje snage. U brigadnoj koloni kretao se veći broj ustaničkih četa iz našeg kraja, o čijim se kvalitetima već odavno mnogo zna. Ta činjenica davala je veliku snagu svakom od nas. Svak je nekako bio spreman da se pokaže, da se ne obruka, da se u njega stekne poverenje, i to baš u prvoj većoj akciji brigade. U popodnevnim časovima 1. 9. 1942. u jednom šumarku ispod sela Radić očekivali smo naređenje za dalji pokret. U jednom momentu došao je kurir iz štaba brigade i pozvao članove štaba našeg bataljona u štab. Krenuli smo odmah i čim smo stigli javili smo se komandantu Karanoviću. Videvši da pored njega sedi Slavko Rodić shvatio sam da nam predstoji značajna borba. Komandant Karanović je odmereno, vojnički, kratko i precizno izložio zadatak. Komandant bataljona Milan Atlagić je primio zadatak a ja kao njegov zamenik sam zapisivao ono što je on govorio. Brigada sutra napada neprijatelja koji je zaposeo položaje na desnoj obali Une, Ostrožac i Cazin. Tvoj zadatak je da se sa 1. četom iz 1. bataljona bez borbe provučeš kroz neprijateljske položaje u dolini Une i da zauzmeš Ostrožac i most na Uni, i da ne dozvoliš povlačenje neprijatelju preko mosta kada ga naše snage budu potisle sa grebena. Imaj u vidu da će naše haubice tući tvrđavu na levoj obali Une za vreme napada na Ostrožac. Bilo je reči o mnogim drugim momentima koji su se odnosili na objašnjavanje zadatka, ali nije rečeno ništa šta raditi ako ne izvršimo zadatak. Zbog toga sam shvatio da most i Ostrožac moramo osvojiti po svaku cenu. Sa drugovima koji su poznavali ovaj teren odmah sam pristupio izviđanju zemljišta. Uočili smo nekoliko pogodnih mesta za skriveno provlačenje između stenovitih grebena ka dolini reke, ali nisam mogao dobiti predstavu o njenoj dolini, jer se ništa nije moglo videti. Na predlog vodiča odlučio sam se za prolaz između jednog grebena ka reci, nizvodno od mosta prema Bosanskoj Krupi. Na mestu odakle se najbolje moglo osmatrati mesto prelaza ostao sam do dolaska Jove Miljevića, komandira, i Pere Materića, politkomesara 1. čete. Tu sam im izdao zadatak i precizirao sve mere za njegovo izvršenje. Ceta je bila potpuno spremna. Borci su sa nestrpljenjem čekali momenat za pokret. Bili su jako radoznali da saznaju pojedinosti o zadatku. Noć je. Sve se utišalo. Ni neprijatelj ne daje nikakve znake života. Kada je došao momenat za pokret naredio sam Miljeviću da upozori borce na tišinu. Spustili smo se u dolinu reke. Preko grebena smo se neosetno provukli kroz neprijateljske položaje, što je značilo da smo dobro započeli. Nekoliko neprijateljskih mitraljeskih rafala ispaljenih u toku savlađivanja grebena shvatili smo bezopasnim. To je razbijanje straha, na što smo već odavno navikli u ovakvim i sličnim situacijama. Do sukoba je došlo pri osvajanju železničke stanice Otsrožac na Uni. Borba je kratko trajala. Jednog neprijateljskog vojnika smo uhvatili živog. Ostali su se razbežali pod zaštitom mraka. Uhvatila ih je panika, jer nisu očekivali naš napad. Do zore, most na Uni i samo mesto Ostrožac bili su u rukama 1. čete. Bili smo zadovoljni uspešno izvršenim zadatkom. Četa je obezbedila prilaz ka Ostrošcu i mostu. Čekali smo dalji rasplet situacije. Ispod nas, na levoj obali Une, sa zaposednutog grebena i tvrđave Ostrožac neprijatelj je davao jak otpor snagama koje su ga napadale. Kanjon Une odjeki-vao je od eksplozija haubičkih granata koje su u zoru zasipale tvrđavu Ostrožac. Potisnute sa položaja na desnoj obali Une, neprijateljske snage su se svaljivale u dolinu reke, nasrćući na položaje koje je držala naša 1. četa. Borci 1. čete hrabro su se borili. Ošamućene ustaše bespomoćno su se davile u brzoj reci, jer drugog izlaza nije bilo. Četa je izdržala. Teško je posebno izdvajati bilo koga od njenih boraca i starešina po hrabrosti i prisebnosti ispoljenoj za sve vreme ovog okršaja. Puškomitraljezac Jovo Dobrijević, pored komandira Miljevića i komesara Materića, ostao mi je u trajnom sećanju. U svemu je bio nenadmašan. I desetak drugih boraca koji su se, ipak, za nijansu odvajali od drugih, po onom što je moje oko moglo da zapazi, zaslužuje posebno priznanje, ali, na žalost, s njima sam se tada prvi put našao u borbi, pa su za mene ostali nepoznati. Stekao sam utisak da se sa ovakvom jedinicom može sigurno računati i u najtežim situacijama. A ovo je bila jedna od veoma uspelih proba. Još se držala jedino tvrđava koju je neprijatelj uspešno branio. Iako smo dobili pojačanje, osvajanje tvrđave bilo je gotovo nemoguće. Držali smo je opsednutu dok se tražilo rešenje. Borba se utišala. Pregovori sa opkoljenim neprijateljem o njegovoj bezuslovnoj predaji bili su započeti, ali zbog izmene situacije nisu dovedeni do kraja. Zadovoljni uspehom u ovoj borbi, krenuli smo na novi zadatak. Pohvala koju smo dobili zbog uspeha postignutog na Ostrošcu, bila je novi podsticaj svima nama u daljoj borbi. Đoko ČUBRILO Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument