TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
ČIČA JANKOV POZDRAV KRAJIŠNICIMA U
teškim
borbama
vođenim
na
padinama
planine
Raduše
u
rejonu
Gornjeg
Vakufa,
ranjeno
je,
teže
i
lakše,
dosta
boraca
3. krajiške
brigade.
U
grupi
ranjenika
pri
divizijskoj
bolnici
nalazio
sam
se
i
ja
kao
pomoćnik
komesara
2. čete
3. bataljona. Po
dolasku
bolnice
u
Kalinovik,
pošto
smo
se
malo
oporavili,
tražili
smo
da
idemo
u
svoje
jedinice.
Međutim,
lekari
nsu
dozvolili
da
još
neizlečeni
idemo
na
front
i
ometamo
brze
pokrete
borbenih
jedinica.
Drugovi
se
nisu
složili
sa
mišljenjem
lekara,
već
su
me
izabrali
da
idem
kod
druga
Moše
Pijade
koji
se
sa
delovima
Vrhovnog
štaba
nalazio
u
Kalinoviku. Hteli
smo
da
on
razgovara
sa
lekarima
o
puštanju
boraca
u
jedinice. Lako
sam se sporazumeo sa čiča Jankom. On mi je rekao da odaberem zalečene drugove
i smestim se s njima u jednu od kasarni, a hranu ćemo dobijati od intendanta 1.
divizije. —
Neka se drugovi malo oporave dok ne stignu u jedinice, — naglasio je čiča
Janko. Izvršio sam izbor po dogovoru ... Odabrao sam 80 drugova i raportirao čiča Janku. Prošlo je nekoliko dana kad me pozva kurir da se hitno javim u štab. Tu me je čekalo iznenađenje: pripremljena hrana za četu i telefonski razgovor sa čića Jankom. S druge strane žice čuo se glas: —
Ovde čiča Janko. Druže komesare, odaberi do 40 boraca. Neka to, po mogućnosti,
budu sve Krajišnici, i kreni odmah u pravcu Trnova. Ja
sam u štabu Banijske divizije, pa ćeš ovde primiti naređenje. Odabrao
sam oko 30 boraca i krenuo u određenom pravcu. Stigao sam u prvi sumrak.
Ostavio sam borce na prvim predstražama i krenuo sa još jednim drugom iz
banijske jedinice u štab divizije. U štabu sam naišao na neviđen prizor. Kod
drugova Banijaca je harao tifus. Puna kuća tifusara! Ušao sam u sobu gde me je
več očekivao čiča Janko. Prvo
pitanje mu je bilo koliko sam doveo boraca i da li imaju šta od oružja.
Odgovorio sam mu da sam doveo 30 boraca bez oružja; poneko je imao pištolj. Čiča
Janko mi je objasnio zašto me je pozvao: — Dobio sam obaveštenje da se noćas od pravca Konjica preko ove ceste
prebacuje bataljon četnika i kreće u pravcu Foče. Vidiš
li, kod ovih drugova hara tifus i prosto se ne smem osloniti na tako bolesne
drugove. Tvoj zadatak će biti da se dobro naoružaš i da preuzmeš položaj
koji sada drže ovi drugovi. Ostalo
ti je sve jasno. Imam poverenja u Krajišnike, ukoliko četnici naiđu, sigurno
neće proći. Zahvalio sam čiča Janku na ukazanom poverenju i krenuo na položaj. Od
drugova Banijaca smo dobili 10 šaraca i 2 teška mitraljeza i zauzeli
odgovarajuće položaje. Objasnio sam borcima svoj razgovor sa čiča Jankom i
njegovo poverenje u Krajišnike. Borci su sa velikim oduševljenjem zauzeli položaje
i jedva čekali da se četnici pojave. Međutim, do borbe nije došlo jer su četnici,
kako mi je drugi dan rekao čiča Janko, otišli prema Sarajevu dodajući: — Prenesi moje pozdrave svim Krajišnicima, to su veliki borci i junaci. Teško neprijatelju na koga oni udare. Mića JEVIĆ
|