TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument


PADOŠE NA DOMAKU SLOBODE

Srem je već za nama.

Borbe i marševi ne prestaju. Zamor kod boraca se ipak ne oseća. Svaki dan stižu radosnije vesti o pobedi naše armije na svim frontovima. Čuju se vesti da je Crvena armija pred Berlinom, a Nemci ispred nas svuda se žilavo brane kao da je tek 1942. godina. Ništa lako ne napuštaju, ali kad odstupe sve za sobom ruše. Nemaju više tenkova i aviona kojima mogu nanositi udarce, ali se žilavo brane. Utvrđuju sva manja i veća mesta i uzvišenja oko njih.

17. april 1945. godine.

Naš 3. bataljon nezadrživo kreće prema Pleternici, malom selu koje se izdužilo na putu ka Slavonskoj Požegi. Bataljon je u toku noći marševao na desnom krilu brigade, padinama Dilj-planine. Komandant bataljona češće zastaje i radio-stanicom održava vezu sa štabom brigade. Po izbijanju na 2—3 km ispred Pleternice, bataljon zastaje. Komandant je dobio depešu sa naređenjem da osmotri Pleternicu, gde se verovatno nalaze Nemci i da obrati pažnju na uzvišenja zapadno od naselja. Svima su nam uprte oči u pravcu Pleternice, ali se ništa ne uočava. Gluva tišina, kao da je cela Pleternica zamrla. Na uzvišenjima vide se samo vinogradi. Ne čuje se čak ni lavež pasa, ni gakanje gusaka.

Komandant bataljona je oko 9 časova dobio drugu depešu, da sa bataljonom produži u pravcu Pleternice. Bataljon je krenuo u vodnim kolonama. Neki vodovi pređoše potok Lonđu. 2. i Prateća četa prelaze pokraj porušenog mosta reku Orljavu. Bataljon se približava Pleternici. Prešao je prugu i našao se na nekoliko stotina metara ispred sela Sulkovac, gde izbiše 2. i Prateća četa, a pozadi njih kretao se vod protivtenkovskih topova 45 mm, koje vuku konji kiridžije Jankovića iz Beograda.

U ovom času, sigurno, svi borci bataljona pomišljaju: prošla je Fruška gora, prošao je sremski front! Pobeda za pobedom se niže, sloboda je na domaku! Srećan će biti život u novooslobođenoj domovini! Komesar čete Milan Mrđa, kaže komandantu bataljona: "Zašto nam ostadoše juče oni tenkovi u šumi? Da su nam ovde, išlo bi sve brže i sigurnije", a ovaj mu odgovara: "Možda nemaju goriva".

Oko 11 časova, kada smo bili na domaku Pleternice, ceo bataljon je zasula artiljerijska i minobacačka vatra. Vodne kolone prilegoše. Ništa se ne vidi od dima i prašine, a zatim počeše da tuku flakovi sa pruge i mitraljezi iz grada i sa uzvišenja. Bili smo potpuno iznenađeni, a iznenađenje je ono što jednoj strani donosi pobedu, a drugoj poraz. Ceo bataljon je bio prikovan iznenada za zemlju. Izdržali smo oko 30 minuta paklene vatre. Gubici u bataljonu bili su veliki. Pojedini vodovi prepolovljeni. Glasovi ranjenika čuju se na sve strane.

Međutim, vatra protivnika je sve jača, ali i bataljon počinje da oživljava. Počinju da dejstvuju naši minobacači i mitraljezi. Topovi se ne javljaju. Pogođeni su od neprijateljske artiljerije i gore u plamenu. Gore i konji koji su vukli topove.

Prateća četa koja se zatekla u momentu iznenađenja ispred sela Sulkovac, iako ima velike gubitke, na čelu sa svojim komandirom Vujom Stankovićem počinje da dejstvuje. Čujemo komande komandira vodova: minobacačkog, Milana Vekića; mitraljeskog, Ernesta Saua i voda PT-pušaka Živanovića. Njihovi vodovi počeše da dejstvuju. Vatra naših minobacača, mitraljeza i PT-pušaka sve je jača. Ona tuče po Nemcima koji se brane iz kuća.

Radio-stanica bataljona bila je oštećena, veza sa štabom brigade prekinuta i ne može da se uspostavi. Oko 12 časova začu se tutnjava naših tenkova. Bataljon sve više oživljava. Putem od Sulkovca prema Pleternici kreću se naša četiri tenka T-34, koji iz kratkih zastanaka otvaraju mitraljesku vatru. Kada stigoše do položaja naše pešadije, krenuše napred, a borci za njima. Nemci su koncentrisali artiljerijsku vatru na tenkove. Iz dva tenka poče da suklja dim. Posada jednog tenka je uništena. Iz drugog tenka posada se izvukla, ali je jedan od članova ostao bez obe noge.

Malo zatim doleteše i naši avioni. U parovima lete nisko kao strele. Dejstvuju po uzvišenju iznad Pleternice. Piloti mitraljezima i bombama tuku Nemce. Padaju bombe baš tamo odakle su nas Nemci najviše tukli mitraljezima.

Bataljon se sve više prikuplja. Pripomažu nam tenkovi i avioni, a i divizijska artiljerija poče da dejstvuje po neprijateljskim položajima iznad Pleternice. Pomalo se razbistrava situacija u kojoj se našao bataljon. Iako su čete prepolovljene, oko 13 časova bataljon kreće na juriš. Nemci počeše da se predaju.

Bolničari bataljona i drugovi koji su nosili ranjenike imali su najviše posla. Drugarica Mikica Jeličić, referent saniteta bataljona, sva je krvava. Sigurno je za ova 4 časa, koliko je bataljon vodio borbu, previla oko 50 ranjenika. Mrtvih koji se još nalaze na bojištu, i onih koji su odneseni u bataljonsko previjalište, bilo je dosta. To su većinom Šumadinci. Još su obučeni u svoju narodnu nošnju, ratovali su od Beograda do Pleternice. To su bili već prekaljeni borci i jurišali su kao i oni koji su prošli Drvar, Bihać, Zelengoru, Sutjesku...

Oko 16 časova izrađena je zajednička grobnica za sve poginule iz bataljona. Tela su poređana u raku jedno pored drugog i zasuta zemljom, a iznad grobnice, umesto spomenika postavljena je daska na kojoj je olovkom nacrtana petokraka zvezda i napisano: "Na domaku slobode — padoše za slobodu". Borci 3. bataljona 3. krajiške proleterske brigade.

Zajedničkim snagama brigade, istog dana posle podne, Pleternica je oslobođena. Zarobljeno je nekoliko stotina Nemaca.

Marko PANTIĆ


Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument