TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA

JURIŠ 3. BATALJONA NA PALISAT Naša divizija je tokom 23. avgusta razbila četničke snage na Zlatiboru i potom se ustremila ka Užicu. Bugari, kao osnovna snaga okupatora u to vreme u zapadnoj Srbiji, pokušavaju tokom 24. avgusta zaustaviti. našu diviziju. U tom cilju oni nam rano ujutru, sa Palisata od koga su bili izgradili pravi bastion, upućuju bataljon u susret kojeg 1. proleterska sačekuje i za kratko vrijeme razbija. I dok je 1. proleterska progonila i uništavala razbijenog i ošamućenog protivnika koji je bežao ka utvrđenjima Palisata, naša brigada je u punom trku jurila ka Crnom Vrhu, koji je dominirao bugarskim utvrđenjima, u namjeri da im preseče odstupnicu. Iako smo trčali koliko su nas noge nosile, njihova glavnina je bežeći pred kuršumima boraca 1. brigade, ipak bila brža. Sustigli smo samo one kojima je snage ponestajalo. U tom utrkivanju izbili smo i pred njihove rovove i žičane prepreke kojima su ih štitili. Sa nama u streljačkom stroju bio je i Mile Bulajić, naš komandant bataljona. Video je kao i mi da su se Bugari veoma dobro utvrdili, da su bunkere povezali sa rovovima, a rovove sa saobraćajnicama, da su se zaštitili trorednom žičnom preprekom, da je teren ispred njih ravan i otkriven, ali je i znao da im je utjeran strah u kosti, pa je odlučio da ih napadne. Formirao je bombaške grupe, privukao sve puškomitraljeze i oko 16 časova, tog 24. avgusta, dao znak za juriš. Mitraljesci su otvorili vatru po otvorima bunkera, bombe su zatutnjale u žičanim preprekama, a borci su se predvođeni Bulajićem podigli i uz gromovit uzvik "ura" jurnuli napred. To je bila do tada neviđena scena. U sred dana, preko čiste poljane, bez podrške težih oruđa, naš bataljon je bombama rušio utvrđeni bastion i gazio prepreke. Kroz pojas žičanih prepreka prvi se probio Žarko Bosiljčić sa svojim 2. vodom. On i njegovi bombaši su prvi upali i u bunkerske rovove. Za njim su se sručila i ostala dva voda naše 2. čete, a potom je Bulajić uveo u borbu i 3. četu. Bugari su se žilavo borili. Tek kad bi ih za vrat uhvatili predavali su se vičući: — A be, bratko, az sum komunista! Nesam pukao na vas! Bilo je tu i smješnih scena. Borci su za noge hvatali bugarske vojnike dok su gađali u suprotnom pravcu i tako ih odvajali od mitraljeza, a oni su izbezumljeni od straha dizali ruke u vis i molili za milost. Čisteći bombama rovove i bunkere ovladali smo i drugom a ubrzo i trećom linijom, pa smo se našli usred osinjaka u kome se često nije znalo ni na koju stranu pucati niti sa koje se braniti. Tako silovit juriš na tako utvrđene položaje nisam do tada ni video a kamoli doživeo. Borci su otimali mitraljeze iz ruku bugarskih vojnika dok su ovi gađali iz njih. Tukli su ih kundacima, cjevima, hvatali za guše i tako osvajali rov za rovom, bunker za bunkerom. U dnevniku brigade pod datumom 24. avgusta 1944. godine napisano je pored ostalog i ovo: — Borba se produžava sa sve većom žestinom. Oko 16 časova 3. bataljon izvrši juriš, pokida trorednu bodljikavu žicu zauze prve rovove. Borci su hvatali za puščane cevi i za vratove Bugare. Za kratko vreme je očišćen deo utvrđenja... To je napisano onda kad je utisak bio svjež, dok su borci još čistili oružje i prepričavali zgode doživljene u bugarskim rovovima. Taj juriš je posmatrao i štab armije sa svoje osmatračnice i divio se borcima koji su ga izveli. Komesar armije Mijalko Todorović Plavi poslao je oficira za vezu da ispita i izvesti koja to jedinica tako smjelo i odvažno juriša kroz bugarske utvrde. A ko su bili ti hrabri borci? Koga pre da spomenem? Žarka Bosiljčića, komandira voda, koji je predvodeći svoje bombaše bio teško ranjen od ručne bombe protivnika, ili bolničarku Dušanku Čubrilo koja je sa njim i njegovim bombašima išla sve dotle dok Žarko nije bio ranjen i kad je po naređenju komesara Miće Solomona morala zastati da bi ga previla, Simu Kneževića, komandira voda, Todora Jevića, desetara, Radu Karanovića i Miloša Vukovića, puškomitraljesce, ili naše drugarice Jagodu Kelam, Splićanku, Vinku Berus, Šibenčanku i Maricu Jeličić koje su išle rame uz rame sa njima. Dug je spisak onih koji su tog dana neustrašivo jurišali, počev od Mile Bulajića komandanta bataljona koji je davao ritam i ton svim našim akcijama pa do poslednjeg borca. No, svakako da ovom prilikom zaslužuje najviše pohvala David Surla - Dakan, zamjenik komesara 2. čete koji je poginuo u jednom od poslednjih juriša. Ovaj hrabri, visoki, plavokosi mladić bio je, zaista jedan od najvoljenijih partisko-političkih rukovodilaca u bataljonu. U jedinici u kojoj se Dakan borio i kao mlad partijski rukovodilac razvijao, nije bilo lako postati starešina. Dakan se posebno odlikovao načinom prilaženja i kontaktom sa borcima, zašto je nalazio vremena i na odmoru i u borbi. Bio je smeo, čvrst i disciplinovan, a prema sebi strožiji nego prema drugima. Zahvaljujući njemu partijska i skojevska organizacija bile su u stanju da i u najtežim situacijama održe moral boraca na zavidnoj visini. Zbog Dakanove smrti za nas iz 2. čete, i pored sjajnog uspeha postignutog na Palisatu, to je bio težak i tužan dan. Milenko STUPAR Sadržaj Prethodni dokument Sledeći dokument