TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

PALI SU KOD SELA LUŽANA Bilo je to 21. februara na položajima kod Lužana, na desnoj obali Vrbasa, između Bugojna i Gornjeg Vakufa, gde smo se našli posle neprekidnih borbi sa Nemcima, četnicima i ustašama po centralnoj Bosni i oko Teslića. U Bugojnu je neprijatelj bio koncentrisao jake snage u nameri da preko Gornjeg Vakufa prodre za Prozorsku kotlinu. 21. februara 1943. godine krenuo je neprijatelj drumom prema Gornjem Vakufu, isturajući bočna obezbeđenja. Zbog brdovitog i slabije prohodnog terena nije mogao da prati visinu čela glavnine, a i zbog toga što su joj bila usporena dejstva delovima naše brigade koje je bila angažovana u borbi sa levom neprijateljskom pobočnicom. Naša 3. četa bila je oko 3 km severoistočno od komunikacije Bugojno — Gornji Vakuf, u visini sela Lužani i imala zadatak da ne dozvoli prodor neprijatelju na ovom pravcu. Komandir čete bio nam je Dušan Ožegović: povisok, rumena lica, prosto neka devojačka lepota. Bio je voljen komandir od svojih boraca. Na sebi je imao novu oficirsku uniformu, verovatno još od bivše jugoslovenske vojske. Kolone neprijatelja su 21. februara 1943. godine nastupale u zahvatu ceste. Čekali smo u zasedi, da bismo osuli snažnu paljbu. Tukli smo uraganski. Uspeli smo da zbunimo Nemce, ali samo za kratko vreme. Oni su se pribrali i počeli da tuku našu četu jakom mitraljeskom, topovskom i minobacačkom vatrom. Mi više nismo mogli da ostanemo na položajima — morali smo se povući. Ali ko da nas štiti prilikom odstupanja? Komandir Dušan Ožegović dobio je naređenje za povlačenje čete a istovremeno dobili su takvo naređenje i oni delovi 3. krajiške brigade koji su se nalazili desno od nas. Neprijatelj je iskoristio tu okolnost i brzim nastupanjem prema našem desnom susedu ugrozio nam bok i zapretio udarom u leđa. Četa se povlačila uz blagu padinu kose, prekrivenu belim snežnim pokrivačem. Bili smo izloženi jakoj vatri. Zaklona nije bilo. Maskiranje pokreta bilo je neizvodljivo. Bili smo crne tačke na beloj podlozi koju je neprijatelj držao na nišanu. Četa je najvećom brzinom nastojala da se domogne grebena, ili bilo kakvog zaklona. U povlačenju, ja sam bio među poslednjima. Desno od mene, pognut, trčao je komandir Dušan Ožegović, a levo, kao u nekom magnovenju, video sam komandira 1. voda Nikicu Malića. Mitraljeski rafali neprijatelja nas zasipaju i skoro u isto vreme videh obojicu drugova pokošenih "šarcem". Više se nisu digli. Steglo mi se srce. Oko mene su fijukali kuršumi, prštao je sneg. Padao sam, puzao, ustajao i opet padao. Stezao sam pesnice puzeći prema ivici šumarka. Gledao sam ispred sebe; činilo mi se da se do grebena i šumarka nikada ne može doseći, iako je bio tu, sasvim blizu. Lužane su odjekivale od plotuna, grmela je kanonada topova. Kiša kuršuma zviždala je pored moje glave i zarivala se u sneg. Ugledao sam Đuku Ostojića kome je rafal "šarca" slomio obe noge. I on se rastajao sa životom. Skočio sam za jednu živicu i tamo naišao na Radana Radakovića. Ležao je nepomično na leđima. Bio je bled u licu. Nije se moglo primetiti u koji deo tela je pogođen. Nije bilo nikakvih tragova krvi, dobijao se utisak da je živ. Srce mi se još više stezalo. Razljućen, osuo sam paljbu prema neprijatelju. Hteo sam da se osvetim. Činilo mi se da ću i ja sada ostati ovde, za ovom živicom zajedno sa Radanom Radakovićem koji je u četi bio jedan od najboljih nišandžija, čiji je "šarac" nemo ležao pored njega mrtvog. Povlačio sam se. Šumarak mi je već bio na dohvat ruke. Neki su već gore zamakli i otpočinjali da dejstvuju. Onda sam i ja pretrčao poslednju čistinu i bacio se u zaklon. Pipao sam se da nisam možda ranjen. Nigde me nije bolelo, nigde nije bilo tragova krvi. Nisam verovao da sam preživeo ... Ishod ove borbe bio je porazan: 4 najbolja druga i borca su poginula. Bila je to za nas velika žalost, veliki gubitak. Imali smo i 8 ranjenika koje smo nosili. Probijali smo se pored grebena, ivicom šume... Drugovima 3. čete uspomena na Lužane ostaće nezaboravna. Pored puta Bugojno — Gornji Vakuf ostali su grobovi Dušana Ožegovića, Đuke Ostojića, Radana Radakovića i Nikice Malića ... Mile TEŠIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument