TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

Po formiranju 3. krajiške brigade krenuli smo u cazinsku krajinu. Pojava brigade u tom kraju doprineće širenju ustanka.

Treću četu, 2. bataljona, čiji sam bio komandir, sačinjavali su borci iz sela Velikog i Malog Cvjetnića, Bosanskih Osredaka i Martin-Broda, a brojala je 126 boraca. Prosek starosti boraca bio je 25 godina.

Brigada se prikupila u selu Veliki Radić. Komandant brigade Nikola Karanović pozvao je komandante bataljona i sve komandire četa i objasnio nam cilj dolaska na ovu teritoriju, predstojeće zadatke jedinica, a posebno važnost pravilnog odnosa prema ovdašnjem narodu. "Pošto je to pretežno muslimanski živalj, zaveden i zaplašen od ustaša, a mi smo prva veća partizanska jedinica koja će se pojaviti u tim selima, to će od našeg pravilnog stava prema narodu zavisiti širenje ustanka u ovim krajevima" — završio je komandant brigade.

Moja četa je dobila naređenje da pređe Unu, 500 m nizvodno od železničkog mosta, kod sela Grmuše, a zatim da produži prema selu Pištaline. Ukoliko u ovom selu bude neprijatelja, uništiti ga ili proterati, a zatim jedan vod uputiti na raskrsnicu puteva: Bosanska Krupa — Cazin i Bosanski Novi — Cazin, sa zadatkom da na ovim putevima postavi nagazne mine i ne dozvoli intervenciju neprijatelja iz Bosanske Krupe i Bosanskog Novog prema Cazinu. Ostali delovi čete da produže pokret prema selu Suplja Stijena i zauzmu ga.

Most je bio onesposobljen za saobraćaj, pa ga je popravila i čuvala jedna domobranska jedinica. Mogli smo lako likvidirati ovu domobransku jedinicu i zauzeti most, jer su preko njega mogli prelaziti pešaci, ali smo hteli preći Unu neopaženo i vremenski odložiti intervenciju neprijateljskih posada iz Bihaća i Bosanske Krupe.

U toku dana izvršene su pripreme za prelaz Une. Prikupljena je građa, izgrađeni splavovi i u prvi sumrak četa se prebacila preko reke i produžila pokret za izvršenje postavljenog zadatka.

3. vod je upućen na raskrsnicu puteva, a ostali delovi čete ka selu Šuplja Stijena. Iste noći, do zore, četa je izvršila zadatke. 3. vod je postavio nagazne mine na puteve, zaposeo položaj oko raskrsnice i uspešno 24 časa odbijao nekoliko pokušaja neprijatelja da se probije u Cazin. Nagazne mine, izrađene u našoj partizanskoj radionici u Drvaru, uništile su ili oštetile nekoliko neprijateljskih kamiona. Ohrabreni uspešnim dejstvom nagaznih mina, borci 3. voda su silovito jurišali na zbunjenog neprijatelja i nanosili mu osetne gubitke. Po završenoj akciji, borci su bili oduševljeni svojim uspesima.

1. i 2. vod zauzeli su do zore selo Šuplja Stijena. U selu se nalazila grupa ustaša i već na prvi pucanj partizana napustile su selo i pobegle u Cazin, ne usuđujući se da prihvate borbu.

Dvojica ustaša iz ove grupe lutala su po nekom zaseoku i kako se četa približavala selu u streljačkom stroju, ustaše su se pritajile i ostale u pozadini čete. Iza čete je negde izostao i naš borac Simo Knežević iz Malog Cvjetnića i naišao upravo na ovu dvojicu ustaša. One su ga iznenadile u noći, uhvatile, razoružale i uzele mu cipele. Nisu smele da ga ubiju, jer su se bojale da će naša jedinica čuti pucanj. Gonile su Simu za četom polako i svratile u jednu kuću da se raspitaju o nama.

Jedan od ustaša je razgovarao sa domaćinom, a drugi je zatražio vode da se napije. Simo je iskoristio neopreznost i pobegao bos prema četi. Ustaše opet nisu smele da pucaju i tako je on umakao.[1]

Drugog dana, predveče, sve jedinice brigade ponovo su prebačene na desnu obalu Une i prikupile se u selu Radić. Naređenje je upućeno i 3. četi, ali četa to naređenje nije primila. Izjutra, drugog dana, četa je krenula na zadatak po ranijem planu: 3. vod je još držao raskrsnicu puteva; 1. vod u selu Šuplja Stijena, a 2. vod duž puta Bosanska Krupa — Cazin. Sa 1. i 2. vodom trebalo je da krenemo na čišćenje sela duž ovog puta.

Tačno u 8 časova pred četom je iznenada iskrsla, putem od Cazina, veća nemačka motorizovana kolona. Nalazio sam se kod 2. voda i pošto sam primetio kolonu, za momenat sam ostao zbunjen. Nisam mogao da ocenim koliko je tenkova u koloni, a borci još nisu imali prilike da se bore protiv tenkova. Nagazne mine na ovom delu putu nismo postavili, a naoružani smo samo streljačkim naoružanjem i po kojom ručnom granatom, izrađenom od vodovodnih cevi.

Moja zbunjenost je kratko trajala. Uputio sam Petra Pilipovića da brzo izvuče 1. vod iz sela i da se rasporedi levom stranom duž puta, a ja ću rasporediti 2. vod desnom stranom i poslati kurire da privučem i 3. vod. Tenkove propustiti da prođu u selo, a po kamionima otvoriti vatru!

U koloni se nalazio samo jedan tenk, a ni on nije mogao da se kreće van puta. Propustili smo ga u selo i otvorili vatru po kamionima. Vojnici su poskakali sa kamiona i zauzeli položaje duž puta. Pristigao je i naš 3. vod, pa smo uspeli unakrsnom vatrom da prikujemo Švabe za zemlju i da ih tako držimo do pada mraka. Na juriš nisu ni pokušali da krenu, a ni mi, jer smo bili brojno daleko slabiji.

Padom mraka izvukli smo se; ponovo smo prešli Unu, ali sad preko mosta kojeg je neka naša jedinica zauzela. Pošto su preko mosta mogli prelaziti samo pešaci, konje smo vezali konopcima i naterali ih da plivaju preko Une.

Uspešno smo izvršili postavljeni zadatak i neprijatelju naneli osetne gubitke u ljudstvu i tehnici, a mrtvih i ranjenih u četi nismo imali.

[1] Dugo vremena su borci zadirkivali Simu i govorili mu da ide u Cazin i traži od ustaša svoju pušku i cipele. Simo je u prvoj sledećoj akciji zarobio i pusku i cipele i bio jedan od hrabrijih boraca u četi. Poginuo je u bici na Sutjesci.