TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

U SPOMEN MARKA ŠEVE MAKELJE Ispod zelenih livada Prodolja i Dobropolja, na južnim padinama šumom pokrivene Osječenice, smestilo se malo, raštrkano selo Očijevo, sa svega 60 domaćinstava. Od rane zore i do kasno u noć kroz ove sure planinske vrleti čuo se veseli žagor mladih čobana, a planinskim proplancima nežno i tiho provlačila se svirka frula i svirala. Momci Očijeva, čim bi stali, sa praznom torbom ili sa komadom kruzovnice i iskrenim željama odlazili su u Drvar i druge krajeve naše zemlje, da bi zaradili nešto za zrele dane. Jedan od tih koji je napuštao očinski dom i odlazio na rad u Drvar bio je i Marko Ševo, očijevski Makelja. Niska bedna zarada, teški uslovi života radnika u Drvaru, posebno velika očeva porodica nisu mu dozvoljavali da raskine iskonske veze sa svojim omiljenim krajem. Svake subote vraćao se Makelja svojim seljanima i ukućanima, gde bi u veselom razgovoru provodio nedeljni dan. Svi su ga voleli, svima je bio blizak i drug, uvek razgovoran i spreman za šalu, a ozbiljan u objašnjavajnu teške stvarnosti. Takav je Makelja bio i na radu. Njegovi drugovi su ga neobično cenili zbog tog poštenja i iskrenosti. Ovakav Makelja nužno je morao naći svoje mesto u radničkom pokretu Drvara. Neposredno pred rat postao je i član KPJ. Fašističke horde prodrle su u našu zemlju i ubrzo je okupirale. Makelja napušta Drvar i odlazi među svoje seljane. Među prvim priprema narod za ustanak. Na samom početku, narod ga bira za svog komandira. Sa svojim vodom kretao se iz borbe u borbu, od Drvara do Cazina, i od Bosanskog Petrovca do Teslića, kao i po drugim mestima šumovite Bosne. Makelja je uvek bio tamo gde je najteže. I kao čovek i kao borac bio je neobično omiljen među svojim drugovima. Svi su ga poštovali zbog njegove odlučnosti i mirnoće i u veoma teškim trenucima i situacijama. Uvek je bio spreman da pruži savet mlađim drugovima, borcima. U svemu im je služio primerom. Bio je oličenje hrabrosti i poštenja. Vodio je očinsku brigu o svojim potčinjenima. Uvek je želeo da sam izvidi teren, u čemu je dominirala njegova veština i spretnost u izvršavanju postavljenog zadatka. I u najtežim dobovanjima "šaraca" i praštanju pušaka stizao je da kaže svakom borcu po koju reč ohrabrenja. Decembar 1942. godine. Sneg je bio visoko iznad kolena. Noći su bile hladne, a dani puni severca koji je vejao sneg. Noć uoči Nove godine. Fašisti orgijaju po Tesliću. Borci 3. krajiške i tri bataljona 1. proleterske brigade spremali su se za napad. Oko oborenih hrastova uz malo založene vatre zagrijevali su se borci Makeljinog voda 3. čete pred odlučni napad na naprijateljski garnizon u Tesliću. U vodu su Makeljina sestra Jelka i brat Jovo. Napad je počeo 31. 12. oko 10 časova. Stepovale su mašinke, štektali mitraljezi, praštale bombe, ječali neprijateljski minobacači i haubice. Za čas je snežna belina kose iznad Teslića bila obojena svežom krvi, padala su tela u smrtnom grču i svojom težinom pritiskala zemlju. Ni gusta kiša olovnih tanadi, ni neprestana eksplozija ručnih granata, ni tutnjava teškog oružja nisu mogli zaustaviti hrabre Krajišnike i proletere koji su kroz plamen i dim eksplozija, prkoseći smrti, krčili sebi put i spuštali se sve dublje u Teslić. Makelja se nalazio u prvim borbenim redovima. Kroz zaglušujuću pucnjavu čuo se njegov glas: — Napred, drugovi! I uvećanom snagom vod bi jurnuo napred. Makelje je otšrafljivao bombu za bombom i bacao na razbesnele fašiste. Zatim bi nesmanjenom žestinom pucao iz mašinke. Iznenada, smrtno je pogođen od neprijateljskog metka. Njegovi borci izneli su ga sa bojišta. Ne dolazeći svesti, na rukama svoje sestre Jelke, polako se gasio život jednog borca — revolucionara. Osvanuo je prvi dan Nove 1943. godine. Olovni oblaci prekrili su nebo iz kojih je sipao sneg u krupnim pahuljicama. U stroju 3. krajiške brigade nedostajalo je dosta hrabrih drugova i drugarica — među njima nije bilo ni Makelje. Na napregnutim licima boraca samo za momenat pojaviše se crte bola i tuge za palim drugovima. Ali taj bol dade im snage da čvršće stegnu svoje oružje kao zavet da istraju do kraja i osvete pale. Tu, u stroju, sa ostalim ljudstvom našeg voda stajala je Makeljeva sestra Jelka, koja se sa suzom u oku i puna bola opraštala sa svojim mrtvim bratom. Plotunom je dat poslednji pozdrav. Sahranjen je u jednom malom selu nedaleko od Teslića. U sumraku dana, na proplanku se nalazila sveža humka nad rakom palih drugova, dok su krajišnici i proleteri odlazili u nove i nove pobede. Dušan DUKIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument