TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

Krajem novembra 1944. godine 2. bataljon je stigao na sremski front. Mučilo nas je na ovim položajima što nismo imali prostora da zaobilazimo dobro utvrđenog neprijatelja. Ovako je mislio svaki naš borac, gledajući neprijateljske položaje. Nenaviknuti na dugo zadržavanje u mestu i u odbrani, bili smo zauzeti čudnim osećanjem dosade i nemira.

Bataljon je kod sela Jabuke. Dobro smo naoružani, a posle Beograda i nešto bolje odeveni i osveženi. Posle dugog marša zauzeli smo položaj prema neprijatelju severno od Jabuke. Iza našeg fronta nalazila se velika slobodna teritorija Beograda.

Ispunjeni takvim osećanjem veličine naših uspeha kreriuli smo složno u napad. Naši mitraljezi, minobacači i artiljerija donosili su smrt fašističkim vojnicima. Međutim, i mi smo imali gubitke onakve na kakve nismo navikli, jer se dobro utvrđeni neprijatelj nije pomerao iz svojih rovova. Zauzeli smo samo njegove isturene položaje, zbog čega nas je obuzimala srdžba.

Drugi bataljon nije navikao da trpi poraze i velike gubitke. Sećam se ranijih borbi i pobede, pa i najsvežijih na Podorašcu, Crnom vrhu, Jelovoj gori, Beogradu, a 2. bataljon još nosi prelaznu zastavu brigade, koju smo dobili u Bogovađi za najuspešnije borbe u brigadi. Međutim, ovde na sremskom frontu u početku nešto ne ide dobro. Treba nešto menjati. Treba više artiljerijske vatre, tenkova i inženjeraca za čišćenje minskih polja.

U toku dana nismo imali uspeha. Uveče je borba prestala. Bezvoljno smo večerali slušajuči riku nemačkih topova i očekujući nova naređenja štaba brigade. Sedeo sam zamišljen na jednoj klupi, a komandant Đuran Kovačević seo je na krevet. Ljut, je, neće ni da večera.

Ulazi dežurni telefonista i saopštava da zovu na telefon. Pošao sam ja. S one strane žice čujem glas komandanta brigade: "U 4 časa počinje opšti napad! Na delu vašeg fronta neprijatelj mora u toku noći biti savladan, a posle proboja bićete u brigadnoj rezervi. U borbi za proboj fronta biće uveden iz rezerve 3. bataljon, između 2. i 4. bataljona, na uskom frontu. Održavajte s njima tesnu vezu".

Kada sam komandantu saopštio primljeno naređenje, on samo protrlja oči i sasvim mirno reče: "Lako ćemo! Ja i ti bombe u šake i napred ispred bataljona! Probićemo položaje ili poginuti. Noć je na našoj strani. Zadatak moramo izvršiti! Ako ne uspemo, a poginemo, neće imati ko da bude pozvan na odgovornost, a preko nas mrtvih borci će sigurno izvršiti zadatak i probiti neprijateljske položaje".

Zatim komandant naredi da se pozovu komandiri, ne upuštajući se u dalju diskusiju. Komandiri su bili u neposrednoj blizini i brzo su došli. Komandant im kratko i odlučno saopšti odluku i naređenja. Na reči: "Ja i komesar idemo na čelu bataljona", komandiri su se uznemirili, ne dozvoljavajući da se štab bataljona nalazi ispred čete. Međutim, da se zadatak mora izvršiti, u potpunosti su shvatili i primili.

Komandiri su izvršili sve pripreme. I bombaši za napad su spremni. Napad je otpočeo u toku noći 4/5 decembra. Pre nas napad je izvršio naš 3. bataljon, što je omogućilo i brz tempo našeg napada. Jurišne grupe 3. bataljona brzo su upale u neprijateljske rovove. Neprijatelj je popustio na krilima, što je veoma brzo dovelo do našeg uspeha. Kada su se naši borci pojavili u neprijateljskim rovovima, bili su veoma raspoloženi za borbu. Posle duge iscrpljujuće borbe od prethodnog dana, nezadrživo su jurišali u neprijateljski raspored, prodirući u neprijateljsku pozadinu. Borce nije bilo moguće zadržavati, zato je štab bataljona odlučio samoinicijativno da ne ostaje u rezervi posle proboja prvih položaja, nego da prodire što dublje u neprijateljsku pozadinu.

U dubini smo nailazili na nemačke rovove i skloništa, iz kojih su brzo iskakali nekada gordi i ponosni, a sada zbunjeni oficiri i vojnici, koje smo hvatali grupu po grupu. Nemački oficiri i vojnici bedno su izgledali, preplašeni i iznenađeni našim brzim prodorom. U njihovim očima videla se zbunjenost i panika.

Kada je naš bataljon prodirao u dubinu, odjedanput se iza naših leđa pojavi žestoka borba: to su razbijene grupe nemačkih vojnika pružale otpor našim jedinicama.

Bez obzira na borbu iza naših leđa, komandant je naredio da se prodire što brže u dubinu. Stigli smo na ivicu šume i izviđali mogućnost prebacivanja preko puta Šid — Ilok. Naša brza pojava u neprijateljskoj pozadini zbunila je neprijatelja i nije mogao da se orijentiše i organizuje odbranu.

Na putu su se nalazili neprijateljski tenkovi. Krenuli smo napred u kolonama, sa propisnim rastojanjima. Neprijatelj je pored nas paralelno odstupao i pripucavao. Ne obraćajući pažnju na to, prebacili smo se u šumu s druge strane puta Šid — Ilok i time se daleko odvojili od ostalih jedinica naše brigade.

Našli smo se u neprijateljskoj pozadini. Dejstvovali smo bez predaha. Po našem starom metodu zašli smo neprijatelju s leđa i iznenadivši ga jakom mitraljeskom vatrom, brzo ga razbili. Njegove jedinice povlačile su se po delovima prema Tovarniku.

Noć se približavala. U toku noći produžili smo pokret prema Tovarniku, gde smo se pred zoru sastali sa ostalim našim jedinicama koje su takođe pristigle izjutra u rejon Tovarnika. Bili smo ponosni na uspešno i časno izvršen zadatak kao i na uspešno dejstvo bataljona u pozadini neprijatelja.[1]

[1] Ovom borbom je komandant 2. bataljona Đuran Kovačević stekao apsolutnu šansu da bude predložen za Orden narodnog heroja kojim je i odlikovan 1945. godine.