TRECA KRAJISKA BRIGADA - SJECANJA BORACA
| Sadržaj | Prethodni dokument | Sledeći dokument |
|
KRENULI
SMO NA BIHAĆ U
jesen 1942. godine 3. bataljon 3. krajiške brigade držao je položaj na liniji
sela: Ramići — Krasulje — G. Sanica. Naša 2. (krnjeuška) četa držala je
položaj na Krasuljama. U to vreme sanička dolina bila je puna omladinskih
radnih brigada koje su danju i noću žele već prezrelo žito da ne bi dospelo
u ruke neprijatelja. Naš zadatak je bio da štitimo omladinu na ovim radovima. Jednoga dana, krajem oktobra, od Paunovca i s. Ramića čula se pesma. Naši pogledi upereni su u tom pravcu. Saznajemo da stiže 4. krajiška brigada koja će nas smeniti na ovim položajima. Svi slušamo pesmu koja se ori dolinom Sanice: "Oj Katice preko Kamenice, a gde ti je Jovo kapetane". To pevaju u 4. brigadi, koja je formirana pretežno od boraca sa teritorije Grahova i Drvara, gde je ova pesma rado pevana, pa smo je posle prihvatili i mi u našoj brigadi. Susret boraca ovih dveju krajiških brigada bio je veoma srdačan. Ovde su se sastali komšije, prijatelji, stari poznanici. Evocirane su uspomene iz dotadašnjih borbi. Raspitivali su se borci jedni kod drugih za svoje najbliže — rodbinu, poznanike, prijatelje. Komandiri su upoznavali jedan drugog sa zadatkom i ostalim što je vezano za prijem i predaju položaja. Preporučujemo borcima 4. brigade da nam dobro čuvaju omladinu, sa kojom smo stvorili prisno prijateljstvo, pa čak je poneko imao i devojku sa kojom se teško rastao. Komandir 2. čete Kerkez Milan Ujak poziva komandire vodova i daje im zadatak da se borci spreme, jer sledi dugi marš. Kuvari nešto užurbanije rade nego obično. Održavaju se partijski i skojevski sastanci, na kojima se podvlači važnost čuvanja tajnosti našeg pokreta. Borci prave pretpostavke, koje bi sad mesto moglo biti cilj napada: Sanski Most, Bosanska Krupa ili neko drugo? Čete su već zauzele svoja mesta u marševskoj koloni bataljona, putem iznad Sanice — Lušci Palanka — Krupska Jasenica. Uz put nailazimo na mnoge naše poznanike, prijatelje i rodbinu. Marš je naporan, ide se bez odmora, pretežno noću, kako bi se izbegli gubici od neprijateljske avijacije Kada se kolona približavala Bosanskoj Krupi, računali smo da će napad uslediti na nju. Međutim, kolona skreće ulevo i hvatamo se planine Grmeča gde je mnogim borcima ovog bataljona teren dobro poznat. Kada je kolona izbila u dolinu Une više nije bilo zablude, a ni sumnje gde ćemo — pred nama je Bihać. Svi smo još ranije priželjkivali da napadnemo i oslobodimo Bihać, jer su borcima 2. (krnjeuške) čete dobro poznata zlikovačka dela ustaša koja su počinile nad nedužnim stanovništvom Bosanskog Petrovca, Vrtoča, Krnjeuša i drugih mesta Bosanske krajine. Prebacujemo se preko Une. Mnogi od boraca prvi put se sreću sa velikom rekom i njihovo držanje na skelama je dosta nesigurno, jer ih ima vrlo malo koji znaju da plivaju. Sa čela kolone prenosi se naređenje: "Brže, brže! Bez razgovora i pušenja!" 3.
bataljon je dobio zadatak da napadne pravcem Zavalje — s. Žegar. Marš se
nastavlja severnim i severozapadnim padinama teško prolazne i šumom obrasle
Plješevice. Usled
nepoznavanja terena pokret je bio usporen. U neposrednoj blizini sela Zavalje
kolona zastaje. Ovde nas mimoilazi 4. bataljon naše brigade, čiji su nam borci
dobro poznati. Zaželeli smo im dobar uspeh kao i oni nama. Naš bataljon
nastavlja pokret i spušta se prema selu Zavalje. Čete kreću svaka u svom
pravcu, prema ranije dobijenom zadatku. Na putu gde se čete odvajaju stoji
komesar bataljona Savo Trikić i upozorava na potrebu održavanja dobre veze, s
obzirom na noć i pošumljenost terena. Na našem desnom krilu je 1. krajiška brigada već vodila borbu, po kojoj
zaključujemo da uspešno nastupa prema Bihaću. Kod naših boraca vlada veliko
uzbuđenje, jer se plašimo da ne zakasnimo sa napadom. Grad Bihać je
osvetljen, kao i selo Zavalje. Neprijatelj baca rakete, osmatra teren ispred
svojih bunkera. Komandir 2. čete Kerkez Milan i komesar Kačar Petar su na čelu
čete, sve do ispred neprijateljskih bunkera. Neprijatelj otvara vatru, a mi se
još privlačimo na odstojanje ručnih bombi. Komesar Kačar sa ručnim bombama
otvara prolaz četi. Njegov prodoran glas: —Napred druga!" — ulio nam je posebnu snagu da ga u stopu sledimo.
Pored njega je Mićo Mandić, zatim puškomitraljezac Šulajić Pantelija i
grupa odvažnijih boraca. Tako
je 2. četa, sastavljena od prekaljenih boraca sa dosta ratnog iskustva, stečenog
u borbama na Ripču, Čađanci, Ključu i Sanici, odlučno krenula u nastupanje
prema gradu i u potpunosti izvršila dobijeni zadatak. Kada je Bihać oslobođen,
a neprijatelji naroda zaslužno kažnjeni naša četa je kao nagradu za
postignuti uspeh u borbama za oslobođenje Bihaća ostala u zaštitnici komande
grada. U
borbama za oslobođenje Bihaća četa je pretrpela znatne gubitke. Poginuli su:
Mićo Jove Mandić; Atlagić Laze Pane, puškomitraljezac; Surla Rade Trivun;
Radišić Nikole Boro i Ulagić Koje Nikola, dok su ranjeni: desetar Adamović
Pane borac Novaković Jove Mićo.
|