TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

SUSRET SA CRVENOM ARMIJOM KOD MLADENOVCA Približavali smo se Beogradu, čije je oslobođenje bilo od velikog značaja. Jesen se već osećala po šumarcima i proplancima Šumadije. Nezaboravni su susreti naših boraca sa na-rodom Sumadije u Bogovađi, Lajkovcu, Slovcu, Ubu, Lazarevcu, Vreocu, Maloj i Velikoj Ivanči i drugim mestima. Ne-zaboravne su posete seljaka Šumadije našim položajima. Noću 11. oktobra 1944. godine naš 2. bataljon izvršio je napad na Mladenovac, kojeg su držali i tako snažno branili Nemci, da smo se morali povući na položaje kod sela Međulužje i kose Straževice. 12. oktobra u jutarnjim časovima, jake nemačke kolone praćene tenkovima i motorizovanom artiljerijom kretale su se od Beograda prema Topoli. Mi smo uspešno dejstvovali u bok ove kolone. U popodnevnim časovima Nemci su otpočeli povlačenje od Topole prema Mladenoveu i dalje ka Beogradu. Dejstvujući sa naših položaja, nismo ni pretpostavljali da su Nemcima jedinice Crvene armije za petama. Oko tri časa posle podne na drumu se za trenutak nije niko primećivao. 3. četa našeg bataljona je ostala kao zaštitnica u selima Markovac i Crkvine, na pruzi Mladenovac — Aranđelovac. Nju je u jutarnjim časovima iznenadila nemačka pobočnica. U kratkoj, ali teškoj borbi poginulo je nekoliko drugova 2. čete. Ovaj vakuum u nemačkoj koloni na putu Topola — Mladenovac trebalo je iskoristiti. Komandant bataljona Đuran Kovačević i ja odlučili smo da sa kurirom krenemo preko ceste u pravcu položaja 3. čete. Izašli smo na cestu i začusmo jaku huku motora. Ubrzo zatim primetismo da prema nama ide tenk. Prebacili smo se na desnu stranu ceste i spustili se u jedan bagremar. Nismo hteli da otvorimo vatru, kao da smo znali da nije u pitanju neprijatelj. Ali je zato tenkista na nas otvorio vatru. Puzali smo kroz sitno bagrenje, a vatra iz tenka bila sve jača. Pred nama se sada pojavila čitava kolona tenkova, koji su se kretali prema Mladenovcu. Dok smo bili još u neizvesnosti, videsmo kako nemački top gađa prvi tenk na cesti, i onesposobi ga. Ostali tenkovi su se brzo razvili u borbeni poredak sa obe strane puta. Naše jedinice, koje su se nalazile na položajima kod sela Međulužja i Straževice otvorile su jaku vatru, ne znajući da su to sovjetski tenkovi. Rusi su odgovorili jakom artiljerijskom i mitraljeskom vatrom iz tenkova. Položaj naših jedinica obavio je dim topovskih i minobacačkih granata. Komandantu Đuranu tada bi sve jasno. "Ovo nisu nemački tenkovi!" — reče kategorički. Iz tenka koji je bio blizu nas izašao je vojnik. Ugledali smo žutu uniformu. Sada je bilo sasvim jasno da su to crvenoarmejci, koje smo željno očekivali! Pritrčali smo im, i izljubili se. Svako je na svoj način izražavao radost. Pozvali su nas, prijateljski, da se popnemo na tenk i skupa smo pošli na glavni drum, gde nas je čekala grupa viših sovjetskih oficira. Prišli su nam sa izvesnim nepoverenjem jer smo bili odeveni u nemačke uniforme. Jedino se po kapi sa petokrakom zvezdom znalo da smo pripadnici NOV-e. Možda su mislili da smo nečiji špijuni, koji su ostali u izvidnici!? Pitali su nas gde je naša vojska. Dok smo se nekako sporazumevali, naišao je u džipu komandant mehanizovanog korpusa general Ždanov. Njegova pojava izazivala je divljenje, Prišao nam je i pitao ko smo? Preko tumača rekli smo da smo borci 3. krajiške proleterske brigade, 1. proleterske divizije. Đuran Kovačević je pomenuo i naše proslavljene komandante Peka Dapčevića i Koču Popovića. Pokazivao je i svoju pismenu diplomu o završenoj Oficirskoj školi, sa potpisom Vrhovnog komandanta druga Tita, sve radi toga da što pre dođemo do sporazuma. — Gde je Vaša vojska? — upitao je general Ždanov? — Na položajima — pokazujući rukom odgovorio je Đuran. Bili smo oduševljeni kad nam je Ždanov rekao : — Drugovi, napred na Mladenovac i Beograd! Svim snagama, napred! Posle ovih reči gerierala Ždanova, mi smo pošli na položaj naših jedinica i odmah otpočeli sa pripremama za zajednički napad na Mladenovac. Bili smo oduševljeni susretom i dosta dobrim sporazumom i radosno smo očekivali početak zajedničkog napada na Mladenovac. Ovo oduševljenje bilo je najizrazitije u toku izvođenja zajedničkog napada, kada smo prvi put videli dejstvo "kaćuša". Radovali smo se gledajući njihovo moćno dejstvo i panično bežanje Nemaca prema Avali i Beogradu. Đuro RODIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument