TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
SA
2.
ČETOM 2.
BATALJONA U BORBI ZA TESLIĆ Na
dan nove 1943. godine pored ostalih jedinica i naš 2. bataljon napadao je Teslić.
Pre toga trebalo je preći reku Usoru, prugu i cestu Teslić — Doboj pored
samog grada, gde je neprijatelj poseo položaje kao spoljnu odbranu grada.
Bataljon je krenuo u koloni ka drvenom mostu na Usori. Do
njega vodi seoski kolski put. Na
čelu kolone je 2. četa. Komandir čete Dragija Dumić određuje moju desetinu u prethodnicu. To je prva akcija u koju krećem kao desetar, jer sam na tu dužnost određen pre par dana, dok smo se nalazili u selu Čečavi. Razume se, nastojao sam da opravdam to poverenje. Izdvajamo se iz čete i ubrzavamo pokret. Na čelu smo Dragutin Bego i ja. Odmah iza nas puškomitraljezac Sava Grubor, njegov pomoćnik Đoko i ostali iz desetine. Noć je. Sneg je napadao već je skoro do kolena, ali nije uticao na brzinu kretanja. Naprotiv, omogućava nečujno prilaženje reci. Naša artiljerija i minobacači tuku preko nas onu stranu obale reke Usore, a naročito mesta oko prelaza. Razvijamo se u strelce, jer trpimo puščanu vatru i po koji mitraljeski rafal. Na stotinak metara pred mostom zastajemo i osluškujemo. Ništa naročito ne primećujemo, sem po koji neprecizan rafal sa železničke pruge. I naša artiljerija je prekinula vatru. Za nama je ceo
bataljon i stiže veza da idemo brže. Koristeći snežni pokrivač, nečujno
prilazimo mostu. Bez zadržavanja najvećom brzinom pretrčavamo preko njega na
drugu stranu reke. Zauzimamo rovove; osim dva ranjena domobrana, koje je našao
Bego u jednom rovu, ostali rovovi bili su prazni. Očito je da su domobrani
pobegli zbog dejstva naše artiljerije. Dajući znak trubom, Bego je oglasio da je prelaz slobodan. Produžili smo pokret i sa 2. četom, uz neznatan otpor, brzo ovladali prugom i cestom. Po prelazu pruge bataljon se razvio u tri kolone i sa istočne strane nastupa ka gradu. Naša 2. četa, koja je sačinjavala levu kolonu, kretala se dosta teškim i ispresecanim terenom. I dalje sam sa desetinom u prethodnici, na oko 300 metara od glavnine čete. Sa četom je Nikola Vojvodić, zamenik komandanta bataljona. Sneg i dalje pada i uz neznatne napore savlađujemo šumovite kose čije se zapadne padine spuštaju prema Tesliću. Oprezno izlazimo na jedan proplanak. Na stotinak metara primećujemo grupicu kuća. Kućice se jasno ocrtavaju na horizontu prema osvetljenom gradu. Koristeći ogradu, neosetno se približavamo na domak kuća. Legnemo u sneg i osmatramo. Zagledam bolje, i primetim prema horizontu siluetu čoveka, kreće se između kuća. U tom trenutku stiže Vojvodić i komandir čete Draginja Dumić. Videći da smo zastali, Vojvodić šapatom pita šta ima novo. Rekoh mu za primećeno lice i on ga brzo uoči. Odmah je odlučio da mu se nečujno privuče i s leđa napadne i zarobi. Zatim naredi: "Za mnom!" Priđosmo neopaženo, na svega desetak metara. Vojvodić pokaza rukom da legnemo, a on još korak-dva i kao panter skoči i uhvati stražara. Ovaj ogrnut šatorskim krilom, verovatno tako nešto nije ni slutio. Očito iznenađen i uplašen, drhtavim glasom, skoro kroz plač, reče da je domobran. "Koga čuvaš", upita šapatom Vojvodić. "Vojsku" odgovori on. Moja desetina već je blokirala kuću i štalu. "Koliko unutra ima vojnika", nastavlja sa pitanjem Vojvodić. "Ima 16 domobrana sa dva puškomitraljeza i ..." — zamuckujući odgovara stražar. "Vidiš da ste opkoljeni, pozovi starešinu da izvede vojsku". Stražar je pošao u kuću, pozvao starešinu koji je izlazeći na vrata dao pištolj i opasač. Zatim su to učinili i ostali domobrani. Za
kratko vreme stigla je i četa. Nakon uzimanja kraćih podataka od zarobljenika,
produžili smo prema gradu. Sada u manjim kolonama, da bi se na samoj periferiji
razvili u strelce. U toku nastupanja i ostale čete su zarobile po nekoliko
desetina neprijateljskih vojnika, tako da je te večeri bataljon (prema izveštaju
štaba) zarobio oko 80 neprijateljskih vojnika i 2 oficira; zaplenio 60 pušaka,
8 puškomitraljeza, 1 bacač, 4 mašinke i veće količine municije i druge
opreme. Na periferiji
grada razvila se oštra borba. Ja
sam u prvom jurišu bio ranjen. Zbog pristiglog jakog pojačanja neprijateljskom
garnizonu, te noći grad nije zauzet i naše jedinice su se povukle na prvobitne
položaje.
|