TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

HIGIJENA U BRIGADI Pod vrlo teškim uslovima rata, bez najneophodnijih sredstava i opreme, uspevali smo da u brigadi održimo dobru higijenu. U nedostatku sredstava, sve što bi nam koristilo od zarobljenog neprijatelja, kao i u oslobođenim mestima, svaki pojedinac u brigadi vodio je računa da se prikupi. Sanitetski materijal se blagovremeno morao dostaviti bolnici. Služba saniteta obuhvatala je: održavanje higijene u brigadi (lične i kolektivne), lečenje, negu i brigu ranjenika i bolesnika. Za sve ovo bila je zadužena uprava bolnice, preko referenata saniteta bataljona i četnih i vodnih bolničara. O tome je brinula higijenska ekipa u sastavu: Nikola Kunjadić Nišina kao šef, sa članovima Angelom Slovencem i Ostojom Krajišnikom. Parenje odeće i opreme vršilo se u benzinskim buradima, poznatim kao partizanska burad. Ova burad su se mogla brzo tovariti na konje i prenositi s položaja na položaj. Rad ekipe bio je dosta složen usled čestih borbenih dejstava i marševa, pa je u nekim slučajevima ekipa ostajala pri jednom bataljonu i više dana, kasnije se priključivala sledećem bataljonu da bi i kod njega mogla izvršiti parenje opreme i odeće. U brigadi smo imali prvo četiri a zatim 7 bataljona, pa intendanturu, bolnicu i prištapske delove. Raspolagali smo vrlo lošom opremom, zbog čega je bilo nemoguće stalno održavati dobru ličnu i kolektivnu higijenu. Zahvaljujući ovakvoj organizaciji rada, ipak smo uspevali da održimo higijenu na solidnoj visini. Ishrana boraca je bila slaba, a uz to i velika iscrpljenost svakodnevnom borbom stvarali su nam teškoće, jer se broj bolesnih povećavao. U najtežim borbenim situacijama, kao što su bili prelazi preko Tare, Pive i Sutjeske, kada je bilo naređeno da se ostave kazani, Nišina je sve tovario na konje i prebacivao dalje, probijajući se kroz obruče neprijatelja. Tako je i unajvećim borbama zadatak bio potpuno izvršavan. Zahvaljujući ovakvom zalaganju drugova iz saniteta, naša brigada je imala vrlo malo obolelih od tifusa iako se on prenosio vašima, za koje su uslovi pri slaboj higijeni bili jako povoljni. U našoj brigadi smo imali veliki broj vrednih i zdravih krajiških devojaka, koje su ne samo vršile dužnosti bolničarki nego su u slobodnom vremenu prale i krpile odeću boraca i zavojni materijal, ribale prostorije, održavale strogu higijenu u brigadi. One su ovaj zadatak izvršavale na uštrb svog slobodnog vremena, kojeg su ionako malo imale. S obzirom na borbene zadatke koje smo izvršavali, trebalo je da za što kraće vreme operu, okrpe i osuše rublje i odeću boraca, jer nas je stalno očekivao novi borbeni zadatak. Naše drugarice su tako umorne kretale u borbene zadatke i marševe. Prilikom pokreta iz jednog mesta u drugo, redovno, gde god se to moglo, upućivana je napred ekipa konačara da ispita da li ima obolelih od tifusa, da očisti prostorije gde će se jedinica zadržati kraće ili duže vreme. Za ovaj posao redovno, bilo je vrlo malo vremena i morao se obaviti u što kraćem roku. U sastavu ovih ekipa, pored iskusnih boraca, najčešće su bile naše bolničarke.Rukovodioci saniteta u našoj brigadi imali su punu podršku i pomoć rukovodstva štaba brigade i bataljona. U vodu i četi za celokupan rad u sanitetskoj službi bile su odgovorne bolničarke, u bataljonu referenti bataljona, a u brigadi uprava bolnice. U toku celog rata nije se desilo, iako smo imali teških situacija, da nam ranjenik ili bolesnik ostane na položaju. Štab brigade je uvek bio spreman da nam odredi onoliko ljudstva koliko je bilo potrebno radi prenošenja i obezbjeđenja ranjenika sa položaja na položaj, iz mesta u mesto. Dešavalo se da i po ceo bataljon prenosi ranjenike i evakuiše bolnicu, a ujedno da je i obezbeđuje od neprijateljskog napada. S obzirom na sve okolnosti, mali broj težih ranjenika smo upućivali u divizijsku bolnicu. Uglavnom smo ih zadržavali u brigadnoj bolnici do njihovog zalečenja ili potpunog ozdravljenja i vraćali natrag u jedinice, u borbu. Lečenje je obavljano najprimitivnijim sredstvima. Odmah po formiranju brigade, drug Nikola Karanović je izdao naredbu kojom su predviđene najnužnije higijensko-epidemiološke mere. Te smo se naredbe striktno pridržavali i to nam je mnogo koristilo. Žarko LATINOVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument