TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

UPADOM U PRIBOJ OTVOREN PUT U SRBIJU Posle napornih borbi i marševa vođenih kroz sedmu neprijateljsku ofarizivu, 3. krajiška proleterska brigada je krajem jula 1944. godine stigla u Sandžak i razmestila se jugozapadno od Pljevalja, u rejonima s. Hoćevina — Kruševo — Potpeće. Sa isturenim delovima brigada je kontrolisala neprijatelja u rejonu Pljevalja, dok je glavnina bila na odmoru. U ovom rejonu brigada je odmarala i ostala do sredine avgusta. Odmor joj je bio neophodan posle napornih marševa i borbi. Za vreme odmora, u brigadi je bila vrlo intenzivna politička aktivnost i kulturno-zabavni rad. 6. avgusta 1944. godine brigada je u s. Potpeće imala svečanost povodom osobitog priznanja koje joj je odao Vrhovni komandant drug Tito, odlikujući je Ordenom narodnog oslobođenja. Teško je iskazati radost i ponos svih boraca i starešina brigade za ovakvo priznanje Vrhovnog komandanta. Sredinom avgusta brigada je u okviru borbenog rasporeda 1. proleterske divizije na položajima od s. Dragaši, do s. Otilovići, sa kojih je kontrolisala garnizon Pljevlja i zatvarala pravac Pljevlja — Đurđevića Tara. Ostale snage divizije bile su raspoređene na frontu od s. Otilovići do Brodareva i kontrolisale neprijateljske garnizone Prijepolje i Sjenica. Neprijatelj nije uspeo da spreči dejstva naših snaga na Ibru, a uznemiren i aktivnim dejstvima 1. proleterske divizije u Sandžaku, on je sve raspoložive snage sa Ibra usmerio prema Limu. Snage na prostoru Sandžaka tada su stavljene pod komandu 5. SS-brdskog korpusa, kojem je postavljen zadatak da preduzme ofanzivne akcije i spreči prodor naših snaga iz Sandžaka preko r. Lima u Srbiju. Neprijatelj je očigledno predviđao da se koncentričnim napadima na više pravaca naše snage nabace na užu prostoriju Šavnika i tu razbiju i unište. Radi toga je 14. puk 7. SS-divizije i povučen sa Ibra kao pojačanje garnizonu Pljevlja. Neposredno pred početak neprijateljskih ofanzivnih akcija, 12. avgusta 1944. godine, 14. puk 7. SS-divizije i Pljevaljska četnička brigada zauzeli su polazne položaje za napad na južnom delu Pljevala. Ostale neprijateljske snage (2. puk "Brandenburg", legija "Krempler", delovi 5. SS-policijskog puka, 61. puk 24. bugarske divizije i izvesne četničke snage) istovremeno su sa glavninom zauzele polazne položaje za napad kod Prijepolja i Sjenice i prelaze na r. Lim radi kontrole od Brodareva do Bijelog Polja. Po predviđenom planu, neprijatelj je rano 13. avgusta otpočeo sa orgariizovanim napadom na celom frontu naše divizije. Na pravcu Pljevlja — Durđevića Tara, koji je zatvarala 3. krajiška proleterska brigada, napad je izvodio 14. puk 7. SS-divizije i Pljevaljska četnička brigada, uz jaku podršku artiljerije, tenkova i avijacije. Uspešno suprotstavljanje brigade neprijateljskom napadu na ovom pravcu bilo je presudno i uslovljavalo uspešan manevar desnog krila naše divizije i njeno usmeravanje za prodor u Srbiju. lako tek oporavljena od proteklih borbi kroz sedmu neprijateljsku ofanzivu, a uz to i brojno smanjena, naša brigada sprečila je sve pokušaje brojno i tehnički nadmoćnijeg neprijatelja da prodre od Pljevalja ka Đurđevića Tari. U toku 13. i 14. avgusta odbijeno je sedam neprijateljskih napada i on je najzad vraćen na polazne položaje. Brigada je zadržala svoje prvobitne položaje. 15. avgusta 1944. godine brigada se sa položaja na liniji s. Otilovići — s. Zabrđe povukla na nove položaje, na liniju Ruđe — k. 1080 — Borovo brdo. Ovo povlačenje izvršeno je u skladu sa manevrom ostalih snaga divizije. Ovog dana na odseku odbrane brigade neprijatelj nije vršio ozbiljnije napade, verovatno i zbog osetnih gubitaka koje je imao za vreme uzastopnih napada u toku 13. i 14. avgusta. Pošto na pravcu Pljevlja — Đurđevića Tara, koji je zatvarala brigada, nije mogao raspoloživim snagama postići uspeh, neprijatelj je bio prinuđen da pored 14. puka 7. SS-divizije i Pljevaljske četničke brigade, na ovaj pravac iz rejona jugozapadno od Prijepolja, 15. avgusta prebaci i 2. puk "Brandenburg", a njegove položaje poveri 61. puku 24. bugarske divizije koga dovlači iz rejona Nova Varoš. Cilj ovog pregrupisavanja bio je da se ponovljenim napadom, po svaku cenu, ostvari prodor na pravcu Pljevlja — Đurđevića Tara i spreči prebacivanje naših snaga zapadno od komunikacija na ovom pravcu. 16. avgusta ujutro, posle izvršene pregrupacije, neprijatelj je preduzeo energičan napad radi prodora u dolinu Tare. Iako su na ovom pravcu angažovane jake snage, uz efikasnu i jaku artiljerijsku i avijacijsku podršku, naša brigada je uz sadejstvo 1. proleterske brigade uspešno sprečavala neprijateljske napade. Borbe su trajale neprekidno ceo dan i znatno nadmoćnijem neprijatelju pružen je jak otpor. U popodnevnim časovima neprijatelj je duž komunikacije angažovao jake snage motorizovane pešadije sa tenkovima, koje su, uz efikasnu i snažnu podršku artiljerije i avijacije, sa ojačanim bataljonom uspele ostvariti prodor duž komunikacije prema Tari. Ova borbena grupa bila je razvučena duž komunikacije i blokirana, dok je napad ostalih neprijateljskih snaga na ovom pravcu zaustavljen. Plan manevra naše divizije ovim prodorom nije bio narušen. 3. krajiška proleterska brigada je u toku 15. i 16. avgusta uspešno odolevala svim napadima znatno nadmoćnijeg neprijatelja i uglavnom zadržala prvobitne položaje na liniji Ruđe — Borovo brdo, dok su ostale snage divizije prebačene zapadno od komunikacije Pljevlja — Durđevića Tara. U toku ovih žestokih borbi, naročito 16. avgusta, borci i starešine brigade bili su čvrsto rešeni da spreče prodor neprijatelja u dolinu Tare. Misli su se vraćale na sličnu situaciju i na istom prostoru u bici na Sutjesci. Sećanja na te događaje bila su još uvek sveža. Medutim, do takve situacije nije moglo doći jer je plan našeg rukovodstva bio drugačiji. Plan je držan u tajnosti, pa su i razumljivi komentari naših boraca o mogućnosti da se povrati Sutjeska. Noću 16/17. avgusta naša brigada se planski povukla na liniji Vranje brdo — s. Dragaši, ostavljajući na ranijim položajima samo zaštitno-izviđačke delove. 17. avgusta neprijatelj je jačim snagama (koje je prikupio tokom 16. i noću 16/17. avgusta) iz rejona s. Potpeće preduzeo napad ka Durđevića Tari, odakle su naše snage blagovremeno bile povučene. Neprijatelj je bio obmanut, on je udarao u prazno. Pored prodora komunikacijom od s. Potpeća ka dolini Tare, neprijatelj je u toku celog 17. avgusta izvodio žestoke napade na položaje brigade na liniji Vranje brdo — s. Dragaši. Artiljerijska podrška napada bila mu je vrlo jaka. Međutim, brigada je i pored izvesnih gubitaka uspešno zadržala svoje položaje sve do zore 18. avgusta, kada se opet planski povukla u rejon s. Vrba, gde je prihvaćena od ostalih naših snaga. Samo u toku borbi 17. avgusta brigada je uz sadejstvo delova 8. crnogorske brigade nanela neprijatelju teške gubitke. Po dolasku u rejon s. Vrba, brigada je bez zadržavanja produžila pokret ka s. Gradac, prešla r. Ćeotinu i u popodnevnim časovima 18. avgusta razmestila se u rejon s. Zaostro. Brigadi je bio neophodan kraći odmor posle žestokih borbi koje je vodila tokom proteklih dana, a pored odmora bilo je neophodno izvršiti pripreme za dejstva na putu za Srbiju. Po razmeštaju u sela Zaostro i Rilošići sa okolinom, komanda brigade je, imajući u vidu predstojeći pokret i prelazak Lima, postavila 2. bataljonu zadatak da odmah uputi jednu izviđačku grupu u dolinu Lima radi prikupljanja podataka o neprijatelju iz rejona Rudo i Priboj. 2. bataljon, koji je bio smešten u rejonu Kneževe reke, odmah je pristupio ovom zadatku. Pre upućivanja grupe, došao je obaveštajni oficir brigade Ilija Krajinović i grupi detaljno objasnio zadatak. On je podvukao da se dolina Lima, na prostoru Rudo — Priboj, mora što hitnije i detaljno ispitati radi prebacivanja preko Lima i brigade i ostalih delova divizije. U toku noći 18/19. avgusta izviđačka grupa proterala je četničke predstraže u selu Međurečje, stigla u dolinu Lima, izbila na planinu Bič, a 19. avgusta preko mesnog stanovništva i osmatranjem prikupila podatke da se u širem rejonu Rudog nalazi Drinski, a u rejonu Priboj i okolnim selima Mileševski četnički korpus. Pošto je uputila izveštaj komandi brigade, izviđačka grupa se u toku 19. avgusta prebacila na severoistočni deo planine Bič i utvrdila da Priboj i okolna sela drže posade 2. mileševskog četničkog korpusa. Noću 19/20. avgusta upućena je patrola sa izveštajem komandi brigade, ali se ona uz put zadržala u 2. bataljonu, pa se komandant bataljona Đuran Kovačević mogao blagovremeno upoznati sa situacijom u rejonu Priboj. Saznavši da se u Priboju nalaze samo četnici, Đuran je svom bataljonu, ostavljajući komoru, naredio pokret u pravcu Priboja, i to usiljenim maršem. Na planinu Bič bataljon je stigao oko 15 časova 20. avgusta, gde ga je u rejonu k. 1386 sačekala izviđačka grupa sa dvojicom seljaka iz s. Kasidol. Ovi seljaci vraćali su se iz Priboja, a grupa ih je zadržala radi ispitivanja. Saslušavši informacije o situaciji u rejonu Priboj, Đuran je nakon kraćeg zadržavanja naredio upad bataljona u Priboj. Već oko 16 časova bataljon je iznenadnim upadom u Priboj razbio četničku posadu. Četnici su neorganizovano bežali kud je ko stigao. U nekim prostorijama gde su bili smešteni, ostavili su naoružanje, opremu i arhivu. Tek posle izvesnog vremena, prikupljeni u manje grupice, četnici su sa okolnih brda iz rejona Crni vrh počeli sa pripucavanjem na isturene delove bataljona. Posle upada našeg bataljona u Priboj i razbijanja četničke posade, glavnina 2. mileševskog četničkog korpusa povukla se prema r. Uvac. Bataljon je u rejonu Priboja, u očekivanju pristizanja ostalih delova brigade, zaposeo mostobran obezbeđujući se delom snaga od eventualne intervencije duž komunikacije od Prijepolja i Rudog. O upadu u Priboj, razbrjanju četničke posade i rasporedu bataljona, upućen je izveštaj komandi brigade. U toku pisanja izveštaja smejali smo se kad je Đuran upitao: "Šta će reći u štabu brigade kad čuju da je brigadna rezerva zauzela Priboj", dodajući: "Time je narušen opšti plan". Na ovo je Milan Skakić, komesar bataljona, primetio: "Ne gine nam kritika! Spas je u obezbeđenju postignutog uspeha". Na kraju 20. avgusta u Priboju su postepeno počeli pristizati i ostali delove brigade, a sa prvim delovima stigli su komandanti divizije i naše brigade. Prebacivanje preko Lima kod Priboja nastavljeno je i trajalo celu noć, a do zore 21. avgusta prebačena je cela divizija. Mostobran je postepeno proširivan prema Uvcu. Obezbeđeni su uslovi za dalja uspešna dejstva prema Zlatiboru. Pošto se divizija prebacila preko Lima, istog dana 21. avgusta zapaženi su pokreti 14. puka 7. SS-divizije i 2. puka "Brandenburg" u rejonu Priboja. Oni su, obmanuti našim uspešnim manevrom, izgubili dragoceno vreme dok su iz doline Tare stigli u ovaj rejon. U širem rejonu Rudog su, pak, zapaženi pokreti delova Drinskog četničkog korpusa. Napad na neprijatelja i prelazak preko Lima predviđen je da se izvede noću 20/21. avgusta, a 2. bataljon predviđen je da bude u brigadnoj rezervi. Međutim, posle informisanja da je posada u Priboju sastavljena od četnika, bataljon je samoinicijativno dejstvovao. Njegovim upadom u Priboj, pored razbijanja četnika i dezorganizacije njihove odbrane na Limu, obezbeđeni su uslovi za dalja uspešna dejstva ka Srbiji. Vicko KNEŽEVIĆ Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument