TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
PADOŠE
NA DOMAKU SLOBODE Srem je već za nama. Borbe i marševi ne prestaju. Zamor kod boraca se ipak ne oseća. Svaki dan stižu radosnije vesti o pobedi naše armije na svim frontovima. Čuju se vesti da je Crvena armija pred Berlinom, a Nemci ispred nas svuda se žilavo brane kao da je tek 1942. godina. Ništa lako ne napuštaju, ali kad odstupe sve za sobom ruše. Nemaju više tenkova i aviona kojima mogu nanositi udarce, ali se žilavo brane. Utvrđuju sva manja i veća mesta i uzvišenja oko njih. 17. april 1945. godine. Naš 3. bataljon
nezadrživo kreće prema Pleternici, malom selu koje se izdužilo na putu ka
Slavonskoj Požegi. Bataljon je u toku noći marševao na desnom krilu brigade,
padinama Dilj-planine. Komandant bataljona češće zastaje i radio-stanicom održava
vezu sa štabom brigade. Po izbijanju na 2—3 km ispred Pleternice, bataljon
zastaje. Komandant je dobio depešu sa naređenjem da osmotri Pleternicu, gde se
verovatno nalaze Nemci i da obrati pažnju na uzvišenja zapadno od naselja.
Svima su nam uprte oči u pravcu Pleternice, ali se ništa ne uočava. Gluva
tišina, kao da je cela Pleternica zamrla. Na uzvišenjima vide se samo
vinogradi. Ne čuje se čak ni lavež pasa, ni gakanje gusaka. Komandant bataljona je oko 9 časova dobio drugu depešu, da sa bataljonom produži u pravcu Pleternice. Bataljon je krenuo u vodnim kolonama. Neki vodovi pređoše potok Lonđu. 2. i Prateća četa prelaze pokraj porušenog mosta reku Orljavu. Bataljon se približava Pleternici. Prešao je prugu i našao se na nekoliko stotina metara ispred sela Sulkovac, gde izbiše 2. i Prateća četa, a pozadi njih kretao se vod protivtenkovskih topova 45 mm, koje vuku konji kiridžije Jankovića iz Beograda. U ovom času,
sigurno, svi borci bataljona pomišljaju: prošla je Fruška gora, prošao je
sremski front! Pobeda za
pobedom se niže, sloboda je na domaku! Srećan će biti život u novooslobođenoj
domovini! Komesar čete Milan Mrđa, kaže komandantu bataljona: "Zašto
nam ostadoše juče oni tenkovi u šumi? Da su nam ovde, išlo bi sve brže i
sigurnije", a ovaj mu odgovara: "Možda nemaju goriva". Oko 11 časova, kada smo bili na domaku Pleternice, ceo bataljon je zasula
artiljerijska i minobacačka vatra. Vodne kolone prilegoše. Ništa se ne vidi
od dima i prašine, a zatim počeše da tuku flakovi sa pruge i mitraljezi iz
grada i sa uzvišenja. Bili smo potpuno iznenađeni, a iznenađenje je ono što
jednoj strani donosi pobedu, a drugoj poraz. Ceo bataljon je bio prikovan
iznenada za zemlju. Izdržali smo oko 30 minuta paklene vatre. Gubici u
bataljonu bili su veliki. Pojedini vodovi prepolovljeni. Glasovi ranjenika čuju
se na sve strane. Međutim, vatra protivnika je sve jača, ali i bataljon počinje da oživljava. Počinju da dejstvuju naši minobacači i mitraljezi. Topovi se ne javljaju. Pogođeni su od neprijateljske artiljerije i gore u plamenu. Gore i konji koji su vukli topove. Prateća četa
koja se zatekla u momentu iznenađenja ispred sela Sulkovac, iako ima velike
gubitke, na čelu sa svojim komandirom Vujom Stankovićem počinje da dejstvuje.
Čujemo komande komandira vodova: minobacačkog, Milana Vekića; mitraljeskog,
Ernesta Saua i voda PT-pušaka Živanovića. Njihovi vodovi počeše da dejstvuju. Vatra naših minobacača, mitraljeza i
PT-pušaka sve je jača. Ona tuče po Nemcima koji se brane iz kuća. Radio-stanica bataljona bila je oštećena, veza sa štabom brigade
prekinuta i ne može da se uspostavi. Oko 12 časova začu se tutnjava naših
tenkova. Bataljon sve više oživljava. Putem od Sulkovca prema Pleternici kreću
se naša četiri tenka T-34, koji iz kratkih zastanaka otvaraju mitraljesku
vatru. Kada stigoše do položaja naše pešadije, krenuše napred, a borci za
njima. Nemci su koncentrisali artiljerijsku vatru na tenkove. Iz dva tenka poče
da suklja dim. Posada jednog tenka je uništena. Iz drugog tenka posada se
izvukla, ali je jedan od članova ostao bez obe noge. Malo zatim
doleteše i naši avioni. U parovima lete nisko kao strele. Dejstvuju po uzvišenju
iznad Pleternice. Piloti
mitraljezima i bombama tuku Nemce. Padaju bombe baš tamo odakle su nas Nemci
najviše tukli mitraljezima. Bataljon se sve više prikuplja. Pripomažu nam tenkovi i avioni, a i
divizijska artiljerija poče da dejstvuje po neprijateljskim položajima iznad
Pleternice. Pomalo se razbistrava situacija u kojoj se
našao bataljon. Iako su čete prepolovljene, oko 13 časova bataljon kreće na
juriš. Nemci počeše da se
predaju. Bolničari bataljona i drugovi koji su nosili ranjenike imali su najviše posla. Drugarica Mikica Jeličić, referent saniteta bataljona, sva je krvava. Sigurno je za ova 4 časa, koliko je bataljon vodio borbu, previla oko 50 ranjenika. Mrtvih koji se još nalaze na bojištu, i onih koji su odneseni u bataljonsko previjalište, bilo je dosta. To su većinom Šumadinci. Još su obučeni u svoju narodnu nošnju, ratovali su od Beograda do Pleternice. To su bili već prekaljeni borci i jurišali su kao i oni koji su prošli Drvar, Bihać, Zelengoru, Sutjesku... Oko 16 časova izrađena je zajednička grobnica za sve poginule iz bataljona. Tela su poređana u raku jedno pored drugog i zasuta zemljom, a iznad grobnice, umesto spomenika postavljena je daska na kojoj je olovkom nacrtana petokraka zvezda i napisano: "Na domaku slobode — padoše za slobodu". Borci 3. bataljona 3. krajiške proleterske brigade. Zajedničkim snagama brigade, istog dana posle podne, Pleternica je oslobođena.
Zarobljeno je nekoliko stotina Nemaca.
|