TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
KOD SELA MEĐULUŽJA Prvih
dana
oktobra
1944. godine,
naše
jedinice
su
vodile
uspešnu
borbu
od
Valjeva
preko
Uba,
Lazarevca
i
Venčana
do
sela
Pružatovca,
odakle
je
brigada
krenula
u
napad
na
Mladenovac.
Naš 1. bataljon
dobio je zadatak
da kod sela
Međulužja
poruši asfaltni
drum i prugu,
gde će posesti
položaje za
odbranu iz pravca
Topole i Velike
Plane. Predveče 9. 10. 44. smo
krenuli iz sela
Pružatovca. Noć
je bila tamna
i kišovita,
ali nam to
nije smetalo
da na vreme
stignemo tamo gde
je bilo naređeno. Po izbijanju
na drum, odmah
smo postavili zasede
u pravcu Topole
i Mladenovca, a
sa glavninom bataljona
produžili u
selo Međulužje. Naša
pojava je mnoge meštane iznenadila. Ubrzo je celo selo bilo na nogama. Narod
nam je širom otvorio svoje domove. Svaki domaćin želeo je da ima nekoga od
nas kao gosta. Meštani su nam pružili punu pomoć pri rušenju pruge.
Organizacija rušenja je sprovedena po unapred određenom planu. Dok su čete
bile u zasedi i rušile prugu, dotle su kuvari spremali hranu. U razgovoru sa meštanima
odgovarali smo na mnoga pitanja koja su ih interesovala. Noć
je brzo odmicala. Na položajima četa vladala je tišina. Oko pola noći počela
je borba za Mladenovac, čiji su odjeci dopirali do nas, što je bio signal da
pojačamo budnost. Uskoro je dotrčao kurir zasjede i obavestio nas da iz pravca
Velike Plane dolazi voz. Odmah smo zasedi uputili pojačanje. Tutnjava voza sve
se jasnije čula. Lokomotiva sa kompozicijom u punoj brzini naletela je na
pokidanu prugu, sletela sa šina i prevrnula se uz tresak i lomnjavu.
Istovremeno, bila je sa svih strana i iz neposredne blizine obasuta mitraljeskom
i puščanom vatrom. Nemci su počeli panično iskakati kroz vrata i prozore. Većina
od njih nije uspela da se izvuče, jer su bili pokošeni našom vatrom. Ipak se
jedna manja grupa izvukla i pružila snažan otpor. Pozivali smo ih na predaju,
međutim oni su nastavljali borbu sve dok i poslednji nije bio uništen. Zaplenjeni
voz bio je
pun raznovrsnog materijala:
oružja, municije,
odeće, hrane,
kao i radio-aparata, šivaćih
mašina, posuđa i sl.
što su opljačkali u mestima
kroz koja su
prošli. Vojničku opremu zadržali smo za nas, a ostale stvari predali Narodnooslobodilačkom
odboru,
koji
je
od
ranije
ilegalno
delovao
na
ovoj
teritoriji. Uspeh
koji
su
za
tako
kratko
vreme
naši
borci
postigli,
još
više
je
podigao
ugled
proletera
u
očima
meštana.
Naš
postupak
sa
zaplenjenim
materijalom,
koji
smo
predali
organima
narodne
vlasti,
bio
je
konkretan
dokaz
poverenja
u
te
organe
i
potvrda
svega
onoga
što
im
je
naš
komesar
bataljona
Viktor
Kučan
govorio
neposredno
posle
oslobođenja
njihovog
mesta. U
toku
10. oktobra
u
Mladenovac
su
od
Beograda
stigle
jake
motorizovane
snage
Nemaca,
zbog
čega
su
bataljoni
naše
brigade,
koji
su
učestvovali
u
napadu
na
grad,
morali
da
se
povuku
na
povoljnije
položaje.
Pristigla
nemačka
motorizovana
kolona,
predvođena
tenkovima,
nastavila
je
kretanje
iz
Mladenovca
u
pravcu
Topole.
Naše
zasede
na
drumu
prihvatile
su
borbu
sa
ovom
motorizovanom
kolonom,
a
štab
bataljona
odmah
je
uputio
i
ostale
čete
prema
drumu
da
bi
zaustavile
ovu
kolonu.
Ali
Nemcima
se
žurilo,
i
prema
nama
su
angažovali
samo
toliko
snaga
koliko
im
je
bilo
nužno
da
bez
zadržavanja
idu
dalje.
Nailaskom
ove
kolone,
naš
bataljon
je
bio
odsečen
od
brigade
i
našao
se
usamljen
u
Međulužju.
Nastojali
smo
da
ne
dozvolimo
neprijatelju
da
uđe
u
selo
i
da
mu
nanesemo
što
više
gubitaka. I noć 10/11. oktobra
smo
proveli
u
Međulužju.
Negde
oko
10 sati
dođe
jedan
seljak
iz
sela
Kusadak
i
obavesti
nas
da
je
tamo
stigla
pairola
crvenoarmejaca.
Posumnjali
smo
u
tačnost
njegove
informacije,
više
zbog
toga
što
smo
je
smatrali
neverovatnom
da
bi
nam
o
tome
prvu
vest
mogao
doneti
takav
glasnik.
Zauzeti
borbom
sa
Nemcima,
koji
su
neprekidno
prolazili
drumom,
zaboravili
smo
da
razmišljamo
o
obaveštenju
da
nam
se
crvenoarmejci
nalaze
u
neposrednoj
blizini. U
popodnevnim
časovima
12. 10. 44. trećeg
dana
borbe,
čuli
smo
snažnu
artiljerijsku
paljbu
iz
pravca
Topole.
U
prvi
mah
nije
nam
bilo
jasno
ko
se
tamo
bije,
ali
po
intenzitetu
artiljerijske
vatre
zaključivali
smo
da
je
to
žestok
okršaj.
Medutim,
nije
dugo
potrajalo,
nemačka
kolona
koja
je
dva
dana
išla
u
pravcu
Topole,
počela
se
vraćati
u
suprotnom
pravcu.
Po
žurbi
i
neredu
kako
su
prolazili
videli
smo
da
su
u
panici,
te
smo
ih
i
mi
počeli
goniti. Nešto kasnije pred nama, na drumu, pojavili su se tenkovi koji su gađali u pravcu Mladenovca. Po odeći vojnika koji su bili na tenkovima shvatili smo da to nisu Nemci. Tada se setismo i vesti o dolasku crvenoarmejaca. Kad su rakete sa "kaćuša" prozviždale iznad naših glava, nije bilo sumnje da su pred nama tenkovi Crvene armije. Želeći da uspostavimo kontakt sa
jedinicom Crvene armije, poslali smo Marka Brkića, delegata voda 1. čete, na
drum. Ali kad je Marko, obučen u nemačku uniformu, zaplenjenu pre dve noći u
vozu, sa belom maramicom u ruci došao na drum, jedan tenk se zaustavio, Marko
se popeo na njega i krenuo dalje. Za momenat smo se iznenadili i zabrinuto
pratili tenk sa Markom. Međutim nakon kraćeg vremena tenk se zaustavio.
Ugledasmo Marka kako dolazi, poskakujući veselo i izdaleka nam dovikuje:
"Stigli crvenoarmejci! Traže
komandanta i političkog rukovodioca da dođu njima!" Nije bila
prilika za slavlje, trebalo je dalje sa crvenoarmejcima goniti razbijenog
neprijatelja i žuriti ka Beogradu. Napuštajući selo Međulužje i njegove meštane,
koji su nam bili tako gostoprimljivi domaćini, nismo stigli u žurbi da se s
njima oprostimo. Nadamo se da nam na tome nisu zamerili, jer je sa nama pošlo
tridesetak omladinki i omladinaca.
|