TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

PRELAZNA ZASTAVICA 2. BATALJONU Posle napornih borbi i marševa jugoistočno od Pljevalja, 3. krajiška proleterska brigada je prešla r. Ćeotinu i put Pljevlja - Čajniče i razmestila se kod s. Zaostro. Među borcima i starešinama već se otvoreno govorilo da smo na putu za Srbiju, ali tek kod s. Zaostro smo jasnije shvatili reči političkog komesara 1. proleterskog korpusa Mijalka Todorovića Plavog od pre 10 dana na zboru u s. Potpeće, kada je rekao: "Nije daleko dan kada će naše proleterske jedinice pod pobedonosnom zastavom nastaviti svoj borbeni put, stići u Srbiju i osloboditi glavni grad DF Jugoslavije — Beograd!" U toku tih priprema za prelazak u Srbiju, u brigadu je uvedena prelazna zastavica, kao znak priznanja bataljonu koji postigne najviše uspeha u uništavanju i zarobljavanju neprijateljskih vojnika i najviše se istakne u okviru brigade. 1 zaista, po prelasku na teritoriju Srbije, između šest bataljona u brigadi vladalo je pravo takmičenje u izvođenju pokreta, borbenih dejstava, razbijanju i uništavanju neprijateljskih vojnika. Ambicije su bile velike, pa se dešavalo čak da neki bataljoni samovoljno idu dalje od postavljenih zadataka, težeći da postignu što veći uspeh i osvoje prelaznu zastavicu. Takmičenje je praktično počelo zauzimanjem Priboja na r. Lim, a nastavljeno u borbama kod Palisata, Užičke Požege i Ivanjice, zatim na Jelovoj i Ravnoj gori, gde smo razbili i četničku vrhovnu komandu. Zatim su sledile borbe za Valjevo i Mionicu. Bilans uspeha u brigadi bio je čak mnogo veći nego što se očekivalo. Razbijene su krupne okupatorske i četničke formacije, a nestankom "Ravnogorske vrhovne komande", kod četničkih jedinica je nastalo pravo rasulo. Draža Mihailović je tada sa najužom pratnjom, jedva uspeo da izbegne zarobljavanje. Na tom pobedonosnom putu smo 19. septembra 1944. godine stigli u rejon Lajkovca, gde je brigada imala kraći odmor. U štabu brigade su sumirani rezultati takmičenja po bataljonima. 23. septembra najavljen je dolazak komandanta brigade Vlada Bajića u 2. bataljon, koji se nalazio kod s. Bogovađe, u neposrednoj blizini Lajkovca. On je naredio da se naš bataljon postroji, zatim, pošto mu je komandant bataljona predao raport, ovaj je njemu predao naredbu štaba brigade sa napomenom da je pročita pred strojem. Našem 2. bataljonu je dodeljena prelazna zastavica! Oduševljenju boraca nije bilo kraja. Veselili smo se kasno u noć, i to zajedno sa okupljenim narodom toga kraja. A evo samo nekoliko važnijih događaja, u kojima je 2. bataljon postigao najviše poena! 1. — U toku priprema za prelazak u Srbiju, preko Priboja na Limu, 2. bataljon je bio određen u brigadnu rezervu. Napad na Priboj i prelazak preko Lima trebalo je po planu da se izvede noću između 20. i 21. avgusta. Međutim, kada je saznao da se u Priboju i okolnim selima nalaze posade iz tzv. 2. mileševskog četničkog korpusa, komandant bataljona je samoinicijativno naredio pokret i u prvim popdnevnim časovima razbio četničke snage i upao u Priboj. Četnici su bili potpuno iznenađeni. Upadom bataljona u Priboj onemogućena je odbrana četnika na desnoj obali Lima. Pored toga, ovim upadom je samo ubrzano prebacivanje ostalih naših jedinica na teritoriju Srbije. 2. — Posle razbijanja Zlatiborskog četničkog korpusa, jedinice 1. proleterske divizije prešle su Zlatibor i goneći četnike izbile u rejon Partizanskih Voda, gde je na Palisatu bio utvrđen bugarski garnizon jačine oko 1.600 vojnika. Dok je glavnina naše 1. proleterske i delovi 13. hrvatske proleterske brigade izvodila organizovan napad na Partizanske Vode, 2. i 4. bataljon dobili su zadatak da zaposednu položaje kod s. Čajetina i spreče svaki pokušaj okupatora u pružanju pomoći opkoljenim Bugarima. 24. avgusta iz Užica je za Partizanske Vode, kao pojačanje, upućen ojačani bataljon bugarskih vojnika, koga su kod Čajetine sačekali i razbili 2. i 4. bataljon. Ubijeno je oko 60, a zarobljeno oko 35 bugarskih vojnika. Uspešnim dejstvom 2. i 4. bataljona, odnosno sprečavanjem prodora Bugara od Užica, obezbeđen je slobodan manevar i napad ostalih naših jedinica na garnizon Partizanske Vode. 3. — Posle razbijanja delova Užičkog i Zlatiborskog četničkog korpusa nastavljeno je gonjehje četnika prema Užičkoj Požegi i Arilju. Izbijajući pred Arilje, 2. bataljon je bez zadržavanja izveo napad i na juriš zauzeo ovo mesto. Brzim dejstvom bataljona četničkim snagama je onemogućeno sređivanje i organizovana odbrana Arilja. Ostaci četničkih jedinica ovde su primorani na daljnje odstupanje. 4. — Na prostoru između Kosjerića i Jelove gore, 7. i 8. septembra, Draža Mihailović je sa preko 10.000 četnika zaposeo položaje i zaustavio nastupanje naših snaga. 8. septembra četnici su jakim snagama prešli u napad na naše jedinice. U napadu, naša brigada je bila u odbrani na širokom frontu. Neki naši bataljoni organizovano su odstupili sa prvobitnih na povoljnije položaje. Skoro ceo dan vođena je vrlo žestoka borba na širokom frontu. Zaneseni delimičnim uspesima, četnici se grupišu i pijani, uz muziku, nastavljaju sa izvođenjem žestokog napada. Naši položaji su stabilizovani i očekuje se odsudni okršaj. Našim borcima je dat zadatak da se ne otvara dok se čethici ne približe u neposrednu blizinu. Pošto su četnici pušteni na domet ručnih bombi, dat je signal za napad, a zatim se na pijane četničke talase sručila plotunska vatra iz automatskog oružja i ručnih bombi. Naše jedinice su prešle na juriš, u toku kojeg se 2. bataljon probio kroz četnički raspored i našao u njihovoj pozadini. Istovremeno sa napadom sa fronta 2. bataljon je prešao u napad na četničke snage iz pozadine i kod četnika stvorio pravu paniku. 5. — Posle razbijanja četničkih snaga u predelu Jelove gore, 9. septembra, pristupilo se njihovom gonjenju preko Kosjerića i nastavljeno je na Ravnoj gori, gde se 11. septembra naišlo na organizovanu odbranu četnika. U napadu na četničke položaje na Ravnoj gori, bila je angažovana cela brigada sem 2. bataljona, koji je bio u brigadnoj rezervi. Pred kraj dana četnici su napustili deo položaja pod našim pritiskom i prešli u povlačenje. Primetivši povlačenje četnika, 2. bataljon je ne čekajući naređenje, samoinicijativno krenuo u gonjenje četnika. S obzirom da je bataljon bio odmoran, gonjenje je izvođeno tako brzo da se bataljon za kraće vreme našao u neposrednoj blizini "ravnogorske Vrhovne komande", gde je nastala panika i četnici se dali u bekstvo. Bataljon u naletu zarobljava nekoliko grupa četnika i ogromnu komoru. Nastaje trka za Dražom. Četnici pružaju ogorčen otpor našem napadu i Draža u zadnjem momentu, sa užom pratnjom, uspeva da izbegne zarobljavanje. U zaplenjenoj komori "Ravnogorske vrhovne komande" bila je emisiona radio-stanica "Slobodne jugoslovenske planine", zatim 8 drugih radio-stanica, arhiva i veće količine druge opreme. Sa osvojenom prelaznom zastavicom, koju je komandant bataljona predao najboljem borcu Miladinu Zoriću Garači, kao znak priznanja za postignute uspehe, bataljon je nastavio svoj pobedonosni put prema Beogradu. Vicko KNEŽEVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument