TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
SA
3. BATALJONOM OD VALJEVA DO BEOGRADA Poslednja veća borba našeg 3. bataljona sa Nemcima bila je 17. septembra 1944. godine na sektoru Valjeva, posle koje je bataljon preko Kolubare prešao u selo Ratkovac. Meštani ovog sela dočekali su srdačno naše borce. Odmor u Ratkovcu imao je za cilj da se jedinice pripreme za predstojeće zadatke. Bataljon je
proveo u ovom selu od 19. do 27. septembra, a potom se premestio u selo
Komanice, gde je ostao do 3. oktobra. Boravak u Ratkovcu i Kamenicama bio je
iskorišćen za intenzivan partijsko-politički rad. Između naših boraca i meštana
ovih sela razvilo se pravo prijateljstvo. Ratkovčani su saznali o borbama naših
jedinica, a naši borci o slobodarskim tradicijama Kolubarčana. Omladina se počela
dobrovoljno javljati u naše jedinice. Bilo
nam je jasno da nije daleko dan našeg susreta sa Crvenom armijom. Bataljon je iz ovih sela izvršio pokret za Slovac, odakle je nastavio put
preko Lajkovca u Bogovađu. Rastanak sa Valjevčanima bio je vrlo dirljiv, o čemu
najbolje svedoči broj omladinaca koji su pošli sa proleterima. Bataljon je 7. oktobra bio u pokretu od Bogovađe preko Lazarevca prema Venčanima.
Naše čete kretale su se u određenim kolonama, kad odjednom začusmo ženski
glas: —
Hej... ! Drugovi, hoću da idem sa proleterima, a mama mi ne dozvoljava. Komandir
2. čete Đoko Babić uputio je jednog vodnog delegata u dvorište te devojke
kojoj je majka branila da pođe sa nama, jer je, kako kaže, njena ćerka još
mlada, nejaka i jedinica pa ne može preboljeti rastanak s njom. Omladinka Mira
Pantelić koja je tada imala 16 godina, ipak se trgla od majke i postala
partizanka. Ovakvih primera bilo je u svim selima prema Mladenovcu. 8.
oktobra 3. bataljon je bio razmešten u selo Venčani, u kosmajskom kraju, gde
se puno zna o partizanima. Slušamo od njih za podvige Kike, partizanskog heroja
ovog kraja. Posle kraćeg zastanka u Venčanima, bataljon je nastavio pokret u
pravcu sela Pružatovac kod Mladenovca. Dolazak naših jedinica na sektor
Mladenovac ugrozio je Nemcima slobodu manevrisanja na komunikacijama Mladenovac
— Topola i Mladenovac — Velika Plana. 9. oktobra uveče izvršili smo napad na Mladenovac. Dok su 2. i 3. četa našeg bataljona vršile jak pritisak na grad, 1. četa je, zajedno sa 1. bataljonom osiguravala leđa našim jedinicama sa jugoistočne strane, duž komunikacije Mladenovac — Topola i duž pruge Mladenovac — Velika Plana. Noću 9/10. oktobra došlo je do oštre borbe sa Nemcima na ovoj saobraćajnici, gde je 1. četa sa 1. bataljonom uspela da poruši prugu i iz zasede dočeka oklopni voz koji se kretao iz Velike Plane prema Mladenovcu. Pri tome je 1. četa zarobila 20 Nemaca, a u vagonima zaplenila veću količinu razne opreme i materijala. Veza Mladenovca sa Topolom i Velikom Planom time je bila potpuno prekinuta. 10. oktobra naše jedinice su potpuno kontrolisale prilaze Mladenovca sa juga. Tokom dana iz porušenih vagona meštani sela Međulužje su izvlačili raznu opremu i materijal. Ovaj dan je protekao u malom zatišju, jer su nemačke snage iz Mladenovca bile nemoćne da intervenišu iz blokiranog grada. Noć 10/11. oktobra bila je propraćena pucnjavom, ali bez značajnih promena, a 11. septembar je bio obeležen većom aktivnošću Nemaca koji su pokušali da nas odbace sa položaja kod Rasadnika. Mi smo uspešno kontrolisali prugu 1 drum iz pravca Velike Plane i Topole, a 3. krajiška brigada je baš zbog te upornosti postala omiljena kod naroda mladenovačkog kraja. U popodnevnim časovima 11. oktobra, saznali smo da su se neke jedinice 1. korpusa, koje su se nalazile južnije od Mladenovca, sastale sa Crvenom armijom, pred kojom su Nemci intenzivno odstupali. 12. oktobra očekivali smo pritisak oklopnih nemačkih jedinica sa pravca Beograda prema Topoli, pa je u toku noći 11/12. oktobra naš bataljon poseo položaj u rejonu Rasadnika i sela Markovac. Ujutro 12. oktobra bataljon je imao sledeći raspored: 1. četa na desnom, 2. u centru, 3. četa na levom krilu. Borci su na položajima bili dobro maskirani, jer je trebalo iznenaditi neprijatelja. Naređeno je da znak za otvaranje vatre bude truba komandanta Bulajića. Oko 11 časova jača kolona nemačkih oklopnih jedinica izbila je čelom do naših položaja. Kada je nastavila u pravcu Topole, začula se Bulajićeva truba, a odmah zatim osuli smo paklenu vatru po začelnom delu nemačke kolone. Oko 12 časova
borba je dostigla najveću žestinu. Do naših položaja dopiru topovski pucnji
sa pravca Topole. Očigledno
je da se kod Topole dešavaju krupne stvari. Dok tučemo po začelnim delovima
nemačke kolone, sa položaja naše 1. čete osmotrismo neuredno povlačenje
nemačkih tenkova od pravca Topole prema Mladenovcu, praćeno uraganskom vatrom
koja je rastrojavala nemačke jedinice. Nemci su stvarno panično odstupali prema Mladenovcu. Pronela se vest sa desnog krila da od Topole nailazi veliki broj tenkova ispred kojih Nemci odstupaju, a odmah zatim da su to tenkovi Crvene armije. Položaj 1. čete ubrzo je spojen sa crvenoarmejcima, sa kojima je prvi stupio u kontakt komandir Milenko Stupar i komesar Kojo Radulović. Crvenoarmejci su iskakali iz tenkova i grlili se sa našim borcima, koji su ih dočekivali na svojim položajima. Oko 16 časova, došlo je do masovnog susreta i obrazovanja jedinstvenog fronta od boraca NOVJ i Crvene armije. Na naše položaje ubrzo se sakupljao narod okolnih mesta da prisustvuje susretu dveju oslobodilačkih armija. Narod je obasipao cvećem naše borce i crvenoarmejce, a pred tenkove koji su se kretali u frontalnom poretku bacani su ćilimi i razni ručni nakiti koji su imali za simbol poštovanje i privrženost ne samo slobodi nego i zahvalnost njenim oslobodiocima. Posle ovog srdačnog susreta, naš bataljon dobio je zadatak da se brzo kreće prema Mladenovcu. Crvenoarmejskim tenkovima i mehanizovanim jedinicama, razvijenim u borbeni poredak, Nemci su se suprotstavljali protivtenkovskim topovima, žrtvujući njihove posade, a u Mladenovcu su uspeli da konsoliduju odbranu. Čak su i uništili 6 tenkova Crvene armije, ali ni tu nisu mogli dugo da se održe. Padom mraka, naše jedinice su prešle u napad na Mladenovac, uz podršku tenkova i artiljerije Crvene armije. Za trenutak nastade zatišje kao da se ništa ne događa, a zatim iznad naših položaja zatutnjaše crvenoprugaste granate. Imao sam utisak kao da nebo gori. Odjeci ovih granata gubili su se u vazduhu iznad Mladenovca, da bi se zatim čula prava grmljavina na nemačkim položajima. To su "kaćuše"! Nemci se ne zaustaviše sve do prilaza Beogradu. Po
oslobođenju Mladenovca, naš bataljon se prikupio u Međulužju i pripremio za
pokret. Tu smo utvrdili da u 2. četi nema jednog komandira voda i zamenika
komesara čete, ali se brzo ispostavilo da su oni samo zaostali od umora. Komandant
Bulajić ih je zbog toga pred strojem bataljona oštro kritikovao. Nije im
trebalo veće kazne. Bataljon je krenuo ka Beogradu, rastajući se sa kosmajcima. U toku noći
12/13. i 13. oktobra stigli smo do sela Ripanj, bez prekida marša. Iako umorni,
borci su pevali, komandiri zbijali šale na račun komesara kako će ostati bez
posla posle rata, a ovi im odgovarali da će biti lepši rad u pozadini od
svakodnevnog izvođenja vojne obuke kojom će komandiri morati da se bave celog
života. U toku marša pričali su se utisci o susretima sa Crvenom armijom u
Mladenovcu, divljenje uraganskim dejstvima "kaćuša" i drugo. To je
mnogo doprinelo da se ovaj naporni marš od Mladenovca do Ripnja odvija
normalno. U
toku noći 13/14. oktobra bataljon je iz Ripnja prešao na Banjicu i poseo položaje
za napad na Beograd, čija okolina impresionira naše borce. Za divljenje je da
u bataljonu nije bilo nijednog borca koji bi se požalio na iznemoglost. Svi su
sa vedrim raspoloženjem očekivali borbu i susret sa Beogradom. 14.
oktobra otpočela je borba za oslobođenje našeg glavnog grada. Bataljon je u
toku toga dana uspeo da savlada otpor nemačkih jedinica na pravcu Banjice, a
odavde već u toku noći 14/15. oktobra da prodre do autokomande. 15. oktobra
bataljon je dejstvovao u pravcu Slavije, zatim Ulicom kralja Aleksandra i
Svetogorskom ulicom, gde je nailazio na žestok otpor Nemaca i domaćih
izdajnika. U toku ovih borbi priključivali su nam se građani Beograda i
zajedno sa nama vodili ulične borbe. Od tutnjave topova dobijao se utisak da je
u Beogradu zemljotres. Od 14. do 20.
oktobra, neposredno su se dopunjavala dejstva našeg bataljona i mehanizovanih
jedinica Crvene armije u savlađivanju otpora neprijatelja. Konačno, 20.
oktobra nemački otpor u Beogradu bio je potpuno slomljen. Nemci su uz velike žrtve
uspeli da pređu u Zemun. Naše jedinice i jedinice Crvene armije, koje su bile
zamorene ovim neprekidnim borbama, dobile su odmor dok su novoubačene jedinice
nastavile gonjenje Nemaca u pravcu severa. Ovaj odmor je trajao do 24. novembra
1944. godine, a naš 3. bataljon ga je iskoristio za pripreme za nove borbe koje
su mu predstojale. Nezaboravni su to dani, sa ratnim drugovima crvenoarmejcima.
|